• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quote 8
  • а 168
  • А 42
  • аа 2
  • абењак 1
  • августа 3
  • авлије 2
  • авлији 1
  • авлију 4
  • авољила 1
  • авољити 1
  • ага 10
  • аге 1
  • агом 1
  • адету 1
  • Адиле 7
  • Адилу 2
  • азијатских 1
  • Азурала 2
  • ајвану 1
  • ајиска 1
  • ајискати 1
  • Ако 10
  • ако 32
  • ал 1
  • алах 2
  • Алах 7
  • Алексинац 1
  • ален 1
  • али 106
  • Али 39
  • алком 2
  • Ама 9
  • амам 9
  • амама 2
  • амаму 1
  • амамџик 2
  • Аман 1
  • Аманет 1
  • амо 3
  • анђела 3
  • анђели 1
  • анђео 3
  • анђеоско 1
  • антихриста 1
  • антрешељ 1
  • апова 1
  • апостол 1
  • априлу 1
  • апсенички 1
  • арапака 1
  • арач 1
  • арача 1
  • арлукање 1
  • арови 1
  • ат 1
  • атар 1
  • атару 1
  • ати 1
  • Аферим 1
  • Ач 1
  • Аша 1
  • Ашик 4
  • Ашим 1
  • ба 1
  • баба 1
  • бабан 1
  • бабе 1
  • баби 1
  • Бабо 5
  • бабо 7
  • бабу 1
  • бавила 1
  • бавим 1
  • бавио 3
  • Багрдан 1
  • Бадава 1
  • бајаги 3
  • бајадер 1
  • баклава 1
  • бакрачић 1
  • бакшиш 6
  • банатске 1
  • банатско 1
  • банатску 2
  • Банату 1
  • Банаћанин 1
  • Бање 5
  • Бањи 5
  • Бањске 2
  • бањским 1
  • Бању 1
  • бар 3
  • басамаке 1
  • басамаци 1
  • батал 1
  • Баточине 1
  • бацале 1
  • бацао 1
  • баци 3
  • бацио 2
  • бацити 1
  • баш 14
  • Баш 5
  • башта 2
  • баште 4
  • башти 10
  • Баштован 10
  • баштован 12
  • баштована 6
  • баштованом 3
  • баштовану 4
  • башту 14
  • бе 2
  • бег 1
  • Бег 1
  • бега 5
  • бегај 1
  • бегамо 1
  • бегати 1
  • бегаш 1
  • бегенисаше 1
  • Беговић 15
  • беговића 1
  • Беговића 31
  • Беговићевог 2
  • Беговићевом 1
  • Беговићи 3
  • Беговићима 1
  • Беговом 2
  • Беграда 1
  • бегства 2
  • бегство 2
  • бегству 2
  • беде 1
  • бедрика 1
  • Беже 1
  • бежи 2
  • Бежи 4
  • Бежите 1
  • Без 1
  • без 11
  • безазлено 1
  • Бела 1
  • бела 2
  • беле 1
  • белега 1
  • Белега 1
  • белегу 4
  • белези 1
  • бели 6
  • белим 1
  • белио 1
  • бело 3
  • белојабука 1
  • белом 1
  • белуцкају 2
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 40
  • Београда 13
  • Београде 1
  • Београдом 1
  • београдске 3
  • београдским 4
  • београдских 2
  • београдско 1
  • београдског 3
  • Београду 17
  • беоца 1
  • бесан 1
  • бесни 1
  • Бесни 1
  • бесних 2
  • бесомучан 1
  • бесомучна 1
  • бесу 2
  • Беху 1
  • беху 35
  • беше 142
  • Беше 17
  • бешлук 1
  • бешлука 1
  • Би 1
  • би 80
  • бива 3
  • бивало 1
  • бивао 2
  • биво 6
  • бивола 2
  • биволе 18
  • Биволи 4
  • биволи 5
  • биволима 2
  • Била 4
  • била 50
  • билам 1
  • биле 8
  • били 21
  • Били 3
  • Било 3
  • било 54
  • бинч 1
  • Био 4
  • био 66
  • Бирај 1
  • бисага 1
  • бисагама 1
  • бити 45
  • битке 2
  • биће 2
  • Бићеш 1
  • бих 21
  • блага 1
  • благе 1
  • благих 2
  • благо 3
  • благослов 1
  • благослови 2
  • благословити 1
  • благу 1
  • блажио 1
  • блата 1
  • блато 3
  • бледе 1
  • блекне 1
  • блекну 2
  • бленуо 1
  • ближе 6
  • близу 13
  • Близу 3
  • бљутава 1
  • бо 2
  • Бовна 1
  • Бог 27
  • Бога 10
  • богаз 1
  • богаза 1
  • богаство 2
  • богаству 3
  • богат 6
  • богаташа 1
  • богати 1
  • Богатији 2
  • богатији 4
  • богатих 1
  • богатог 1
  • Богме 1
  • Богом 6
  • Богородице 2
  • БОГОСЛОВИЈЕ 1
  • Богу 6
  • Боже 16
  • Божја 3
  • Божје 4
  • Божји 2
  • Божјим 2
  • Божјих 1
  • бој 11
  • бојама 1
  • бојао 1
  • бојати 1
  • боје 2
  • бојевима 1
  • бојелек 1
  • бојећи 2
  • боји 3
  • бојимо 1
  • боју 2
  • болан 1
  • Болан 1
  • болесна 1
  • болесник 1
  • Болесник 4
  • болесника 1
  • болесникову 1
  • болест 1
  • болестан 2
  • болећиво 1
  • Болеч 2
  • Болеча 4
  • Болечом 3
  • Болечу 2
  • боли 1
  • болује 1
  • Боље 1
  • боље 13
  • бондрук 1
  • бондручаре 1
  • боравио 1
  • борбе 1
  • борбу 1
  • бори 1
  • борио 2
  • борити 1
  • борцима 1
  • Босне 2
  • боше 1
  • брадатог 1
  • брака 2
  • бранила 1
  • Брат 1
  • брат 7
  • брата 6
  • брате 16
  • Брате 2
  • братимим 1
  • братом 3
  • браћо 2
  • Браћо 2
  • браћу 1
  • брашна 1
  • брдашце 1
  • брдашцу 1
  • брекиња 1
  • Брже 2
  • брже 4
  • Брзан 1
  • брзо 3
  • брзог 1
  • брига 1
  • бриге 1
  • бризну 5
  • бризнуше 1
  • брини 1
  • брисао 1
  • бркао 1
  • Бркне 1
  • бркну 3
  • бројала 1
  • бројању 1
  • бројао 2
  • Бршку 1
  • бршљаном 1
  • Будало 1
  • буде 9
  • будем 1
  • будемо 1
  • будете 2
  • будеш 3
  • буди 3
  • Буди 3
  • будна 1
  • буду 1
  • бујна 1
  • букну 1
  • Буковик 1
  • Буковика 1
  • Була 2
  • була 33
  • Булбулдера 1
  • булбулдерски 1
  • буле 20
  • Буле 3
  • були 12
  • було 1
  • булом 1
  • булу 5
  • буљук 1
  • буљука 2
  • буљуке 1
  • бунар 1
  • буништу 1
  • бунца 1
  • бунцао 1
  • бурно 1
  • бурунџук 1
  • бурунџука 2
  • бусати 1
  • буџак 3
  • вабнула 1
  • вадила 1
  • вадио 1
  • вадити 1
  • вазда 1
  • вајат 1
  • вајда 3
  • вајде 4
  • Вајкали 1
  • вајкали 2
  • вајкање 1
  • вајкаху 1
  • вајкаше 2
  • вајно 1
  • Вала 10
  • вала 3
  • Валах 1
  • Валим 1
  • Валимо 1
  • Валожића 1
  • Ваља 1
  • ваља 3
  • вам 1
  • ван 3
  • вапила 1
  • вараклеишу 1
  • варварских 1
  • варка 1
  • Варош 2
  • вароши 3
  • варошица 2
  • варошици 6
  • варошицом 1
  • варошицу 1
  • Вас 1
  • вас 4
  • ватра 2
  • ватре 4
  • ватром 1
  • ватру 1
  • ваше 1
  • вашим 1
  • веверица 1
  • ведар 1
  • ведроме 1
  • веђе 1
  • веђом 1
  • веже 1
  • веза 1
  • везени 1
  • везивао 1
  • век 1
  • вели 3
  • Велика 1
  • велика 6
  • велике 2
  • Велики 1
  • велики 15
  • великих 2
  • велико 4
  • великог 2
  • Великога 1
  • великодушни 1
  • великој 1
  • велику 2
  • велим 1
  • Велимира 1
  • величанствени 1
  • величанственога 1
  • Венац 2
  • Венца 2
  • венчане 1
  • венчање 1
  • венчић 2
  • Веома 1
  • веома 3
  • веран 1
  • вере 8
  • вереџу 4
  • веригама 1
  • вериге 1
  • верижњачи 1
  • верна 2
  • верни 1
  • верније 1
  • вернога 1
  • веровање 1
  • вером 3
  • верске 1
  • верским 1
  • веру 10
  • весели 1
  • веселији 1
  • веселио 2
  • веселница 1
  • весело 1
  • весеља 1
  • Весеље 2
  • весеље 4
  • весео 2
  • Већ 1
  • већ 43
  • већи 2
  • већу 1
  • вече 17
  • вечера 2
  • вечерао 2
  • вечери 2
  • вечером 1
  • вечно 1
  • вечном 2
  • Веше 1
  • вешта 1
  • вештакиња 1
  • вештакиње 1
  • вешто 1
  • Ви 2
  • ви 3
  • виде 25
  • видевши 1
  • Видела 1
  • видела 11
  • виделе 1
  • видели 2
  • видело 1
  • Видео 2
  • видео 23
  • видети 20
  • Видећеш 1
  • видех 1
  • Видеше 1
  • видеше 2
  • Види 1
  • види 8
  • видим 9
  • видимо 8
  • Видин 3
  • видиш 1
  • Видиш 1
  • виђа 1
  • виђала 1
  • виђали 1
  • виђао 1
  • виђаше 4
  • вију 1
  • вијуга 1
  • вијугао 1
  • вика 1
  • викао 1
  • викати 1
  • викну 6
  • викнула 1
  • викнути 1
  • вику 1
  • вила 1
  • вили 1
  • вина 1
  • вирила 3
  • вис 1
  • висак 5
  • висе 1
  • виси 1
  • висиле 2
  • висили 3
  • висио 1
  • виска 1
  • висова 2
  • високе 2
  • високим 3
  • високог 1
  • висоравни 1
  • витка 1
  • витким 1
  • витких 1
  • вичан 1
  • виче 2
  • вичи 1
  • вичући 1
  • Више 2
  • више 44
  • Вишњице 1
  • влада 1
  • владала 1
  • влаше 1
  • влашћу 1
  • Вог 2
  • Вода 1
  • вода 2
  • Воде 1
  • воде 23
  • воденица 1
  • водењача 1
  • води 1
  • Водили 1
  • водили 3
  • Водио 1
  • водио 4
  • водом 4
  • водоскок 1
  • воду 2
  • вођаше 1
  • волела 5
  • волели 1
  • волео 1
  • волети 1
  • воли 1
  • волим 3
  • волови 1
  • воља 2
  • воље 2
  • вољи 1
  • вољу 1
  • воћа 1
  • воћњак 1
  • воћњака 1
  • вочиће 1
  • воштану 1
  • вранцу 1
  • врат 3
  • врата 12
  • Врата 2
  • вратаоца 1
  • врати 12
  • Вративши 1
  • вратила 1
  • Вратила 1
  • вратима 1
  • вратио 1
  • вратове 1
  • врату 1
  • враћај 1
  • враћала 1
  • враћао 3
  • врачала 1
  • Врачар 1
  • Врачара 1
  • врачара 6
  • врачаре 1
  • Врачаре 1
  • врачари 1
  • врачарин 1
  • врачару 1
  • врачати 1
  • врдну 2
  • вредна 1
  • вредни 1
  • вредноћи 1
  • Време 2
  • време 33
  • времена 8
  • врзао 1
  • врзла 1
  • врзло 1
  • врисне 1
  • вриснуше 1
  • врлинама 1
  • врло 6
  • врсте 1
  • врхове 1
  • врши 3
  • вршиле 1
  • вршио 1
  • вукли 1
  • га 108
  • гавранови 1
  • гад 1
  • гада 1
  • Газда 2
  • газда 7
  • газде 3
  • газди 1
  • газдом 1
  • Газду 1
  • гајтан 2
  • гајтану 1
  • гака 1
  • гвозден 1
  • где 47
  • Где 7
  • глава 2
  • главе 8
  • глави 6
  • главицу 3
  • главне 1
  • главом 4
  • главу 19
  • гладан 5
  • глади 1
  • гладна 4
  • гладовања 1
  • гладовати 1
  • глађу 2
  • глас 20
  • гласа 1
  • гласно 2
  • гласове 1
  • гласови 1
  • гласом 17
  • гле 1
  • Гледајући 1
  • гледала 6
  • гледали 3
  • гледао 7
  • гледати 2
  • глуво 1
  • глувога 1
  • глупих 1
  • го 1
  • Говор 1
  • говор 4
  • говора 1
  • говори 6
  • говорила 4
  • говориле 2
  • говорили 2
  • говорило 2
  • говорим 1
  • говорио 7
  • говорити 5
  • говориш 1
  • год 31
  • годет 1
  • годету 1
  • година 11
  • годинама 4
  • године 8
  • години 2
  • годину 1
  • голема 1
  • големе 2
  • големих 1
  • Големо 1
  • голему 1
  • голетни 1
  • голуб 1
  • гомила 1
  • гомиле 1
  • гомили 1
  • гомилица 1
  • гомилицу 2
  • гомилу 1
  • гони 2
  • гонила 1
  • гонило 1
  • горе 6
  • горко 2
  • горку 1
  • горња 1
  • горњем 1
  • горњи 3
  • горска 1
  • гору 1
  • Гору 3
  • Господе 1
  • госте 2
  • гости 2
  • гостију 2
  • гостима 5
  • гостовати 1
  • готво 1
  • готове 1
  • готови 1
  • готовљена 1
  • Готово 1
  • готово 12
  • Гоцкој 1
  • грабио 1
  • грабљива 1
  • град 1
  • града 3
  • градској 2
  • Грађу 1
  • граја 1
  • грамзивим 1
  • грамзивост 1
  • грану 2
  • гранчица 1
  • грдна 1
  • грдно 1
  • гред 3
  • Греси 1
  • Грех 1
  • грех 4
  • грехове 1
  • Грехота 1
  • грехота 2
  • грешан 1
  • грешила 1
  • грешимо 2
  • грешника 1
  • грешниково 1
  • грешницима 1
  • грешном 1
  • грешну 1
  • гризе 1
  • грла 3
  • грлила 1
  • грлом 2
  • грмљава 1
  • гроб 4
  • Гроба 1
  • гробница 1
  • гробом 1
  • гробу 1
  • грожђа 1
  • громом 1
  • грохотом 2
  • Гроцке 9
  • Гроцкој 1
  • Гроцком 3
  • Гроцку 2
  • грочанском 1
  • гроша 1
  • груда 1
  • груди 6
  • грудима 3
  • грчевито 2
  • губер 1
  • гудало 1
  • гуја 2
  • гуњ 1
  • гуња 1
  • гурабије 1
  • Густи 1
  • густој 1
  • гуџе 3
  • гуше 1
  • гушила 1
  • гушили 1
  • гушом 1
  • гушу 1
  • Да 28
  • да 644
  • давало 1
  • давати 1
  • даде 5
  • даду 1
  • даире 3
  • дај 1
  • Дај 2
  • даје 2
  • дајем 1
  • дајеш 1
  • Дајеш 1
  • Дајте 1
  • дајући 1
  • дакле 1
  • дала 2
  • далека 1
  • далеко 6
  • далекога 1
  • дали 1
  • дало 1
  • даље 14
  • Дамњан 1
  • Дан 2
  • дан 44
  • дана 49
  • Данас 1
  • данас 7
  • данашње 3
  • данашњем 1
  • данашњи 1
  • данашњим 1
  • данашњој 2
  • дани 2
  • данима 2
  • дањи 1
  • дању 2
  • дао 4
  • дар 2
  • дару 3
  • дата 1
  • дати 3
  • дахнуо 1
  • Два 2
  • два 36
  • дванаестом 1
  • две 17
  • двеста 1
  • двоје 4
  • двоји 1
  • двојице 1
  • двојицом 1
  • двокатнице 1
  • де 1
  • дебелим 1
  • дебелом 1
  • дебелу 2
  • деветом 1
  • девојачке 1
  • девојачкој 1
  • девојка 2
  • девојке 4
  • девојку 6
  • девојци 1
  • девојче 1
  • девојчини 2
  • девојчица 1
  • девојчице 1
  • деди 1
  • дела 1
  • дели 1
  • Делиград 1
  • Делиграда 2
  • делиградске 1
  • Делиграду 1
  • дело 1
  • дељао 1
  • демирлије 1
  • денути 1
  • ДЕО 2
  • дер 1
  • дерлац 1
  • десетак 4
  • десеторо 1
  • деси 3
  • десили 2
  • десило 6
  • десио 3
  • десно 6
  • десном 1
  • десну 2
  • дете 14
  • детета 1
  • дететом 1
  • детету 3
  • детинства 1
  • детом 1
  • Деца 3
  • деца 7
  • деце 4
  • деци 4
  • децо 1
  • децом 6
  • дечице 1
  • дечици 1
  • дешњак 2
  • диванана 1
  • дивна 1
  • дивне 1
  • дивни 1
  • дивним 2
  • дивну 2
  • дигао 4
  • дигла 2
  • дигнувши 1
  • дигоше 2
  • Диже 1
  • диже 7
  • дижеш 1
  • дизати 1
  • дизгине 1
  • дима 4
  • динке 1
  • дира 2
  • дисање 1
  • дисаше 1
  • дишерлук 1
  • дишући 2
  • дланове 4
  • длановима 1
  • длану 1
  • дне 5
  • до 68
  • До 9
  • доба 18
  • Добар 1
  • добар 6
  • добивши 1
  • Добивши 1
  • добија 1
  • добију 1
  • добили 1
  • добио 1
  • добићеш 1
  • добр 1
  • добра 3
  • добре 2
  • добри 8
  • добрим 1
  • добро 46
  • Добро 7
  • доброг 3
  • добродошлицом 1
  • доброј 1
  • добром 2
  • доброту 1
  • добру 3
  • Доведе 1
  • доведе 5
  • доведена 3
  • доведоше 1
  • довео 5
  • Довече 1
  • доводи 1
  • довршио 1
  • догађа 1
  • Догађај 1
  • догађају 1
  • догна 1
  • договарали 1
  • договоре 3
  • договорила 1
  • договорили 1
  • Догодио 1
  • догодити 1
  • догрмаџије 1
  • додавши 2
  • додаде 3
  • додати 1
  • додијаше 1
  • додиркивао 1
  • додола 1
  • дође 38
  • Дође 8
  • дођем 1
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • дођоше 1
  • доживела 2
  • доживео 1
  • доживети 1
  • доживим 1
  • дозна 9
  • дознаде 1
  • дознаду 1
  • дознала 4
  • дознало 1
  • дознао 2
  • дознати 3
  • доиста 1
  • док 13
  • Док 8
  • доказ 1
  • докле 2
  • Докле 2
  • докучи 1
  • докучио 3
  • докучити 1
  • долазак 1
  • долазаше 1
  • долази 4
  • долазила 3
  • долазиле 1
  • долазио 2
  • долазити 2
  • долазно 1
  • доламу 2
  • долап 2
  • долапе 1
  • долапи 1
  • долапима 1
  • долапић 3
  • доласку 1
  • доле 2
  • долети 1
  • дом 2
  • дома 1
  • домаће 1
  • Домаћи 1
  • домаћи 2
  • домаћима 1
  • домаћин 1
  • домаћину 1
  • домаћих 1
  • Домаћица 1
  • домаћица 2
  • домаћици 2
  • домаћицом 1
  • домаши 2
  • домишљати 1
  • донекле 1
  • донела 4
  • донео 3
  • донесе 6
  • донесено 1
  • донесеш 1
  • Донесоше 1
  • доноси 1
  • доносила 1
  • доносио 1
  • доношена 1
  • допада 3
  • допаде 2
  • допадљивост 1
  • допала 1
  • допусти 3
  • досади 1
  • досадне 1
  • доселила 1
  • досети 1
  • доскочице 2
  • дослуку 1
  • доста 18
  • достајаше 2
  • достојно 1
  • Дотле 3
  • дотле 5
  • дотрча 1
  • доћи 13
  • дохвати 3
  • дохватили 1
  • доцкан 2
  • доцније 5
  • доцнијем 1
  • дочекали 1
  • дочекам 1
  • Дошав 1
  • Дошавши 2
  • дошао 12
  • дошла 5
  • дошле 1
  • дошли 5
  • дошло 2
  • др 6
  • драго 1
  • драгоцености 1
  • дрвена 1
  • дрвени 1
  • дрвену 1
  • дрвећа 1
  • дрен 1
  • дренка 1
  • дреши 1
  • дрешити 2
  • Држ 1
  • ДРЖАВНЕ 1
  • Држала 1
  • држала 2
  • држале 1
  • држало 1
  • Држало 1
  • држао 4
  • држате 1
  • држе 1
  • држећи 1
  • држи 1
  • дрктала 3
  • дрктале 1
  • дрктао 1
  • дркташе 1
  • дрнутога 1
  • дроњци 1
  • друг 2
  • Друга 1
  • друга 2
  • другар 1
  • другара 3
  • Другари 2
  • Друге 1
  • друге 4
  • други 12
  • Други 3
  • другим 1
  • Друго 1
  • друго 5
  • другова 1
  • другови 1
  • Другови 1
  • другог 3
  • другога 1
  • другој 2
  • другом 8
  • другу 16
  • дружила 1
  • дружио 1
  • друкчије 2
  • друм 3
  • друма 1
  • друмом 3
  • друму 1
  • друштва 3
  • друштво 7
  • друштвом 1
  • друштву 6
  • дрхтала 2
  • дрхтале 2
  • дрхтали 1
  • дубине 5
  • дубоке 3
  • дубоки 2
  • Дубоко 2
  • дубоко 9
  • дубокој 2
  • дувана 1
  • дувара 2
  • дуварова 1
  • дуварове 1
  • дуваровима 1
  • дуг 1
  • дугачак 1
  • дугачко 1
  • дугачкој 1
  • дуге 2
  • дугим 2
  • дуго 19
  • Дуго 2
  • дугог 7
  • дугом 1
  • дугуг 1
  • дуд 2
  • дудом 1
  • дуж 1
  • дужа 1
  • дужан 1
  • дужег 2
  • дукат 1
  • Дунав 2
  • Дунава 3
  • Дунаво 4
  • дуња 1
  • Дурџана 78
  • Дурџане 3
  • Дурџани 7
  • Дурџанина 1
  • Дурџанине 1
  • Дурџаниној 1
  • Дурџанину 1
  • Дурџаном 6
  • Дурџану 13
  • душа 3
  • душе 5
  • душевни 1
  • душек 1
  • души 9
  • душом 3
  • Душу 1
  • душу 13
  • Ђаурка 2
  • Ђаурке 2
  • ђипи 3
  • ђубекташа 2
  • ђубекташом 1
  • ђулабија 1
  • Ђулзаида 1
  • Ђулзаиди 1
  • Ђулзаиду 2
  • Ђуниса 1
  • ђуниских 1
  • е 15
  • Е 7
  • Ево 5
  • ево 6
  • европском 1
  • егленишу 1
  • Еј 1
  • Еле 1
  • ено 1
  • Ено 3
  • еспап 1
  • еспапа 1
  • ете 1
  • ето 2
  • Ето 3
  • Ефендум 1
  • ж 1
  • Ж 2
  • жажалицом 1
  • жали 2
  • жалосне 1
  • жалосно 1
  • жалосном 1
  • жалост 4
  • жалости 1
  • жао 1
  • Жао 1
  • ждеру 1
  • жеге 1
  • жедан 2
  • жедна 1
  • желела 2
  • желели 1
  • жели 1
  • желиш 1
  • жеља 1
  • жељи 2
  • жељна 1
  • Жељно 1
  • жељом 1
  • жена 20
  • Жена 9
  • жене 7
  • Жени 1
  • жени 14
  • женидбу 1
  • Женидбу 1
  • женити 1
  • Жено 1
  • жено 4
  • женом 1
  • женска 1
  • женски 2
  • женскињо 1
  • женског 2
  • Женском 1
  • жену 11
  • жешће 1
  • жива 6
  • Живе 1
  • живе 5
  • живела 4
  • живеле 2
  • Живели 1
  • живели 2
  • живело 1
  • живео 2
  • Живи 1
  • живи 5
  • живим 1
  • живиш 1
  • живљаше 1
  • живо 1
  • живописан 1
  • живот 7
  • живота 4
  • животом 1
  • животу 14
  • живу 1
  • жижи 1
  • жилама 1
  • жртва 1
  • жртве 1
  • жртву 1
  • жуљи 1
  • жуљио 1
  • жутица 1
  • за 168
  • За 70
  • забави 3
  • забављала 1
  • забашури 1
  • забели 1
  • забоду 1
  • заборавимо 1
  • заборавио 1
  • забрка 1
  • забули 3
  • забулила 1
  • забуне 1
  • завади 3
  • завежљај 5
  • завежљаја 1
  • завежљају 1
  • завеза 2
  • завезана 1
  • зави 2
  • завиделе 1
  • завије 1
  • завијено 1
  • завирила 1
  • завиримо 4
  • завирити 1
  • завлачио 1
  • заволевати 1
  • заволи 1
  • завршујући 1
  • завуче 3
  • загледа 3
  • Загледај 1
  • загледао 2
  • загледати 1
  • загледну 1
  • загонетка 1
  • заграбивши 1
  • заграђен 1
  • загрли 5
  • загрљају 2
  • загуши 2
  • задавали 1
  • зададе 1
  • Задајем 1
  • задесила 2
  • задиркивали 1
  • задовољан 1
  • задовољи 4
  • задовољни 1
  • задовољно 2
  • задовољном 1
  • задовољства 2
  • задовољство 1
  • задрема 1
  • задржа 3
  • задржала 1
  • задржи 1
  • задркта 1
  • задрктала 1
  • задрктао 1
  • задркташе 1
  • задужи 1
  • зажмури 3
  • заиста 7
  • заједно 4
  • зајеца 2
  • зајецаше 1
  • зајма 1
  • закла 1
  • заклан 1
  • заклана 1
  • заклани 1
  • закле 3
  • заклео 1
  • заклетва 7
  • заклетву 1
  • заклети 1
  • заклињем 2
  • заклињеш 1
  • заклонивши 2
  • заклопио 1
  • закључа 1
  • закључана 1
  • закључао 1
  • закону 1
  • закопана 1
  • закрвавише 1
  • закука 1
  • закукало 1
  • закуне 1
  • закупи 1
  • закуца 1
  • залаја 1
  • залатку 1
  • залогаја 1
  • залогајем 2
  • заложили 1
  • заложио 1
  • залуд 1
  • залутати 1
  • замакоше 3
  • замерити 1
  • замиловао 1
  • замилује 1
  • Замисли 1
  • замисли 9
  • замислила 1
  • замислио 2
  • замислити 1
  • замишљен 9
  • замишљена 4
  • замишљено 1
  • замоли 5
  • замолим 1
  • замотуљак 6
  • замотуљка 1
  • замотуљку 2
  • занат 1
  • занемарили 1
  • занемогла 1
  • занећкавати 1
  • занимала 1
  • занимало 1
  • заносио 1
  • заоделе 1
  • заостао 1
  • западне 1
  • запали 2
  • запалим 1
  • запамтили 1
  • запамтио 3
  • запева 1
  • запевали 1
  • запевка 3
  • запевке 1
  • запевком 1
  • запекља 1
  • запекљач 2
  • запита 29
  • запитала 5
  • запитао 3
  • запитати 14
  • запитаће 5
  • запиташе 1
  • запиткивала 3
  • запиткивале 1
  • запиткивали 3
  • запиткивати 3
  • заплака 1
  • заплакало 1
  • запленити 1
  • заповеди 7
  • заповедила 1
  • заповедио 2
  • заповедиш 1
  • заповеђено 3
  • заповест 1
  • заповести 2
  • запомагање 2
  • започе 1
  • започету 1
  • запрегачом 1
  • запрегнута 1
  • запрети 1
  • запретили 1
  • зар 6
  • Зар 7
  • зарадили 1
  • заранака 4
  • заранци 1
  • зароби 1
  • заробили 11
  • заробио 2
  • заробише 6
  • заробљена 5
  • заробљеница 1
  • заробљеницу 1
  • зарудела 3
  • зарудети 1
  • зарфом 1
  • засебно 1
  • заслепи 1
  • заслужио 1
  • заспа 3
  • заспала 4
  • заспао 2
  • заспати 2
  • заспаше 1
  • заспи 3
  • заспиш 1
  • Застаде 2
  • застаде 5
  • застадоше 1
  • застајкивали 1
  • застајкивао 2
  • застајкивати 1
  • застане 1
  • застрте 1
  • засушене 1
  • затајити 1
  • затворен 1
  • затвори 2
  • затворио 1
  • затворити 2
  • затезала 1
  • затекла 1
  • затекне 1
  • Затекне 1
  • затећи 1
  • затиљак 1
  • Затим 1
  • затресе 1
  • затурати 1
  • затурили 1
  • затурио 1
  • заустави 2
  • зауставише 1
  • заусти 1
  • Заусти 1
  • заустила 1
  • захвали 1
  • захвални 2
  • захватала 1
  • захвати 1
  • Захвати 1
  • зацену 1
  • заче 1
  • зачељу 1
  • зачинка 1
  • зачињавале 1
  • Зачу 1
  • зачудио 1
  • зачуђено 2
  • зашли 1
  • зашто 1
  • Збиља 1
  • збиља 2
  • Због 1
  • због 2
  • збрчка 1
  • збрчкане 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњено 1
  • звала 5
  • звали 1
  • Звали 1
  • звало 1
  • звана 1
  • Званица 1
  • звати 1
  • звекнуше 1
  • звер 1
  • звера 1
  • зверала 1
  • зверска 1
  • зверство 2
  • звона 2
  • звонаре 3
  • звоне 1
  • згледале 3
  • згледаше 3
  • згодна 3
  • згодније 1
  • зграде 1
  • зграновнога 1
  • згрозио 1
  • здрав 2
  • здрава 4
  • здрави 1
  • здравише 2
  • здравља 1
  • здрављу 3
  • здраво 1
  • здраву 3
  • здрпила 1
  • Зевајући 1
  • зелени 1
  • зеленилом 1
  • Зеленове 2
  • Зеленовим 1
  • Зеленових 3
  • зелену 2
  • земаљски 1
  • земљана 1
  • земљани 1
  • земље 5
  • земљу 5
  • зенице 1
  • зеницу 1
  • зида 3
  • зидају 1
  • зидина 2
  • зидом 2
  • зиду 2
  • зимзелен 1
  • зимзелена 1
  • зимовник 1
  • зиратне 3
  • Злат 1
  • Злата 137
  • злата 2
  • ЗЛАТА 2
  • златан 1
  • Злате 15
  • Злати 32
  • Златин 5
  • Златина 5
  • Златине 4
  • Златини 6
  • Златиним 1
  • Златино 1
  • Златиног 1
  • Златинога 1
  • Златином 2
  • Златину 2
  • златна 1
  • златне 2
  • златним 1
  • златном 2
  • Злато 3
  • злато 5
  • златом 5
  • Златом 7
  • Злату 95
  • зликовац 1
  • зликовца 1
  • зликовцу 1
  • зликовче 5
  • злих 1
  • зло 2
  • зловајно 2
  • зловољан 1
  • злохудно 1
  • злочин 1
  • змија 2
  • зна 12
  • знаде 1
  • знају 1
  • знак 4
  • знака 1
  • знала 14
  • знали 4
  • знало 2
  • знам 11
  • знамо 1
  • знање 1
  • Знао 1
  • знао 11
  • знате 1
  • знати 3
  • знатнијим 1
  • значи 1
  • знаш 3
  • зове 5
  • зовну 1
  • зовнуо 1
  • зову 2
  • Зора 1
  • зора 5
  • зоре 4
  • зору 4
  • зраци 3
  • зрачак 1
  • зрна 1
  • зуба 1
  • зубе 1
  • зубун 1
  • зумбула 1
  • зуцкало 2
  • и 1378
  • И 95
  • ибрик 1
  • игда 1
  • игра 1
  • играју 3
  • играла 1
  • играли 1
  • играло 2
  • играмо 1
  • играти 1
  • играху 2
  • игре 1
  • игру 1
  • иде 14
  • идем 6
  • идеш 1
  • Иди 1
  • иду 5
  • идући 1
  • Идући 2
  • иђаше 1
  • ИЗ 1
  • Из 6
  • из 91
  • Иза 1
  • иза 10
  • изађе 7
  • изазива 1
  • изазове 1
  • изашао 2
  • изашла 1
  • избаве 1
  • Избави 1
  • избави 8
  • избавила 1
  • избавим 1
  • избавимо 1
  • избавио 4
  • избавитељку 1
  • избавити 8
  • избављена 2
  • избачена 1
  • избије 2
  • избројати 2
  • Извади 1
  • извади 13
  • извадише 1
  • Изван 1
  • изведоше 1
  • извезен 1
  • извезена 1
  • извезене 1
  • извезеном 1
  • извести 1
  • изводи 1
  • извора 4
  • изврши 1
  • извршио 1
  • извршити 1
  • извуче 3
  • изгибосмо 1
  • изгледала 6
  • изгледале 1
  • изгледало 1
  • изгледао 2
  • изгледаше 12
  • изгледом 1
  • изговарала 1
  • изговарао 1
  • изговорене 1
  • изговори 6
  • изговорио 1
  • изгубих 1
  • изгубише 2
  • изгубљеним 1
  • изгубљеном 1
  • изгубљену 1
  • издаде 1
  • издаље 1
  • издангубио 2
  • издати 1
  • издвоји 1
  • издисају 1
  • издржати 1
  • издрпане 1
  • Изедин 3
  • Изедина 4
  • Изединова 3
  • изиде 1
  • изиђе 1
  • изиђу 1
  • изишао 1
  • изишли 1
  • изјави 1
  • излазе 1
  • излази 2
  • излазила 1
  • излазили 1
  • излазио 1
  • излете 1
  • излетеше 1
  • изломљен 1
  • измаку 1
  • између 10
  • измећар 5
  • измишљен 1
  • изнајлак 1
  • Изнемоглим 2
  • изнемогло 1
  • изненади 1
  • Изненађена 1
  • изнесе 2
  • изнесем 1
  • изнурен 1
  • изнурена 1
  • изнутра 4
  • изогвори 1
  • изостајао 1
  • изостао 3
  • Израз 1
  • изрезивала 1
  • изрека 2
  • изродили 1
  • изударао 1
  • изузетком 1
  • изусти 3
  • икад 2
  • иконица 1
  • иконице 1
  • иконицу 4
  • икону 1
  • иктање 1
  • или 25
  • илињача 2
  • им 18
  • има 18
  • имају 2
  • Имала 1
  • имала 6
  • имале 1
  • Имали 2
  • имали 6
  • Имам 2
  • имања 1
  • имање 4
  • Имао 6
  • имао 8
  • имати 2
  • имаш 2
  • име 21
  • имовном 1
  • имућан 1
  • имућна 1
  • имућне 1
  • интерес 1
  • ипак 1
  • исечен 1
  • исказати 1
  • искати 1
  • искашља 3
  • искошка 2
  • искраде 1
  • искрена 1
  • искрено 1
  • искрену 1
  • искривуданим 1
  • искрсе 1
  • искрсне 1
  • искупи 1
  • Искупи 1
  • искупили 1
  • искупило 2
  • Искупише 1
  • искупљају 1
  • Искуца 1
  • Исом 1
  • испит 2
  • исповедати 1
  • исповеди 2
  • исповест 2
  • исповести 1
  • испод 10
  • Испод 2
  • испонајлак 1
  • испрати 1
  • испребијао 1
  • испред 1
  • Испред 1
  • Испресецаним 1
  • испресецаним 4
  • исприча 12
  • испричала 2
  • испричан 1
  • испросио 1
  • испуни 1
  • испуњавао 1
  • испуст 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • Иста 1
  • исте 1
  • истера 1
  • истерали 1
  • истерао 1
  • исти 9
  • истим 1
  • истиме 1
  • истина 7
  • истинит 1
  • истину 1
  • Исто 1
  • исто 6
  • истог 1
  • истој 1
  • истоку 2
  • истом 3
  • источна 1
  • источне 1
  • источну 1
  • истрага 1
  • истрча 1
  • истрчаше 2
  • истура 1
  • истурао 1
  • Исусом 1
  • Исход 1
  • ићи 5
  • их 19
  • ич 1
  • ишао 10
  • ишарају 1
  • ишла 1
  • ишли 2
  • иште 2
  • ишчекивао 1
  • ишчупај 1
  • ишчупати 1
  • Ја 41
  • ја 78
  • јабанац 1
  • јабука 1
  • јабуке 2
  • јави 1
  • Јави 2
  • јавим 1
  • јавити 4
  • јаглук 1
  • Јагње 1
  • јагње 3
  • јагњетом 1
  • Јагодина 1
  • јагодицама 1
  • јада 1
  • јадан 2
  • јадикује 2
  • Јадна 1
  • јадна 5
  • јадни 1
  • јадница 4
  • јадници 2
  • јадној 4
  • Јадну 1
  • јадну 5
  • јаду 1
  • јаке 2
  • јако 2
  • јамачно 4
  • јаније 1
  • јанџике 1
  • јарам 1
  • јарибасана 1
  • јарма 1
  • јармењача 1
  • јарму 1
  • јарости 1
  • јасан 1
  • јасле 3
  • јасна 1
  • јасним 3
  • јасно 3
  • Јастребац 2
  • јастук 1
  • јастуци 1
  • јахајући 1
  • јахао 2
  • јахаше 2
  • јахније 1
  • јача 1
  • јачим 1
  • Је 10
  • је 1149
  • јевтина 1
  • једак 2
  • Један 15
  • један 71
  • једанаест 1
  • једанаести 1
  • једва 18
  • Једва 2
  • једе 4
  • Једина 1
  • једина 2
  • јединац 1
  • Једини 2
  • једини 5
  • јединица 2
  • Јединице 1
  • јединицом 2
  • јединицу 9
  • једином 1
  • једину 2
  • јединца 3
  • јединцем 1
  • јединче 2
  • једите 1
  • једна 16
  • Једна 3
  • једнако 13
  • једне 4
  • Једни 1
  • једним 5
  • једно 11
  • Једно 2
  • једног 20
  • Једног 4
  • једнога 1
  • једној 5
  • једном 48
  • Једном 7
  • једноме 1
  • Једну 1
  • једну 34
  • једу 1
  • језика 2
  • језиком 3
  • језику 3
  • јеку 1
  • јела 7
  • јелек 1
  • јео 2
  • јер 23
  • Јер 4
  • Јес 1
  • Јесам 4
  • јеси 1
  • Јеси 4
  • јест 1
  • Јест 11
  • јести 1
  • јестива 1
  • јестивима 1
  • јесу 2
  • јецали 1
  • јецање 2
  • јецати 1
  • јецаше 1
  • јечмењача 1
  • јо 11
  • Јовановац 1
  • Јовановцу 1
  • Јовичић 2
  • јодној 1
  • јој 120
  • јорган 2
  • Још 22
  • још 71
  • ју 7
  • јул 1
  • јула 1
  • јулске 1
  • јунаци 1
  • јури 4
  • јурио 2
  • јуриш 3
  • Јурмусу 1
  • јурне 1
  • јурну 1
  • Јурну 1
  • јутра 1
  • јутро 4
  • јутру 1
  • јуче 1
  • јучерањег 1
  • К 1
  • к 13
  • ка 2
  • каблиће 1
  • каве 1
  • кавез 3
  • кавезу 1
  • каву 1
  • кад 107
  • Кад 64
  • када 2
  • кадаиф 1
  • кадар 1
  • кадифу 1
  • кадра 2
  • кадуна 4
  • кадуну 1
  • каже 13
  • кажем 1
  • кажемо 1
  • кажеш 3
  • Кажи 1
  • кажи 2
  • кажо 1
  • каза 5
  • казала 3
  • Казао 1
  • казао 4
  • казати 19
  • казивала 1
  • казивање 1
  • казивању 1
  • казује 3
  • казујем 1
  • казујеш 2
  • кајање 1
  • кајсија 1
  • какав 11
  • каква 15
  • Каква 2
  • Какве 6
  • какве 9
  • каквим 1
  • каквих 2
  • какво 2
  • каквом 2
  • Какву 1
  • какву 6
  • каке 1
  • Како 8
  • како 84
  • калаузлуком 1
  • каленице 1
  • каленицом 1
  • каленицу 1
  • каменичарке 1
  • камо 2
  • Камо 4
  • кани 1
  • каница 2
  • каницама 1
  • канице 1
  • канон 1
  • канџа 1
  • канџи 1
  • Као 1
  • као 140
  • капи 2
  • капија 3
  • капије 8
  • капији 6
  • капију 16
  • капиџик 2
  • капиџика 1
  • караманака 1
  • карли 1
  • картон 1
  • картона 1
  • касарна 1
  • кастига 1
  • кастиге 1
  • катили 2
  • катран 1
  • кафа 1
  • кафане 1
  • кафом 1
  • кафу 2
  • кашика 1
  • кашичицом 1
  • кашто 1
  • кварила 1
  • кварити 1
  • кесе 1
  • кеси 1
  • кестењаве 1
  • ким 1
  • киме 1
  • кине 1
  • кину 1
  • кинуо 1
  • кипти 1
  • киптио 1
  • кирију 1
  • кићанчицом 1
  • киша 1
  • кладенац 2
  • кладенца 1
  • клетво 1
  • клиса 4
  • Клисуре 2
  • клонуше 1
  • клупа 1
  • клупи 2
  • клупу 3
  • кључ 1
  • кључаницу 1
  • кључио 1
  • књижаре 1
  • књижевности 1
  • ко 17
  • Ко 9
  • кобне 1
  • кобни 1
  • кобним 1
  • кобних 1
  • кобног 2
  • кобнога 1
  • кобном 1
  • кобну 1
  • ког 10
  • кога 6
  • Код 2
  • код 33
  • козама 1
  • козе 1
  • Која 1
  • која 19
  • које 24
  • Које 4
  • којекако 1
  • којечему 1
  • који 53
  • којим 3
  • којима 5
  • којих 1
  • којој 12
  • којом 2
  • коју 9
  • кокошке 1
  • Кола 1
  • кола 13
  • Колара 1
  • колевци 1
  • колена 2
  • колено 1
  • колену 1
  • Колико 4
  • колико 8
  • колику 1
  • колима 4
  • колишњаја 1
  • колутасто 1
  • колутић 1
  • ком 2
  • комад 2
  • комадић 5
  • комата 1
  • коме 16
  • Коме 2
  • комшија 4
  • Комшије 3
  • комшије 6
  • комшијска 1
  • комшијске 2
  • комшијски 1
  • комшијској 1
  • комшијску 2
  • комшилука 2
  • комшилуку 3
  • комшиница 2
  • комшинице 1
  • Конак 1
  • конак 6
  • конака 2
  • конаком 2
  • конаку 20
  • коначка 1
  • коначког 1
  • кончић 1
  • коњ 2
  • коња 9
  • Коњаник 1
  • коњаник 5
  • коњаника 3
  • коњанике 1
  • коњаници 1
  • Коње 1
  • коње 4
  • коњи 1
  • коњма 1
  • коњски 1
  • коњу 2
  • копија 1
  • копкало 3
  • корака 5
  • кораком 4
  • користи 1
  • коса 1
  • коси 1
  • Косова 2
  • кости 1
  • костур 1
  • косу 1
  • кочаку 1
  • кош 1
  • кошара 1
  • кошкао 1
  • коштуњаве 1
  • коштуњавим 2
  • коштуњавом 1
  • кошуља 1
  • кошуље 2
  • кошуљи 3
  • кошуљу 5
  • краве 1
  • кравицу 1
  • Крагујевачке 1
  • крај 4
  • краја 1
  • крајеве 2
  • крају 4
  • КРАЉ 1
  • Краљевини 1
  • красиле 1
  • красило 1
  • кратка 1
  • кратко 4
  • кратког 2
  • крв 14
  • крвава 2
  • крваве 12
  • крвави 3
  • крвавије 1
  • крвавих 3
  • крвавог 2
  • крвавом 1
  • крваву 1
  • крви 6
  • крвником 1
  • крвопије 3
  • крвопији 1
  • крене 4
  • крену 2
  • кренуо 1
  • Кренуше 1
  • кретали 1
  • кретање 1
  • крете 1
  • кретоше 1
  • крећу 1
  • крив 2
  • кривац 1
  • кривице 1
  • крила 3
  • крилима 1
  • крио 2
  • крити 2
  • кров 1
  • кровињара 1
  • кровом 1
  • Кроз 2
  • кроз 22
  • крпа 2
  • крпицу 2
  • крпу 1
  • крст 1
  • крсте 2
  • крсти 1
  • крстио 1
  • крстом 2
  • крупан 1
  • крупне 2
  • крупни 1
  • крупних 1
  • крупног 1
  • крушака 1
  • крушевачким 1
  • крчаг 6
  • крчажић 2
  • крчање 2
  • крџалија 1
  • кршном 1
  • кћер 6
  • кћери 1
  • кћи 3
  • Куд 1
  • куд 5
  • куда 9
  • кук 1
  • кукавице 1
  • кукавна 1
  • Кукавни 1
  • кукавној 2
  • кукавну 1
  • кукавцу 1
  • кукала 1
  • кукати 3
  • куке 1
  • Куку 1
  • куле 5
  • кули 3
  • кумим 1
  • кумити 1
  • кунем 6
  • куну 1
  • купе 1
  • купи 2
  • купио 1
  • купити 2
  • курјаци 1
  • курталишу 1
  • кутић 1
  • Кућа 1
  • кућа 9
  • кућама 5
  • куће 37
  • кући 44
  • кућицу 2
  • кућни 1
  • кућњем 2
  • Кућо 1
  • кућом 6
  • Кућу 1
  • кућу 20
  • кућурина 1
  • куцати 1
  • куцне 1
  • куцну 1
  • л 2
  • лав 1
  • лажа 1
  • лајање 1
  • лајао 1
  • лаката 3
  • Лако 2
  • лако 3
  • Лаку 2
  • лаку 3
  • лакше 5
  • лакшим 1
  • лала 1
  • лану 2
  • ласкаво 1
  • ласно 2
  • латио 1
  • латише 1
  • лаћајући 1
  • лебну 2
  • лево 10
  • левој 1
  • леву 1
  • легање 1
  • легао 1
  • леген 1
  • легена 1
  • легену 1
  • легла 1
  • легне 2
  • легња 1
  • легоше 1
  • леђа 4
  • леђима 1
  • лежала 1
  • лежало 1
  • лежао 3
  • лежаше 2
  • леже 2
  • лежи 2
  • лежу 1
  • лек 1
  • леком 1
  • Леле 1
  • лелекати 1
  • лену 1
  • леп 7
  • лепа 5
  • лепе 2
  • лепи 3
  • лепо 7
  • лепој 1
  • лепота 1
  • Лепота 1
  • лепоте 1
  • лепоти 1
  • лепотица 1
  • лепотицу 1
  • лепоту 1
  • лепу 2
  • лети 1
  • лећи 1
  • лецала 1
  • леш 1
  • лешкарила 1
  • ли 101
  • ливада 1
  • ливадама 1
  • Ливаде 2
  • лик 4
  • ликом 2
  • лимене 1
  • лимунада 1
  • лимунаду 1
  • листова 1
  • лица 4
  • Лице 1
  • лице 7
  • лицима 1
  • лицу 3
  • личила 1
  • личиле 1
  • личило 1
  • лојана 1
  • лојане 2
  • лојану 3
  • лонац 1
  • лончић 1
  • лопте 4
  • лудога 1
  • лука 3
  • лупи 1
  • лутања 1
  • лутао 2
  • лутеранска 1
  • љуба 2
  • љубав 5
  • љубави 2
  • људе 1
  • људи 13
  • Људи 2
  • људима 1
  • људма 1
  • људски 1
  • љутим 1
  • м 1
  • Ма 3
  • ма 9
  • магли 1
  • мај 1
  • мајка 5
  • мајко 3
  • мајку 1
  • мајци 2
  • Мајчино 1
  • мак 1
  • макар 6
  • макнуо 1
  • мал 1
  • мала 1
  • мале 1
  • малебија 1
  • мали 9
  • малим 1
  • малих 1
  • малко 3
  • мало 75
  • Мало 8
  • малог 2
  • малом 2
  • малу 2
  • манастиру 1
  • мањ 1
  • Мање 1
  • мање 3
  • мањка 1
  • Мара 23
  • Марва 1
  • Маре 2
  • мари 1
  • Марија 2
  • Маро 1
  • Мару 9
  • матер 1
  • Матере 1
  • матере 3
  • матери 3
  • материмити 1
  • материнску 1
  • Мати 2
  • мати 9
  • мах 26
  • маха 1
  • махала 1
  • махалама 1
  • махали 1
  • махмудија 2
  • махмудијама 1
  • махну 4
  • махнуо 2
  • махом 2
  • мачак 1
  • маши 1
  • машта 1
  • ме 29
  • Медведник 2
  • медњака 1
  • Међер 1
  • међу 11
  • Међу 15
  • мелем 1
  • мемицу 1
  • мене 12
  • мени 10
  • Мени 3
  • меру 1
  • меса 1
  • месец 5
  • месеца 9
  • месецу 2
  • места 6
  • местве 1
  • местима 2
  • Место 1
  • место 15
  • местом 1
  • месту 10
  • метне 1
  • метни 1
  • метну 10
  • Метну 2
  • метнула 1
  • метнуо 1
  • метнуте 1
  • метнуше 3
  • меће 1
  • Механа 1
  • механа 5
  • механе 4
  • механи 2
  • механом 1
  • механу 4
  • механџија 15
  • Механџија 18
  • механџије 1
  • механџији 6
  • механџијина 3
  • механџијиној 1
  • механџијину 1
  • механџијски 1
  • Механџијски 1
  • механџију 5
  • меџидијама 1
  • мешао 1
  • Ми 4
  • ми 67
  • мије 1
  • Мико 1
  • Милана 2
  • милило 1
  • мило 2
  • миловала 1
  • Милојка 18
  • Милојко 88
  • Милојковој 1
  • Милојком 1
  • Милојку 9
  • милом 1
  • милост 2
  • милостиван 1
  • милостиње 1
  • милује 1
  • милују 1
  • мимо 1
  • миндерлук 2
  • миндерлука 1
  • минут 4
  • минута 2
  • мир 1
  • мира 2
  • мираз 1
  • Миријевом 2
  • Мирис 1
  • мирисаљке 1
  • Мирка 3
  • Мирко 11
  • Мирком 2
  • Мирни 1
  • мировати 1
  • миру 1
  • Мисао 1
  • мисао 3
  • мисирскога 1
  • мислећи 1
  • мисли 4
  • мислила 2
  • мислиле 1
  • мислило 1
  • мислима 1
  • Мислио 1
  • мислио 5
  • мислити 1
  • Михаилова 2
  • Михаилове 2
  • мицали 3
  • мицаху 1
  • мишке 1
  • мишљаше 1
  • млад 2
  • Млада 2
  • млада 6
  • младе 2
  • млади 11
  • Млади 4
  • младим 3
  • младини 1
  • младог 6
  • младога 2
  • Младожења 4
  • младожења 7
  • младожење 2
  • младожењине 1
  • младожењини 1
  • младожењину 1
  • младости 2
  • младу 7
  • млађим 1
  • млазови 1
  • млоге 1
  • многе 3
  • многи 1
  • многим 1
  • много 19
  • Много 4
  • многог 1
  • мном 2
  • мноштво 1
  • Мог 1
  • мог 2
  • мога 1
  • могао 28
  • могла 12
  • могле 2
  • могли 7
  • могло 13
  • Могло 2
  • могнем 1
  • могох 1
  • могоше 1
  • могу 7
  • могући 1
  • можда 3
  • може 14
  • Може 5
  • можемо 2
  • можеш 7
  • Мозгова 13
  • Мозгово 11
  • Мозговом 1
  • мозговски 2
  • мозговских 1
  • Мозгову 1
  • мој 17
  • Мој 2
  • Моја 2
  • моја 21
  • Моје 1
  • моје 14
  • мојим 3
  • мојих 1
  • мојој 2
  • мојом 2
  • Моју 1
  • моју 10
  • молбе 1
  • молећи 1
  • Моли 2
  • молила 2
  • молили 1
  • молим 3
  • молимо 1
  • молио 1
  • молитва 1
  • молитву 3
  • молити 2
  • Молићу 1
  • мољаше 1
  • мом 4
  • момак 1
  • Момак 1
  • момка 1
  • момци 1
  • момчића 1
  • мора 13
  • моравском 2
  • моравску 1
  • морала 3
  • морали 1
  • морало 2
  • морам 1
  • морамо 2
  • морање 1
  • морао 6
  • мораш 2
  • Море 1
  • мотки 1
  • мотрећи 2
  • мотрила 1
  • Моћ 1
  • моћи 1
  • мрав 1
  • мрак 3
  • мрдну 1
  • мре 1
  • мрети 1
  • мржњу 1
  • мрзи 1
  • мрзила 1
  • мрзим 1
  • мркли 2
  • мрске 1
  • мртва 2
  • мртвац 1
  • мртво 1
  • му 219
  • мувао 1
  • мудрац 1
  • Муж 2
  • муж 9
  • мужа 3
  • мужевљевој 1
  • мужу 5
  • муке 2
  • муком 1
  • мумаказе 1
  • мунарета 1
  • мунаретима 2
  • мустаћ 1
  • мућну 1
  • Мућну 1
  • мученица 1
  • мучи 1
  • мучити 1
  • мучно 4
  • мушеме 1
  • мушему 5
  • мушкарац 1
  • мушке 3
  • мушкиње 2
  • мушко 1
  • мушком 1
  • мушмула 1
  • на 338
  • На 34
  • набави 2
  • набавиш 1
  • набију 1
  • набогатији 1
  • набусит 1
  • набусито 1
  • навака 4
  • наваљивати 1
  • навек 2
  • навлаш 1
  • наврви 1
  • наврстала 1
  • нагађали 1
  • нагледах 1
  • нагна 1
  • нагну 1
  • Нагну 1
  • наговештавале 1
  • наградити 1
  • награду 1
  • Над 1
  • над 15
  • Нада 1
  • нада 3
  • надала 1
  • надао 1
  • надгледа 1
  • надгледао 1
  • наде 1
  • надевали 2
  • надену 2
  • наденуо 1
  • наденути 1
  • нади 3
  • надмашала 1
  • наднео 1
  • надолазило 1
  • надувене 2
  • нађе 6
  • нађем 3
  • нађу 2
  • назад 1
  • назва 1
  • назвала 1
  • названом 1
  • назвао 1
  • назвати 1
  • Назгода 1
  • назове 1
  • Назове 1
  • наишао 1
  • најближи 1
  • најбоље 2
  • највећа 1
  • највеће 1
  • највећег 1
  • највећем 1
  • Највећи 1
  • највећим 1
  • највећој 1
  • Највећу 1
  • највећу 2
  • највише 3
  • најгушћи 2
  • најдаље 1
  • најдрагоценија 1
  • наједном 1
  • најела 1
  • најжалоснијем 1
  • најзад 10
  • Најзад 7
  • најзанимљивији 1
  • најлак 1
  • најлепшем 1
  • најмање 1
  • најмањи 1
  • најмилија 1
  • најмилије 1
  • најмлађег 1
  • Најмлађи 1
  • најпосле 4
  • Најпре 1
  • најпре 5
  • најприпознатија 1
  • најрадије 4
  • најразборитија 1
  • најсвечанији 1
  • најсиромашнија 1
  • Најскупоценија 1
  • најстарија 2
  • најстаријег 1
  • Најстарији 1
  • Најтеже 1
  • најчувенија 1
  • најчувенијој 1
  • накарађена 1
  • накашља 1
  • накићен 2
  • Накладом 1
  • наклоност 1
  • накнаду 1
  • накрши 1
  • налази 4
  • налазила 1
  • налазио 1
  • нали 1
  • налик 1
  • наљути 1
  • наљућена 1
  • нам 6
  • нама 9
  • намажу 1
  • намакне 1
  • наменили 1
  • намењена 1
  • намера 1
  • Намера 1
  • намераваху 1
  • намери 1
  • намерни 1
  • намеру 3
  • намести 1
  • намештен 1
  • намирили 1
  • намирише 1
  • намисли 1
  • намргођен 1
  • наоколо 3
  • напаст 1
  • напи 2
  • напије 1
  • напијемо 1
  • НАПИСАО 1
  • напити 1
  • наплати 1
  • наплатити 1
  • наплаћивати 1
  • напоји 2
  • напољу 1
  • напомену 1
  • напомињу 1
  • напрасит 1
  • напрегнуто 1
  • напред 11
  • напредовала 1
  • нарав 1
  • нарави 1
  • наравнати 1
  • нараштаји 1
  • нарицала 5
  • нарицања 1
  • нарицао 1
  • нарицати 2
  • народ 10
  • народа 2
  • народна 1
  • Народна 1
  • народности 2
  • народом 1
  • народу 2
  • нарочита 1
  • нарочите 1
  • нарочити 1
  • нарочито 5
  • нарочитог 1
  • наручене 1
  • наручи 1
  • наручивши 1
  • наручје 2
  • нас 8
  • насељени 1
  • наследи 1
  • наслони 1
  • наслонивши 1
  • насмеја 1
  • насмејала 1
  • наставе 1
  • настави 14
  • настаде 1
  • настаје 4
  • наступи 1
  • наступила 4
  • наступио 1
  • натакнуте 1
  • наталари 1
  • натквеси 1
  • натквесивши 1
  • натмурен 1
  • натмурено 1
  • натмури 1
  • натовари 1
  • натоварио 1
  • натпис 1
  • Наћи 1
  • наћи 6
  • науку 1
  • науме 1
  • науми 3
  • науче 1
  • научио 1
  • нахије 1
  • нахрани 1
  • нацртам 1
  • начика 1
  • начин 3
  • начини 1
  • начинио 1
  • начичкана 1
  • начули 1
  • начуо 1
  • Начуо 1
  • Наш 1
  • наш 2
  • наша 1
  • нашавши 1
  • нашао 6
  • наше 5
  • нашег 1
  • Наши 1
  • нашим 1
  • наших 2
  • нашле 1
  • нашој 3
  • нашом 2
  • нашу 7
  • Не 21
  • не 215
  • небела 1
  • небо 1
  • Небо 1
  • небу 5
  • невезени 1
  • неверица 1
  • неверничких 1
  • неверовање 1
  • невесела 3
  • невесео 5
  • невеста 6
  • невесте 1
  • невестица 1
  • невестом 1
  • невешт 2
  • невидовно 1
  • невиђено 1
  • невина 1
  • невини 1
  • невино 1
  • невину 1
  • невоља 6
  • невољу 1
  • негде 9
  • него 13
  • Него 2
  • недара 2
  • недаћа 2
  • недаће 1
  • недеља 1
  • недељу 1
  • недоглед 3
  • НЕДОСТАЈЕ 2
  • недра 9
  • недрима 5
  • незнано 1
  • нејачи 1
  • нек 1
  • Нека 10
  • нека 24
  • некада 1
  • некакав 15
  • некаква 3
  • некакве 8
  • некакви 1
  • некакво 4
  • некаквом 1
  • некакву 3
  • некаке 1
  • некако 2
  • некаког 1
  • неке 4
  • Неки 1
  • неки 12
  • неким 3
  • неких 2
  • некле 1
  • неко 10
  • неког 1
  • некога 4
  • некој 2
  • неколико 31
  • Неколико 4
  • некрсту 1
  • некрштених 1
  • некрштеној 1
  • неку 5
  • некуд 12
  • некуда 1
  • нелагодна 1
  • нем 1
  • нема 21
  • Нема 5
  • немаде 1
  • Немајући 1
  • немир 1
  • немирна 1
  • немирно 1
  • немирном 1
  • немога 1
  • немој 2
  • неодређени 1
  • непознат 1
  • Непознати 1
  • непознатог 3
  • непомичан 1
  • непомична 1
  • непомично 2
  • неправедан 1
  • непрано 1
  • непрестано 2
  • непрестанце 3
  • непријатељ 1
  • непријатељем 1
  • непун 2
  • непуна 1
  • непуне 1
  • непуног 1
  • неразговетно 1
  • Нерићевог 1
  • неслога 1
  • несносног 1
  • несноснога 1
  • несрећа 2
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • Несрећни 1
  • несрећник 1
  • несрећног 2
  • нестане 1
  • нестрпљиво 1
  • несуђену 1
  • неће 1
  • неутешан 1
  • нехотице 1
  • нечега 1
  • нечовек 1
  • нечовечно 1
  • нешта 1
  • нешто 77
  • Нешто 8
  • Ни 1
  • ни 57
  • Нигде 2
  • нигде 5
  • ниже 4
  • нижу 1
  • Низ 1
  • низ 9
  • низа 1
  • низбрдицу 2
  • није 168
  • Није 7
  • Никад 2
  • никад 21
  • никада 3
  • никакав 1
  • никаква 2
  • никакве 1
  • Никакве 1
  • никако 4
  • никле 1
  • Нико 1
  • нико 15
  • Никога 1
  • никога 6
  • Ником 1
  • ником 12
  • никоме 2
  • никому 1
  • Никому 1
  • никуд 1
  • нисам 11
  • Нисам 3
  • Ниси 1
  • ниси 9
  • Нису 2
  • нису 36
  • Нит 1
  • нити 13
  • ничега 2
  • Ниш 3
  • Ниша 2
  • нишан 7
  • нишким 1
  • Ништа 3
  • ништа 63
  • но 1
  • нов 2
  • нова 2
  • Новак 65
  • Новака 8
  • Новакова 3
  • Новакове 2
  • Новакови 1
  • Новаково 1
  • Новаковој 1
  • Новакову 1
  • Новаком 2
  • Новаку 6
  • Новац 1
  • новац 2
  • новаца 7
  • новим 1
  • ново 6
  • нову 1
  • новце 2
  • новцем 1
  • новци 1
  • новцима 1
  • новцу 2
  • ногама 1
  • ноге 9
  • ногу 9
  • нож 1
  • ном 1
  • нос 1
  • носи 1
  • носила 2
  • носили 2
  • носио 1
  • Носићеш 1
  • носиш 1
  • ноћ 16
  • Ноћ 2
  • ноћи 12
  • ноћна 1
  • ноћној 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 2
  • нудили 1
  • нудио 1
  • њ 1
  • ње 9
  • Њега 1
  • њега 25
  • Његов 1
  • његов 5
  • његова 10
  • његове 3
  • Његови 2
  • његови 5
  • његовим 2
  • његових 3
  • његово 2
  • Његово 2
  • његовог 1
  • његовој 3
  • његовом 6
  • његову 8
  • њему 18
  • њен 7
  • њена 2
  • њене 5
  • њени 4
  • њеним 3
  • њених 2
  • Њено 1
  • њено 3
  • њеног 3
  • њеној 1
  • њеном 4
  • њену 5
  • њива 2
  • Њива 3
  • њивама 1
  • Њивама 1
  • њим 10
  • њима 11
  • њиме 8
  • Њих 1
  • њих 7
  • њихов 2
  • њихова 4
  • њихове 2
  • њиховим 2
  • њиховој 1
  • њиховом 2
  • њој 12
  • Њој 2
  • њојзи 1
  • њом 5
  • њоме 4
  • Њу 1
  • њу 17
  • О 4
  • о 41
  • обадва 1
  • обадве 2
  • обазирала 1
  • Обазирала 1
  • Обазре 2
  • обазре 5
  • обазревши 1
  • обала 1
  • обасја 1
  • обведе 1
  • обводити 1
  • обграђен 1
  • обдарена 1
  • обдарио 1
  • обе 1
  • Обе 1
  • обележје 2
  • обеси 1
  • обест 1
  • обећа 1
  • обећава 1
  • обећај 1
  • обећани 1
  • обећао 2
  • обешене 1
  • обзирати 1
  • обигра 3
  • обиграла 1
  • обиграо 1
  • обиђе 2
  • обиђу 1
  • обилажења 1
  • Обичај 1
  • обичаја 1
  • обичаје 3
  • обичајима 2
  • обичају 2
  • обичним 1
  • обично 9
  • обишла 1
  • Облаци 1
  • облаци 2
  • облачак 2
  • Облачи 1
  • облачила 1
  • облачили 1
  • обли 1
  • оближње 1
  • оближњим 2
  • оближњих 1
  • обогатили 1
  • обогатио 3
  • ободе 1
  • ободоше 1
  • обоје 2
  • обори 1
  • обрадовати 1
  • обрадоваћу 1
  • обрадује 2
  • образ 3
  • образа 1
  • образе 7
  • образима 4
  • образу 2
  • обрастао 2
  • обраћа 1
  • обраћана 1
  • обред 1
  • обредима 1
  • обријан 1
  • обртао 1
  • обрте 1
  • обувена 1
  • обузимале 1
  • обује 1
  • обују 1
  • обукао 1
  • обукла 2
  • обуку 1
  • обурва 1
  • обуче 7
  • обучена 5
  • ова 10
  • Ова 3
  • овај 16
  • Овај 9
  • овакав 1
  • овакве 1
  • оваке 1
  • оваким 1
  • Овако 2
  • овако 22
  • овакој 1
  • оваком 1
  • овамо 1
  • оваца 3
  • овде 13
  • Овде 2
  • Ове 1
  • ове 10
  • овејана 1
  • Овим 3
  • овим 4
  • ових 4
  • ово 38
  • Ово 7
  • овог 11
  • овога 4
  • овој 11
  • оволико 1
  • овом 9
  • Овоме 1
  • овоме 2
  • ову 9
  • овца 1
  • овцама 1
  • Овце 1
  • овце 6
  • оглодан 1
  • оглоданим 1
  • огодан 1
  • огорео 1
  • ограде 1
  • ограђен 1
  • ограђена 1
  • огране 1
  • ограшје 1
  • огрлицу 1
  • огромне 1
  • огумку 1
  • од 170
  • Од 19
  • одавде 2
  • одавно 2
  • одазва 1
  • одајама 1
  • одаје 1
  • одају 5
  • Одакле 1
  • одакле 8
  • одатле 1
  • одважио 1
  • одважни 1
  • одважно 1
  • одваја 1
  • одведе 5
  • одведем 1
  • одведена 4
  • одведи 1
  • одведоше 3
  • одвели 5
  • одвео 3
  • одвести 5
  • одводе 1
  • одводи 1
  • одговара 2
  • одговарајући 1
  • одговарала 3
  • одговарали 1
  • одговарао 4
  • одговарати 1
  • одговор 2
  • Одговор 2
  • одговори 30
  • одговорио 2
  • одговорити 2
  • одговорише 1
  • одговором 3
  • Оде 1
  • оде 18
  • одело 5
  • оделу 1
  • одељења 1
  • одељењу 1
  • одеш 1
  • оди 1
  • Оди 1
  • одиста 1
  • одјутрило 1
  • одлази 2
  • одлазила 1
  • одлазили 1
  • одлазио 5
  • одласка 1
  • одласку 1
  • одлете 1
  • одлетео 1
  • одлетети 1
  • одломи 1
  • одлученим 1
  • одљуд 1
  • одмакла 1
  • одмакли 1
  • одмакнуо 2
  • одмарају 1
  • Одмарајући 1
  • одмарали 4
  • одмарао 4
  • одмараху 1
  • одмах 37
  • Одмах 4
  • одмаче 1
  • одмет 1
  • одмора 1
  • одмори 6
  • одморила 1
  • одморимо 1
  • однесе 2
  • однети 1
  • одох 1
  • одоше 2
  • одрасли 1
  • одрасна 1
  • одрастао 1
  • одредили 2
  • одређено 1
  • одреши 3
  • одрешио 1
  • одржавао 1
  • одрже 1
  • одседе 1
  • одсечно 1
  • одсјахивати 1
  • одсјахиваху 1
  • одскочи 2
  • одспава 1
  • одужи 1
  • ожени 1
  • оженили 1
  • оживело 2
  • оживео 1
  • озго 1
  • Озрен 3
  • Озрена 1
  • Ој 1
  • ојађенику 1
  • ојађеној 2
  • ока 5
  • оклевао 2
  • оклеваше 1
  • Окну 1
  • окну 4
  • око 27
  • Око 5
  • окован 1
  • окована 2
  • оковану 1
  • околина 1
  • околини 1
  • околином 1
  • околна 1
  • около 1
  • оком 1
  • окопава 1
  • окореле 1
  • окори 1
  • окрене 1
  • окрену 1
  • окренуло 1
  • окретати 1
  • Окрете 1
  • окрете 9
  • окретна 1
  • округла 1
  • округлу 1
  • окружаваше 2
  • окупа 2
  • окупају 1
  • окупала 1
  • окупана 1
  • окупане 1
  • окупао 1
  • окусити 1
  • оличавало 1
  • олтара 1
  • омањој 1
  • Омер 1
  • омиљава 1
  • омиљавати 1
  • омрази 1
  • омрзнула 1
  • он 113
  • Он 44
  • она 101
  • Она 40
  • Онај 4
  • онај 43
  • онакарађена 1
  • онако 7
  • онамо 3
  • Онда 1
  • онда 12
  • ондашњега 1
  • ондашњи 1
  • онде 1
  • оне 12
  • Оне 2
  • Они 10
  • они 21
  • оним 11
  • оних 5
  • Оно 2
  • оно 43
  • оног 13
  • онога 7
  • оној 4
  • оном 13
  • ономе 3
  • ону 17
  • Оп 1
  • оп 2
  • опа 1
  • Опажа 1
  • опажа 2
  • опажала 5
  • опажам 1
  • опажао 1
  • опази 2
  • опазивши 1
  • опазила 4
  • опазили 3
  • опазило 1
  • опазио 2
  • опазити 2
  • опанке 2
  • опарен 1
  • опарена 1
  • опаса 1
  • опасала 2
  • опасан 1
  • опасности 1
  • опаше 1
  • опаши 1
  • опашу 1
  • опере 1
  • опет 36
  • Опет 6
  • опи 1
  • описа 1
  • описао 1
  • описати 3
  • оплакала 1
  • оплакаше 1
  • оплакујемо 1
  • оплакујеш 1
  • оплаче 1
  • оплету 1
  • опомену 1
  • опомињао 1
  • опра 1
  • опрезу 2
  • Опрости 1
  • опрости 9
  • Опростимо 1
  • опростиш 1
  • опроштај 2
  • опроштајну 1
  • општи 1
  • орања 1
  • орахом 1
  • орлови 1
  • осакаћена 1
  • осамнаест 1
  • осветио 2
  • осветити 1
  • осврне 1
  • осврну 1
  • освртао 1
  • осврте 1
  • Осврте 1
  • осени 1
  • осети 1
  • осећа 2
  • осећаје 1
  • осећала 4
  • осећање 1
  • осећати 1
  • осећаш 1
  • осечене 1
  • осим 1
  • ослушкивао 4
  • ослушкиваше 1
  • ослушну 4
  • ослушнуше 1
  • Османлије 1
  • османлуке 1
  • осмејак 1
  • осморо 1
  • особа 1
  • осорљивост 1
  • осредња 1
  • осредњих 1
  • оста 3
  • остави 3
  • оставила 1
  • оставили 1
  • оставило 1
  • Оставимо 3
  • оставио 1
  • Оставио 1
  • оставити 1
  • оставиш 1
  • остаде 3
  • остадоше 1
  • остаје 1
  • остала 8
  • Остале 1
  • остале 13
  • Остали 2
  • остали 4
  • осталим 1
  • остало 1
  • осталог 1
  • осталом 2
  • остане 1
  • останеш 1
  • остао 1
  • остара 1
  • Остара 2
  • остарој 1
  • остати 3
  • оствари 1
  • остре 1
  • осуђеник 2
  • отања 1
  • отац 18
  • Отац 3
  • Отварај 1
  • отворе 1
  • отворено 1
  • отвори 15
  • отворио 1
  • отворише 2
  • отезала 1
  • отели 2
  • отео 1
  • Отето 1
  • ОТЕТО 1
  • отиде 4
  • отимали 1
  • отимати 1
  • отићи 2
  • отишао 4
  • отишла 1
  • отишло 1
  • откиде 1
  • Откопча 1
  • открши 1
  • откуд 1
  • откуда 1
  • Откуда 2
  • откупи 1
  • откуца 1
  • откуцне 1
  • отмем 1
  • отпаса 3
  • Отпекља 1
  • отпоче 2
  • отресе 1
  • отреситијег 2
  • отреситих 1
  • отрулио 1
  • отрча 1
  • отуд 2
  • отуда 8
  • Ох 3
  • охладне 1
  • охоло 2
  • оца 11
  • оценити 1
  • Оцу 2
  • оцу 7
  • очајник 1
  • очајничка 1
  • Очајничким 1
  • очеве 1
  • очекивала 3
  • очекивали 1
  • очекивао 1
  • очекиваше 2
  • очекни 1
  • очекује 3
  • очешљати 1
  • Очи 1
  • очи 35
  • очију 1
  • очима 8
  • очисте 1
  • очита 1
  • Очита 1
  • оџака 1
  • оџаклије 1
  • оџаклији 2
  • оџаклију 1
  • оџаковићи 1
  • оџацима 1
  • оџе 1
  • ошанчен 1
  • Ошбулдун 1
  • Ошђелдум 1
  • оштро 2
  • па 165
  • Па 19
  • падају 1
  • падали 1
  • Падало 1
  • падало 2
  • падам 1
  • Паде 1
  • паде 5
  • падне 1
  • падоше 1
  • пажљивије 1
  • пажљиво 3
  • пажња 1
  • пажњу 2
  • пази 2
  • пазиле 1
  • пазити 3
  • пак 13
  • паклена 1
  • пала 1
  • Паланке 1
  • паланку 1
  • палилуска 1
  • палисад 1
  • палисада 1
  • палисадом 1
  • палица 2
  • палице 1
  • палицу 1
  • пало 1
  • Пало 1
  • памет 7
  • памети 3
  • паметна 3
  • памте 1
  • памти 1
  • Памтим 1
  • памтим 2
  • пањ 3
  • паприка 1
  • папуче 1
  • пара 6
  • Параћин 1
  • параћинске 1
  • Паре 1
  • паре 5
  • пармака 1
  • пармаке 3
  • пару 2
  • парче 3
  • Пас 2
  • пас 8
  • пасе 1
  • пасле 1
  • пасли 1
  • патила 1
  • паучљиве 3
  • Пашине 1
  • пева 1
  • певају 2
  • певали 1
  • певао 2
  • певушио 1
  • пега 2
  • Пегамбер 1
  • пеге 7
  • педесет 2
  • пека 2
  • Пеки 1
  • пеко 1
  • пенџера 1
  • пенџерима 1
  • пером 3
  • песнице 2
  • песницом 2
  • пет 4
  • петак 1
  • петао 1
  • пети 3
  • петка 1
  • петла 1
  • петле 1
  • петнаест 1
  • петора 1
  • петрахиљ 1
  • петровача 1
  • петрохиљу 1
  • пећи 1
  • печила 1
  • пешаке 1
  • пешаче 1
  • пешачио 1
  • пешеве 1
  • пешкири 1
  • пије 3
  • пију 1
  • пио 2
  • пипао 2
  • пипати 1
  • пировати 1
  • писку 1
  • писну 1
  • пита 3
  • питала 3
  • питали 1
  • питања 3
  • питање 1
  • питањем 1
  • питао 3
  • питати 2
  • питаху 1
  • питаше 1
  • питомој 1
  • Пиштала 1
  • плакала 2
  • плакали 1
  • плакао 1
  • плакати 2
  • пламен 1
  • пламтиле 1
  • Пландишта 3
  • Пландиште 2
  • Планина 2
  • планине 3
  • плану 2
  • плати 2
  • платила 2
  • платим 1
  • платио 1
  • платити 1
  • платнене 1
  • платно 1
  • плаћао 1
  • плач 14
  • Плач 2
  • плача 3
  • плаче 2
  • плачем 2
  • плачемо 1
  • плачеш 1
  • плачи 2
  • плачна 1
  • плачу 1
  • Плевља 1
  • племенита 1
  • племените 1
  • племенитих 1
  • племенито 1
  • племић 1
  • пливао 1
  • пловила 1
  • пловио 1
  • пљесну 1
  • пљеснуле 1
  • пљеснуо 1
  • пљунуле 1
  • по 104
  • По 25
  • Побегла 2
  • побегла 4
  • побегли 1
  • побегне 1
  • побеже 3
  • побећи 2
  • поборавила 1
  • побочних 1
  • побратимила 1
  • поведе 3
  • повелику 1
  • поверење 1
  • поверити 1
  • повести 1
  • повећој 1
  • повечера 2
  • повечерао 1
  • повечерати 1
  • повије 1
  • повика 7
  • повикаше 2
  • повисоког 1
  • повлачи 1
  • поводу 1
  • повратак 1
  • поврх 1
  • повуче 1
  • поглади 1
  • поглед 5
  • погледа 23
  • Погледа 3
  • погледајте 1
  • Погледајте 1
  • погледала 1
  • погледале 1
  • Погледао 1
  • погледао 6
  • погледати 2
  • Погледаше 1
  • погледаше 2
  • погледе 2
  • погледнем 1
  • погледом 1
  • ПОГОВОР 1
  • поговора 1
  • погодба 1
  • погоди 1
  • Погоди 1
  • погодила 2
  • погодити 6
  • погурила 1
  • Под 1
  • под 19
  • пода 1
  • подавио 1
  • подалеко 2
  • подаље 4
  • подбочивши 1
  • подбуо 1
  • подвивши 1
  • подељена 1
  • Подељене 1
  • подигао 1
  • подигла 2
  • подиже 6
  • Подлактивши 1
  • подмаза 1
  • поднесе 1
  • поднизана 1
  • подсећаше 1
  • подугачак 1
  • подуже 1
  • пође 15
  • пођоше 2
  • Пођу 1
  • пођу 2
  • пожелевши 1
  • пожелеће 1
  • пожелеше 1
  • пожели 1
  • поживели 1
  • поживи 2
  • пожури 1
  • Позади 1
  • позват 1
  • поздерњак 1
  • поздеру 1
  • поздрави 2
  • позива 1
  • позна 1
  • познавала 1
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познаду 2
  • познаје 2
  • познала 1
  • познамо 1
  • познаник 1
  • познаника 1
  • познаници 1
  • познат 4
  • познати 7
  • познато 1
  • познатој 1
  • позније 1
  • позоришта 1
  • поиздаље 2
  • поизмакле 1
  • појави 3
  • појаса 2
  • поједе 1
  • појести 1
  • покаже 1
  • показала 1
  • показивало 1
  • показујући 2
  • покашто 1
  • поклони 3
  • поклонио 1
  • покојни 1
  • поколеба 1
  • покорити 1
  • покри 1
  • покривено 1
  • покроји 1
  • покуњио 1
  • покуша 2
  • пола 10
  • полагано 11
  • Полагано 2
  • полако 8
  • поласка 1
  • поласку 1
  • полегали 1
  • полегаше 1
  • полеђини 1
  • полети 2
  • поличица 1
  • поличицу 2
  • половина 2
  • половину 1
  • положи 3
  • положише 1
  • полугласно 4
  • полудела 1
  • поља 2
  • поље 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 10
  • пољубила 1
  • помакла 1
  • помахујући 1
  • поменуше 1
  • Помеша 1
  • помешала 1
  • помињао 1
  • помиње 2
  • помирити 1
  • помисао 1
  • Помисао 1
  • Помисли 1
  • помисли 5
  • помислила 2
  • помислио 2
  • помислити 2
  • помишљала 1
  • помишљали 1
  • помогла 1
  • помогло 1
  • помогнем 1
  • помогнеш 1
  • помогоше 1
  • помози 1
  • Помозите 1
  • Помолимо 1
  • помоћ 1
  • помоћи 9
  • помоћница 1
  • помрачи 1
  • понајвећи 1
  • понајвише 2
  • понамештане 1
  • понамештани 1
  • понашање 2
  • понела 2
  • понели 1
  • понео 2
  • понесемо 2
  • понети 2
  • поништи 1
  • понови 4
  • поновити 2
  • поновљен 1
  • поносито 1
  • поноћи 1
  • понуди 8
  • Понудише 1
  • поодмакао 1
  • поодмори 1
  • поодморили 1
  • поодморио 2
  • попа 11
  • Попа 6
  • попадало 1
  • попас 1
  • попела 1
  • попи 2
  • Попо 1
  • попом 1
  • попреко 1
  • попримали 1
  • попрскаше 1
  • попу 1
  • поражени 1
  • поранила 1
  • поранити 1
  • порано 1
  • порастан 1
  • поред 12
  • Поред 8
  • поређани 1
  • порекла 2
  • пореклом 1
  • пород 3
  • породица 4
  • породици 2
  • породицом 1
  • породицу 2
  • породичног 1
  • породом 1
  • пороже 2
  • поручи 1
  • Поручи 1
  • посади 1
  • посао 5
  • поседају 1
  • поседаше 1
  • посекао 2
  • посело 1
  • поскапао 1
  • поскидали 1
  • посла 4
  • послати 1
  • После 15
  • после 23
  • последња 1
  • Последње 1
  • последње 4
  • последњем 1
  • последњи 5
  • послова 1
  • послове 1
  • послови 5
  • послу 1
  • послужи 1
  • послуша 2
  • послушан 1
  • послушна 1
  • послушни 1
  • посматрао 2
  • посматраше 1
  • посопкиње 1
  • поспала 1
  • поспали 1
  • поспаше 1
  • поспу 1
  • посркале 1
  • постаја 1
  • постајао 2
  • постар 1
  • постараш 1
  • постељи 1
  • постељу 3
  • постигла 2
  • постиже 1
  • постоја 3
  • поступа 1
  • поступала 1
  • поступно 1
  • посуђе 1
  • посукта 1
  • потавнила 1
  • потегао 3
  • потеру 1
  • поткрвављене 1
  • потмула 1
  • потмулим 1
  • потмуо 1
  • поток 1
  • потомство 1
  • потоњи 1
  • потпалио 2
  • потплати 1
  • потпора 1
  • потпуно 1
  • потражи 3
  • потражим 2
  • потражити 1
  • потражиш 1
  • потраја 6
  • потреба 2
  • потресе 1
  • потрошио 2
  • потруди 1
  • потрча 3
  • потрчаше 1
  • потрче 1
  • потсети 1
  • потсетите 1
  • потурче 2
  • потурчена 3
  • потурченом 1
  • потурчењаци 2
  • потурчи 2
  • потурчила 2
  • потурчили 4
  • потурчити 4
  • поћи 3
  • поћута 13
  • поуздано 2
  • поуско 1
  • поустајаше 1
  • Поустајаше 1
  • поутецаше 1
  • похвалио 1
  • похита 1
  • Похитај 1
  • походила 1
  • поцепану 2
  • почађавио 1
  • почаси 1
  • поче 34
  • Почекај 1
  • почели 2
  • почео 2
  • почетка 1
  • почетку 1
  • почеша 1
  • почеше 3
  • почешће 1
  • почиње 1
  • почне 1
  • почну 1
  • поџавељала 1
  • пошао 2
  • пошашољи 1
  • пошло 1
  • пошље 1
  • пошљем 1
  • поштен 4
  • поштена 1
  • поштени 1
  • поштеног 1
  • поштену 1
  • поштењу 1
  • поштовали 1
  • поштовати 1
  • права 5
  • Правда 1
  • правдали 1
  • правде 2
  • правдом 2
  • праве 2
  • праведнике 1
  • прави 6
  • правили 1
  • правило 1
  • правио 1
  • правичан 1
  • право 13
  • православни 1
  • православном 1
  • праву 1
  • прагу 1
  • празна 1
  • празно 2
  • прасака 1
  • прасе 1
  • прати 1
  • пратила 1
  • пратиоци 1
  • пратња 1
  • пратњи 1
  • праћну 1
  • прашком 1
  • прва 3
  • прве 1
  • Први 1
  • први 15
  • Првих 1
  • прво 1
  • првог 2
  • прву 1
  • Пре 1
  • пре 23
  • пребледе 3
  • пребродио 1
  • преброји 1
  • превалило 3
  • преваља 1
  • преваљао 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превезе 1
  • превијају 1
  • преврнути 2
  • превртања 1
  • превртао 1
  • Преврте 1
  • превуче 1
  • прегорела 1
  • прегорели 1
  • преграду 1
  • преграђен 1
  • преграђена 1
  • прегрш 1
  • пред 25
  • Пред 7
  • преда 4
  • предаде 3
  • предај 1
  • предаје 1
  • Предајем 1
  • предају 1
  • предак 1
  • предали 1
  • предао 1
  • предати 3
  • предглавица 1
  • предику 1
  • предњу 1
  • предомишљања 1
  • предомишљао 1
  • пређе 3
  • пређицу 3
  • прежаљено 1
  • преже 1
  • преживео 1
  • преке 1
  • преклада 1
  • преклињала 1
  • преклињем 1
  • Преко 1
  • преко 22
  • прекореваше 1
  • прекосутра 1
  • прекрасну 1
  • прекрати 2
  • прекрети 1
  • прекрилио 1
  • прекрмаукала 1
  • прекрсти 16
  • прекрстивши 2
  • прекрстила 1
  • прекрстио 2
  • прекршили 1
  • према 8
  • премишљао 1
  • пренеражени 1
  • преноћи 2
  • преноћивати 1
  • преноћио 1
  • Преображења 1
  • преобуку 3
  • преобуче 2
  • препелица 4
  • препелицу 2
  • преплануле 1
  • препоручи 1
  • преприча 1
  • препричао 1
  • препукло 1
  • прерушена 1
  • преруши 1
  • пресавије 1
  • пресавијен 1
  • пресвукао 1
  • пресецао 1
  • преспава 2
  • пресретну 1
  • престала 1
  • престолом 1
  • Престрављени 1
  • преступника 1
  • пресуда 1
  • претварала 2
  • претварао 1
  • претвори 2
  • претерати 1
  • претресали 1
  • претресе 1
  • претрну 1
  • претура 1
  • претурала 1
  • претурила 1
  • преходница 1
  • прецеђена 1
  • при 3
  • При 6
  • прибирао 1
  • Приближавајући 1
  • приближаваше 1
  • приближи 1
  • приближили 1
  • приближише 1
  • прибра 1
  • прибрала 1
  • приведе 1
  • привезани 1
  • привредио 1
  • придржа 1
  • приђе 6
  • приђу 1
  • признати 1
  • призор 3
  • призора 1
  • пријатеља 2
  • пријатељи 1
  • прикаже 1
  • приказивачице 1
  • приклоних 1
  • прикради 1
  • прикрајка 2
  • прикрије 1
  • прилагодиле 1
  • прилагодна 1
  • прилагођава 1
  • прилепљена 1
  • прилика 3
  • прилике 6
  • приликом 6
  • прилику 1
  • прилици 4
  • прилично 4
  • приличну 1
  • приложити 1
  • прима 1
  • примакоше 1
  • примали 1
  • примању 1
  • примати 1
  • прими 2
  • примила 2
  • примити 1
  • принесе 1
  • припази 1
  • припаса 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетку 1
  • припознати 1
  • припрети 2
  • природи 1
  • природна 1
  • природним 1
  • присети 2
  • Прислони 1
  • приступа 2
  • приступи 7
  • приступише 2
  • притвори 2
  • притисла 1
  • притрча 1
  • притрче 1
  • притрчим 1
  • прихвати 4
  • прихватио 1
  • прихватише 1
  • прича 2
  • причала 3
  • причали 2
  • причало 1
  • причања 1
  • причању 2
  • причао 5
  • причати 2
  • причаш 1
  • причаше 1
  • приче 1
  • причест 1
  • причести 2
  • причешћа 1
  • причешће 1
  • причи 2
  • причини 2
  • причу 5
  • пробавио 1
  • пробијали 1
  • пробуди 5
  • пробудио 2
  • проваља 1
  • проварили 1
  • проведе 1
  • проведу 1
  • провела 1
  • провео 3
  • провири 2
  • провуче 1
  • проговори 2
  • прода 1
  • продавало 1
  • Прође 3
  • прође 6
  • прођоше 1
  • Прођоше 1
  • прожвата 1
  • прозор 2
  • прозора 7
  • прозорима 2
  • прозорску 1
  • прозору 11
  • проје 6
  • пројице 1
  • Проклество 1
  • Проклет 1
  • проклета 1
  • проклети 7
  • проклетник 1
  • проклето 1
  • ПРОКЛЕТО 1
  • прокопка 1
  • прокупца 1
  • пролазила 1
  • пролазио 1
  • Пролете 1
  • пролетње 1
  • пролетњи 1
  • промени 1
  • променио 1
  • променити 1
  • промери 1
  • промешкољи 3
  • промоли 1
  • промотри 1
  • промуклим 1
  • пронесе 1
  • пропало 1
  • пропасти 1
  • Пропашће 1
  • пропита 1
  • пропланка 1
  • пропланку 1
  • пропљује 1
  • пропусти 1
  • пропутовали 1
  • просила 1
  • прословити 1
  • прости 1
  • просто 4
  • простре 1
  • прострт 2
  • прострта 1
  • просула 1
  • Прота 2
  • противан 1
  • противити 1
  • противно 1
  • противну 1
  • Протрља 1
  • протрља 3
  • протумачити 1
  • протури 1
  • проћи 2
  • ПРОФЕСОР 1
  • прохуја 1
  • прочељу 3
  • прочитати 1
  • прочу 1
  • прочуло 1
  • прочути 1
  • прошао 2
  • прошевина 2
  • прошевини 1
  • прошла 1
  • Прошла 1
  • прошле 1
  • прошли 3
  • прошло 1
  • ПРОШЛОСТИ 1
  • прошлу 1
  • прошће 1
  • прошуња 1
  • прса 1
  • прст 2
  • прста 1
  • прстима 3
  • прстом 2
  • пружа 1
  • пружајући 1
  • пружао 2
  • пружи 7
  • пружио 1
  • прут 5
  • прута 1
  • пса 1
  • Псу 1
  • пузити 1
  • пукла 3
  • пукло 2
  • пун 2
  • пуна 1
  • пуних 1
  • пусте 2
  • пустио 1
  • Пут 2
  • пут 71
  • пута 23
  • путањи 1
  • путем 5
  • путника 1
  • путнике 3
  • Путници 1
  • путници 5
  • путовале 1
  • путовали 3
  • путовања 3
  • путовање 1
  • путовањем 2
  • Путовао 1
  • путовао 4
  • путовати 5
  • путу 14
  • путује 6
  • путујем 2
  • путујеш 1
  • путују 1
  • путуње 1
  • пуче 2
  • пуше 1
  • пуши 1
  • пушкомет 1
  • рабаџибашу 1
  • рабаџија 28
  • Рабаџија 5
  • рабаџијама 1
  • рабаџијање 2
  • рабаџијао 1
  • рабаџијати 1
  • рабаџије 20
  • Рабаџије 5
  • рабаџији 5
  • рабаџијо 1
  • рабаџијом 5
  • рабаџијска 1
  • рабаџију 5
  • рабаџилук 1
  • рабаџилуку 1
  • равне 1
  • равнина 2
  • равнинама 1
  • равнине 1
  • равнини 2
  • равнином 2
  • равнину 3
  • равних 1
  • равнодушно 1
  • рад 3
  • рада 2
  • Раде 12
  • раде 2
  • ради 10
  • радила 1
  • радили 1
  • радио 7
  • радити 5
  • радни 1
  • радно 1
  • радовала 2
  • радовали 1
  • Радову 1
  • радознала 2
  • радозналост 1
  • Радојко 1
  • радом 1
  • радосно 1
  • Радост 1
  • радост 5
  • радостан 1
  • радости 5
  • радује 1
  • рађао 1
  • рађаше 1
  • Ражањ 1
  • Ражња 2
  • разабрао 1
  • разабрати 1
  • разбере 2
  • разби 1
  • разбио 1
  • разболи 1
  • разбудила 1
  • развеселе 1
  • развесели 2
  • разви 1
  • развијен 2
  • развода 2
  • разгледа 4
  • разгледао 1
  • разговара 2
  • разговарала 3
  • разговарати 2
  • Разговор 1
  • разговор 8
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговоримо 1
  • Разговору 1
  • разговору 2
  • разгоропади 1
  • раздвајали 1
  • раздвајаше 1
  • раздраган 1
  • разидоше 2
  • разјарен 1
  • разлегаше 1
  • различито 1
  • различне 1
  • различни 1
  • размисливши 1
  • размишљајући 1
  • размишљали 1
  • размишљао 2
  • размишљати 1
  • разне 4
  • разним 1
  • разних 1
  • разрогачи 2
  • разрогачио 2
  • разуме 1
  • разумем 1
  • рај 1
  • раји 3
  • рајска 1
  • рана 3
  • ранама 1
  • ране 1
  • раније 5
  • раним 1
  • ранке 1
  • рано 7
  • рану 1
  • рањаве 1
  • рањен 1
  • рањеном 1
  • расани 1
  • раскошно 1
  • раскошну 1
  • расло 1
  • распињала 1
  • распита 1
  • распитивао 1
  • распитивати 1
  • распознати 1
  • раста 2
  • растао 2
  • расцепљено 1
  • Раче 1
  • рачуна 1
  • рачунали 1
  • рачунао 2
  • Рашид 56
  • рђав 1
  • рђаво 1
  • ред 1
  • Редак 1
  • редове 1
  • редом 5
  • реду 5
  • резотине 1
  • река 2
  • рекавши 17
  • рекао 9
  • реке 2
  • рекла 5
  • рекне 3
  • рекоше 2
  • Реку 1
  • реповима 1
  • ресе 1
  • ретка 1
  • ретке 1
  • Ретко 1
  • ретко 5
  • рећи 64
  • реч 10
  • рече 61
  • речено 1
  • Речи 1
  • речи 33
  • речима 2
  • решетака 1
  • решеткама 1
  • решетке 4
  • решетки 2
  • решетку 11
  • рза 1
  • риче 1
  • робињица 1
  • РОБИЊИЦА 2
  • робињицу 2
  • робињу 2
  • робова 4
  • робовала 1
  • Робом 1
  • рода 2
  • роди 1
  • родитељ 2
  • родитеља 7
  • родитеље 8
  • родитељи 16
  • Родитељи 5
  • родитељима 6
  • родитељска 1
  • Родитељска 1
  • родитељски 1
  • родитељско 1
  • родитељском 1
  • родитељску 2
  • родом 3
  • родоначелник 1
  • рођак 2
  • рођаци 1
  • рођена 1
  • Рођени 1
  • рођено 1
  • рођену 2
  • рођењу 1
  • Рожањ 1
  • Рожња 1
  • ројиле 1
  • ропство 1
  • ропству 1
  • роче 1
  • рочи 1
  • Ртањ 1
  • Ртња 1
  • рубље 1
  • руди 1
  • рудиници 1
  • руду 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • ружица 1
  • рука 1
  • рукама 8
  • Руке 2
  • руке 27
  • руком 11
  • руку 27
  • Румен 2
  • румена 1
  • руменилом 1
  • руха 1
  • рухо 7
  • руху 1
  • руци 3
  • ручају 1
  • ручак 1
  • ручати 1
  • ручицу 1
  • ручка 3
  • ручку 2
  • рушпа 1
  • рушпама 1
  • рушпе 1
  • рушпи 1
  • С 8
  • с 84
  • Са 2
  • са 40
  • сабах 1
  • саборне 1
  • сав 22
  • Сав 5
  • Сава 3
  • Саве 2
  • савест 4
  • савешћу 3
  • савише 1
  • Саву 2
  • сагнувши 2
  • саграђена 1
  • сагрешење 1
  • сад 35
  • Сад 7
  • сада 3
  • сажалевајући 1
  • сажалевали 1
  • саже 3
  • сазнала 1
  • сазнао 1
  • сакри 2
  • сакрије 1
  • сакријеш 1
  • сакрити 1
  • сали 1
  • Сам 1
  • сам 94
  • сама 7
  • самар 1
  • саме 2
  • сами 2
  • самим 1
  • самих 1
  • Само 13
  • само 67
  • Самовоља 1
  • самог 2
  • самом 2
  • самохран 1
  • самохрану 1
  • самртног 1
  • саму 4
  • Сан 1
  • сан 11
  • сандук 1
  • санћим 1
  • сањајући 1
  • сањала 1
  • Сањала 1
  • сањао 1
  • Сањао 1
  • сањаше 1
  • сарањена 1
  • састаје 1
  • састати 4
  • саучешћа 1
  • саханови 1
  • сахат 7
  • сахата 10
  • сачекају 1
  • сашивену 1
  • сва 14
  • Сва 2
  • свагда 2
  • свадаба 1
  • Свадба 1
  • свадба 2
  • свадбеним 1
  • свадби 1
  • свадбу 2
  • свађали 1
  • Свака 1
  • свакад 5
  • сваке 1
  • Сваки 1
  • сваки 7
  • сваких 1
  • свако 4
  • сваког 2
  • свакојаким 1
  • свакојако 3
  • сваком 1
  • сваку 1
  • свали 1
  • свалили 1
  • сване 1
  • сванућа 1
  • свануће 1
  • свачега 2
  • свачему 1
  • свашта 4
  • све 88
  • Све 9
  • свега 2
  • сведе 3
  • свекрва 1
  • Свекрва 1
  • свет 6
  • света 1
  • свете 1
  • Свете 2
  • свети 1
  • светим 2
  • светлост 3
  • светлости 2
  • светлуцање 1
  • свето 1
  • свету 4
  • свећа 1
  • свеће 3
  • свећу 8
  • свечано 1
  • свечаност 1
  • Сви 7
  • сви 9
  • свилен 1
  • свилени 1
  • свилу 1
  • свим 4
  • свима 3
  • свог 8
  • свога 13
  • сводове 1
  • свој 10
  • своја 1
  • своје 33
  • својим 20
  • својина 2
  • својих 5
  • својој 36
  • својом 15
  • својта 1
  • својте 1
  • своју 44
  • Свом 1
  • свом 9
  • своме 14
  • свота 1
  • свршавани 1
  • свршен 2
  • свршено 2
  • сврши 2
  • свршила 2
  • сву 5
  • свуд 1
  • Свуд 1
  • свуда 2
  • Свуда 3
  • свуче 2
  • се 839
  • себе 9
  • себи 17
  • себичност 1
  • севап 2
  • северно 1
  • седе 9
  • седела 3
  • седели 2
  • седео 2
  • седети 1
  • седи 1
  • Седи 4
  • седлу 1
  • седне 1
  • сеђаше 1
  • сеиз 4
  • Сеиз 6
  • сеиза 1
  • сеизу 4
  • сеја 1
  • сеје 1
  • сејмена 1
  • сејом 2
  • сеју 3
  • секао 1
  • сексана 1
  • сексани 1
  • сексану 3
  • Села 1
  • села 9
  • селима 1
  • село 7
  • селом 2
  • сељак 1
  • сељачко 1
  • сељачком 1
  • Сем 1
  • сем 2
  • сена 1
  • Сени 1
  • сенке 1
  • сео 1
  • сеоски 1
  • сеоским 1
  • сеоско 1
  • сести 1
  • сестра 2
  • сестре 1
  • сестру 4
  • сетан 4
  • Сети 1
  • сети 4
  • сетимо 1
  • сетише 2
  • сетна 3
  • сећа 1
  • сећам 1
  • сеџадету 1
  • си 28
  • сигуран 1
  • сигурног 1
  • сиђе 4
  • сијасет 2
  • силази 1
  • силом 1
  • син 10
  • сина 6
  • Синак 1
  • синак 5
  • сине 2
  • синија 2
  • синије 1
  • синове 1
  • синови 1
  • синовима 1
  • сином 1
  • синоћ 1
  • синоћње 1
  • сину 2
  • синчића 1
  • сињем 1
  • сипају 1
  • сира 2
  • сирака 1
  • сиромашног 1
  • сиротиње 1
  • сиротињи 1
  • сиротињско 1
  • сит 1
  • сита 1
  • сјајни 2
  • скаведала 1
  • скадарској 1
  • скелет 2
  • скиде 1
  • скидоше 1
  • скинуо 1
  • склоне 1
  • склони 2
  • склопила 2
  • склопили 1
  • склопио 2
  • скоро 4
  • скотрља 2
  • скотрљаше 3
  • скочи 1
  • скочише 1
  • скрене 3
  • скретале 1
  • скретао 1
  • скрива 1
  • скромна 1
  • скромним 1
  • скромној 1
  • скромноме 1
  • скромност 1
  • скромну 1
  • скрстили 1
  • скрштених 1
  • скунаторити 1
  • скупе 1
  • скупили 1
  • скупо 2
  • скупоцено 1
  • слаб 1
  • слаба 6
  • слабо 3
  • слабог 1
  • слагали 1
  • сладећи 1
  • слади 1
  • сланине 1
  • Слатких 1
  • слика 1
  • слику 1
  • слободе 1
  • слободи 1
  • слободна 1
  • слободно 1
  • слобођаше 1
  • слово 1
  • слога 2
  • слоге 1
  • сложни 1
  • сломи 1
  • сломила 1
  • сломио 1
  • Слуга 1
  • слуга 4
  • слуге 1
  • Слуге 1
  • слугом 1
  • слугу 1
  • службе 1
  • служећи 2
  • служила 1
  • служио 3
  • слузи 1
  • слути 1
  • случај 2
  • случајеве 1
  • случајно 1
  • случају 1
  • слушала 2
  • слушали 2
  • слушао 4
  • слушати 1
  • Слушкиња 1
  • слушкиња 7
  • слушкињи 2
  • смажурено 1
  • сматра 4
  • сматрала 2
  • сматрало 1
  • сме 1
  • смеде 1
  • смедеревке 1
  • смела 2
  • смеле 1
  • смем 1
  • смео 2
  • смеран 1
  • смерно 2
  • смет 2
  • сметала 1
  • сметнула 1
  • смеха 1
  • смешна 1
  • смештена 1
  • Смиља 4
  • Смиљана 2
  • Смиљу 1
  • смири 2
  • смирило 1
  • смисли 1
  • смислио 1
  • смо 6
  • смокава 1
  • смотак 1
  • смотка 1
  • смотри 2
  • смрада 1
  • смркне 1
  • смрт 1
  • смрти 3
  • сна 4
  • снаге 1
  • снађе 2
  • Снажне 1
  • снажно 1
  • снаха 1
  • снаху 1
  • снашла 1
  • снашло 1
  • сне 1
  • снег 1
  • снега 1
  • снила 1
  • Сним 1
  • снио 3
  • сносити 2
  • сну 2
  • снужден 1
  • со 1
  • соба 1
  • собама 1
  • Собе 1
  • собе 12
  • соби 2
  • собом 11
  • собу 8
  • соја 1
  • сокак 4
  • сокака 1
  • сокаке 1
  • сокаку 2
  • сокацима 3
  • Соко 11
  • соко 2
  • Соломоново 1
  • сољу 2
  • сомуна 1
  • сомунић 1
  • сомунчић 1
  • сотона 1
  • сохе 1
  • сочива 1
  • спава 8
  • спавала 4
  • спавале 1
  • спавали 1
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавању 1
  • спавао 1
  • Спавао 1
  • спаваће 1
  • спаваћих 1
  • спаваше 2
  • спазе 1
  • спази 4
  • спазила 2
  • спазио 2
  • спазише 1
  • спасао 1
  • спасе 1
  • спасем 1
  • спасена 2
  • спаси 2
  • Спасите 1
  • Спаситељ 1
  • спасла 2
  • спасти 2
  • спахија 1
  • спахије 1
  • спахилуци 1
  • спахилуцима 1
  • спојим 1
  • спомињала 1
  • спомињао 1
  • спотаче 1
  • спрам 2
  • спрати 1
  • спрема 4
  • спремају 1
  • спремати 1
  • спремаху 1
  • спреми 7
  • спремила 1
  • спремили 1
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спремне 1
  • спрему 1
  • спусти 4
  • спустила 1
  • спустило 1
  • спустио 3
  • спуштала 1
  • сразмерна 1
  • Срба 2
  • Србе 2
  • Срби 5
  • Србије 2
  • Србији 3
  • Србију 1
  • Србима 1
  • Србин 16
  • Србина 2
  • Србине 1
  • Србином 1
  • срдито 2
  • сребро 3
  • сребром 1
  • сред 4
  • средине 1
  • средини 1
  • Средину 1
  • средње 1
  • Средњи 1
  • среду 2
  • сремске 1
  • сремску 2
  • Срему 1
  • срео 7
  • сретали 1
  • сретао 2
  • сретне 2
  • Срећа 1
  • Срећан 1
  • срећан 4
  • среће 3
  • срећи 1
  • срећна 2
  • срећни 1
  • Срећно 2
  • срећно 4
  • срећном 3
  • срећом 2
  • срну 1
  • Српкиња 14
  • Српкињама 1
  • Српкиње 1
  • Српкињица 2
  • Српкињу 6
  • СРПСКЕ 1
  • српске 5
  • српски 5
  • српским 3
  • српских 1
  • српско 1
  • српскога 1
  • српској 1
  • српском 1
  • српскому 1
  • сруши 1
  • срца 4
  • срце 10
  • срцу 2
  • ста 1
  • стаде 2
  • Стадоше 1
  • стадоше 2
  • стајала 2
  • стајао 2
  • стајаше 3
  • стаје 1
  • стало 3
  • Стамбол 4
  • Станимир 2
  • станио 1
  • Станка 13
  • Станко 52
  • Станком 2
  • Станку 4
  • стања 2
  • стању 4
  • стао 1
  • стар 2
  • Стара 10
  • стара 28
  • старац 1
  • Старац 1
  • старачке 1
  • стараше 2
  • Старе 1
  • старе 14
  • стари 12
  • Стари 5
  • старија 2
  • старински 2
  • старинско 1
  • старих 3
  • старица 2
  • Старица 4
  • старицом 1
  • старицу 2
  • старо 1
  • старог 2
  • старога 1
  • Старој 2
  • старој 8
  • старом 2
  • старости 6
  • стару 8
  • стаса 1
  • стасала 1
  • стати 1
  • ствар 9
  • ствари 2
  • створ 4
  • створише 1
  • сте 1
  • стегне 1
  • стегнуте 1
  • стењао 1
  • стигао 9
  • стигле 1
  • стигли 1
  • стигне 5
  • стигоше 1
  • стид 1
  • стида 1
  • стидела 1
  • стиже 4
  • стићи 2
  • стиша 3
  • стишала 1
  • сто 2
  • Стој 5
  • стојале 1
  • стојали 1
  • стојао 3
  • стоји 1
  • стојик 1
  • Стојна 8
  • Стојном 1
  • Стојну 1
  • стока 3
  • стоке 1
  • стоку 3
  • столице 1
  • столицу 2
  • столичица 1
  • столичицу 2
  • стопе 1
  • стотине 1
  • стотину 1
  • стражара 2
  • страже 1
  • страна 1
  • стране 12
  • страни 2
  • страну 20
  • Страх 1
  • страха 4
  • страховит 1
  • страховите 1
  • страшан 3
  • страшна 1
  • страшне 1
  • страшно 1
  • стреке 1
  • стресао 1
  • стресе 4
  • стрехе 1
  • стрзела 1
  • стрзи 1
  • стрпа 2
  • стрча 1
  • стукну 1
  • су 248
  • субота 1
  • суботу 2
  • сув 1
  • сува 1
  • суве 2
  • сувим 2
  • сувише 1
  • суво 3
  • суд 1
  • судба 1
  • судбини 1
  • судијом 1
  • судио 1
  • суза 3
  • сузама 2
  • сузе 5
  • сукоби 1
  • сума 1
  • суманута 1
  • сумња 1
  • сумњали 1
  • сумњао 1
  • сумње 1
  • сумњива 1
  • суморно 1
  • сумрачак 1
  • суму 4
  • сунете 2
  • сунећење 1
  • Сунећење 1
  • сунца 1
  • сунце 3
  • Сунце 3
  • сунчани 1
  • сурови 1
  • сусрет 2
  • сусрету 2
  • сутон 4
  • сутона 1
  • Сутра 10
  • сутра 5
  • сутрадан 2
  • Сутрадан 3
  • та 19
  • Та 5
  • таван 1
  • тавана 2
  • Тавани 1
  • таванисани 1
  • тавне 1
  • Тад 2
  • тада 12
  • Тада 13
  • тадашње 1
  • тадашњим 1
  • тазе 3
  • Тај 15
  • тај 44
  • тајанствене 1
  • тајна 2
  • тајне 1
  • тајно 1
  • тајну 2
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 3
  • такви 1
  • таки 1
  • таких 1
  • тако 60
  • Тако 7
  • такође 2
  • таку 2
  • таман 3
  • Таман 3
  • Тамо 2
  • тамо 26
  • тане 1
  • танким 1
  • татлије 1
  • тачно 1
  • твој 3
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 4
  • твојему 1
  • твоме 1
  • тврдо 2
  • тврдом 1
  • тврду 7
  • тврђи 1
  • Те 3
  • те 82
  • Тебе 1
  • тебе 6
  • теби 3
  • теже 1
  • тежина 1
  • Тек 10
  • тек 29
  • Текли 2
  • телалницу 1
  • тело 1
  • темеља 1
  • темене 2
  • терет 1
  • терзија 1
  • тесног 1
  • тесном 1
  • Тетка 2
  • тетка 6
  • тетку 1
  • теферич 1
  • тефериче 1
  • тече 1
  • тешила 1
  • тешиле 1
  • тешили 1
  • тешити 2
  • тешка 2
  • тешки 1
  • тешким 1
  • тешких 2
  • тешко 10
  • Тешко 2
  • тешког 2
  • тешком 1
  • тешто 1
  • Ти 10
  • ти 89
  • тигар 1
  • тигрица 1
  • тиквицу 1
  • Тим 1
  • тим 91
  • тиме 1
  • Тиме 1
  • тињала 2
  • тињао 1
  • тињаше 1
  • тиранију 1
  • тиранина 1
  • тираћија 1
  • тиришио 1
  • тих 6
  • тиха 1
  • тихи 1
  • тихим 2
  • тихо 3
  • тица 2
  • тицаху 1
  • тицу 1
  • тиче 3
  • тичу 1
  • тишина 2
  • тишини 1
  • тиштало 1
  • тиштао 2
  • тишташе 1
  • ткањем 1
  • То 14
  • то 160
  • тобом 3
  • товар 1
  • тог 9
  • Тога 1
  • тога 6
  • тој 10
  • ток 1
  • толике 2
  • толики 2
  • толико 11
  • Том 1
  • том 17
  • томе 3
  • топле 1
  • топлије 1
  • топот 1
  • тор 1
  • тора 1
  • торба 1
  • торбе 1
  • торбице 1
  • торбом 1
  • торбу 7
  • трабазан 1
  • траву 1
  • Траг 1
  • траг 2
  • трага 1
  • трагове 1
  • траже 3
  • тражећи 1
  • тражи 2
  • тражим 1
  • тражити 1
  • тражиш 2
  • трајао 1
  • траје 1
  • трг 1
  • тргла 1
  • тргне 2
  • трговином 1
  • тргох 1
  • тргоше 1
  • треба 4
  • требало 8
  • требати 1
  • треклети 1
  • трем 2
  • трему 2
  • тренула 3
  • тренуо 2
  • тренут 1
  • тренутак 2
  • тренутака 1
  • тренутка 2
  • тренутку 3
  • тренуцима 1
  • трепетљикама 1
  • тресак 1
  • Трећи 2
  • трећи 5
  • трећина 1
  • трже 13
  • трза 1
  • три 34
  • тринаест 1
  • трлац 1
  • трлица 1
  • трлицом 1
  • трњине 1
  • трњу 2
  • троје 2
  • трокатнице 1
  • тронога 1
  • троножну 1
  • трошак 1
  • трошком 1
  • трошку 2
  • трпела 1
  • трпети 1
  • трпи 2
  • труд 2
  • труда 1
  • трудиле 1
  • трудили 1
  • трудио 1
  • труду 1
  • трунка 1
  • Трчала 1
  • трчала 2
  • трчало 1
  • трчао 1
  • трчи 1
  • тршчице 1
  • Ту 23
  • ту 51
  • туга 2
  • туге 2
  • туговала 1
  • Туговала 1
  • туговали 1
  • тугује 3
  • туђа 1
  • Туђа 2
  • туђе 3
  • туђи 1
  • туђиш 1
  • тужан 1
  • тужне 1
  • тужни 1
  • тужних 1
  • тужно 1
  • тужнога 1
  • тузи 1
  • тумарам 1
  • Тумарну 1
  • тумачи 2
  • тумбе 1
  • тупи 1
  • Турака 8
  • Турке 6
  • Туркиња 4
  • Туркиње 1
  • Туркињиним 1
  • туробан 2
  • турска 7
  • турске 2
  • Турске 2
  • турски 7
  • турским 7
  • турских 4
  • турско 1
  • турског 2
  • турском 7
  • турску 4
  • Турци 48
  • Турцима 3
  • турче 2
  • турчена 1
  • турчења 1
  • турчењу 1
  • Турчин 20
  • Турчина 8
  • Турчиновим 1
  • Турчинових 1
  • Турчином 1
  • Турчину 2
  • тут 1
  • тута 1
  • тутољила 1
  • ћа 1
  • ћају 1
  • ће 180
  • ћемер 15
  • Ћемер 2
  • ћемера 1
  • ћемеру 2
  • ћемо 7
  • ћерамиде 1
  • ћери 3
  • ћерим 1
  • ћерима 1
  • ћерка 1
  • Ћерка 1
  • Ћерке 1
  • ћерке 4
  • ћерко 3
  • ћерку 7
  • ћете 5
  • ћеф 1
  • ћеш 9
  • ћилер 7
  • ћилера 2
  • ћилеру 5
  • ћилим 1
  • ћилима 1
  • ћилимима 1
  • ћилимовима 1
  • ћилимом 1
  • Ћим 1
  • ћитапа 1
  • ћопаком 3
  • ћочек 1
  • ћочеци 5
  • ћошак 2
  • ћошку 7
  • ћу 47
  • Ћуприја 1
  • Ћуприје 2
  • ћуприју 1
  • ћутала 4
  • ћутале 1
  • ћутања 3
  • Ћутао 1
  • ћутао 6
  • ћуташе 1
  • ћути 3
  • у 600
  • У 81
  • уб 1
  • убезекну 2
  • убијају 1
  • убио 1
  • убићу 1
  • убоја 2
  • убрзаним 2
  • уважавати 1
  • уведе 2
  • увек 1
  • увели 1
  • увеличавала 1
  • увери 2
  • уверивши 1
  • уверио 1
  • уверише 1
  • увредио 1
  • угарчић 1
  • угаси 2
  • угледа 9
  • Угледају 1
  • угледати 1
  • углу 1
  • уговарали 1
  • уговоре 1
  • Уговоре 1
  • уговори 2
  • уграби 1
  • угуши 1
  • угушише 1
  • уда 1
  • удавала 1
  • удавали 1
  • удавача 1
  • удави 1
  • удадоше 1
  • удаду 2
  • удају 2
  • удала 1
  • ударају 3
  • удари 2
  • ударила 1
  • удати 3
  • удешено 1
  • удостоји 1
  • Уђе 1
  • уђе 17
  • уђоше 2
  • ужас 1
  • ужелела 1
  • уживају 1
  • уживао 3
  • ужурбало 1
  • ужурбао 1
  • уз 15
  • Уз 8
  • уза 3
  • узајмио 1
  • Узалуд 1
  • узалуд 2
  • узбрдицу 2
  • узбуђено 2
  • узбуђеност 1
  • узбуђења 4
  • узвик 1
  • узвикну 1
  • узвикнуо 1
  • узвикнуше 1
  • узвишици 1
  • узвишицу 1
  • узврпољио 1
  • узда 1
  • уздала 1
  • Уздао 1
  • уздаси 2
  • уздах 2
  • уздаха 1
  • уздахне 1
  • уздахну 10
  • Уздахну 2
  • уздахнуо 1
  • уздижи 1
  • уздижу 1
  • уздисала 1
  • уздисао 1
  • уздржавала 1
  • уздрктаним 1
  • Узе 1
  • узе 15
  • узели 1
  • узео 2
  • узидан 1
  • узима 1
  • узимају 1
  • узјахала 1
  • узјаше 1
  • узме 6
  • узмем 1
  • узми 1
  • узму 1
  • узначке 1
  • узничке 1
  • узор 1
  • узраста 1
  • узрок 2
  • уједе 1
  • указа 1
  • указала 1
  • уклоне 1
  • уклони 1
  • уклонише 1
  • укован 2
  • укопан 1
  • укопани 1
  • укошка 1
  • украдена 1
  • украо 3
  • улаз 1
  • улазе 1
  • улази 1
  • улазио 2
  • уласку 1
  • улизица 1
  • улицама 4
  • улице 1
  • улици 1
  • уловио 2
  • улогу 2
  • ум 1
  • ума 1
  • умакла 1
  • умеде 3
  • умела 3
  • умели 2
  • умео 9
  • уми 3
  • умивао 1
  • умиљавати 1
  • умирао 1
  • умире 1
  • умирити 1
  • умор 1
  • умора 1
  • Уморан 1
  • уморан 2
  • Уморен 1
  • уморила 1
  • уморна 1
  • Уморне 1
  • уморни 1
  • умору 1
  • умре 1
  • умрем 1
  • умрети 2
  • умрла 3
  • умро 1
  • умрсила 1
  • унаоколо 1
  • унезверено 1
  • унезверила 1
  • уноси 1
  • унук 1
  • унутра 5
  • унутрашњости 2
  • унучади 1
  • упаде 1
  • упале 2
  • упечатак 1
  • упита 2
  • упитала 1
  • упитати 2
  • упитно 1
  • уплашена 1
  • уплашено 2
  • уплашила 1
  • Упоћак 1
  • упоћак 2
  • упоћка 1
  • управо 1
  • упре 3
  • упрло 1
  • упрти 2
  • Упути 1
  • упути 5
  • упутимо 2
  • упутио 1
  • урадио 2
  • урадиш 1
  • урезаше 1
  • урекну 1
  • уречено 4
  • уреченога 1
  • уречио 2
  • урочили 1
  • урубија 2
  • урубијама 1
  • уседелица 1
  • усекне 1
  • усели 1
  • усео 1
  • уској 1
  • услишио 1
  • услугу 1
  • усне 1
  • уснила 1
  • усплахирен 1
  • усплахирено 1
  • успомена 1
  • успрему 1
  • Уста 1
  • уста 7
  • Устаде 1
  • устала 1
  • устанка 1
  • устао 1
  • усхићава 1
  • усхићења 1
  • усхићењем 1
  • уталожи 1
  • утвору 1
  • утеха 2
  • утешити 1
  • утираху 1
  • утицале 1
  • утиша 1
  • утишало 1
  • утр 1
  • утуви 1
  • утувите 1
  • ућечила 1
  • ућута 4
  • ућуташе 1
  • Ух 1
  • ухвати 3
  • ухватио 4
  • ухо 2
  • уцвељенога 1
  • уцвељеној 1
  • учествује 1
  • учи 1
  • Учини 1
  • учини 9
  • учинила 2
  • учинио 1
  • учинити 9
  • учиниш 2
  • учинише 1
  • учињен 1
  • учињена 1
  • учити 1
  • уџерица 1
  • Ушавши 1
  • ушао 2
  • ушла 1
  • Фатиму 1
  • фењер 1
  • фереџу 1
  • фермен 2
  • фес 2
  • филџан 1
  • фискија 1
  • Фрушку 3
  • фуруна 1
  • фуруну 2
  • Ха 2
  • хааа 1
  • хазна 1
  • хаирала 1
  • хаирли 1
  • Хаирли 1
  • Хај 1
  • Хајд 3
  • хајдемо 1
  • хајдете 1
  • Хајдучкој 1
  • халалише 1
  • хаљина 2
  • хаљине 4
  • хаљинице 1
  • хамам 1
  • хамаму 1
  • хан 4
  • Хана 1
  • хана 2
  • ханове 1
  • хану 1
  • ханума 1
  • ханџије 1
  • Харем 1
  • харем 17
  • харема 1
  • харемима 1
  • харемом 1
  • харему 4
  • Хасан 1
  • Хвала 3
  • Хвалим 1
  • Хвалио 1
  • хват 1
  • херцеговачко 1
  • хећимства 1
  • хиљадама 1
  • хиљаде 1
  • Хиљадили 1
  • хитао 2
  • хладом 1
  • хладу 6
  • Хлеба 1
  • хлеба 3
  • Хм 1
  • хода 2
  • хоћ 1
  • хоћаху 1
  • хоће 8
  • хоћеш 1
  • Хоћеш 2
  • хоћу 1
  • Хоћу 2
  • храни 1
  • хранили 1
  • хранитељима 1
  • хранити 1
  • Христом 1
  • хришћани 2
  • хришћанин 5
  • хришћанина 1
  • хришћанине 1
  • хришћанка 3
  • хришћанску 2
  • хркала 1
  • хте 1
  • хтеде 7
  • хтедох 1
  • Хтела 1
  • хтела 12
  • хтели 4
  • хтело 2
  • хтео 10
  • цариградски 3
  • цариградским 2
  • цариградскога 1
  • цариградском 2
  • цвет 1
  • цветак 2
  • цветови 1
  • цвету 1
  • цвећа 3
  • цвећем 1
  • цело 1
  • целом 1
  • цени 1
  • цену 1
  • цео 1
  • Цер 2
  • церемонија 2
  • црв 1
  • црвени 2
  • црвеније 1
  • црвених 1
  • црви 1
  • црква 1
  • Црква 1
  • цркве 4
  • цркви 3
  • цркву 1
  • црна 2
  • црне 1
  • црни 1
  • црног 2
  • црногорски 1
  • црну 1
  • чаир 1
  • чајир 1
  • Чак 1
  • чак 18
  • чакшире 1
  • чалмама 1
  • чалме 1
  • чанку 1
  • чанче 1
  • чарапе 1
  • чарну 1
  • чаршију 1
  • Час 1
  • час 15
  • часа 2
  • часак 4
  • часком 1
  • часним 2
  • частити 1
  • часу 1
  • чатрља 1
  • чашу 1
  • чврсто 1
  • чевре 1
  • чега 4
  • чедна 1
  • чедо 1
  • чедом 1
  • чека 4
  • чекај 1
  • чекајући 1
  • чекала 1
  • Чекали 1
  • чекали 2
  • чекао 1
  • чекаћу 1
  • чекаш 1
  • чекаше 2
  • челеп 1
  • чело 7
  • челу 6
  • чељад 3
  • чељади 1
  • чем 1
  • чемерну 1
  • чемеру 1
  • чему 3
  • ченгели 1
  • чепркао 1
  • черек 2
  • чесме 2
  • Чесми 1
  • честе 3
  • Често 2
  • често 9
  • честу 2
  • четвора 2
  • четвртак 2
  • четвртасте 1
  • Четврти 1
  • четврти 3
  • четврту 1
  • четири 4
  • четрнаест 1
  • чечвара 1
  • чешља 1
  • чешљала 1
  • чешће 2
  • чибук 2
  • чивије 2
  • чивију 3
  • чивт 1
  • чивта 1
  • чија 2
  • чији 1
  • чим 10
  • Чим 20
  • чине 1
  • Чини 1
  • чини 4
  • чинила 2
  • чинили 1
  • чинило 1
  • чиним 1
  • чинити 1
  • чинићу 1
  • чињаше 7
  • чињено 1
  • чиста 1
  • чисте 1
  • чисти 3
  • чистиле 1
  • чистим 2
  • Чисто 1
  • чисто 21
  • чита 2
  • Читав 2
  • читав 8
  • читава 6
  • читави 1
  • Читаво 1
  • читаво 2
  • читаву 3
  • читалаца 1
  • читана 1
  • читаоца 1
  • читаоце 1
  • читаоче 1
  • чифлуци 1
  • Чича 1
  • чича 13
  • чобана 5
  • чобане 1
  • Чобани 1
  • чобани 8
  • чобанима 1
  • чобанина 1
  • чобаница 1
  • чобанче 1
  • Чобанчићи 1
  • чобанчићи 4
  • човек 33
  • човека 9
  • човекољубивих 1
  • човеком 2
  • човекомрзац 1
  • човеку 5
  • човечанско 1
  • човече 2
  • човечији 1
  • чу 12
  • Чувај 1
  • чували 4
  • чување 2
  • чувара 2
  • чуварна 1
  • чувати 5
  • чуваш 1
  • чувши 3
  • чуда 1
  • чудан 1
  • чудеса 1
  • чудила 1
  • чудиле 1
  • чудније 1
  • чудноват 1
  • Чудноват 1
  • чудновати 1
  • чудновато 1
  • чудо 1
  • чуђаху 1
  • чује 9
  • чујем 1
  • чујним 4
  • Чукне 1
  • Чукур 1
  • чула 8
  • чули 1
  • чуло 3
  • Чуминог 1
  • чуну 1
  • Чуо 1
  • чуо 11
  • чути 7
  • чуше 4
  • Џаба 1
  • џадом 1
  • џамија 1
  • џамијама 1
  • џамије 1
  • џандрљив 1
  • џандрљивога 1
  • Џанум 1
  • џанум 2
  • џбун 4
  • џбуна 1
  • џбунић 1
  • џелата 2
  • Џемиле 16
  • џеп 2
  • ш 1
  • Шабазовице 1
  • шавдан 1
  • шавдана 1
  • шаком 1
  • шалваре 1
  • шалили 1
  • шаље 4
  • шамли 1
  • шандудова 1
  • Шану 1
  • шану 5
  • шанца 3
  • шаптао 1
  • шаптати 1
  • шапћући 1
  • шапутала 1
  • шапутали 1
  • шапутао 1
  • шарају 1
  • шарала 1
  • шарампов 1
  • шарамповом 1
  • шаре 3
  • Шарена 2
  • Шареној 1
  • шарке 1
  • шаровито 1
  • шашовцима 1
  • шашољење 1
  • шебоја 1
  • шеварице 1
  • шедрван 1
  • шербет 2
  • шербета 1
  • шеснаест 1
  • шеснаестој 1
  • шетња 1
  • шибају 1
  • шивета 1
  • шила 1
  • шилте 3
  • шиљала 1
  • шипарац 1
  • шкрипање 1
  • шљивак 1
  • Шта 13
  • шта 72
  • ШТАМПА 1
  • ШТАМПАРИЈЕ 1
  • штап 3
  • штапом 1
  • штедели 1
  • штенад 1
  • што 155
  • Што 4
  • шћућурио 1
  • шубару 1
  • шугаво 1
  • шума 1
  • Шумадије 1
  • Шумадији 2
  • шумарку 1
  • Шуме 1
  • шуме 3
  • шуми 4
  • шумици 2
  • шумицу 1
  • шуму 6
  • Шупељак 1
  • Шупељаку 1
  • шушне 1
  • шушташе 1
  • шушти 1
  • шчепа 2
  • шчепаше 1
28526 matches
урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина)....  
а тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако стра 
 некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ шт 
и се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Т 
> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бр 
а није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два 
еговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани 
S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само  
и створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин род 
 и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату и 
би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> глас 
а се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p 
n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама 
е висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До тр 
шног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у 
ла уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мисл 
.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је ј 
а што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Ра 
јаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> < 
наку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија 
да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек до 
хија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијск 
урске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромаш 
ле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у свом 
 она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обу 
ти: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!... 
еграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, он 
Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата ј 
похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио јед 
, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља,  
ог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде  
еше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{ 
 Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двој 
ајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити и 
 видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за  
е не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Су 
је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме  
о од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија,  
прасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док 
.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, варак 
ак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући 
ије била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и ос 
последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: 
ка батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари п 
 се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од т 
<pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ћ 
 ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна  
је, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који  
е родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?... 
ући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред њ 
погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} П 
ле су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти  
не су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше у 
е.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала... 
, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварал 
а као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се т 
и сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нек 
дељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водил 
{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе ко 
 за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде 
ла.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и ост 
ом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за ваш 
.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не 
{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се  
арем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање п 
ти зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади. 
“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрост 
шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} О 
угови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{ 
и: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекива 
ербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дур 
слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p> 
г задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишље 
еху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од 
 страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, по 
еху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџак 
године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин  
и, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао ј 
 је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, д 
нови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, ко 
</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Мил 
у различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани  
етили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушн 
свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним п 
ши, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом иш 
али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глав 
 толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младож 
 просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и з 
p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити поту 
ати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог п 
около око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је к 
ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудо 
м и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од  
ота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од  
соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p 
 се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четв 
ј метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Ова 
и се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} 
1.18"> <head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харе 
а за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек 
волико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много с 
{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у цело 
 у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>Посл 
није, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два 
бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Н 
....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још  
ј се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и  
 је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapte 
ст мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништ 
/> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пре 
одлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође,  
и чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је тр 
 је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — мех 
ече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко 
 име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и дв 
гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак бе 
м додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, 
је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сн 
 је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније  
орака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом  
а иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невест 
а була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була б 
 запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу с 
ца; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Мило 
и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро  
 биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{ 
рено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с  
лики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као 
 прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по б 
ном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>П 
 мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су о 
ча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi 
пет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу 
ћи му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да 
ш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд  
 вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p 
ј случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље  
 говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости 
озору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди  
 би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја с 
ођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах  
но; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито. 
коше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина 
ди, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су кр 
ла тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли 
е смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац 
погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од 
, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак доб 
орни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биво 
кочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, з 
те одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде 
е уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу! 
д није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi 
 се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, кој 
дба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући дево 
коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху поче 
анемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и с 
били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи ка 
ајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} П 
 да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај  
ричу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било  
и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од М 
животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чу 
, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна 
 ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио бе 
, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравс 
е у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао 
, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа 
у на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од  
е неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се  
.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак 
вој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловоља 
д њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети  
ад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као д 
башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и 
ју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје  
 Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој 
.{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не зн 
 испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац в 
га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Раш 
 Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе 
еограда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан  
144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> < 
b n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природ 
 се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станк 
туљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође  
лаву, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених 
Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам 
 /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак б 
ицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме  
е улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону матери 
том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж  
једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак раз 
тражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га к 
дског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Ст 
 стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га 
радског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S}  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедин 
звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p 
помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија дог 
очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... ку 
великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S 
 и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</ 
S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p 
шао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- 
и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мо 
>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара р 
те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Т 
 радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај 
а један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет ба 
се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази млад 
ецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од  
ата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три к 
рилу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му 
 <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бит 
ак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица З 
> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерл 
} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то н 
 један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче  
врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Т 
 Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличиц 
p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> 
су смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти ради 
 и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутав 
ицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлиј 
че Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп 
кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич  
мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да 
" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, а 
је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отво 
Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку мла 
: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" />  
или су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага 
гао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а о 
ахом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Мило 
<p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за  
је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџ 
арој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је з 
киња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капиј 
{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу  
.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>К 
, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да с 
живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турц 
.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади аг 
 најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздал 
ву Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтел 
 унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском  
 се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи,  
ује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; пр 
ада београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти саха 
ећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је к 
е како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беш 
>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће  
да изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, дово 
Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повик 
ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и на 
олико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити ника 
сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</ 
 поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу и 
} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а ни 
овор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S}  
 цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтел 
 ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног 
е на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="11 
тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и па 
 и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно и 
S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест муч 
с, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да  
лом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Ста 
еш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах вр 
; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито... 
 ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се  
</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморн 
аше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и 
чао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При  
> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаљ 
ала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9"  
ошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре к 
Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а  
ри механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила ду 
ван диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и 
 Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страх 
о Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би 
но рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво вр 
ати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало м 
 да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жив 
утем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да 
 једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече тур 
акве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу 
а више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја 
м Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја д 
ажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Как 
 поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то  
ри дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени 
О --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Башт 
 <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату н 
уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође 
убоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S 
авши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо п 
на би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове ре 
и, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div 
..{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је 
ка ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе 
грли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џе 
ута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у длан 
ање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у св 
јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и па 
а на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга 
p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</ 
ју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва  
то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом в 
 Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крил 
.</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на пр 
 да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казу 
, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела каз 
ста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </d 
диле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако ј 
м и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два  
. хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, д 
ану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана 
Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара бу 
ту.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, как 
ви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, 
у.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог 
 њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> < 
латином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није  
ање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљ 
> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кол 
 Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће 
део....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јас 
лони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавањ 
е: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> < 
 он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, 
p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је  
о добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њ 
и.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <p 
 сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи... 
ограду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећ 
ми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече 
дмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу 
по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у трав 
на, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар 
исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милој 
ијатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ  
дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Нова 
пет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жив 
 задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа 
материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала сам 
pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> < 
запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроц 
си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— 
3" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише к 
е заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој  
мо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој ј 
ак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћ 
..{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући репов 
н сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке  
 да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку со 
га тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како 
ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само  
за саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав с 
полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була  
ери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра  
с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем  
за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си  
је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Ст 
а, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео  
се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Зла 
ет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „прик 
раду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало  
рце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је мило 
ковче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај в 
p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и ово 
ари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља 
 мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљ 
ли су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи н 
 Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не б 
 по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стар 
е бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има  
 була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше 
оиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побег 
е харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не диже 
 је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпун 
“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак,  
ала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Зла 
p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави  
која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој ош 
ила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У  
имила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови ко 
добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за т 
кшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p 
е избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај н 
ле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џа 
ита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке доди 
 ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча м 
довала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: д 
ао да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио 
ана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских ц 
 и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли 
ерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одго 
 „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, п 
ени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад т 
ла чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оств 
удна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у  
уле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, мах 
лети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невољ 
, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су  
ега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, 
иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама зај 
вајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао,  
иње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да  
помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гл 
ољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како 
n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„. 
исте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ниш 
.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n=" 
вести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и п 
и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својо 
} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чиња 
а, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> 
 „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је пла 
 и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душ 
утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце не 
јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је св 
, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци  
ече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он 
; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече мол 
м је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 
, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја б 
распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по бел 
задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута к 
не и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год  
а то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то до 
или своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред меха 
ла Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати пле 
 ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n 
 обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пр 
/p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешт 
замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад 
је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња  
е Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је 
рци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске  
: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила 
Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смед 
сило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, ба 
 његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колен 
знесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" />  
 те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срц 
а као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у ро 
и, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро 
тпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата. 
 дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, 
 вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра 
рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p 
/p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко за 
је имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одго 
<p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго 
ле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београ 
>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p> 
 n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв 
попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> < 
лату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојк 
мам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За 
е Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Зл 
а невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За ти 
, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно,  
 <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад и 
рџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ић 
вим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз 
је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пи 
p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћош 
су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила 
ан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} О 
свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, ше 
ивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узид 
ј слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S 
..{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему ј 
ећ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више  
едва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од пов 
/p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам чо 
м, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџиј 
ато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз  
 ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона 
} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не  
 се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p 
лата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле  
аха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном до 
чи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испро 
 њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и  
ите помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; с 
На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и 
то сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека т 
ђе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћан 
ожја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} З 
већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој  
јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од 
по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сеј 
ме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је  
лим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину 
 — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харе 
обне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из 
х испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Ма 
вај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су ч 
е речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из ус 
ом добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нек 
Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза и 
рски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром 
ту преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту не 
брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад пр 
као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински дру 
о стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зр 
ад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда  
ресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се  
бу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бе 
ђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита син 
и за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам 
Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још 
ан пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се  
 жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу ре 
мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Зл 
отрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!. 
ку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она бу 
њски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини ст 
из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{ 
један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да 
на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини  
 већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао З 
х пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред нека 
кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И по 
„бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта л 
е дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећим 
епо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два тр 
његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb  
.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код ку 
о, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_ 
Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није и 
 n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако 
и — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једн 
а....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, 
шту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S 
истим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчи 
а жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена 
 висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} 
мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Ста 
у заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту 
помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ни 
епрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом. 
учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми с 
а човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегр 
сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; виде 
о тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу. 
но гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожа 
еко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недогле 
атске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих 
 том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у кона 
и....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У 
чну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливад 
, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врл 
им јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Б 
>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци 
 како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како ј 
ћ запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што 
сеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је  
уша!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид  
 Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оно 
> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко ј 
т њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја  
водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и  
 спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, друг 
да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“< 
си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју ја 
 мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим,  
ри врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> 
м.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој,  
оздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежа 
ном моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која 
што на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужд 
ре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Вид 
 са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кућ 
.“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" 
мад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и м 
к се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Бе 
нај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, 
ју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и с 
, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живе 
 ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; св 
C1.10"> <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближа 
 дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто ј 
ти захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први с 
к што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи  
Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да ви 
и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од ра 
спала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели  
будио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред нек 
 <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугл 
>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом пла 
у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беш 
..{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао 
икога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, 
рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, шт 
{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче  
е, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао пре 
аштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну 
Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је  
кле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> < 
комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па к 
ту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишућ 
е запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була за 
 вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и пр 
крао и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала дола 
тнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S 
ивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшиј 
е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше о 
ла <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину. 
<p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у  
у, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p 
кријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пе 
шетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у С 
воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, 
 одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И  
lestone unit="subSection" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио с 
тић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара  
е баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, ок 
н и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је зна 
и иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет ок 
 Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{ 
ада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али доб 
вај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети  
о-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу п 
 Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то чов 
 <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српск 
> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у 
 Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако ј 
="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да 
е боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Т 
 ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није у 
вана: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да ниј 
о голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православн 
е за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим 
и ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити 
....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n=" 
урџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован ј 
иђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груд 
провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут  
ивота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу 
акав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је пи 
 хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми запо 
мо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта  
не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... 
ири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза  
.“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено  
ему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и ре 
ркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И о 
</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш је 
зила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека ш 
Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа 
д ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири с 
 претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић 
зору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече 
 се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко ав 
ош спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу с 
ође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је 
и сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзел 
тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Р 
шетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} З 
 напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Зл 
ћа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше с 
ила башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је би 
 <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може 
о, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Ал 
то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао с 
и он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута 
према; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико 
е до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; к 
о се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све 
ри дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише оп 
шид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, 
 а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанс 
 у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гоми 
ражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „ 
курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљесн 
 склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лаж 
" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстар 
робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде... 
/p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Вра 
му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала  
ведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш та 
у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у пут 
 ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступ 
седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла си 
згледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган р 
отеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет! 
чају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га доброд 
н, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, как 
raphic" /> <pb n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се  
ељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у  
{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер 
...</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украден 
питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји 
 је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, 
ити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена све 
“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" / 
иромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћан 
А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао  
што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, пр 
диле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква 
е фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није  
и се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта 
а и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном р 
у, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему ка 
.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазил 
 Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза  
а, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и стар 
..</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био 
на је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на ста 
се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је н 
 каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, 
дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до 
живао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај ба 
по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како с 
— измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна. 
Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српс 
 два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала з 
пуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио С 
ора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле 
 знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и ви 
ник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија  
</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мус 
рчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да  
ару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала 
дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, прег 
булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S}  
а доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А н 
 него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни ш 
 и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има  
, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и ник 
била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p> 
" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опа 
е што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p 
S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико  
ubSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Р 
, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је доз 
ако помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београ 
рило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин б 
.{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је о 
нашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Нова 
 било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, ка 
<l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави 
есрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата  
 <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри  
 Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан,  
Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше  
и између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац 
рем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће 
ече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктал 
еданаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох 
зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа,  
 Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнут 
увога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="s 
није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <mi 
тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без згран 
гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити 
арем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завири 
е <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиљ 
а је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Зла 
 никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа кр 
ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували 
 <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да  
мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд  
вори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек  
анке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима т 
та пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, 
 могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућ 
 враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица с 
туњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим н 
, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела 
 за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или д 
би је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Он 
да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у нек 
уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за < 
ату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу,  
самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S}  
> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве ј 
соке куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p>  
прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да л 
утници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви ч 
ако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </q 
 као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчи 
 витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама 
 годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се св 
 петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, ше 
: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада  
/> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати:  
пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска м 
 то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме 
у и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли рад 
 виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се 
 <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Ста 
> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо 
зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, н 
ма види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како т 
 <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну,  
тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа 
5_C1.9"> <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био огра 
ј крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом 
ота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља м 
е толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан  
ашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то 
 С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко 
 <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал 
ђе до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио 
 село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то  
="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> < 
хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су с 
з Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путова 
били, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то  
 сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске 
урци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није боја 
еми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запит 
ла — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељ 
ати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је  
е, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А који 
и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У п 
како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, порекло 
p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу 
ан бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је п 
 да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавит 
ено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да 
ислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао ј 
.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног 
ори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неко 
заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето 
ћи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка 
о одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав ве 
ија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мо 
>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИ 
ледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мал 
 Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А  
и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једн 
ри и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S 
еговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Бе 
ћар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чис 
ут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта м 
то, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, о 
дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће 
правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најма 
акарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у  
сприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду н 
ство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се м 
рад, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се 
некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам 
, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчи 
ад.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена ме 
сао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућ 
цима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb 
 је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и 
дног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима ја 
пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не б 
и живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још 
е, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зару 
ехана.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По сокацима сретао ј 
ни разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуц 
ишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По  
уше....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка д 
>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало 
е спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу  
{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану н 
 Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.< 
 између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београд 
овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Зл 
 била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По ка 
и:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре 
рци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи.. 
 ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим.. 
ада; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лут 
....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је  
ни сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, ш 
 од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео  
, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас  
 Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке  
е, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао прен 
да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи 
 од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осет 
едњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан  
!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n 
адни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ћ 
ну гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише 
ица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и кре 
се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на дру 
 учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, 
орити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада 
 <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и  
ку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али к 
е данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуц 
одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег д 
ад.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у  
 неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да  
 путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезан 
екакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један пет 
е пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућа 
уљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је мог 
 лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши по 
..“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила  
то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре  
е ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио 
з једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицал 
на крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па 
рили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чоб 
уво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној 
оји иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану... 
На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо  
ше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим жив 
трнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и  
еше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива не 
 имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку 
ао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима  
 Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време п 
лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> К 
одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, 
 је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Би 
е по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Т 
руштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} 
или честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много ко 
ху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњ 
есели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна  
и....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе 
, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али  
, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао за 
то где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, ма 
кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли јо 
p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да  
</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко  
 једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала с 
ала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним 
n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му с 
а паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено  
 <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S 
.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S 
ао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли 
и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе п 
 готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и у 
 православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег време 
беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца,  
p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капиј 
у, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџиј 
.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиниц 
 чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зов 
була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була бил 
 <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али с 
} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође врем 
јих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, ником 
ца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дам 
 јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је н 
p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидо 
једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледа 
етке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе в 
ижњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оп 
1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа  
да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и одн 
и и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку бе 
д одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџ 
рском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злат 
 праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; оста 
: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запре 
 вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље... 
ху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </ 
ања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је див 
его и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљ 
ва лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту з 
 је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде  
нако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на друг 
о је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душ 
овика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упит 
град ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било д 
на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S}  
ју у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слуш 
крао те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо д 
рата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Б 
м га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом 
 кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима п 
апиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се 
али се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцк 
крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згод 
ело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивал 
.“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцк 
..“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису љу 
би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости  
и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад нам 
е бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p>  
на уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћња 
ицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с беог 
ати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} 
е оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у св 
ла, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике п 
соке звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змиј 
којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напре 
кивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгле 
 памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четв 
 се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити. 
 а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује 
то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала. 
ачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и  
>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати вод 
теље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „ 
видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> 
им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њи 
а на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице 
..{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су с 
отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши. 
јку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки г 
Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се диг 
{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> д 
ид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бро 
 је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види свој 
ори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и  
ова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду. 
хо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушк 
њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим  
у за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што 
 спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко у 
и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} 
нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S 
рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: 
о рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам  
у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....< 
да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале 
а црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али с 
тара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаш 
 ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, јед 
 макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надо 
 на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено  
</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало н 
трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ла 
ти као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилик 
е три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао  
еху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Ра 
ашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и  
раде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњ 
ли и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверс 
- коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака,  
ише постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и с 
у остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету прич 
избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и по 
Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, 
ше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је 
поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турч 
ид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха пр 
и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало  
{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је 
е Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бун 
рисети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} 
уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} На 
којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили че 
 полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме за 
у је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло н 
да, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме др 
е, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести.. 
и београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зиди 
о их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога со 
стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="2 
“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Бе 
кво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био веда 
ав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по д 
— син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и тр 
веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће ст 
ћи само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а ле 
зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили с 
 и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта ј 
ина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други. 
ојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверо 
еху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На сам 
е Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као 
 била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде ш 
вати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као  
е бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис 
биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, ш 
 кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој к 
, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и преврта 
нка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ див 
осле дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p 
 рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе  
 рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опа 
после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да 
: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и  
 не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Исп 
овори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече  
 каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, има 
куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио 
додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешт 
ушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, ка 
итала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин  
е, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплаку 
амти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџан 
ст година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n= 
би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове пле 
е у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер 
лити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре 
мо Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какв 
{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међ 
ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и неку 
код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; а 
кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради  
 се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира 
 је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бо 
.{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и 
 и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а 
а Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је к 
застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласн 
же, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ов 
ао окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} П 
178" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скром 
е од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му 
та и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Б 
ричу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што изба 
м добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Бе 
аговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и п 
на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си 
{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p>  
е што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену,  
, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени 
је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, 
ђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја к 
 — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних кр 
а који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место  
d>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, за 
 своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је зак 
ћ никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмак 
ије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитв 
требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</h 
као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један с 
е?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах пој 
 имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А д 
ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе воли 
!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу ти 
 небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко 
ни, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам 
огаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је ро 
је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки ос 
 моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S 
ндрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} 
 Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коњ 
ој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас 
 Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!... 
 провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </di 
рад.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Тур 
 га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој пос 
пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку  
месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е  
нут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама 
, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега с 
>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће та 
па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски  
и он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} 
јко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу ти 
 том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на  
некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радо 
е беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с роди 
на Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описа 
да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће  
2" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва п 
ја и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три 
о <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одг 
мен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ 
 вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који о 
 својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико ко 
што је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> < 
де шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На  
 ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са 
а не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо 
а почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девоја 
 /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свр 
{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дођ 
ме, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије с 
анима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва 
, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човеком 
иво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} 
Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је има 
 <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Дец 
руштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од 
цу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали с 
и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак  
ана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим  
 имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} 
арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газ 
смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спуст 
 Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало п 
арао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо  
 <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту ст 
 хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком  
у стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне 
 отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се јед 
 И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи  
рену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице по 
 али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао  
леда и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну 
“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од 
њаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкив 
Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи! 
 Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphi 
Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши 
на мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она  
беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у јед 
и!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „О 
тала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло  
 сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А 
 смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ј 
рене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Зла 
он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то до 
 крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана 
 прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="1 
S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биво 
} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изглед 
а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а 
с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је б 
.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И С 
ата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и нека 
> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за  
е турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштован 
 допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одгов 
мо авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница пом 
 Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама зар 
ој жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако 
а, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија и 
 те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да л 
а осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> < 
и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само  
спричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој ј 
 и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени р 
и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сара 
{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, а 
е долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Реда 
Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Раш 
 унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупа 
е, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави  
де око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механ 
 ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73" />  
стаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S}  
и, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врл 
{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула. 
ату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну  
ош већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор 
јој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчи 
и, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу  
тка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, д 
ом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај б 
е могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шесна 
осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као сн 
авити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће  
 кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, 
 младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српк 
а, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичк 
д милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је д 
 опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n 
нао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, гот 
ко задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, мал 
чика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Бег 
.{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледа 
да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p>  
је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени 
овољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима 
 доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није док 
оведила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже 
етнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осам 
 у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим до 
ја, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гл 
 сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико  
а на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једн 
 Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата з 
ма често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p>  
нице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> < 
вак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није м 
 ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S}  
ханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намеш 
 да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену  
p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} 
ли госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био 
 су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а  
редили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да про 
ри Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све 
 Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер? 
и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су 
Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне 
рави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су има 
познатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две 
а жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу 
ћи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај ч 
171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је 
јама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана <pb n="80" 
путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућа 
е у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и 
 и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поиз 
ање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прош 
недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за тво 
 и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина. 
з Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, по 
ису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви  
>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Ка 
сти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим л 
ли она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не г 
ештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу  
настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се ви 
 причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Ста 
амо једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџан 
ему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драго 
ку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и 
тала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у  
вом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом 
 велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
рака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојаб 
ово слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одм 
рци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, см 
ер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћ 
о два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према м 
о — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде  
 су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили 
лио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капиј 
а тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, 
а јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде 
ница и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости  
џије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S}  
 беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи  
га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти 
само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пре 
а у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p 
"83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсв 
оварао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се ш 
head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на ч 
 (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други 
д га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и 
е, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарк 
 се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где с 
 друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше  
о било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мар 
ку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, п 
Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелн 
Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је,  
а!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, се 
" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну  
 сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> 
 да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свак 
Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше  
 замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то би 
</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо  
ло је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе. 
ишта није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је 
„Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још 
о тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените п 
не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кће 
и Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз  
она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом п 
, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> < 
 /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео к 
рала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше 
сак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко пред 
ично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n=" 
е један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Нова 
вице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима 
> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Ми 
> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у 
 сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам с 
жег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он ј 
мљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одма 
из беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{ 
речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипара 
он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим 
друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао о 
штован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико пове 
ана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и 
поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изаш 
ара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негд 
 др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n 
ог Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својт 
it="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиград 
т Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала  
е, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести треба 
аштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек п 
 се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамп 
се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је оч 
лато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље  
запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешт 
вак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и п 
"subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим срп 
ао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поште 
у му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скр 
и младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из 
, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милој 
це, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је  
а самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у с 
ого.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку в 
шан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али н 
абаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, 
иди своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће ј 
Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи:  
рио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића... 
 преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз к 
.“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог 
баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херце 
 му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену к 
 је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткиват 
игне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и п 
ху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потра 
и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отр 
много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд  
а моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича  
и за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нар 
вића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чи 
о, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио дос 
и својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро  
иса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде 
сле поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмор 
да је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане.. 
долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако ду 
велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијат 
од једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само же 
говала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из кућ 
Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> 
бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој 
еном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша 
ола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца а 
p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> 
р, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једн 
</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p> 
 одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а др 
 и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друш 
Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер 
} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима 
одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и  
о трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам 
олико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану д 
ли су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела  
 је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчан 
на: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, с 
. кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, н 
м да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут 
осутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора из 
војци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у ком 
S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице 
 више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто  
више, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окн 
 кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуш 
еде и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?... 
 шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко о 
а ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти ре 
ило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер с 
уробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће 
и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говор 
стави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путо 
Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и 
ве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, ј 
} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била  
изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње 
није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања 
 од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S 
ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележ 
демо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; об 
18935_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше чит 
као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p 
е своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи 
вао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за њего 
ти родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу. 
ик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</ 
 шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме бу 
 за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, 
"12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом изве 
ла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући 
е у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, с 
који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа 
амакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречи 
је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину б 
е у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори  
доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су мо 
ека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дркта 
 изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p>  
.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p 
 Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни  
е.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду  
ио је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није 
и и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу... 
/p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мо 
шља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, 
то потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљи 
 ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се уж 
вати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом  
ест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао виш 
ина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Ал 
ао радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ не 
 <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, 
еограду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p>  
е младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом и 
х срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја  
тале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару б 
сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли 
и ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту  
о тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.. 
ва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нис 
одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се на 
та много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се м 
 „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ од 
ара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!. 
ажим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџи 
успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то уве 
њан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска д 
 Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити 
и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не 
 је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није х 
двоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугл 
<p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по ма 
ни то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и бу 
 је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе прис 
је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле. 
 као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је  
не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 
 не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Б 
ећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време) 
еге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли... 
 Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било  
и ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси  
ве три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!.. 
су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <p 
дно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му М 
 да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Једа 
нџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и у 
слови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и о 
ци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то б 
>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и с 
на стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> 
 поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој ко 
е допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај ма 
градским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој пог 
во на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну н 
 под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, п 
 спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21"  
од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, 
b n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Ст 
нај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станк 
ркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напр 
 самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb 
тати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густ 
љук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљу 
 нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живе 
 куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <p 
ло напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; ха 
_C1.1"> <pb n="7" /> <head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни исп 
„Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска  
тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О,  
ке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући р 
ним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од пла 
ште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{ 
>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо пос 
>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сому 
мали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три син 
од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у  
ај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин 
 пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату изб 
>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div type=" 
и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> 
о смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој 
 у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се  
...{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div t 
 Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два да 
е лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети.... 
остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете  
киња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже 
етом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закл 
..{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзани 
и своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, 
и покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у с 
два преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести. 
.. то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам 
дну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу туж 
ми!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Б 
заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви ју 
 очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учин 
Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан. 
одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Зла 
 Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је по 
 удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид- 
а Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milest 
 мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван  
утуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко  
га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај прокл 
сео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у 
енади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} 
ојој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S}  
 провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, д 
 беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на В 
Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је 
ilestone unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било д 
це, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле 
> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде 
оста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је 
р сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазил 
и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Р 
дом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Бе 
, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Бе 
в ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали;  
аптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву  
p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од о 
нлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су 
ећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том п 
дине за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина н 
инама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчиј 
и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама  
е и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{ 
 се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S 
а јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; 
а је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Тур 
е замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет 
ишћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те  
} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака ни 
ојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату... 
 као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у 
ди са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује прав 
 завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџи 
лу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: 
сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпи 
 Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi> </p> </div> <div type="group" xml:id= 
„Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао. 
решимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа ј 
"18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату. 
д апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче ста 
рбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он ј 
олује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му  
рекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на п 
 Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике  
 жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слу 
ше у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери 
ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизи 
и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S 
евали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како пр 
мрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она  
н је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало з 
амргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и ње 
ета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да  
упише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате н 
рекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте! 
мет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши 
игао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Т 
из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је прежи 
а нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јед 
.</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу  
ед престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а  
Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апосто 
 Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза 
ребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео 
н.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гон 
крсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div 
 пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај! 
чима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије је 
ако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла 
, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех... 
колико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном 
својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби 
образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и д 
S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила... 
јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске к 
те из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити к 
у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободн 
</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели,  
 сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе. 
 лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, 
акри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" / 
ката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S}  
> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи 
 тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми 
а <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чеш 
ицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај 
сти, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крвав 
 тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајаде 
воје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега  
ом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капи 
а ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одго 
ћ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси.. 
p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима д 
ожемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „ 
 отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Стан 
 осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тан 
ријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И кур 
 и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И заце 
рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.< 
 му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се укл 
} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи и 
 и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док 
уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запал 
грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје р 
 је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после ду 
сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му 
ио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није 
Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се бој 
абаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није бо 
и племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану,  
настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси 
а одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: ј 
ут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Зл 
 Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беш 
злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га н 
прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту 
 има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе 
овори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равн 
ни му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пр 
и су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Н 
ако су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали.. 
 читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као 
ат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="1 
мер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти 
 одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде п 
а у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћан 
јску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баш 
жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је 
у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, на 
 и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по н 
а чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може 
Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви по 
ио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и  
ство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родон 
есе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> < 
 то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и наде 
у је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, 
прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио,  
>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У је 
нутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Зла 
нови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је 
исова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже!  
омшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> не 
лиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једно 
и, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко ба 
 је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он 
овића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, 
говићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци би 
 дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и 
олико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна б 
издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје пр 
ожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при при 
да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у 
 занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Планди 
и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади,  
 родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је треб 
жења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи м 
а гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми 
и.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали прене 
але су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који ох 
м гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори 
лојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој  
кад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру ст 
е ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} А 
арала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коњ 
Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше 
, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се 
 јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путује 
е стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти прв 
потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи м 
И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред  
аусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му 
црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрст 
ти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: 
аџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Зла 
ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се п 
пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мо 
ко је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у  
д?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју  
} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поч 
џију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео.. 
 n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од 
 искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала  
 чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби  
боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом 
; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, је 
 сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се 
запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо н 
обили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва ч 
ругу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap unit="graphic" /> м 
</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше си 
душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увре 
постол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дуж 
 запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним г 
крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S 
и дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова  
бро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} 
ла, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, кар 
комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијск 
тати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мир 
а извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S}  
ично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недр 
тране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору.... 
..“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И З 
), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равни 
е беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе. 
рад.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где  
а плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом 
анас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па  
иш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падај 
 дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних р 
и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче 
је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана  
заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{ 
64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Бо 
о год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерк 
 дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог  
 нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једно 
.{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвав 
о је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чис 
они мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били но 
та....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а 
не.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у 
 му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и р 
} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом  
<note xml:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </text> </TEI 
урио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb 
сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу ти 
ог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградс 
полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сок 
и — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш к 
зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овак 
" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S}  
мо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У т 
кав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини 
а препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“ 
<p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело  
 се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп 
а путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, 
то одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стар 
ута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што  
о кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква  
је узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире 
ивим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и 
е ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јури 
м ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу  
че, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш с 
ремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се  
џији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати,  
Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} На 
к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су д 
е: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у  
ује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али уб 
е у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је там 
бекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, м 
гово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и в 
} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога  
рушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај 
града, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села п 
ена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу 
д из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све 
де око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{ 
ш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шт 
седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облац 
ас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Ср 
о да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и 
ђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По прич 
ку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Ду 
баџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим  
и.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо за 
Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је 
етну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и  
е и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Бео 
мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како 
.{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од 
ешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некак 
бећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану 
о од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Бегови 
 то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препели 
едњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвор 
 намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори 
ло се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада о 
нуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „ 
ј име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинам 
пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде  
игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела  
м се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати З 
тован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је 
ласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неки 
 А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у ха 
едном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у о 
да се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити злат 
 на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити  
ој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{ 
ед а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од царигр 
аље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данаш 
се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћо 
дала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у длано 
ом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Зл 
агрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где ј 
у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амам 
з јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговић 
је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Раши 
а тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и 
 је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је зна 
 оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није 
шкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, 
 још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам. 
штован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити,  
ем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није  
мила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Св 
 својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку 
ата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, с 
 њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта ј 
евеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у ње 
ат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остав 
тељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Мл 
ко звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p> 
 беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је 
а није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p>  
 Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој  
ога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло че 
пију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за т 
 ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем! 
Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, 
склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105 
; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним с 
рем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И т 
ва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју  
кромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби 
еде и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој ј 
то на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и 
ном, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом кон 
и и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Д 
се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату 
 дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, ко 
их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S}  
p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће 
 ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, ш 
љуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лоп 
 што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девој 
и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло 
не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одлом 
смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S 
ну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то 
 спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како 
и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били  
ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се  
мџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и 
а је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је 
ш јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још дв 
 тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, С 
ем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаш 
у изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарал 
рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заи 
као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још  
је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку ш 
 <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и 
ем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не м 
.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила прав 
инове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом де 
 и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам мно 
овек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исп 
еко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мар 
ј!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути,  
 рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси 
> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} 
е овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га 
{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Мил 
кован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места  
омшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису 
лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се н 
онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је ост 
 већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p>  
.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> 
S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“< 
 „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S 
оља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све 
"54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару н 
 не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао  
 детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених р 
 главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па с 
е, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и ч 
 од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим ч 
ина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први суто 
ечи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи ру 
нувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат. 
 јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и куне 
говића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам изм 
и пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати 
 погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има ов 
p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" /> <div  
тања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се за 
је десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла 
е по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, 
ле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина  
 нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелек 
 било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, 
{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је 
есте, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечем 
нила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја  
колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве 
узетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или  
праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ни 
ле су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде  
капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанц 
 прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служи 
адожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће.  
ли, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију. 
е бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака —  
арошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је  
ао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула ј 
head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била  
абаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без 
х Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала ј 
 У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“  
вет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило  
Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није  
 кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: 
нуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале раб 
Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и р 
еца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћ 
живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог ра 
ара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је н 
овори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl" 
ожи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путниц 
<p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{ 
он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, он 
p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд уна 
ше биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и 
ред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гво 
е око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погл 
 ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине  
тувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича 
и су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Зла 
{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весељ 
на, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвиш 
ама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да  
Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p>  
атном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају  
е своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињ 
и.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{ 
тамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни  
лим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их  
д, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је н 
i>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати, 
 <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем 
а!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и н 
/><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или 
 близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим  
вету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и  
ти.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је нар 
их рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> 
ини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, ше 
ао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb  
 ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души свој 
p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута.... 
S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решет 
м ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Зл 
 који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комши 
е га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети. 
држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџиј 
ра изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, он 
ри на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју доб 
мљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде. 
за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши измеђ 
ку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами ро 
том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чис 
ко говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио б 
} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у соб 
с, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одр 
бу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Прв 
некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао виш 
ац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно с 
је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве ј 
} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске 
е он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весе 
потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бе 
г ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <di 
рошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву  
Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону  
 мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладоват 
ом месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет каз 
есте решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећ 
о ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учини 
што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према свој 
ЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" 
_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештен 
ругу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниск 
ат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се нај 
згова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Б 
јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба 
азила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да 
х после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко 
у, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста ка 
 не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве  
у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је по 
ужио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и дос 
вића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид 
 ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Б 
/p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ћ 
времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је би 
ама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Н 
 конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S}  
ала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором 
ој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај ма 
 се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрст 
анка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — с 
 ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} 
нама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се нај 
тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти  
у у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окре 
е угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше. 
ористи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ 
ром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна трон 
.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беш 
ињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакра 
<p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у 
ид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време и 
ом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} М 
 сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћ 
ма.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој  
у беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као 
но казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ 
ару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара 
102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, ш 
бав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа за 
о из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p> 
, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџан 
{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубоко 
 ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорит 
"110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и  
ећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тај 
а; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете 
 језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и  
није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Моз 
давши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин 
судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би  
 кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале —  
 опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју ку 
аде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље пут 
шио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, 
ла су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле п 
паком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и ро 
п.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један  
ље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад 
 n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад 
и, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопи 
м.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} 
ећ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Дру 
ао да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је б 
ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те  
 на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год донос 
 да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај к 
нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дур 
а, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n="94" /> 
 могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко 
у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Х 
мрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дру 
преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се 
ће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату 
е хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јес 
дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Ј 
 дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, 
 опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S}  
 оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се о 
ва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је т 
не су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња 
ашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били најве 
све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату  
 се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слуш 
да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу д 
 рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и ради 
што полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло и 
RP18935_C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату зар 
рци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи  
иволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сес 
ко дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала 
аном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој глас 
о анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> 
дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Меха 
: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, 
ла, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ћ 
 „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа 
ојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше к 
ити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се 
у Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно по 
а и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај  
" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p 
јеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одв 
и а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божј 
 сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ,  
дитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет  
нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?... 
.{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је  
оба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Мно 
; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот 
вопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у  
ост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, нег 
а, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скро 
уле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с раб 
 могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у коча 
 им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог  
скати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њ 
е својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричал 
еко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповед 
; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нароч 
ово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} 
ије видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада  
 је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру б 
, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље. 
говоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, б 
 Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу к 
/p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече. 
му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пре 
нова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој бу 
х досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати 
сит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри о 
ле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег 
 — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готов 
о у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, ра 
 где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механ 
на према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћ 
знати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Мил 
ном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху 
ојом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике а 
итаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо  
SRP18935_C1.27"> <head>XXVII.</head> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Н 
ле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе мо 
које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а 
прати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вешт 
већу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се м 
 једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су 
!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и тр 
....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим 
он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу ј 
ам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „ 
Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.< 
ом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају  
се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих в 
азгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и  
>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је  
како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново ожи 
и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја... 
ога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питах 
брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени ниј 
м оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за 
, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и ра 
 доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку 
ве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку  
/p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, 
да у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита ста 
 некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познад 
лушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по 
01" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{ 
ила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два 
же се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска бивол 
д рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође вр 
 <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика 
нџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и п 
и од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су с 
сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код  
ије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла  
 були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло врем 
, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се  
д радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; 
апрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јо 
ешетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто з 
раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окруж 
{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много  
.{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после  
>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост 
/hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза с 
век, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кин 
рогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умел 
У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија  
 и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као  
и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тут 
и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено ка 
ај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она ј 
ео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда  
: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; 
е разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и 
вонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вију 
внине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у  
итким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није 
е — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на  
спод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац виј 
ну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње  
S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type= 
е и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како с 
м) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n=" 
с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образи 
а се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дођ 
срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спази 
е живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Боле 
громне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, п 
{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Б 
 је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше о 
у.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, бра 
он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео 
што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао ме 
 зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однет 
 собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно пу 
а то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је З 
 па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} 
Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, 
ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у 
а, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису  
он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робо 
погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и у 
 и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још н 
ла у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти. 
рилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће 
, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва  
ве је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне ми 
рвог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не п 
клији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечера 
ће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А как 
шао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хте 
веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у вар 
и, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за нав 
кали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је  
ајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без н 
 је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудел 
чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим св 
S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене 
о и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити 
глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Ми 
асцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави ов 
ца у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто зами 
 је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" xml 
 се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Ко 
емер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређ 
ова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} 
 тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије 
, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — гото 
ајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и уве 
невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али 
и до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш н 
!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“  
ао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласо 
лата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама з 
ка грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала не 
од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибај 
буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени 
.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиљ 
сак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад ј 
а заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Бога 
м.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи п 
ренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим  
: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У зав 
вори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак  
било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отп 
/p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта  
 доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122"  
амповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-кап 
богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатк 
/p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Мило 
да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најм 
вали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец 
ог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је 
.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женид 
...{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на 
читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом? 
..</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Зла 
у дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је је 
вете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочит 
ли су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад т 
ушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни па 
нај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора 
е по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Д 
на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap un 
ча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дот 
ве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{ 
ли су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми  
ну.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, отк 
окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам же 
у, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа... 
СТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!. 
ожје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зли 
 за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе  
и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и 
а је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се заглед 
а је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на как 
</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је 
, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Ста 
итрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад  
али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да  
егство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ниш 
су ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречен 
беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n=" 
ли су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћи 
се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево  
јој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту  
 се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли 
отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро ра 
ан угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У п 
 почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и 
рци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по  
кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте  
ћом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше  
опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један с 
 узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод да 
огао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из ду 
ња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци п 
д, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по 
 Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео ј 
раци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Виде 
е једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако зв 
 многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би по 
 с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, д 
изу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгов 
аест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег ли 
ни беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две 
ви сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</ 
е и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и  
n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У то 
ено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговар 
 <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и 
це у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си л 
грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чу 
леру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није  
оче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је по 
 Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише 
87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави  
очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</ 
о јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{ 
 кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пук 
на ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml 
бињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хр 
 „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиро 
„Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд  
и: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалос 
ише овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, 
>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази  
о доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак 
 су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад  
с залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предг 
дитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали ме 
 оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где 
едва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћо 
} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После н 
Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p>  
илана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да  
тигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{ 
их пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније  
зана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин бе 
а била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и тол 
је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се ника 
ј гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Бо 
бало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>. 
оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата о 
птио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више ки 
ера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из 
ио, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак  
га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за ти 
</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче и 
сти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div 
 и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била 
државао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би з 
 упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке сув 
гови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад к 
ма њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је  
у врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од н 
ења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још  
ме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.< 
есно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једно 
>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму 
<pb n="56" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} 
{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у  
цртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за  
а.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко  
 свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У ра 
азе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различ 
ати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто о 
 је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и  
тра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се н 
и трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана 
ој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живел 
питати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="2 
 <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и до 
знатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38"  
 где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и ка 
<pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушк 
љани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_C 
 Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станк 
екакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек 
тују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли есп 
то се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости 
ти крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз г 
ред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само  
 Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запи 
 воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и 
а ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <p 
 „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{ 
се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га з 
S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред  
„Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам,  
пусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркив 
 преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање 
родавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је с 
, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђ 
ћи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младо 
ефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, ко 
ео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна 
еде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде ра 
 женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађ 
ан капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче  
мшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушев 
</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма д 
 девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у  
абаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} К 
комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихи 
 лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да н 
ао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, о 
 зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут 
 Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била б 
каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, пров 
д њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некак 
се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен ч 
окорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала т 
е била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је 
d>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивш 
 „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова 
и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољу 
 оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за 
јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изедино 
>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> < 
у великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће р 
а да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела;  
 век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ 
а!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто п 
 У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала  
ама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не 
 главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу  
лико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала  
 назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећ 
а спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p> 
домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди 
ђао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића 
 и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Бег 
ко куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме 
откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај ј 
Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе кр 
воду беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп  
сник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку бо 
љуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по реш 
који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим 
оград, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме оби 
а дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихва 
гао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па 
илер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најп 
еговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и 
међу младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и он 
ењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте,  
па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам 
е капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по 
 мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа 
анко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> < 
запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Пола 
и се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена 
е у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај 
 у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави 
 стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у тре 
 јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати д 
да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошл 
еше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би те 
 n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја п 
иле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде  
ку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, ка 
вих груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, п 
акву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту  
ва Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је сва 
утра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Нов 
пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он пол 
ј, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да с 
а.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитељ 
и кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела к 
ану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S 
" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је вра 
е узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако 
 а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извад 
ја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах 
ала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила с 
 тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, 
 ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Гото 
свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То с 
 сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, ни 
честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохва 
каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право шт 
дахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавит 
упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беш 
 му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже ш 
ру.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у душ 
еврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети. 
i>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" / 
не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али ро 
 кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, д 
д Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с 
 је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што З 
а за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха -  
 ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што с 
: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све 
тну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на јед 
мућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису 
е јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали  
две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако 
, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type 
ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, с 
емарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и ску 
 /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у 
ар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад ос 
 се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју од 
е кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје би 
 лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао д 
....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори... 
тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у п 
ше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче.., 
 ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у иск 
ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од врем 
мање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђ 
ари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара 
беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи 
о и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и по 
 ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харе 
воју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу ти 
дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био 
head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што ј 
 саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај  
о посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју 
 харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S 
се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Д 
ше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само пу 
лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад бе 
ба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак ( 
улдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.< 
 своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити 
RP18935_C1.9"> <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је би 
опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним ора 
веће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цвето 
ач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић  
.{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се пу 
е се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p> 
} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу,  
 порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послуша 
 Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било  
е кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво с 
 један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је мора 
вши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певуш 
/p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка См 
 А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше ра 
у умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и д 
миљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од 
ети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Ка 
 Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражен 
ед лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу паж 
ела Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу  
 ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло рет 
сто сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло 
из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одла 
пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div>  
елица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дур 
, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S 
S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне ог 
м обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад с 
и и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S 
 була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћоч 
 нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци  
која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевал 
апије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од  
 и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваља 
ео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочит 
би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} 
ојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох 
кога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, 
да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, пол 
 му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како 
е му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас по 
ако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у за 
ад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто  
трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ај 
 што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори 
ло што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и пови 
 хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговор 
кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му о 
код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве  
ку и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његов 
иде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зе 
о да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и твр 
ба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Но 
амисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи 
.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је 
дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала 
{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и т 
урчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Ос 
оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих с 
оље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави 
> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... н 
 ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам  
купао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S 
ромени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што  
 одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у 
у у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је  
ад кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, 
нај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је  
Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто ми 
евини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин 
веде Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на 
.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код С 
чно поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, г 
згова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Б 
утао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге  
аш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> 
анџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име т 
у и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“ 
му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју 
нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вад 
атрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све ј 
.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке  
, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку дев 
pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одгово 
ћ учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбу 
ђе попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да до 
 замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди ово 
ани паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Сав 
дају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва поло 
та је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од 
ржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да  
де год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једн 
ђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет 
хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — но 
хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, така 
више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наст 
. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он 
та и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не  
 Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из 
уче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у со 
 не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S}  
 извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Т 
на рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко,  
да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра! 
тао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, к 
тињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спуст 
на на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову т 
ва пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, —  
биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео,  
то жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{ 
а, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из ку 
{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква  
ако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се при 
оцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа к 
чинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан 
к ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напре 
.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div ty 
Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он 
 <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем... 
 и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао  
тног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> 
о би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“  
S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ниш 
ло, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p> 
е, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута 
еву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон н 
{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предад 
отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{ 
з гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Он 
воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одго 
ада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна 
еговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Ра 
е се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је  
ази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже  
тован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан н 
егови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили 
и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гл 
крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S 
и.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> 
ди је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдн 
 кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за 
како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта  
као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p 
се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мо 
тупила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи  
ашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S 
шао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку август 
ну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би 
та: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p 
уће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше јед 
д се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерк 
арошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а о 
олина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} 
у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку ро 
ко доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола г 
је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газ 
године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи.... 
S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> < 
.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.< 
јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна би 
колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта 
 у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви муше 
еревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био 
рижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столи 
че било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав т 
оше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала,  
дне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зират 
} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испр 
тву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непозна 
“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, 
"61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд та 
аду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је М 
ошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива  
авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се  
 у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.< 
м.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко ј 
о казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и 
“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врат 
ње, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да  
м кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте 
аман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и ње 
ло стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сет 
} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети 
утем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да  
 изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир,  
а, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила  
и да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не 
и, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд  
сти моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, мо 
че: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Беог 
рилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Т 
је; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе ср 
иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, сам 
 он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је зани 
долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено ро 
, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим 
 на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не бе 
.{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Д 
 то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници.... 
 собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} 
капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара  
ја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и пошт 
; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадаш 
е, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога сел 
уло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, 
џије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак бл 
 /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сест 
говори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се р 
, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити  
жје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо,  
, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изе 
не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз 
ва и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог х 
{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешт 
 запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шт 
она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао са 
="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Ис 
т, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> 
 Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке  
а у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч 
и, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из  
апоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бо 
 ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде 
н доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што го 
 не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи ба 
ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се  
у крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло поз 
ри на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак  
елима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински з 
таре издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би мога 
} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S 
јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињ 
69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у биса 
> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јут 
 ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" / 
а, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезан 
торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате,  
ји беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из 
нај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво з 
них дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit="subSection" />  
и <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање 
а кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћа 
шким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно  
 извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују 
не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превал 
метна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сут 
 спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку  
ас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S}  
ање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог н 
 чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад 
ао своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема 
упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди 
с лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гл 
огледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао  
тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће 
јају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер  
авао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Пла 
ице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна  
ту.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно с 
 нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n= 
неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар  
обро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан,  
.</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан 
} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> 
то год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја пр 
и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му  
Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја пром 
себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио  
на је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пу 
ечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана н 
егња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зо 
 Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изглед 
ушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад  
 у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао  
ији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да 
> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање 
илојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико 
ра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се над 
 се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, дру 
е и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; осл 
е не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга  
Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се 
је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и н 
 зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се 
ислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушн 
ом на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</for 
ислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат  
 иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад  
 тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, н 
с да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застад 
graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући т 
уше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се 
 и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138 
и и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За ти 
беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је 
увати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не пл 
..“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде ј 
о и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да 
ше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђ 
а као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча  
 три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Да 
е сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ 
о прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то с 
 те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме са 
?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само јед 
</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је  
...“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси 
ака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад  
па.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у црк 
и ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се п 
едала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p 
и газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али 
место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија 
су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет 
/p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да с 
чаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> < 
 За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њ 
е у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, ал 
а, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високо 
на Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну 
е ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово  
 разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју на 
Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу мор 
ата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} 
на би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оно 
о њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа не 
увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се н 
.</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом чов 
прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке  
ега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет м 
рви мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде сво 
 и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" / 
је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</ 
 тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину,  
рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше  
 А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом... 
рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да ј 
 један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали 
варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновно 
малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се. 
168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав раз 
ти био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио 
нко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!... 
ао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице  
ого изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповед 
етка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} 
омињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отво 
 би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе б 
има, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> 
/> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан  
рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935 
тро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су ве 
 свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко св 
ија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за сво 
је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic 
ије много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју ду 
розора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам г 
була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадн 
носила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром мест 
и су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба 
 њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“  
 украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} 
„Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему 
{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад 
и Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа 
у од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Ра 
 Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p> 
иња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S 
е се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они,  
 натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под о 
 да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао 
од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија с 
вати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми кома 
 се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станк 
 сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата м 
, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће  
 да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти с 
ула игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та дон 
е она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа н 
вала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и з 
лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли н 
 да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила беле 
п и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено 
једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше.. 
ита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је 
је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за 
ику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а  
рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да наб 
глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ј 
то иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није 
ичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпр 
а другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приб 
а се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном  
им се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да ни 
ет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан,  
 нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео р 
, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45"  
Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p> 
{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га 
Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Уша 
.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна.. 
ово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врача 
дитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p>  
џију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га оп 
материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће у 
и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="15 
ного жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{ 
мим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</ 
причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} 
какав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучен 
ац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, 
миљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити о 
болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је дост 
чиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{ 
ћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зару 
 старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> 
ању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд. 
ји је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили  
ло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, 
каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могл 
левља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; 
 <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} 
 била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак 
а потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније н 
и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} М 
 одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природ 
Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се мог 
 су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Б 
и златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније назва 
, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>С 
 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном з 
лук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где 
ка....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и бо 
{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје ун 
S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљ 
етка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру сво 
ми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што с 
Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала  
 Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговор 
видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо п 
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље 
и, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим,  
вати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су  
говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беш 
од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле 
беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао ј 
мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виде 
 Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, п 
огу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако д 
 Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 
ао и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које ј 
а ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам је 
 морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњан 
....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред п 
ом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли  
 се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди с 
 као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још  
он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се  
рата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он З 
 крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество 
њаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смр 
ћута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ом ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђу 
механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој ку 
росто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и зап 
чељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{ 
а је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван пре 
маци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо  
љај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n=" 
{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се 
у....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" 
нава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу 
 онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дун 
том крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно п 
к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата изба 
шерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за к 
оз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и п 
.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади на 
о.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од з 
ућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад  
уће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је  
Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богат 
ући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је  
у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио  
ј преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу  
-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, у 
ече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би св 
рик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџак 
 су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот кој 
се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а јо 
а, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само аво 
, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два 
ој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се  
Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао 
заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S 
..</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а п 
шачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Ми 
 у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе,  
 дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и твр 
обише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно д 
„Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах зап 
ац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима с 
еца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио,  
/> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечани 
остао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb  
<pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже о 
гано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="14 
ћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, 
ј тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ 
о је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној т 
амо се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-ка 
џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Ч 
бро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта.. 
 у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из пр 
н, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала  
{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад  
ило, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли!... 
је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаре 
игле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхов 
еног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан  
 негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана м 
{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} О 
XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским 
 а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{ 
 отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Нова 
 животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу,  
говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај д 
гом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио 
воју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајк 
 патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код 
шу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог ј 
омолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у г 
} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мал 
ве врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету над 
 <pb n="178" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову на 
свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> 
....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодил 
: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав  
p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, 
 и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <div type=" 
Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћут 
ом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опаж 
 остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, так 
ана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" / 
својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, 
вори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико 
е нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу  
ц и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата. 
тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жен 
исто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут 
 Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и поп 
оћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, 
да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо де 
плашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, ч 
овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешн 
 је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Срби 
њске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па пре 
ућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац 
 да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и до 
а и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих 
мо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту ј 
едоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа 
другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као ма 
је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разгова 
нско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неки 
уцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже м 
рви петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеч 
а учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодмор 
о га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</h 
еч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чуд 
три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху  
е....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су  
роцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S}  
ђе, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи и 
} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му 
и од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекорев 
а чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зо 
и.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb 
ad> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намири 
.“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S}  
ма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и 
који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“  
.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последњ 
о суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окуп 
 његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Мех 
ло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе 
рем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, 
разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушем 
да на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S 
 је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој  
 њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које  
д се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и  
та је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрп 
 која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал- 
беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у гла 
и.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али ш 
чи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је до 
екакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не 
ри се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од кр 
јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она  
ехана није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретк 
ње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S}  
јима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, об 
 играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић  
ана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беш 
.{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... п 
 Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће ст 
се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дош 
се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомич 
но велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим 
Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је 
лињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш л 
 за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; 
жа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S}  
отражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега 
аштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче,  
ала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би  
 а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Бег 
на и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</ 
 <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молић 
.“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али  
вакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, ми 
слуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Бег 
ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, с 
ј све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то 
оброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; ал 
ло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> 
е....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter"  
 у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је  
а је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Д 
 пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} 
говарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и р 
ла лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозг 
а и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнес 
 дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана г 
 до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила б 
ену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па  
 се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Ш 
оке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажур 
 различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али ј 
о, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш ква 
ого што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаб 
куне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: к 
/p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си 
ачули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране тр 
е, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако 
у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} 
 Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид 
од куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p 
} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то 
ог, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин 
наест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb 
пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико п 
"44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{ 
гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је 
е замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена 
аква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу д 
денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапи 
ема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене  
једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио к 
потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладн 
ад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале  
 гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нем 
мо ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупа 
 светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово ш 
џија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да 
ле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ћ 
отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n 
и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“ 
ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним 
вши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и  
а обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче 
ву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у 
.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу о 
м из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском п 
едали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb 
о белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ћ 
о, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Ру 
почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а наро 
избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S}  
и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српк 
ова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обуче 
 друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над  
а и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде 
 дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати,  
да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, 
</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була у 
бавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се пр 
е и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом  
да би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове  
 и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад  
му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевин 
диле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <p 
 ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова  
.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој  
, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у мла 
рби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћани 
{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p 
се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, ш 
и очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као 
г непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема 
Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дреши 
д виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{ 
оме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Б 
, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта  
 жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори.... 
егу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, кош 
траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она 
/p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му дон 
, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни реч 
 наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично  
оме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би м 
а коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали 
ити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „В 
груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од теш 
чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p 
у, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно п 
 прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту ку 
и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>По 
 сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубље 
родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им 
а не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>М 
рати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата бил 
} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој  
 чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ 
 се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче  
д је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било 
ела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S}  
о молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка 
ти.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша п 
 ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је  
 што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и 
{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим  
му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која  
а Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, 
мам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Ч 
S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је  
а Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послуш 
и је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече 
лазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако би 
} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били на 
великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (дан 
 се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разгово 
И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква за 
атом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родите 
ка, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху пота 
огло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Ту 
е се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ прим 
Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с  
 по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је поте 
 у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је 
опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не 
 се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви  
!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: 
че старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, с 
ом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да 
кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу 
ума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Са 
мири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окрет 
уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, —  
но јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом пу 
апутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је 
едну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чи 
ве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку  
 <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Б 
ку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.< 
а је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, к 
а каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутањ 
Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље 
аније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не ум 
и заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим  
говори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш н 
чиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован 
њеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе  
кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко  
— брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом  
 веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па  
ту: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собо 
ем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} 
Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине 
 обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме д 
овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим 
 Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div t 
али су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек к 
ам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико  
клетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, скло 
} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> 
</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе х 
 да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „ба 
д многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним крово 
пски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овак 
S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молим 
ако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је  
 шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла. 
српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Т 
 се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите 
аци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p>  
> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништ 
човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити 
озват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то шт 
 Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред леп 
а излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најте 
?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном < 
" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго ниј 
с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на ко 
..“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску 
лата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој  
и јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Бе 
ад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао. 
ур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе 
ише пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и ниј 
вака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p 
 „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му ст 
ог Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то в 
 је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељ 
Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове он 
попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хриш 
клео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад  
као и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с  
ошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка:  
 ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја 
ко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са стар 
ила на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој  
 је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа н 
 и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет  
, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг пр 
ду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих  
ељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и о 
 <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, бил 
 рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здр 
је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата 
читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и  
 зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „К 
о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој н 
 личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новако 
вимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у к 
едео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га  
тан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан п 
, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда пон 
о хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисл 
и ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одгово 
"32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве п 
....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да 
есетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за 
у све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако ка 
не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је  
о поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиља 
 волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А о 
своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахиј 
и одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У  
им годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n= 
да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; 
ило заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском  
раш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај  
доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље ј 
ђава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спре 
ату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити 
један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Раши 
е је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати 
о образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац 
јним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећ 
е то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њи 
пија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје поприм 
о....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он 
и се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да  
ем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја закл 
ца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је 
ред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рек 
више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела! 
илојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Зл 
ишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела 
 ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p>  
ер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p> 
.</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо ж 
мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не 
<hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div typ 
али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да 
е расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави 
а, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе ј 
Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не мо 
 је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом нас 
раштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S 
асит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док с 
није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>О 
мислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија догов 
о Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Ј 
време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви  
ба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то  
ан нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не д 
фендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>С 
и некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она  
а.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и коли 
 жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његов 
е крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака.. 
 Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Зл 
и, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ < 
иница у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто з 
> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека,  
трило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, 
твори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била н 
задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколи 
 још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охл 
ко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено 
 зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p 
лата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> < 
 Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим 
ме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и с 
 волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p 
и се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања 
ице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што виш 
ла да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Но 
да овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори З 
оз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено мес 
добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она  
 <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столич 
куд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год каз 
 он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољ 
урџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и  
а препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзну 
а је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одл 
чити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован 
 можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиш 
урџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а с 
 Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам на 
о, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n=" 
вета....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестр 
е било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим б 
 да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купи 
 Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један виса 
па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће  
...{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> 
еде око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра  
ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и исп 
<p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одр 
он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на 
> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила,  
е постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале го 
вих Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме зароб 
ао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар 
цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после служ 
мусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div type="note 
 ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p> 
ислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кућ 
опио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци 
шила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разгов 
нај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола  
 је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хај 
се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?< 
 само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за к 
рпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одм 
о више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „ 
т стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрет 
ешетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што  
ила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да  
па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и 
би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p>  
ке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпос 
, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је па 
ра.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p> 
 узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стић 
ога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И ник 
ога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли 
..{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети 
„Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да с 
послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутр 
одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из  
да и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам и 
кав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да 
ња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башт 
ђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман о 
 стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета 
ли Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била с 
ј ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: 
аде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшиј 
њицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p 
<p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред 
га и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S 
а је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S 
та жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара 
г прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, ч 
а ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одм 
; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и  
} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита  
колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то ни 
ља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе,  
трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да мл 
ајзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Нова 
и стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С на 
>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никак 
 јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је 
новцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не 
иком ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ај 
ела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не на 
вор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће с 
по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног ист 
а далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде 
е <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — 
да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж ус 
 ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“ 
>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турско 
н, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му ј 
ет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој 
ко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непом 
ма сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{ 
ли своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њи 
 часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, ка 
нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Б 
и да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе 
ском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај леп 
н тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Ч 
годније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство,  
потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} 
аше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину г 
а се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} П 
де?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да  
ожио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута. 
јко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубо 
реко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були 
 девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Нос 
ати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, о 
рку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут 
сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло.... 
 њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} 
створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Пр 
трану, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко 
ица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра 
 да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је  
рџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мо 
алекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отвори 
е и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој са 
} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко д 
 видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу 
ила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала 
ба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Г 
авши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног са 
азила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата с 
pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му ни 
, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима о 
у живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они свој 
у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија с 
ко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и  
аху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да 
ше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе,  
ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке 
ија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред са 
лојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запит 
гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S}  
празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере 
о једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама 
а.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S}  
ћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м н 
очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и з 
о дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички 
лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} 
ало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи к 
у Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је  
ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Б 
иш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p 
 и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три 
прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уж 
 наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у 
око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што 
 нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати  
 сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, а 
ту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да  
н се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрз 
о се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми  
ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и  
у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За 
 пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; пор 
је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p 
а руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође д 
а клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је теш 
 „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, д 
ца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабук 
е на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није  
е се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не н 
ноги су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и 
злазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 3 
ик, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће м 
 Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознат 
јина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, д 
ла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јо 
ала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и до 
ви сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S 
Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас 
ива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јо 
и мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба пости 
ује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно з 
 леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше 
ер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А как 
о рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Д 
 ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним свет 
рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је  
? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу б 
пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти;  
 ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избави 
а прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође ча 
а њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S}  
 на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, о 
агослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку,  
век; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче за 
ак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-М 
 с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у ср 
 и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да 
 сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе к 
је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње 
ке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је 
> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> В 
 мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине кор 
ишта не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те 
, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затур 
 дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S 
рипрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко и 
 Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али 
одавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станк 
ше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он 
 Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter"  
 на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Ч 
и мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним  
} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа 
тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш м 
 дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, в 
агрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обр 
ико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други  
новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу  
да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју 
ој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Коли 
е као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Бо 
 сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, мо 
заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је и 
е проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу 
сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме жи 
</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се  
?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква 
илојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку го 
p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> < 
ији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У  
баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ће 
огу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само јо 
а се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах 
аље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потр 
нуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, уз 
 /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече:  
Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми  
то су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве рук 
еде поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болес 
били једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињ 
 вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Ра 
да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе  
рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџиј 
 онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја бриг 
 опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је 
туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар са 
При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега 
џија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш  
 је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекр 
</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица 
о људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S 
је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита 
 баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се ис 
овање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује.... 
е нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За А 
главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="7 
Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и у 
ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала 
ао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети  
дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они ви 
 Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је  
 /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако 
 <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да  
 Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, 
а него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крча 
ан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико да 
ву и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ћ 
и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p> 
којако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у 
 му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде  
та!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из 
говором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да 
.{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ћ 
неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида  
 оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Зл 
аду, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из кућ 
јко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти  
ги пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новако 
 такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судб 
а, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се с 
е пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали ло 
кве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од је 
>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он до 
а што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим ра 
ка страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јо 
ео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и 
 мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да неког 
же бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> од 
ла, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи 
 свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бе 
на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ. 
ј изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" 
 да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разго 
“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, 
рили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су 
аменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Зл 
 за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затај 
причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао 
ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беш 
еку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106"  
ј други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да ч 
S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све је 
ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицо 
су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџ 
ово наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник ра 
дговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Нов 
 „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове ре 
 ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p 
другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Мл 
мору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није би 
} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му 
у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цари 
 колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погле 
и ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам ш 
Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назо 
вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан са 
ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин 
ви:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи,  
Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут 
ро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата  
ладога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на  
о много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље по 
Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као рад 
 добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекав 
о гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико обли 
, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чис 
ви своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да по 
<head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким в 
будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога  
о срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се как 
 ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињ 
ана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га 
естом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледа 
треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.< 
су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисаг 
ви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин 
једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињ 
рдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се ск 
 повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у 
ва три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи  
али пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече 
ог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зе 
ија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter 
бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде  
, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биво 
иш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ћ 
 n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref tar 
а Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам г 
е рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате  
а, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тв 
а ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p> 
ешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право 
а сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ће 
д?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа. 
 <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да и 
рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се к 
сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут реч 
је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана,  
ам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“  
>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу 
хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу ј 
одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</ 
ребало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако д 
5"> <pb n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да в 
сте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће т 
оз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да ви 
Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицал 
 опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца.... 
значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну до 
 <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо  
ди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Зл 
аџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Ниса 
опте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Зл 
а уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи 
него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити.. 
ту нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио  
улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на 
 У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>Посл 
ову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и 
нај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљ 
лату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Је 
д отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за 
ђу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, ко 
{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође 
око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тре 
рити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S 
а речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p 
уди и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије ниј 
S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак д 
 једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n 
арој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражи 
а те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован 
 не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, п 
 „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ј 
чима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су  
ча умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води м 
 због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p>  
ма тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S 
ате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће мех 
дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бел 
ву.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткив 
сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више н 
ви?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од ку 
о.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџиј 
 камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Т 
ање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретн 
е чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне.. 
еброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена засп 
 у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у кака 
рављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гро 
механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по с 
о?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали. 
шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да пу 
ени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Зла 
кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то би 
 се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону ш 
м брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај т 
d> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — ка 
S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је з 
ла; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: ка 
е довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазле 
е некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешт 
д некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави 
упно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубин 
беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем 
младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најза 
 се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p 
 у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату у 
 удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да  
ид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је так 
 и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у 
 је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату 
ад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо 
жа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механ 
S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале с 
традан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{ 
којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: 
ежје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име З 
.26"> <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Но 
заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Ср 
за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити < 
д нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да м 
После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Беог 
 жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S 
ст, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, п 
8935_C1.10"> <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} При 
о далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговор 
5_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле 
35_C1.20"> <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид 
Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме ме 
еше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња 
воју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Бегови 
е до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да ј 
јмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе  
ј још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и  
у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> < 
е се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сип 
 влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупа 
ушу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су г 
његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је 
на, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску 
 заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да  
ена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљиниц 
н пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се о 
Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много 
проштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је св 
еше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и  
А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет  
сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S}  
о је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Јед 
дахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци. 
 се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због 
ти, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах д 
{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом  
ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако м 
у имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} О 
5_C1.16"> <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је род 
мо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући  
ли они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њ 
5_C1.2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркл 
 <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху з 
935_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је нај 
, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме  
и ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У кона 
а, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} 
 му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико ни 
ју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што ј 
д једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{ 
 могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрас 
амишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад в 
авимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> < 
> <head>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Т 
и и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, как 
ема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S 
S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше  
 до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи 
а.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у  
д, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај  
ти.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња  
а и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурба 
е њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, не 
ље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Нова 
, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S 
ре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петк 
 unit="subSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из  
шко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђа 
наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не 
 нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у кон 
м....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од к 
ака је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спа 
ба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове. 
те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а ба 
Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегств 
озгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао 
еби рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда  
935_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу 
есило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....< 
се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и вид 
је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p> 
p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој  
 Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сј 
вада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, не 
а оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје,  
е.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земљ 
у рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, м 
м у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Зл 
е лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај стар 
 путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време не 
а му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шум 
ву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да 
ки и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p 
мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако  
Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом  
, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некак 
ао зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао  
нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом св 
у свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све бога 
дној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, бр 
ј је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја  
је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један с 
и о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Мил 
и уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина  
је понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтел 
е погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова ст 
ела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао 
векрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже мл 
е најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, 
и полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то  
, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том 
и: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није пот 
/p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћ 
вање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ј 
 Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је зна 
а не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</ 
му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонил 
 два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу 
даде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у 
ни чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чоб 
 да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим 
сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи д 
 је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћ 
 опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом 
и, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше  
 потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком,  
е Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други 
>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње сабо 
 од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потр 
и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста 
капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то ч 
 у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће т 
пути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи  
 и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве к 
биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> ј 
иво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћим 
е пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не 
 врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одм 
 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а 
Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би л 
и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрсти 
оћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са шта 
аузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам 
на од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код  
, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И а 
на кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро п 
паваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с нов 
 нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{ 
 беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела  
на.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се и 
ка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу. 
{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али  
935_C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробиш 
ликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „У 
апи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате с 
ан отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа  
На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружи 
њци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће 
ати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — 
огао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гл 
е пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека  
етима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S}  
тији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У 
...{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе.  
 </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „ди 
го на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном реч 
да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога 
дан коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милој 
овићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила и 
 изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана 
слушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепо 
 играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла им 
p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану 
о га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај 
p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво плат 
да за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили. 
ринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им б 
ави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним г 
— харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи 
и говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, 
ој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу  
 местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су ма 
та!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов от 
м га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд 
ас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобан 
ешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколи 
овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели с 
и и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Д 
ци.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по  
о:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њом 
смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једна 
и њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговор 
</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења 
ки и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и 
и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вај 
и, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по пош 
сте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да 
 на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чоба 
али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу 
у ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; п 
е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је 
аџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у  
 нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.< 
ња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш каду 
 пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, пом 
" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благосло 
ромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање олич 
ало се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати  
ј отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При реч 
 „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, 
 обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што 
адски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, 
head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, н 
 се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упр 
срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се мо 
 на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као  
ек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће. 
биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ З 
рему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима;  
у, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла поб 
 наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин  
хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО - 
нутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори:  
виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео с 
{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се де 
 име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ  
илуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и  
 <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харе 
је дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} 
тупи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати с 
уши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађе 
у се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, ос 
e unit="subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да 
ва.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а 
више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за  
 кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајн 
, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и 
ч не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади 
ке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један  
е путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг меха 
а нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> 
месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао  
не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за  
 кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики  
, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше 
реченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под к 
 конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беш 
 Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и лива 
тране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу 
а испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на др 
оличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало 
рст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштај 
ара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Ја 
оје је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p 
?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и  
 појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n 
{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињск 
а својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Раба 
 Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предат 
и ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова та 
а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија,  
је од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је 
ју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе  
то изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; оп 
ати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загр 
и те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној! 
им <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете... 
наш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој п 
та.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Ми 
а у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењ 
ику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одв 
ели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз М 
сила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
о преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа н 
е у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из  
рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни 
 било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</ 
од доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и из 
деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад је 
..{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколе 
н велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана 
 се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад  
ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима 
о и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати т 
је прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше н 
 приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Тура 
идбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни  
аћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега 
ад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па  
ори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чул 
огатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, ве 
чајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, 
им што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити  
предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву  
а, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} А 
/p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узи 
 ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће би 
 шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро у 
т до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и  
.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родит 
че палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај с 
...</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> 
собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егл 
ла прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је би 
део је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не 
<p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" />  
на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовиц 
у имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне ја 
 и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже по 
.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошк 
та је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надув 
 /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође 
 за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти тор 
је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћил 
 морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је с 
пана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полаган 
е говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Р 
а, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни б 
напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак т 
ко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџ 
е дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p> 
донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, от 
а сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, п 
анин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у ко 
се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отресити 
да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оно 
... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p> 
о што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу каз 
очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке  
на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну  
роз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве р 
ше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага јед 
Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више н 
ала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћера 
 нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, з 
="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чан 
ђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтал 
е још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је н 
ло дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да до 
две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушки 
 жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин гл 
 се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског гр 
 и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти,  
ашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се 
 алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски р 
 дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну. 
леда своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћут 
> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе, 
мо Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошл 
ом и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на 
ад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве раба 
 заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су 
а је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита:  
д су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n 
е као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, З 
 се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, 
азмисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала 
се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај са 
један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу  
: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра оп 
 хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је пев 
висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг  
во правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири на 
о: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини 
ада: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове  
p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; ал 
, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су 
је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџаде 
воје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се п 
ади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и 
м, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао  
е рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у  
.</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били о 
 али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, д 
е, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} П 
стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз нека 
зи каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} М 
апије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> 
кака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S 
ора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске 
ј човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су св 
 који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И 
Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори 
 рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје пого 
е тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не дес 
ош читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се при 
/p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав х 
ре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мица 
цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се пла 
вији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама иша 
како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш и 
е ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Пр 
у Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како  
 по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимо 
p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи зн 
абаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше р 
м.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадиј 
заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробу 
 то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S}  
p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти ка 
 рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара 
и заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као  
у се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али  
 не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше,  
>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже  
 пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље 
 одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дуг 
војку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије мог 
о накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није 
некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умир 
д у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је умо 
 жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовал 
том мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, —  
у исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београд 
 он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову ис 
о изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаш 
о био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упи 
сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џ 
, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге. 
своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете. 
бе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекав 
ти да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од св 
у и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родит 
арија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би чов 
јаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом кра 
а је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска к 
и кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало др 
цније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру ст 
уле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је за 
тра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{ 
ко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли зар 
 сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крен 
адна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 
аблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време  
ов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разго 
_C1.22"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, оста 
. нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговар 
 ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} 
сан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд 
аће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник 
ичања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје бе 
шљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, тр 
у добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163"  
то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још  
убоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је  
еца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, на 
е из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла 
ављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разгов 
о: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је в 
их Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да  
 ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Умор 
и ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: 
 га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> 
 Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је 
пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади 
ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспа 
сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се 
е и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије.  
и су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Ма 
шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јед 
 запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али 
додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, п 
се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код н 
 ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад 
е да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци прокл 
ло као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде т 
јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбољ 
ојим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S 
 механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново ож 
га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <mil 
 ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори в 
, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа  
а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио 
 из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову пр 
о, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више 
и је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје са 
емо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом було 
7" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје бивол 
, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћер 
и кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод с 
ирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не с 
 Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Н 
тки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече 
 — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је 
кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се д 
у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српс 
ј на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто ко 
 извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе 
/p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговорим 
озгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори 
док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; 
 јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и г 
n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао  
говори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко узд 
</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се 
ва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S}  
е млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да  
оје је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} 
: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи дру 
е, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај х 
: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је је 
о рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули 
стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа п 
 да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „С 
да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с 
полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да  
ма себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре  
ђе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по  
29" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не с 
је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, 
 је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са св 
е знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо... 
.{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ће 
, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се 
 настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти  
обро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је  
у, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћни 
огао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ри Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак,  
е: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у 
 је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} К 
и, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и сва 
 плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли 
е јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још ј 
егде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дош 
 прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија з 
ван Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ств 
о да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре вољ 
 се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубок 
ро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма 
, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће  
ло; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; 
 јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата до 
чини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулду 
ачин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао:  
риле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој туз 
ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко 
 поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Н 
ио човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Има 
ла одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отво 
...</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чи 
оред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чар 
ом....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чиви 
 београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне с 
тку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му 
ме некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш о 
га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред  
у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, 
 насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никог 
аји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији с 
пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, 
 Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, в 
и јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="1 
могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, гд 
ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли 
че: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и  
>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити к 
а најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад на 
гнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе,  
ражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао ш 
type="chapter" xml:id="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истин 
гова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Н 
“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде  
 и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n= 
ош боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата  
вај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А ме 
 сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије  
и и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побра 
и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се н 
спричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам 
на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору 
четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити 
аже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе.  
е му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и д 
це, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар 
о било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, б 
ам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута,  
есела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама  
ве нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S}  
 час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљи 
а, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело г 
ну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као  
алко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и н 
онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре тр 
 какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Бо 
ашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један д 
Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкињ 
ивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака  
ог дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и т 
нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође 
>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу 
ао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с 
 чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачек 
ајзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, с 
И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места 
е погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију,  
обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на 
о диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао. 
буди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз 
а колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије с 
ако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет  
ијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком 
або, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много велик 
 налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију. 
, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и  
 Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар б 
 Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко п 
есто, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још је 
ју, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S 
дин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна 
ог сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанч 
дожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по м 
ред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећн 
о време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици 
елевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у рук 
 махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p 
уму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше с 
 какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа 
 на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она оп 
робом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац до 
 да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap  
ити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом р 
 опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S 
Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S 
, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у сво 
 му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше сво 
едини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је до 
речено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у к 
анко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем 
м и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут о 
у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше 
џана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по н 
ана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за  
ари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој с 
удети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот ј 
клети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одваж 
Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <d 
аче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела 
 пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше о 
 малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" />  
акву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турц 
 У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранак 
, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца б 
у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конак 
д било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало... 
 Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади:  
анка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихо 
 већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару,  
Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да 
на оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Бег 
 све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже 
а улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем злико 
 се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ра 
ала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати 
аном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази 
т видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутр 
што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седел 
ије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један С 
рзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була 
у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја 
на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу се 
 здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је 
о је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За  
 у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једн 
 дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у  
 деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, ко 
учка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! б 
„Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="ch 
.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци 
 коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S 
 један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а пон 
/> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP 
id="SRP18935_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрште 
"119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану св 
ара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући 
ожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али о 
г с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згл 
авим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и с 
гла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само  
 шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту,  
 ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте пе 
е знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени  
" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је 
есто су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!.. 
а потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изаз 
ци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако мог 
зу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све 
па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате 
и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко 
шљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и у 
 слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</ 
у кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође  
н, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дан 
т ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Ро 
уше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га 
очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „саба 
 n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у ве 
замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мо 
ана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станк 
<p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек  
или у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо,  
ти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, ч 
о!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n=" 
ешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгле 
те скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад п 
 стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме 
урила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S 
а, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара бу 
 се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништ 
вре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Б 
ла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и 
} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{ 
 од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од 
ослуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} 
ђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у раба 
, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Бео 
ромоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату пр 
у мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом б 
што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рање 
</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p 
 кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су  
одитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад се 
лесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа  
 је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то от 
арала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се  
та!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он са 
спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а м 
е.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна 
робудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</ 
n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не тр 
треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори 
ра је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочит 
њем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на с 
 поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну 
чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су  
јао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован санду 
ан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић  
чеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако 
сле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад  
аусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је ста 
е пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен ц 
тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњаво 
е молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је 
гледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесе 
чини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p> 
 ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало д 
ачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од 
Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за  
ему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, ва 
д жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се  
а, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.< 
ханџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза  
ле неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, 
набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун д 
ла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесни 
механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде 
звора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S}  
довољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" / 
даиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да ни 
тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш  
о ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> 
стави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога....  
ва комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то ј 
 она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је  
у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га ј 
је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али  
и, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глав 
бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешт 
џану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.< 
свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и м 
ављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума 
та и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били  
 були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било  
шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и 
есео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све 
вој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње д 
ли он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а М 
недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме 
 је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у свој 
ао бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не д 
Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{ 
другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се ра 
вио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и пор 
о ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“  
гатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало 
: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</ 
...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S}  
 велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Ст 
није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта  
136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће  
на раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду ло 
 Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати —  
а, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да  
Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци пос 
 породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Нов 
 и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и зад 
n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се к 
 била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од та 
убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то до 
на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од те 
х задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити, 
 ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је с 
етоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n=" 
овори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном п 
не у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока. 
руди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и упла 
на опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога  
рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре 
ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је  
и дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни;  
, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, 
а, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копк 
S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
т.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се ни 
емо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.< 
а.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ 
 од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злат 
ође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између  
p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко  
мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту гд 
скога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врач 
то се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} О 
е готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван  
е и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши свој 
...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи разд 
дине крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин от 
ма заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> ј 
мећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцниј 
с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог трену 
издаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном при 
ознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и  
вог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три зла 
Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Тур 
 ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на  
, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мал 
 сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и доз 
ска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити изм 
 Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише 
 којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом,  
ко му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из 
а Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога из 
/p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли ви 
 па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју  
„па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Ме 
ж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p>  
сматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било 
 у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и 
огна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што  
} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћер 
 кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој  
а Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а  
S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?.. 
и и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто г 
ак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} 
ече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач. 
и, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија  
нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> 
д.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, 
и.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је пу 
а је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>М 
Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом б 
абија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’н 
ама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Сред 
јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бе 
о посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око  
ичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни ш 
ign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једно 
биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> 
 једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, мах 
 брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав 
би, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и  
ано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на јед 
ту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу.... 
стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан 
аћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, про 
му шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На 
им што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћем 
звади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одреши 
урке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра с 
>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре 
ши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се 
на пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после 
рли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата о 
преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше пр 
 харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да ј 
марају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе с 
слонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се пла 
} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор доврши 
јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Остави 
је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према  
о је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпа 
ару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да  
 нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види до 
к Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а 
 ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог кон 
на.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела 
јим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха,  
S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрог 
а....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није ка 
, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну 
, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За  
едан сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, бе 
 <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет р 
љати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође чов 
еликој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће п 
лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} В 
вак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих  
тели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаш 
 су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за рук 
нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и об 
ледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, 
p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у  
је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на  
о се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити. 
 поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне 
с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, је 
} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду 
 какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, при 
 стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом  
абаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница 
ође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио как 
љка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође он 
ва и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Беог 
 Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сања 
 весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пу 
е од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв  
 дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да с 
пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши 
 Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар  
 n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада  
935_C1.26"> <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању га 
у суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S 
 у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва свој 
S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале  
огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде,  
је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га при 
о и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</ 
 „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из 
ина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> 
опили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, к 
 рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком 
неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју ст 
друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу ви 
шавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре дв 
.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је 
стурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?. 
: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, 
апија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за  
и Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгле 
сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека  
му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва 
уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеј 
 X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ 
рбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза пре 
њу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су 
привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S 
турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стар 
} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се бе 
мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца 
има; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чат 
е!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко р 
ло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спас 
урџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука  
ао наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сва 
ак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и з 
 погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственог 
рила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвор 
едена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коњ 
дала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен погле 
стом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну 
за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се 
ка: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p> 
 јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срц 
ома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем  
м околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он ко 
.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч ре 
 <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина дале 
све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: 
.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још 
ве механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху с 
ене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, кој 
 још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходн 
ум како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска 
е ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од при 
Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и  
ка беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</ 
во веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; не 
је лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Но 
и су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, н 
самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче прич 
о и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва из 
ак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су њего 
љеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“< 
г рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" />  
а, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и  
, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред од 
 један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} О 
цкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно сп 
ој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми 
о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по з 
овек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисл 
ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја па 
небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Мил 
е као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва 
ад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислит 
Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва н 
ну сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобн 
 Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врат 
ских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози ку 
то претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари 
неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очист 
 ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> 
ј непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемогл 
к учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изглед 
удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и 
ала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али 
p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта ј 
и ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се нај 
он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ 
е, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах.... 
 ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Зл 
вор....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори т 
град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и 
у остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + 
; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили  
ледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду  
чи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђе 
та да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како д 
их родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone unit="subSection" / 
о крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бо 
 место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S}  
 веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} 
е застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени 
пали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху 
кири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних с 
ом су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешки 
с, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три  
.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако,  
кља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из 
е, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На  
ом понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Ш 
 јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белег 
 у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспа 
илојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> дом 
а се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју  
осле Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђе 
ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је.. 
ој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки б 
, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у та 
 се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко  
ену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је  
то је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикр 
 од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим 
 амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште углед 
и у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се 
у чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претвара 
Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је  
вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapter" xml 
то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој С 
сак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p> 
хотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном за 
 да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — 
мах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек  
..“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешит 
обро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, 
ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потрај 
 Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог гре 
!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило п 
P18935_C1.6"> <head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко и 
 зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно 
има чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да 
идети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само д 
ка склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n=" 
њака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мот 
 отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и  
јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{ 
 и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, б 
а кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} 
е праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правд 
ани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се  
 човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и п 
ма рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се 
њ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год 
е у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медве 
нко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="1 
јко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га  
везе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села,  
 големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко С 
...</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p> 
 баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Пого 
ашти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брек 
је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“;  
> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца мате 
рским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да у 
 старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле 
иној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решет 
 <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће 
ком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решет 
p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на  
аше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну,  
 своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и по 
ра на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да 
Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p> 
ане, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ниш 
рџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО  
а градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао,  
урџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пр 
е, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> 
ти да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда нек 
џани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> 
 да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само гов 
на и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ ни 
у. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која са 
обе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, ка 
...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, 
 сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вер 
риступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро па 
еру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо по 
саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чини 
 сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> < 
а је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дим 
разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа  
ата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доб 
граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула 
 живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 180 
 собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, —  
ом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Бегови 
ћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се ша 
До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p> 
ном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах 
 одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну. 
 Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Ш 
> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије с 
у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене 
 па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати,  
 сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена С 
робили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо зап 
е, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог 
риликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја с 
ије умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала 
 да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-И 
се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од си 
пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у со 
уди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и ос 
е Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале бу 
и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и 
не туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да  
е спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џем 
се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter 
 и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама  
е по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај по 
јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као  
ају.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Зла 
отумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није  
а теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је 
нићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш ка 
е и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке! 
дио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: кој 
 прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати 
 избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само  
аше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не бој 
 кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја  
тидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесе 
започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“< 
лила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја 
ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обад 
и: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се  
ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{ 
 Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гости 
{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још 
сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно  
тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и 
на свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше 
 преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је ста 
 слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} 
 ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде 
а оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком. 
морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви п 
 А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да  
радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај д 
виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — јед 
, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана ј 
време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, 
то избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, т 
е нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и  
изу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз 
посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чека 
 були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да 
 наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале 
досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да  
</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и 
 изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочн 
и: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хр 
 <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и 
> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Пр 
<p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да с 
буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> 
ла!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стид 
во спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прила 
 да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор,  
еколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она 
ему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да 
ти говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пре 
— једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију к 
ну?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="4 
 у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник  
шије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред 
Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што  
ала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског гр 
трао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиро 
натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом с 
 јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.< 
 и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за н 
својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав ба 
 ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је те 
p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све 
ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: 
ти.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се прес 
о свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгл 
инила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је 
 воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је пог 
заше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта  
ни што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају  
ак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грех 
 оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа н 
 је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више п 
исла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли 
сели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе 
о могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противн 
род у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани 
ешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојк 
ам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозо 
ка ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баш 
рских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И  
 помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече с 
6" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опр 
 И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Де 
сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од  
орамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је мил 
130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, п 
је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> < 
ао суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S 
тео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето пр 
За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи.. 
 ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш  
ши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Т 
.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97"  
ери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали  
 Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа 
потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана у 
ише била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chap 
...{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се  
ити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека ист 
 како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би мога 
венога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад с 
не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за 
стрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега о 
јао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: 
нут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекр 
 решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и шт 
ирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као д 
, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, 
о би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p 
етке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најп 
а је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једн 
ли, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је  
вара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> < 
 и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао ст 
 кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И н 
 и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Т 
 кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да  
е од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко у 
 невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, 
{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац! 
н...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах се 
/p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут да 
поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу т 
а један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на д 
ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: 
куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Мил 
ака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав ве 
у јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу  
9" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је мо 
="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели 
лакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски 
о, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хл 
ли новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у пут 
/> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми о 
="notes"> <note xml:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </t 
рабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. 
та не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е,  
в ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али н 
 образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видет 
ве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их остави 
ет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S 
ако јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де- 
{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџи 
рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш до 
} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!.. 
о хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и 
тпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпек 
ао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећ 
д Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и ку 
доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек 
ратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} 
н суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi 
З ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСК 
 xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном п 
ти до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само по 
има може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволе 
И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекив 
и не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се вр 
ак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао,  
х други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и  
хо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала. 
потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили  
{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запитк 
том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаш 
нуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> < 
ешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће т 
о носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо ру 
е наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хлад 
што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде к 
!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> 
дан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало на 
онака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једн 
.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу: 
 пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Ми 
чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога 
 тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по  
о, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћ 
ез поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и  
ет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је  
довољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија 
к беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је 
<p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завир 
у.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заје 
отражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и  
а.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скин 
ојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши њег 
тву се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се 
ом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају 
S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутр 
м сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж же 
зно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту 
шици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њ 
n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио 
 прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на  
> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле с 
ред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Но 
> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да  
лата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да с 
</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то гр 
јој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p 
, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није 
меде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <di 
 јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше 
и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста н 
..{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју о 
у....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Д 
а шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p>  
жу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем з 
 искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; а 
а ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај ј 
да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по с 
Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову с 
ло.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, о 
 зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку,  
 Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни о 
 је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и рад 
д чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри  
Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за жи 
је њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; т 
ебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често зд 
ла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу 
-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара б 
и да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злат 
S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замиш 
осле прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос. 
..{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу де 
ским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопк 
тао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавањ 
кону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познај 
Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио 
олико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз п 
кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад  
 ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак 
 она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики ниш 
у јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Мла 
бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p 
ласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уз 
а ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за 
и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса наг 
згубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{ 
хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецањ 
е Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова  
а.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избав 
.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону ик 
 нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг,  
ло <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји  
очеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра д 
ема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавит 
се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>Пр 
ео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... д 
S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још 
 почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кућ 
 човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{ 
 досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <p 
 њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је н 
ј сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар 
диницу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће  
>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови 
Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа 
ом муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојн 
иле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућен 
ли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обраду 
 доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој н 
 видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај ма 
кла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и  
 била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путов 
 проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR- 
“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У 
head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родите 
ти: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин 
 владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдск 
авих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одл 
 Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом кр 
а сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћ 
Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на ј 
ра була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена  
ра оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку  
а краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису см 
ћи Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве. 
али, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису 
брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска  
илојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет вид 
ило на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо —  
_C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S 
о било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} П 
{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно к 
 личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко с 
грао сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци  
о, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После не 
у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“  
 звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{ 
 „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бе 
една! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и  
прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По ро 
, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косо 
а, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао т 
но доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причањ 
.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да в 
ди који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турак 
јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као ј 
само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спа 
о, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег пр 
 и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале 
икад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало.. 
, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он 
,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један  
и ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и т 
 зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су ов 
е и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали  
и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг 
живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њим 
н и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити око 
опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не  
исам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} К 
{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не д 
арао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена п 
скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све  
о је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих гол 
ли су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а п 
 се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их ти 
S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може  
зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога  
е без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је < 
тео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце пр 
„И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада би 
 Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и пр 
и; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најм 
воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{ 
ла.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> 
к што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; п 
иња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњак 
а из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с 
дету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре из 
 је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умр 
а нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре  
ем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво 
 чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по беле 
n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до по 
ешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Д 
еће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер,  
 од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S}  
7" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бит 
капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у  
м.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој 
 пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од ра 
је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти 
..“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путова 
 сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда изв 
х гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве о 
ромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му 
 сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пр 
} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: 
 отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш  
ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо  
џије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и о 
упа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чисти 
ај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва п 
-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара бул 
 Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче 
ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље  
и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше би 
замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је ј 
 много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не 
добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притв 
а му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „ко 
 препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и  
у замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата  
ста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њ 
97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају  
огородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш  
че, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака.. 
али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему,  
баџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш  
ан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су пу 
и се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле 
један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша. 
и: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у 
г дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам 
нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче вика 
{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га ме 
шту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који  
 једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао 
како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње  
 запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} 
 жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће с 
окак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био п 
не његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пре 
: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала.  
ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „ 
 друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила  
чила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему р 
 али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то од 
је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади к 
огме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Мил 
и је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један бо 
Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињиц 
а и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улиц 
 „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и 
.. мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке 
.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевш 
се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И 
идела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за на 
ем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање пом 
иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста  
ах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово 
ко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако 
 одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд 
з отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не р 
 Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само 
 ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене кућ 
 ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала 
ало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго 
 <pb n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да види 
ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видим 
итељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Сре 
је биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше в 
лом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше 
 су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере 
ва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је и 
а је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да 
и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска 
ере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S 
рочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овц 
од дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златин 
ко село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} 
 земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђ 
="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу,  
зи кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки ча 
 отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво 
еоград,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су он 
нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му  
боту Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За  
 душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао 
 слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само же 
не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на леп 
 поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене 
ајлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о 
механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S}  
ва у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз  
, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, ш 
а као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благи 
ом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у ј 
 какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слобо 
 напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али 
<p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном зал 
равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Е 
е одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из  
, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећа 
....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог 
азговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један д 
Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за он 
едаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="cha 
а ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из ме 
збрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ног 
 ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и ч 
ше, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво 
радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у ам 
} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда и 
/p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији. 
 и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10 
ерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава т 
же осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде,  
је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла 
о-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у 
 суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за мл 
то за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом 
рчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јо 
!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго 
примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога нав 
бићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!... 
ју, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће. 
атин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш н 
се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за  
ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав 
родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бо 
 харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се  
њу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалосније 
ињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и неве 
о још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и 
етку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као 
киње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где 
е на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали н 
 ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова 
 Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> < 
Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати 
а жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгуб 
иљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове запов 
луге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који ј 
ницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све б 
 јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, 
јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа ни 
>XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Св 
 Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је  
и и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За  
 рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се 
вални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном де 
 турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати 
лико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења  
о утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад ч 
га мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћут 
а.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет 
грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под сво 
 узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“  
еће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилаг 
ата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се  
сле неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над  
 чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш и 
уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Узда 
 Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта  
е замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у 
оњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се 
ма: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се  
 Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Зла 
мо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за  
ора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фу 
одитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше та 
е Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <milestone unit=" 
где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и 
та ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој,  
, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неко 
за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је  
аница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу 
м срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо ср 
(имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Зл 
овак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p 
/> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у мех 
 су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више  
панке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва кос 
и туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је 
ељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати св 
есу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSe 
 нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања  
, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год пов 
S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не  
ди....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n=" 
 дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и  
дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} О 
“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начи 
ше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао брш 
те и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S}  
<p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му ј 
еме, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је  
ј руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са же 
д је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала 
} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад 
 у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После при 
о неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога г 
удеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n= 
 живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља  
ај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и  
уму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у све 
еже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и  
у...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина ш 
ити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држал 
гству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је х 
 сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорг 
ве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић 
а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем 
и, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку до 
т доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом 
о ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступ 
стина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани вод 
 а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођа 
е ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се с 
опашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је 
ада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је та 
ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није леп 
ва.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана  
и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{ 
у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе једа 
ти: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S}  
беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> 
.{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до 
један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак 
к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред ле 
, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштова 
ам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> 
ље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се н 
.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Бег 
у.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ј 
ном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злат 
ила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати 
/p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.. 
 овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом  
је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог ми 
јатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и веч 
ори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћеме 
дић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му ре 
спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи т 
тири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој. 
се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радо 
оје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!.. 
ам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од 
испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико ј 
анче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљ 
црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше ме 
очитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Б 
доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна З 
 лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S}  
ре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око њ 
ану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану 
а другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је н 
јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју је 
!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог  
 <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо  
на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила ст 
итог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" / 
све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто ј 
е је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој 
јзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задов 
p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа н 
 џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџ 
оранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једн 
 сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је 
И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажа 
, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је к 
булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препели 
ну иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је он 
и овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те  
умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска ра 
на.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" 
 лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> 
дано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о то 
у.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе  
ма обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења  
е остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волел 
ци родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здра 
....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благосло 
омисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у  
а турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше  
 на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у 
бли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу,  
е, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд  
а није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div ty 
 Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима  
, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хри 
м махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим л 
гледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као  
ро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу  
и су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само и 
у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својо 
ту.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна,  
 ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прил 
<p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из сво 
.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам  
чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може с 
и, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ниш 
аш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклет 
 то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p 
ања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <div type="chapter" xml: 
 каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре  
ајбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Нај 
еде на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа к 
ко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова н 
ро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто 
 све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах 
ли га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња о 
еситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="1 
ој кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце м 
ић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим. 
на задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p 
 „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче му 
0 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за њег 
дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика  
очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас  
подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић 
“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Бе 
но и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код  
 главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потур 
угог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Сок 
Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све  
е уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена С 
-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Бегов 
о читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се та 
ез другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли. 
 требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без дру 
 <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: 
ку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду 
сти, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом  
S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао 
стова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се  
бу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{ 
пустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> ра 
аџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису ч 
пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом,  
тало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону С 
за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дет 
смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништ 
?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћ 
ли; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах тр 
 живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па н 
и се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половин 
ен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде с 
икну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврт 
ети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти  
зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви 
} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај т 
ада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не  
ри да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да 
ти:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме  
т седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и 
је све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> < 
јка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прост 
 уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Изв 
д својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама од 
{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је 
 као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дођ 
 догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душ 
 ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој! 
сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га теши 
а много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S}  
што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати  
 њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три 
Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Ст 
и беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на ар 
еде је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злат 
ан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док  
 на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта 
мноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северн 
у.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну  
} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо свој 
ита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта и 
не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро 
ка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Бе 
е била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и после 
у напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај раба 
е, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к н 
 дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан  
жан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" / 
неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо нар 
едва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није 
ашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом  
“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, н 
поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, нова 
азати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва? 
, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запит 
на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже м 
оножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је  
сту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти т 
ој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој п 
ко малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме 
о чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га з 
, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како ј 
огло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџи 
ешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говор 
> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беш 
овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у ру 
ј рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва  
беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Њ 
ци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој к 
је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко 
родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „ 
а...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се у 
ла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе изл 
 али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на про 
вором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани 
> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску 
та најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али  
механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и д 
 и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам,  
лата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџа 
боде коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он з 
ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бе 
н се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и 
а једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злат 
ени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има п 
чевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке д 
абаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рек 
а му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса она 
анку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оно 
овак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је б 
о га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је  
 Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио  
и Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролет 
 није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p>  
и чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном не 
 ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвеље 
аше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко,  
 је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јут 
ј месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом. 
и, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И ни 
ајвећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облача 
сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћиле 
 попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесник 
знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све  
м одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живо 
ла старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, за 
{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци зароби 
ити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ј 
оба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми 
Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере 
ичка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицал 
Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају ш 
се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Н 
е.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом та 
им врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!... 
е крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим кошту 
а и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време нос 
војој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов гла 
p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није  
би Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</ 
о се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „ 
ео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори:  
 је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одго 
ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак 
 кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се к 
ити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан —  
/p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p 
Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и С 
>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је С 
 да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још  
ад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једв 
сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Д 
на уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у  
...</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла де 
а је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се 
 у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се ш 
, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом  
мео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру  
Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп б 
а ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“ 
је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> 
 да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један  
!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се про 
о у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p>  
.{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је  
енула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> 
чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Зла 
оју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључ 
е хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не  
Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p> 
ли се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела 
} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на  
де год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојк 
ан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена  
рихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S 
 остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p 
ије без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај чов 
..“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лак 
у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n 
вак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?. 
пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину 
ђе му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p>  
кају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Ка 
 тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори 
 бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе 
апрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље п 
се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно о 
 обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Ср 
ре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће 
град и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то  
они...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу 
подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од 
ку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се 
 две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n 
е....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговар 
 која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше д 
су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако п 
{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Ј 
} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међ 
овак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!... 
 дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је узд 
олеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упит 
зу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{ 
урчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су  
 на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало 
његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо 
 и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била т 
 а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ов 
ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије 
емер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дур 
нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он ј 
ршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост 
та разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је 
дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ 
е у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџ 
дало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени 
ли се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пр 
е преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Ду 
ј исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Зл 
 била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обу 
 добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и при 
 намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је н 
{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском је 
p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, 
 Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевк 
а обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој ч 
 столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и гре 
ше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упа 
 беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S}  
тарински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто  
ненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта  
хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање  
тела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ 
цом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То 
гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача.. 
кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p>  
овори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>К 
 морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђун 
} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну м 
 Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је уп 
: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само те 
<p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита 
лата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго роб 
ати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада бил 
авала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш од 
ни су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се  
 мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — нај 
 једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су 
а туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрт 
<head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући с 
Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам изда 
— у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p 
ли ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не зна 
S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач.. 
 Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} З 
ика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да 
изну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, 
 уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београд 
е причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како 
 кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} 
ад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потур 
 n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође  
 Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим 
 ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је п 
еханџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како х 
Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа 
ту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чо 
буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао с 
ручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, 
рци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну 
ца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све д 
потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни ч 
та у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Ад 
 као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на св 
на Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат 
 како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је 
и рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где  
ка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше  
Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окр 
 ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ  
 ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга  
е дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и с 
мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, гот 
овац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен в 
ика ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништ 
{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељи 
 метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко ј 
и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непр 
реврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> неког 
вањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би < 
анемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задовољи 
се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку к 
ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод про 
идимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим ј 
ше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу  
о сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше лег 
и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе оч 
p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што ш 
ао опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болеч 
 Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају. 
н он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као  
{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p 
ном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомил 
ат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништ 
не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија  
пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> са 
 глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас позн 
 друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка 
дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се 
 близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж за 
S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се 
озорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> З 
 <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и р 
....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био 
ко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, бра 
и. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен ј 
на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му бех 
 слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ неви 
p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> јед 
ану, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издв 
 Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се п 
 млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица о 
а чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вич 
че, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у на 
, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој 
 робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу 
сту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху. 
>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио 
 умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>М 
> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газ 
вор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача св 
</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ 
пресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од ме 
воту коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> < 
енски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јо 
као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стоја 
тог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како 
p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше 
овека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси ви 
 <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из башт 
а, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало проји 
еље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С раба 
 радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову ве 
дитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“< 
оде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито г 
 ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад 
и, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути  
-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили с 
у, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли ј 
ћем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду дол 
нке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Бег 
и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је б 
.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуч 
 тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, а 
 и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да 
рбин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и заба 
за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то  
, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана 
..“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду п 
ене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасе 
И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{ 
ету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, 
, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прил 
: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата 
.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе 
ела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> < 
 је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест....  
ај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером п 
 се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата  
ашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S}  
ске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допуст 
; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p> 
варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда 
лије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте  
 и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто с 
Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад ј 
ио ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Види 
.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једн 
д његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{ 
аџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче п 
.{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он  
Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату  
pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“ 
у.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тиц 
дао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, 
 отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и  
г дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост 
ли Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Д 
<p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зида 
и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушк 
за да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула зв 
еме Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли наро 
има ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису 
 пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и 
к је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погле 
ивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Н 
рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div typ 
а друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некак 
му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> 
 својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У  
риложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети. 
але — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} 
а челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до 
, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити к 
а, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSe 
 n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S}  
го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем 
ком.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шт 
ка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не 
 у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S}  
времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувен 
 је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{ 
ија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и  
де, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Р 
ули у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала,  
ста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <di 
: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак св 
ап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати 
 од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет до 
тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити д 
анску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли род 
 децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле 
у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У 
то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спава 
 коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицо 
индерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S}  
179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На ј 
о: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи 
ање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко- 
рко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запев 
 родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним? 
роз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запит 
вело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека 
з бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој 
један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} 
8" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баш 
ваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљан 
уруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </ 
..{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега 
бру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт 
едну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слаг 
и двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских 
ишта није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођо 
уђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се к 
ож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — дв 
" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се  
дну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчи 
 најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши  
познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страх 
у дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и г 
 човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за јед 
же боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијск 
им узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне  
у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав  
S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: 
куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали д 
осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комш 
а и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза т 
ка кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија 
ади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико м 
акри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и ј 
ула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а ка 
ад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Миса 
доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му 
ли, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су 
ас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци бео 
 Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирк 
у....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решет 
речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потр 
>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђ 
дела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, до 
а окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „ 
:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S 
ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног добр 
е не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било уза 
 поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... < 
ше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и б 
е под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не чове 
е, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који  
нула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштова 
ову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а гор 
/p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је  
Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест 
сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души  
} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долап 
ош ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што 
че вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Д 
 како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле 
је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одгова 
обана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година 
дијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{ 
таро рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је вре 
{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Бе 
ку....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат ње 
ћи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, провири к 
а си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време  
ше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина н 
е мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко  
је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој ку 
у тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас понов 
лојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао 
ару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Бо 
лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p 
ула.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запит 
у кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата  
је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, 
ала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
о Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p>  
1.13"> <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S}  
ћном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била к 
адост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезвер 
е око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јаха 
паса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе  
 како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и н 
 <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога наро 
оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и ра 
е златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле 
так дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n= 
 баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit="subSectio 
" /> <div type="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n="IV" /> < 
" /> <div type="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> 
 Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово р 
здрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, п 
, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има б 
чито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у ве 
зи твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се и 
 својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним че 
росто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Зл 
 проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде н 
ла с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> < 
де Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је са 
екаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" 
ad>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла,  
са, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обуј 
урџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као  
, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач ј 
јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој  
 и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; пров 
нина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, с 
 реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто к 
ленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако  
свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гро 
 беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на пи 
говића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, ча 
механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је ј 
 се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Д 
ина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али с 
апита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да  
ућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — 
од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало  
ћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрск 
ао срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Зла 
ла права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену ле 
 очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколик 
бана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана  
едом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} И 
нка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин п 
грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али ч 
 којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и 
 и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави ј 
је разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb 
да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је 
p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча 
{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешт 
уши паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на 
иле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} А 
ошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу 
е време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко р 
 одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу  
Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадниц 
еше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељ 
нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И  
“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове оста 
ата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Д 
ти: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p 
, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић 
Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не ис 
очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско ос 
вика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је 
 је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што 
<head>XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могл 
обише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Ду 
лико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче 
 и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бе 
аш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були  
знавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете  
 је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он 
 ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромн 
 на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала  
 „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је и 
...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па в 
 је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај  
овом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према 
и јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; п 
е разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и о 
ти своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ћ 
други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Он 
а, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то вр 
ко као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па  
се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко  
ше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само јед 
и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обуче 
{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче при 
 ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани с 
бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа  
го запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара 
она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно. 
премила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто за 
.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме уче 
живи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, д 
амо се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Ч 
верише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је 
а истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и он 
Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је  
ти.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је З 
знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Ме 
 богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја зак 
у Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да ј 
није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим шт 
сом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није  
едњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска 
ивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спре 
м Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што  
томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год 
старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој  
 Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да доз 
.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила.. 
завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Бо 
Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она к 
ј јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива 
замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитал 
дбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она  
 имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџа 
ече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље 
 на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, 
о даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево 
</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела 
авежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђ 
о рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у  
тну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се с 
лах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи  
pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушн 
 урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах б 
ј, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оц 
е било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; 
м, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала пр 
вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пал 
и можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти з 
и: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати  
у Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{ 
 појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког  
мити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати 
, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко до 
ој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> < 
д видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно 
 и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било запов 
е названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злат 
 ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше д 
уке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином,  
лела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Је 
тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође  
иле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спрем 
 то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила < 
е правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапил 
врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{ 
</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још б 
нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстим 
> <head>IX.</head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањено 
Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи  
етлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла  
2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мра 
Section" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и д 
ти пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све 
<pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </di 
ли да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од  
е и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се о 
ила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за 
д је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је 
n" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Бег 
е зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женит 
дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син 
џана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било  
 оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то З 
ати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стар 
ака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} 
 породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, ра 
виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве бит 
јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шар 
бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом  
 од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о  
це нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се ро 
етво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси,  
аку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара 
немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора  
} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном бр 
д је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи,  
.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дркта 
оле...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан....  
дина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним  
рцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српск 
8" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још м 
није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да  
воле, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, 
 скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље  
Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек ка 
 +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био 
кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала ј 
 богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљ 
удније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало  
 шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој 
 <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се п 
 јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је раз 
мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага н 
харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем  
околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла 
мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао  
, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодн 
а узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколик 
 у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повече 
ца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка 
Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа 
лену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако нака 
 поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских 
— несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!.. 
">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на ле 
к.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— 
испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски 
аше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некакв 
е човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из он 
ош лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обраст 
 у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном.. 
.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају гд 
зи на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беш 
> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли ш 
робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној ж 
на и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долаз 
је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, 
урски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је  
што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповед 
ојом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим 
ијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, ч 
у.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi> 
паком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јуче 
 у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду 
то му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу  
ом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим ода 
ованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше 
тељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... н 
: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија 
> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да 
у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљај 
“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнуре 
ан непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли ј 
о, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариг 
 то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: ка 
у....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p> 
и.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S 
ас једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на ко 
уша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Ми 
а месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово 
 једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, 
 сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притв 
ође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило с 
а, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Зла 
 Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p> 
ита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли исти 
?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и  
а не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла 
допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{ 
 <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се за 
ких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута... 
ипознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаес 
и у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За ти 
S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и аји 
</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и з 
урџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред 
еђу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав  
 мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да го 
оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p> 
 путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије  
, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопиј 
росто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <milestone unit="subSectio 
за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас 
он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb 
ети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молит 
у, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се т 
ар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p 
а моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црн 
апита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па 
ече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаило 
беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија 
љуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} 
ја очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих 
урчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу. 
Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак 
ом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде,  
е бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Беог 
t="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху су 
ота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, н 
 видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну ни 
то год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану стар 
рео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се 
 истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да 
н соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p 
ска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издад 
 да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде  
ај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурму 
га! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели 
за леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор 
м?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, ка 
 из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мал 
а самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога н 
ећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим 
 чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су бил 
ру али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ов 
н никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да 
, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба на 
је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи 
ревртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} О 
 није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке 
намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку 
 је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој стр 
радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене 
} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је с 
петљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај  
је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Та 
на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства 
ше и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене. 
ку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био 
, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколи 
„газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи 
b n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго,  
етак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</ 
зимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је  
преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
 рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не 
њак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родит 
ј мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кра 
и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по д 
више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште м 
оју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала. 
ог отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у с 
а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Бо 
 А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се 
 и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народн 
 је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај ист 
у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, 
ој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и  
о у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу  
ви, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p>  
ао да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је пос 
 идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко з 
н Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану за 
мер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и  
утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за б 
џија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали.... 
ани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледа 
латини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко 
вићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопи 
и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говори 
 n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта б 
едан пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет башто 
дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрада 
воје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја  
с, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то  
есе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пу 
.</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>—  
што је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је  
бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак на 
о бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да вид 
 што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај раз 
чно дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> < 
јко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и трекле 
 поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се ов 
о је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове ку 
 с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и п 
е главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, 
ати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, 
крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мал 
ид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, с 
не му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ћ 
век.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 год 
мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> < 
та је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали о 
 био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p 
рада у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати 
Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином 
омислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек 
 у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни  
 тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати 
хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече св 
тована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се  
ог Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Б 
је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чу 
ражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p> 
али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто пом 
глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити... 
а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харе 
<p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко  
о је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она 
речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуља 
вештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и прич 
е, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су ода 
ојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је  
.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке 
овче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и  
ећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су 
дских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И с 
и послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу те 
 је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуд 
раком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Ми 
или.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитива 
исливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је 
пала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио 
о <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За т 
ј, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни доба 
еше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и рас 
 се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања  
ана.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витк 
раја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и о 
а механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног 
 родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких 
еху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као д 
излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши  
гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрк 
ењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је о 
 и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена н 
{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје 
на је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница,  
па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бе 
у руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на у 
 „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне 
у реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба оп 
је, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се в 
{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добр 
по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и т 
/p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> ш 
ор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за чита 
те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делигр 
зостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај 
омак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши вел 
у, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у  
Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касар 
.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрст 
кта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи о 
10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; ал 
>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему с 
вати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> < 
за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то н 
} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не 
пије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ј 
е Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала с 
скупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су с 
оград пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један 
ају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је док 
ван Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану  
леда у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита с 
{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погл 
оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и  
ована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</ 
ла.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" 
доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што 
еши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао  
....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да  
сприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сн 
ату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као т 
ла само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је  
је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија вра 
" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <mi 
моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах 
одељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чоба 
р и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
је видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Бли 
 <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја 
 Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђу 
речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбу 
ју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио 
довања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић  
ће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак гл 
>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{ 
је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила  
уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу 
а.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак умо 
војим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха 
подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p 
екла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе и 
а и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, 
тавио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и п 
ао да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче зан 
 — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала  
урчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“< 
 сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час 
p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале....  
ре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата. 
урџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Ку 
у газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од те 
, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање п 
е Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало 
утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведе 
ен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у бело 
ткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му тол 
мо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца 
о јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху зак 
 а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост 
 була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је 
ладог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће 
 отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето  
упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} 
ене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Зла 
 јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и за 
ље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси позн 
 као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ов 
ицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола  
м и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче пали 
ако ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!... 
м српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за ру 
 да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са З 
одила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претвара 
доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} 
дели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишу 
на беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S 
ко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале  
</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Д 
је могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врд 
ече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допал 
вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је  
рано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није к 
траше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, 
ли су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика 
е могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му 
е тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрс 
ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакрије 
д ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Ста 
су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живел 
отурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије 
ратом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Ста 
 <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што 
на је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — т 
алик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S}  
је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Меха 
} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто п 
ли се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја  
анет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као пр 
ком осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као 
јна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S 
>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А  
к над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} 
 сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај  
оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола 
} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изглед 
екавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног  
Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедо 
 /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и 
6" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим с 
олазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата 
p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да ј 
 узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за 
и га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време с 
Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да 
 запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори:  
ао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“< 
хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај 
 и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини,  
 и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та с 
 по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети 
ста чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору  
>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде  
 <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му  
 Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка 
 уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је г 
икову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, 
 је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на у 
му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тре 
утује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да  
у само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана ра 
 Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа 
b n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му рук 
p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи зас 
творио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и туг 
о један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао и 
арали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође  
 могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му  
е тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме м 
ом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима 
 већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где  
 нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили 
обар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жив 
му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко о 
вао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљ 
тра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ 
иградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висо 
сницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учиниш 
 се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као баја 
је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S}  
ивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошл 
обова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београд 
 су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они св 
ад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми  
</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p> 
алеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chap 
, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад ниј 
че руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да  
би овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote>  
и из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотр 
што турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p> 
>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злат 
ој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и ни 
оју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> 
ве остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати ст 
најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изг 
 биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и вид 
о у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија 
роје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласо 
Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>О 
анко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне,  
ешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону  
ад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше 
тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p 
?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана 
угла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват  
аробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, прокле 
етлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавда 
раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српс 
на.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у 
ису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претва 
p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S}  
..</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, а 
е су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{ 
о, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Ум 
ника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог вел 
а што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио 
чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем бе 
повима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S}  
р.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгл 
 зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div>  
 Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо  
, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> прек 
сног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд оша 
о, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише,  
итаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао:  
њица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је зд 
ву.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да 
ати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати к 
зда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: 
то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да с 
тован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном 
да ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо 
 баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули бео 
ојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Мило 
</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичнос 
ре ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младоже 
аде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујем 
у кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра  
</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она 
n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из с 
е преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p>  
лике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одгов 
а Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пре 
шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже  
ечи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и  
ен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз  
ек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на 
 Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала  
ету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — к 
а то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко 
беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе 
и своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид 
ти се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа н 
ату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођ 
леда га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се за 
ки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут 
.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва ј 
<p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојем 
, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јад 
озговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помо 
, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде д 
.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом ви 
 беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива  
 наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чу 
бавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злат 
угом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Нова 
руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече,  
а, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу м 
.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак 
ладожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по 
таје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћ 
године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се 
 обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико ра 
а је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико  
ше.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него т 
 метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише  
брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море д 
а одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путу 
тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њ 
 слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња  
 Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ј 
 иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџ 
је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа 
ле рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође  
а грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али 
"101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара 
пи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та преп 
осело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <p 
ви пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац бо 
пи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи изл 
е на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи,  
љена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово једи 
ше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут  
шина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни 
сенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје род 
опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао  
 извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде... 
с „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима ту 
пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n=" 
 јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" 
 Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко 
њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, д 
дитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да доби 
ку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је  
ашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он 
 оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живот 
не, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се  
латин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан на 
ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд гд 
а!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћ 
рно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од с 
 поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86 
арој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и  
 час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљ 
анила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован д 
 тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава карт 
к прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све ш 
ричао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>Пр 
ком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како с 
b n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запи 
/p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најд 
меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана  
може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска бив 
а час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" 
их.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Тур 
 стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу  
/head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је о 
идела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим с 
иде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S}  
је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} 
н пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ниш 
огу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати:  
златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседај 
а одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви 
џана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро 
, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати 
киња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с  
, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут сто 
акве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оста 
кве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао  
а одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по д 
сушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше 
и испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу. 
 обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени 
шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одраста 
...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одм 
богатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло ма 
е; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамти 
 замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад 
је друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је 
оновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p 
знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски 
 Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она св 
и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он 
сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме 
бол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скад 
и два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, 
ше <gap unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибо 
ста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду 
 женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95"  
овцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр 
 шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Но 
ли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му 
ав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се  
руди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је би 
тавили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим 
} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви  
и ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и му 
пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како н 
есио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио  
 Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све  
на у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико  
, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео  
и, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка,  
Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мар 
ако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="c 
орала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9 
ко осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обо 
о познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те стр 
 мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спа 
ру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој  
ио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки ни 
им жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окре 
 јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан р 
 је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џ 
у!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родите 
сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зор 
по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и позд 
вала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није с 
киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n=" 
та нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десил 
 у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, 
ва као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станк 
аку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли доб 
ве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била и 
 Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један в 
стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" / 
уке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махн 
јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београд 
у, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београд 
ем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара 
 долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћош 
 дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре 
е Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела,  
чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у б 
>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста 
ке али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> 
 ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Б 
вори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила  
тован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево 
ан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" />  
ну столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и г 
а, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпал 
ре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас 
..{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за сво 
одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p 
је, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, пр 
по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="17 
ј се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се с 
} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за рук 
да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све  
 <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нем 
познатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, 
иса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ ср 
 срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на он 
, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узј 
{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турск 
...{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује  
ду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу 
е куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај ма 
аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили 
зјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Раши 
ко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па в 
ори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао 
pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</ 
 рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид 
ра бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он  
, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим 
.. већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у 
град мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколик 
т заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала  
е заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се 
 рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Мило 
ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Л 
мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, ш 
!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћ 
ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, зн 
во ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Б 
 кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ пре 
е Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ прове 
е он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то  
различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су 
а врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од ап 
 тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После  
е у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније уз 
шта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и т 
улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнс 
 старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београд 
аџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред  
но големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко 
Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко мо 
је кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале  
 и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S 
а времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчув 
да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом 
подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палил 
ци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак н 
Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија зап 
ена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближи 
ан пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд 
 Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју једи 
,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хри 
ало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једн 
 „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми  
 биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко  
и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у 
дан дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колик 
ио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“< 
иделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је  
оше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући 
.</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори 
> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе  
е чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које 
а чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баб 
ве што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и 
 припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио н 
полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин ку 
мисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шт 
 скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељ 
о онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је  
 напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један о 
у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S 
 га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодм 
а спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један  
 врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он 
натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудно 
 шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окован 
асним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које 
Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Је 
а испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљен 
 је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати с 
 какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој 
ашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: 
улабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к 
 беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лиме 
ам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тог 
; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се при 
и, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, при 
ид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су 
<p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што  
 дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како с 
механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и ме 
х, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли 
се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати  
ри Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од стр 
 од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође  
е, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и 
шкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Изб 
од Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запе 
евајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну  
У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и 
ко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и р 
лики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду 
, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах поз 
ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" 
воре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџи 
 очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом 
мадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му  
 многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само  
"155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни же 
i>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрма 
p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти цр 
 и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још 
и није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад  
нице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој до 
 извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S 
ила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута вра 
“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap  
усте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто д 
жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и пос 
ре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том су 
 измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или сти 
 прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш и 
рку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича 
...{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, посл 
ави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да  
 за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type 
 у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бел 
како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Зам 
и; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на п 
говором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџа 
; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја 
ше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена 
ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није д 
ицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Д 
ешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кесте 
Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али,  
екла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојк 
о често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад  
или, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они ка 
мела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћеме 
ку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} 
д је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мем 
 и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <div type=" 
 њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То ниј 
лате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цвет 
а празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове мате 
ексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да 
но што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце 
о изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградски 
уна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или 
 <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, с 
ијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Ср 
разима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље ви 
т; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави 
ко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.< 
 гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви 
које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога 
а се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а  
а одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била ви 
о наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши  
аве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер 
јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата им 
, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избави 
аробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва 
 ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и  
е су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице  
 ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изо 
а по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледају 
јахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, как 
роваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти  
ког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} 
 извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко  
е церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла о 
даје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, < 
е да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара  
је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злат 
} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
сти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у гл 
 <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата испри 
ч.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била не 
уде.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, 
.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу стра 
је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био. 
; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из 
та избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад М 
одили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни р 
/p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и јо 
 очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати 
, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрк 
ке улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му 
иста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба  
а....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад с 
ратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни 
?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине 
ло пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће  
 једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Зла 
ела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S 
ице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорел 
 наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замис 
!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукам 
 бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И 
ало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим коза 
већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му с 
у.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила во 
а склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али т 
 дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете т 
арали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.< 
то је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада м 
"95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који  
 n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једи 
сео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаник 
 је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако г 
 Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад с 
ли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нис 
змем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их 
, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су п 
м, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p>  
у је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се ни 
о више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и за 
времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити њег 
на, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га з 
оји је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Бегови 
..{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она.... 
итати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих 
богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; 
ко: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој кака 
 је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету ш 
S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обве 
а.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему д 
 И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је М 
није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам мог 
ревртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а  
им окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на < 
 вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, и 
а даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на сви 
} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе 
 међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} З 
 „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дур 
Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Зл 
разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је о 
ша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали 
ојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n 
p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој 
} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне  
аше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да 
наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да  
на река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достаја 
 је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао  
ри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгл 
зађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене п 
о.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запи 
Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој неш 
е беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да 
ашту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу.. 
рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Бегови 
Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се н 
је видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа  
ој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног зад 
и своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љу 
еоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеос 
ући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана  
ате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од неку 
ут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </d 
то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти н 
 то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско,  
, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу 
 куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан ј 
а брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женск 
 да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли па 
 и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом  
им гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече  
тељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....< 
, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија,  
што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури< 
олеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај ч 
 велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерн 
ало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахн 
.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле св 
_C1.6"> <head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозг 
ије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме 
 да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он 
стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, та 
сирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S 
м биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> < 
ата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А  
"129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не 
ог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понуд 
 тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и так 
олико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дур 
богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом гото 
 из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и по 
а; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правд 
: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити. 
танко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n= 
лојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која г 
каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула  
по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео 
Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо то 
уше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је ради 
 златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата из 
а зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхта 
, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју т 
адовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је с 
00 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од  
лена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да 
сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла 
жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чу 
 полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стига 
ку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У  
 шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S 
 казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетв 
мохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак р 
..{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надуве 
 ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог  
{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Ја 
ован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{ 
 му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао  
ата.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S 
иде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ б 
ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџиј 
 вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све ш 
љу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон ка 
лату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз со 
> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; 
руну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео  
ме, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — го 
ежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit= 
во весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два  
 је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на 
p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем пови 
едну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“< 
зговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег р 
а....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест,  
ву и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До н 
 прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сут 
ана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату: 
 чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p 
створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матер 
е Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио,  
ше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим го 
инства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленови 
ас размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка 
 све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Раши 
ено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет прет 
 толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени. 
нствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је ску 
>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубо 
.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} До 
хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се 
ку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <mileston 
.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к  
од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгов 
, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети  
а је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала 
 души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му  
 Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина. 
були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је г 
 у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој  
p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p 
ича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ј 
а, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог м 
 уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само и 
 Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало 
о је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један 
сли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле М 
 рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу. 
кад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" 
ав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што с 
аретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S 
> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" / 
обљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео г 
о му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав п 
наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м 
е стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница 
 развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће мн 
и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и 
гатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} 
 на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда  
{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа. 
ало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо ок 
ти....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну 
мали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахил 
и, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девоја 
е праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан  
о што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста б 
 гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несре 
тну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, б 
 комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" />  
кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућ 
рља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли  
 млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му 
 гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту 
путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код јед 
плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајд 
у особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</ 
> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; ви 
абављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „хану 
 онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечове 
е млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини 
диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије  
S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се б 
рлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна 
у цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толик 
XXI.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!],  
се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кућ 
конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они с 
к до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Боле 
 искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S}  
 Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог 
ој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb  
 више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву н 
свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљи 
 купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио 
 и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговара 
p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао  
 ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар  
Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека о 
а у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју с 
S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42"  
 какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је  
био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{ 
в као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се д 
о; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на 
ла ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата н 
ико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенич 
ети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се  
а жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комш 
светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могл 
ове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се ма 
н дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, кој 
 помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж ж 
еколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем... 
стала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, а 
 комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је ни 
де испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку х 
 хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћа 
За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени баја 
хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> 
рају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и н 
ку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор 
и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и и 
бучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако  
џије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они с 
 промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату  
 узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле по 
 је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек 
емиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} 
Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поус 
рпске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и не 
макла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обази 
ала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њи 
онекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју же 
скошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до  
ећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придрж 
 и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је с 
ашна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно  
знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Од 
рио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџи 
ахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter"  
јко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Злат 
стељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало 
="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле  
> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би ба 
у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они наум 
ана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад д 
n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на н 
прти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским у 
ном.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумад 
шње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S}  
 /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле,  
.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="1 
} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек 
трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он 
ади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} 
ог човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе? 
аље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Бо 
ле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше  
" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори 
е старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} З 
о чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Ник 
није и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клону 
а; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака... 
 својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов ра 
ује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} А 
у у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} 
и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парч 
огледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није  
у су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако  
гово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: кл 
пустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полаган 
погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене 
ече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошу 
рт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по л 
рка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, пев 
руштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра ра 
 па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну бл 
о београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајки 
ер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори 
њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опа 
ној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јаг 
анчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ру 
ати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја с 
оли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p 
, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите о 
н шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле св 
 усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади се 
 ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим проти 
закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеј 
кињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалосни 
пкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и не 
ом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена,  
се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче с 
ху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароб 
рваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада  
ата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен  
 комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаш 
{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Бегови 
одитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост  
весео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао 
је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја ја 
 мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Ј 
им истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, кој 
речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као гром 
вај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова  
оје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши  
 па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он  
е, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жен 
 је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и пос 
а кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то  
какво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} В 
лата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џа 
 умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> < 
ко се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замис 
ојом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комши 
оје изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек 
м хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут ца 
у скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из н 
ом крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тава 
, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шт 
право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да  
а муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она по 
акојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет д 
дан познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови.. 
ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав х 
пу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад  
: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој 
Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добр 
 ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару бу 
ружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крча 
е у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у кон 
ије требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом с 
шао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сва 
на тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ов 
је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се  
ом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени бр 
прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Ст 
одинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкч 
нце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту 
тра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда дола 
жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младо 
чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и 
адскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Вр 
о народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Мил 
челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле н 
њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> 
} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугуј 
се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што  
погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам х 
овом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену оп 
 једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по 
е рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом  
а за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог к 
ињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова б 
>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, сам 
ати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли 
 <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Зл 
акиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и п 
едан буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри. 
дину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње ко 
ме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани  
 памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При ре 
их се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, 
обани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима 
 несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим 
ележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име 
 свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три з 
ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана,  
 ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити.. 
 је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Ту 
и са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по с 
ним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла д 
вну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало глав 
ји су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан  
а се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинст 
илојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја 
гову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо,  
.</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо  
 одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се ра 
 се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се  
 у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Б 
p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и поло 
о лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{ 
или су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке п 
враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од ње 
 дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз д 
 пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља. 
аје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичаји 
, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може 
а је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није.. 
р пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} 
Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти до 
су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера,  
ђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турско 
не у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доб 
путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли е 
Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема,  
?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је 
у...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми м 
 синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злат 
пет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек. 
ељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом и 
 што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрос 
де је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, 
е и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака с 
 се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нарашта 
грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан ова 
 у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џем 
, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66"  
икаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе,  
евачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћ 
адало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи 
 и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрад 
ризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Н 
милицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихо 
ханџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и 
" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди 
ујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка з 
{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божји 
уда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, к 
човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, ста 
етње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мисл 
ућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним  
трашно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељи 
изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити 
<p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуг 
видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шесна 
највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи ј 
амо још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био 
 зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су  
м кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <pb n="128" /> <p>После ових речи, Станк 
здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто ј 
зи у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је позна 
а а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S 
а ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџ 
народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћа 
 <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека  
г за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрст 
а се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пу 
и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео мој 
 отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску ба 
д те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у г 
е и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукам 
зурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно броја 
е јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговић 
 посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо  
им прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спуст 
 до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да  
</p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, о 
д!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немад 
боравио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у проче 
..{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то  
ди један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S}  
овом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“... 
 тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци к 
ци једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пеш 
ман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне ка 
ивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“  
епу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али ј 
и својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да уради 
долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавш 
 за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S}  
да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико  
<p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек 
а мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан  
 један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које и 
кад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гроб 
своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога н 
угог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање... 
апију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном! 
 сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али м 
 и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да ј 
горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она 
мула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, к 
слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} 
 никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p>  
 угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно  
На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном по 
 и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за у 
 Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких ра 
— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрља 
дну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро п 
лика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала  
едаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „ 
о од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шиб 
ћи у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назва 
твртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су пове 
оре.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлиј 
е ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} 
па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је ов 
чани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и д 
ва у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, зас 
к главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Сто 
еше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћер 
единицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој  
раћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и мат 
мо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! ост 
никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још  
о башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори кап 
е најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде д 
својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике 
и себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Нов 
кшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“< 
г човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно 
четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p 
ла, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мо 
га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати 
 му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он та 
горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена м 
и....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; 
 а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...< 
иковче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде  
је на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је 
 ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и  
ати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му 
ова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман 
шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час  
 да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму  
ерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правд 
сани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан с 
 рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си по 
а служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начу 
н овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Бег 
му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: 
амет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} 
а беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} 
дском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао  
руштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У  
и извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Зла 
ше.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком р 
слу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p 
је спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом загра 
нао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“ 
1" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже гла 
сном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису 
гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p> 
 Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у т 
ведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита с 
Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио.. 
 загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити 
пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетак 
 пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће ј 
етварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је 
>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газ 
т.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, уз 
!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тишт 
кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српс 
гли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се д 
моћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија  
то ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања  
во механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радо 
у с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и м 
иду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва 
 Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку  
народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два 
} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева  
и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ 
 тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата 
оњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да 
по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџи 
 како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да и 
 да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом ниј 
е као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попел 
 јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и 
егао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима 
иких пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се 
ачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ... 
сео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и 
гао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико ми 
.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старо 
се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца  
лики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Мил 
вом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он  
м.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегс 
не на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зуб 
дну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те о 
 у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велик 
ко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад бе 
 уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под 
 у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор б 
а....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, д 
стиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} П 
осле неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начи 
о кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </di 
ју и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два т 
прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена 
опије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толи 
 говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао  
у понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одг 
са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да прич 
т у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио сво 
деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој 
е равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У 
 удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој при 
ића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам к 
...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе! 
 Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S 
Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S 
{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турс 
му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао г 
н га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри  
чало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован 
<p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитат 
онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n= 
е, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у  
у је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој пор 
да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и л 
а, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у а 
сти и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи об 
еља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост,  
 оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по прич 
ражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb  
 руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су сам 
ну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушну 
lestone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће и 
е да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шу 
 да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p 
еч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено мес 
о би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; је 
ота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S 
 одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, п 
овите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше:  
ћ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред  
 јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три 
 <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве рук 
, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговор 
 још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пе 
ве то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једн 
ад селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати З 
да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима б 
а.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла М 
ко ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кр 
т човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега д 
тала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није ника 
 братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурч 
јући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним д 
ет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног  
дно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате. 
а: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се  
е и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и в 
миле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?... 
ве што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Ал 
 права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што м 
или, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником н 
 баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја закл 
, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није про 
е, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом 
 конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама је 
е прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се  
омично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у не 
тово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена 
Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, 
 нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Та 
а се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим  
свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није дес 
и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} 
је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чист 
 ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда 
сеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на  
 ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му кр 
ања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...< 
а то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути,  
ну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Нов 
ћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говор 
{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се 
м смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и 
ким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли н 
 као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове о 
<p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жало 
: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну,  
тељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало и 
дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и  
Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли 
дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које о 
а и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особ 
 лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући  
У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињ 
мам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{ 
. „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p> 
у рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p 
и не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; 
S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} 
ђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p> 
идећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да  
 овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозг 
зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуљ 
ости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре кр 
S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим  
једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она 
 држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погл 
њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше с 
па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се  
а образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главиц 
га тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћ 
и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је  
 ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема н 
ака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој в 
 својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та  
о....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> < 
тањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где г 
ца ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> < 
ска прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га  
{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он  
у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожен 
долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мно 
еки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су 
је комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, кој 
ред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се  
ења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог 
рке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима св 
 трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханов 
т и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду до 
вити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио  
 Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било н 
танко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече  
n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити 
питао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} 
ве комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p 
те!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, д 
евши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и  
 њиховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она сло 
љено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Ро 
преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недог 
м полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чек 
} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" />  
итеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С ра 
ранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Док 
 је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте 
ђу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Пог 
} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и 
итати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља ч 
ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ 
>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџ 
листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу с 
 с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p>  
 што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличиц 
да му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недр 
.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију 
е жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега  
: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По н 
> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле,  
анатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — какв 
} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи  
ди нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види  
х речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замоту 
ирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те б 
оћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} 
о за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим  
, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у 
к и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Би 
н од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга  
> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</ 
 Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и о 
ј се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapt 
а....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе 
нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајеца 
 Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој  
товао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан пр 
а, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко 
ек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је д 
 /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у зд 
ш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и  
ија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <p 
емир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао  
изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све 
ем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку  
кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да  
од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да  
их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добив 
ко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде  
ху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверс 
 пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и  
>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби 
м, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао 
, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} З 
н човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи 
анко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два  
к, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубо 
ти људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест годи 
о око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе ш 
едена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували с 
аци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похва 
, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре с 
и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати 
н.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p 
ја и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Б 
кивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом  
p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S}  
 у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градск 
о за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије  
ту, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плач 
снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време 
ац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јо 
 и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} И 
 посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и  
она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах,  
Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам 
ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је от 
га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И 
а Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p 
почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана ран 
е јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне ш 
су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напоми 
паситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога  
 икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је 
ли су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили п 
кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> 
 на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и о 
угу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и  
нине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злат 
ну намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је 
 па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна,  
.“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином 
а, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све св 
 n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски б 
ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Бож 
као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— 
н сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га те 
није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо,  
ахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена  
и даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се 
ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стат 
 лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе уну 
џана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ен 
„Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећ 
анашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он д 
ко се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, 
њено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво  
апијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су дос 
дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат  
 је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крв 
 Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше р 
несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохр 
сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас  
акати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало 
ко није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку пре 
и, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је ж 
} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју же 
 путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак,  
 и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомил 
и Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадн 
“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уве 
ве једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече т 
ла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват ду 
затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју 
 али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, 
мунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Зл 
За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање св 
, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу наг 
говски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злат 
та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око мл 
о сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја  
е од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице —  
неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату св 
 се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, нек 
на“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог 
у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — 
оведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте 
 су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су за 
" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петл 
нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> 
лупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила 
ш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод 
Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте неви 
 и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се в 
а легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по  
 као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, 
> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са ца 
ако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> 
 пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши у 
певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у 
већи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 
дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу ср 
брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" 
{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој 
 му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не  
ећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нем 
е јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дур 
ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али сла 
е не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања бе 
чито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћ 
: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону ст 
и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде 
ркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се је 
 кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Ј 
 тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема п 
ао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут при 
ашту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то н 
 и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шт 
вити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на 
још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гр 
 у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Беогр 
 брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће  
ско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и 
ења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен  
покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери ви 
леднем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бел 
е му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло  
 чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребл 
.“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јес 
e"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> 
а чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не 
а је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була 
сет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчења 
онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљи 
свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.< 
 је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ов 
сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју ж 
?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах  
о био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово м 
 три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили с 
угу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи 
у.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с 
м.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био чо 
аквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он ра 
еља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ћ 
м, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још ј 
потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је 
ити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син,  
ио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опа 
и и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозо 
е некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том  
ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем св 
ако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и нап 
овор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се п 
нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање.... 
мер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико  
надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души па 
и први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Бо 
еној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али му 
е у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се та 
{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим в 
еговим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На  
уку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S}  
сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, о 
ила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још  
и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и он 
е.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна  
у колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепан 
“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, 
ништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је к 
говских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози 
, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, пром 
рачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чи 
дмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости 
ју да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуг 
ољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као 
а коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала 
ле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је поход 
воја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста пре 
дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакв 
 и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спаса 
путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други р 
-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци 
м-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид 
змећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на  
ена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићи 
оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма к 
и пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шт 
е ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</ 
сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> < 
чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, уд 
/p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S 
ојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Ту 
 пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овак 
није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> 
.{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад ј 
 путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је дан 
 јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погоди 
и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до з 
 <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима  
head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле,  
ву своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и онд 
шан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </d 
; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну.... 
да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не беж 
о је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газ 
о не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{ 
т сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође 
чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би м 
Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је  
тва Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S}  
место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали 
се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да оч 
... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....< 
да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па 
е моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже 
ак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгов 
рају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ов 
Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо ч 
 Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један 
убе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала  
вуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Ба 
наку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избав 
ија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p 
у.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да  
нствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су 
очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи скл 
У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче једа 
се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} З 
хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет з 
ва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита 
воји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су 
, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном 
е с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се 
то је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви  
ва је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџи 
 још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да 
и опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак  
 али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуц 
ежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кр 
на стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и т 
b n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну,  
е: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у њ 
у: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{ 
ути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на ко 
слио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога п 
ана, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече 
09" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три д 
ебе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота с 
ом баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да  
="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше 
ду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милој 
че, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће  
 потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Р 
е та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем 
т и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, п 
ид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где г 
ела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена 
ли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утех 
а.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> 
се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, о 
S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је 
онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно 
та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја. 
те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у гла 
а....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог д 
е, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можд 
>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живо 
која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци од 
 најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP1893 
т пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак 
, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три р 
рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb  
ану и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га  
домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука 
куд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане. 
 све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на гор 
ара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе 
шиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похи 
е стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако  
а.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко  
е леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="10 
ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата о 
на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и  
 Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим пр 
Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи га 
де је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и 
ведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и пре 
-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима 
е време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и ме 
, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну  
х родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама п 
цом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очи 
у 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав  
ресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Је 
ко га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је ула 
едном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту о 
/> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p>  
џије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту  
ује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село  
звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дур 
к и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме 
/p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад 
аше руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на 
да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену  
 ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласо 
едан глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмул 
им противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола! 
ом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- 
одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата бе 
арости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, о 
ном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у нека 
55" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени 
о прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкињ 
</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од  
баџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је о 
апита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S}  
нио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и к 
и на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јец 
ој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум 
бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у 
ити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{ 
, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му н 
стао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај р 
/p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана г 
а, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда до 
 изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић заглед 
 донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Б 
е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео 
у то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожњ 
“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!. 
луку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри.. 
p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p> 
ља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>З 
лобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{ 
му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора у 
о се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџ 
о тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио  
ења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то 
само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадно 
мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће  
а завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="chapter" 
 се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се 
ата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само мо 
 његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, 
били што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSection" /> 
ио је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p 
стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази  
> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ 
ешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беш 
 По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>К 
.</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитат 
растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177 
ашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мал 
рац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повел 
 и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изго 
.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо 
ац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут 
>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведе 
ко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p>  
из, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чи 
="133" /> <head>XXI.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао 
 Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и д 
дог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече запов 
ах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и З 
 знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те бу 
n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год ка 
 познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево,  
вољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb  
 рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су до 
воју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се об 
уо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p>  
кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко  
шљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади ч 
} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила,  
с опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и 
ивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, м 
уби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, син 
ти истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јад 
 се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сета 
S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећ 
се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато деси 
о онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а ни 
рбију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећ 
во зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По ш 
али нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Мом 
p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је з 
се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка  
д се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба п 
<p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном исто 
> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, 
анаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он прича 
пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она  
— Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дозна 
, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у  
наку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена 
> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад пр 
а је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за к 
подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи а 
старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је 
, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се је 
е — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назв 
 си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да н 
ви неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим з 
таше, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и  
вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову 
у на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се. 
ја и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа к 
олази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најбл 
ку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали ниша 
ући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах 
 капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</foreign> 
</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше 
ио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапу 
 сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, к 
укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је 
да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није м 
једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој 
резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у 
 крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се пом 
>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div> </front> <body> <pb n="V" /> <div typ 
узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно па 
о наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни п 
 неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, а 
оче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“! 
<p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и  
 Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign>  
о нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кућ 
чара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби 
погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богор 
ше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није уме 
а ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У т 
ти.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштов 
ју.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} 
...{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божј 
је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у не 
ла, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запитки 
рског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у св 
су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се  
b n="100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето,  
ба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време 
монија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
чајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да  
 шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов  
 белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ј 
 ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време 
 азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapte 
кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па по 
мога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ј малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двој 
ах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, м 
је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“. 
 и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с 
е зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак 
ишта нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну крави 
он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да к 
...</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или виде 
гао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није  
отурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ни 
а да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу  
 Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{ 
Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23 
ача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. 
ак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирак 
и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потр 
олитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у  
а доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S}  
оју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да  
отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у ав 
љи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не 
 оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да н 
ју.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту  
 уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре 
 родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише 
обани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Та 
а другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шали 
пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године 
е беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} 
о, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једно 
сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као 
етка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћ 
куда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{ 
Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецан 
ли су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица  
а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, 
 Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> < 
 била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је бил 
уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет неш 
ечи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и ш 
ћа, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} 
жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И так 
овак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не ти 
Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од  
и се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, д 
српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке 
вори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се  
и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у 
не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак н 
, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у 
д своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви леж 
чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сеј 
нови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглод 
ка, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S}  
е сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која  
ешетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам т 
пане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни поми 
биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијал 
p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} 
ста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што с 
је још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Наме 
адни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредно 
 Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им 
арија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринае 
ко богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српск 
ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S 
крива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се зва 
у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше об 
.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земљ 
> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе ск 
цу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да 
и: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.< 
 поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко с 
} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — 
да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође чи 
абогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица 
илојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један  
? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је пр 
ина.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне 
 кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код 
ће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаст 
оју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој к 
 Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беш 
уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ К 
ље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и н 
ата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој  
омио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити... 
 надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у ку 
адостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколи 
миле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијо 
 — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло ј 
ли су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје де 
си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па  
паса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турц 
а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац пр 
 ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај п 
 <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, им 
p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара.... 
стру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари 
запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му ду 
 „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже  
вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од П 
ва, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је  
 свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и  
 је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико да 
 морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која с 
а се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурче 
нко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Ко 
Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уго 
 тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу  
ао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир 
 кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли,  
ом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе на 
 још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала 
ки севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало 
колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по 
угу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћ 
 је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће 
м речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чувар 
ањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода 
 крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није 
ју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде 
 својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред млад 
 она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су ј 
 <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, т 
јко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу 
ојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у 
м разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена 
 да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Злато 
 док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше буд 
тпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на  
ар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом шт 
p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест 
 је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По сока 
у над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник. 
ду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде,  
вршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али 
траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се  
урци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту б 
>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Ме 
м нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа п 
грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: 
већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији при 
г глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко 
„Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад 
је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено 
 <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Св 
 дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни 
зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} На 
ра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет по 
иљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Љу 
е.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута  
био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешт 
, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му ве 
охе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше 
 погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до 
Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је б 
гње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва 
некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На 
е крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одма 
ђе напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од 
 душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" 
овика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе 
идео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и она 
а.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет 
ра је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све 
вом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ про 
а је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није  
о месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Н 
Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, пог 
и родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да  
је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није.... 
је потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, за 
он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} 
е, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати траг 
џија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту  
} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана 
 чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће  
ара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела  
чио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле 
ене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и 
чно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах дру 
!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена меха 
и не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин зароби 
“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробље 
у за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити,  
и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта  
.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџан 
ад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој  
="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у о 
S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође ме 
 да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог и 
ред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S}  
анском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и 
 <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах  
ко дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, ст 
а се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка.. 
 мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га  
 једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на њ 
дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и 
мењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље< 
 и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим  
P18935_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне 
RP18935_C1.20"> <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у  
?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да уз 
 Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко  
вао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Б 
еге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља дла 
 доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само 
 оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућут 
/head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату,  
чи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Т 
и то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се 
би Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати 
оју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити,  
 једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „н 
да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, 
се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само л 
ош једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мар 
овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> < 
војој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи б 
Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нариц 
милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка н 
 запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао с 
, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата у 
и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, с 
енутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>ми 
апекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крч 
по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два  
935_C1.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута  
и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже  
узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n=" 
ти у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Мил 
ча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и к 
ора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" />  
 друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме не 
е витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угл 
и, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко  
> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина 
, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у  
рај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше она 
олази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капи 
} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је 
пити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запитки 
и хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казат 
аде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Бол 
мам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о св 
 и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си б 
ст, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овц 
а се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је тре 
рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! 
тали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је за 
 и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбу 
лим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„З 
де (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{ 
бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело 
 али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће з 
аху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало о 
 давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, к 
огоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сре 
а ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дозн 
 жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и п 
о до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики с 
дан пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану 
овали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна секс 
д негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради  
буђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је 
ер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} 
упи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була ка 
 Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div 
адикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> < 
е рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Тур 
а на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{ 
аде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста,  
ести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао са 
у је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S}  
.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточ 
е....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовано 
</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџиба 
шко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклиј 
азне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из рет 
 ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу 
де год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, ил 
ажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако 
 ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нис 
 мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, 
е још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада пред 
ћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћу 
p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти  
дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Злати 
 се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа ку 
{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или др 
 глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit 
ад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p>  
, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје  
еру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто  
обу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш 
чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и  
е продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он ј 
..</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала. 
дић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“  
 неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је пон 
чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се с 
 Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се 
ле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи  
уче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" / 
о нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турц 
 <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми к 
јкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће м 
 то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из 
S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао 
ајпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога  
акво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њ 
 каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p>  
уд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све  
е носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вод 
 заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} О 
де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу  
ла; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ћ 
оју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одго 
о дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p> 
ати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, 
} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао  
ти, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је  
 у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зг 
е бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувш 
и: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми по 
путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> 
а јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одваж 
и: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој  
ако да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Ал 
и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од  
ко изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> 
одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна п 
 нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима виде 
ка ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по н 
им сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} В 
ловина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} 
нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве г 
на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна З 
ла, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити  
уд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа с 
 али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те  
каше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на једа 
то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре ви 
 он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње 
 никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ов 
 полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата,  
м видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа н 
лазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе ср 
 рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да нико 
ца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема к 
стру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче  
p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним г 
рало се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук  
 друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног и 
 њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“ 
 „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна? 
е би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој  
не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутр 
е из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да  
за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд до 
ору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на 
 <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа.... 
леда на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресеца 
 могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај ви 
и ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било  
ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само 
олагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n= 
а лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два 
од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „ 
у.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле 
е Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао са 
 жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете 
, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ 
а ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог ко 
у Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одв 
поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али са 
абусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добр 
 коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња 
ла од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је 
 зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ ре 
 плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска....  
а, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћута 
оћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и м 
е пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли 
и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_C1 
а уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати  
{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак 
Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и  
ом) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у к 
, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код оно 
 и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, оба 
па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где  
адости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искре 
за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“< 
сади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити има 
и смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха 
им гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије 
 запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили. 
еноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти  
а.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом све 
амо још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Б 
и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стран 
едном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати  
буне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао 
ј були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем! 
ас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренул 
 поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли 
 први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да прокл 
ана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика,  
м.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и п 
ојим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Х 
 мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одвед 
вање нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто мн 
некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва? 
нега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спав 
ла хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку 
је....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрл 
е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије 
ушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави 
 везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били дола 
им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварил 
образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би  
обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Зл 
е, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и 
о како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћо 
 Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево 
као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и  
били!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили 
ци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си  
и: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри З 
у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њим 
и, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем! 
рска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је у 
о чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то 
ушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу  
тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шу 
д гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груд 
 августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone  
 ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака! 
нодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак оч 
 спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се к 
, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта 
 све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час 
кла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала 
вши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је  
 ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведен 
да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Тур 
ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац  
о, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и  
твори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали во 
уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на 
у!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се 
а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи  
ан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем  
лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћиц 
 одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који с 
и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкив 
лицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкива 
дати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у  
е бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповеди 
 да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породиц 
S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђ 
а јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је  
 наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, г 
ебало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред сво 
чићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели руча 
Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, а 
, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука б 
џије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду 
м месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола 
е један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два к 
 чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вал 
 једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S 
биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватр 
ле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није  
 унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови 
ђе.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p>  
на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш  
сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S}  
ричали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„ 
макоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повик 
се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са  
ији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> < 
 Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Д 
S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине д 
гим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре 
к, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У свако 
ла је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала. 
ња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња —  
 се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгин 
на.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло би 
е коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који  
ог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољ 
поведи слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упр 
бу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На 
шти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на о 
ва врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А најви 
епо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>—  
о отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Бегов 
ојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гл 
им се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко  
евалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p> 
 да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа 
огат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је оста 
ила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже 
 иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, п 
исто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хте 
азио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; д 
} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку  
 је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Ка 
>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се м 
Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злат 
чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одгов 
е стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала? 
„Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је вид 
ао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за по 
инила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, 
еној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао  
ом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака 
оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По 
, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћут 
ке воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се  
ачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“  
зор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и 
а хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код свако 
дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито љ 
} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Зл 
 недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је јед 
 замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из  
екне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мисли 
 и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад  
и!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, 
на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тира 
жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S}  
шао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред,  
и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута за 
ћи, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то 
рао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцв 
.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам,  
аде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у б 
ајвише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и изл 
граду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Ми 
љуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Ал 
н не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана гово 
 зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш  
 старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено 
зличито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у 
 што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба.. 
ли, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже 
 другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у  
а девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје 
ути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; 
стима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема р 
је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће г 
нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гл 
p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од б 
елези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће с 
ројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Как 
анове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, заг 
} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беш 
 беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим 
приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што  
иде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S}  
 и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњ 
же, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је 
!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Он 
јом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним 
 рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је род 
о је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и за 
 те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавни 
 да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви нос 
.“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „С 
и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да чо 
“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав х 
 и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а д 
у то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим с 
изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку авг 
аповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој 
ори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни с 
рата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом дед 
ишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме дете 
м свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а 
 су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како 
амтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <p 
а му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p 
о просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте 
злази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже  
им побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој 
</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску ви 
људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и  
а кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> < 
 рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима 
а Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ам 
>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било ј 
даде. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад  
чило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове  
оступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава  
лела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овак 
је својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - 
је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да 
 заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском јез 
, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити ка 
ан Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Б 
е морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је  
{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетв 
 Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: 
јко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату 
 ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да од 
 рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмеј 
ш горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладн 
... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено... 
а.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>К 
ата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим пу 
ро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она нај 
ане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и нар 
е овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлете 
и и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован зн 
 око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан 
 оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је 
Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетн 
е у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} О 
оћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори 
цу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не ум 
није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао 
 одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко  
, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и  
тнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p 
n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није  
се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке... 
тима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Нај 
жаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред ужива 
ручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у ам 
сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, 
а стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није мно 
аџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је пет 
у Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо  
 само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње оп 
{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је би 
ако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио  
рџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се 
 се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо 
 новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут 
аца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и и 
м да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим 
обили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је изба 
роклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли 
<p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И 
и једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у 
е сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав п 
 речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је 
> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и  
ву, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73"  
где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је 
ући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеш 
ш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и к 
оград. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а  
у младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида над 
уд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегст 
знајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> 
динова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове. 
ушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњи 
рца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво  
лушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем  
на млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица 
детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зелен 
турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па  
Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да 
Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату 
тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и ра 
 дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</ 
 на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина ш 
ри.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњи 
џерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних парма 
Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је ме 
, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је ма 
трулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-ка 
и се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ран 
ете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испрес 
истим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио з 
же му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“ 
нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А 
е и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је н 
у говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једно 
градским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је б 
„Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми н 
споде Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је 
то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злат 
 одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва  
ка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге 
е заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злат 
мшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико 
6" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се 
, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а пона 
ну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њ 
е.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у  
 се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соб 
ту, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону икон 
одитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена 
 је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Р 
знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџ 
} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су поср 
ња, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима з 
ји је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На јед 
прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону чес 
} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху м 
ћа.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помо 
им је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75 
а се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се 
} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако ник 
</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је л 
шла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је леш 
м, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себ 
 је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њ 
тимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држ 
р, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то 
рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет п 
еговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђа 
љска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео н 
мо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њено 
рке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она с 
 „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознад 
 Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и  
.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а  
е срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто ш 
беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држал 
на је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да с 
з некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n=" 
, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да це 
 ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени к 
 била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју ј 
Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знал 
 куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било у 
Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко 
е изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав г 
азити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је  
ић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Бе 
о данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу дов 
ла, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злат 
ви.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала 
аволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек бил 
ерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се бе 
p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престоло 
 а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечове 
трану; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где  
 на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак 
у или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с о 
или су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>К 
 шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање 
у Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто год 
по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone  
{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче је 
а зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу  
у....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није  
p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до по 
ве у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p> 
у кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком  
о мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињи 
 застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{ 
?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко ре 
ма никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, 
екрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{ 
астиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скро 
>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће веро 
девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија,  
о, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај  
азне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле р 
були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она  
ражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на пр 
слушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па н 
та.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није трену 
ала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија  
тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала  
ала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запи 
виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побе 
о решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја са 
то ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше  
аре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здр 
ичанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је  
у Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У хар 
 у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и  
чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је ст 
 Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у јед 
говић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њ 
вих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним 
} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, 
де јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Зла 
вљена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> 
моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> 
ана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на 
е, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу  
ала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила,  
 шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се с 
 је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазил 
> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени м 
 служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је о 
 су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улиц 
и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то у 
 седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е д 
и, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и оп 
је, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела би 
ођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску 
 <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја с 
S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е,  
и је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{ 
Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се п 
ли је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз 
а од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељ 
де?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчи 
 врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник к 
 којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама поту 
о и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа 
у те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да 
едаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био ка 
о је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, как 
pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи 
та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да  
е то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто  
на механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди  
>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Ал 
ешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и  
д доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</ 
 <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у д 
или.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} 
леде, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести тр 
шао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!. 
же мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом т 
к не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је 
тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме му 
>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремат 
мисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи о 
тово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора 
зује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју ве 
тина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда 
ј варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак  
а није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на 
ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, д 
 петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је 
ала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер са 
одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n=" 
 ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже бо 
гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, ова 
а је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до ше 
им заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и и 
јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да ј 
а ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала:  
жите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговиће 
XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути 
рупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из са 
их осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као 
и спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је 
онаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој,  
надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад  
једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у н 
p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше чове 
не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко 
 и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се ни 
уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на друг 
ојих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непр 
и од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па 
м собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојиц 
ом ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније  
ај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао,  
бе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се  
 побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одма 
рлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље  
ј запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће 
башури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то:  
а беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су 
чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, о 
што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај  
ирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на  
о мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што го 
маћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше с 
валио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Н 
иримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утиш 
му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то 
а, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; т 
вету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли об 
виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?.. 
осле непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље 
 и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.< 
 ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом  
рад се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шар 
му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је 
ога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дван 
 своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавит 
 је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и  
озналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapt 
а турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и с 
p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично зад 
екавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и пе 
инио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!.. 
<head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекл 
тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окре 
четку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <miles 
ашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она др 
вцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb  
и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тра 
лата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџани 
а, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „ 
беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука,  
е за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди М 
и злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао да 
ирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио  
ху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се н 
киње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и пев 
о пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита  
 нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су 
и“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече мех 
сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сија 
 много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим запо 
, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога 
„Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аман 
ио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигн 
о је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао: 
та се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим  
мет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му 
плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и са 
г места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше. 
p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала.. 
е.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли 
 шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра  
 <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог 
удновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" / 
 ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле 
е радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свака 
... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо свет 
ју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је т 
.</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље 
graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију нап 
 клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге  
, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћил 
к свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Бего 
су Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава с 
ицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети сво 
рци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну,  
клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и о 
бно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се  
и.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да 
опила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, 
е и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, н 
дају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је з 
иволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за 
трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши с 
, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишље 
чин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало  
 доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задов 
 је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није  
би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу о 
здахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабра 
нинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S 
е у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{ 
да лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке 
 осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара  
 Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се  
з решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чист 
ка се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“< 
ав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па м 
<p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, 
вак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пр 
ило.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је 
се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није 
 си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресец 
> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, кој 
зати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код 
p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се 
 је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови 
сао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} 
брте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде? 
врне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим бео 
 И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџа 
у Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И к 
зе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, н 
ађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз пла 
 ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, 
да, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S 
S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отв 
шид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p 
но отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Стан 
 коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље,  
онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару бу 
.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, 
p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном  
ма равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: 
асиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе 
рудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче зав 
цати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџан 
оређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерл 
 знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одгово 
 и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је 
 запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али н 
једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{ 
е јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да  
ан од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Моз 
одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, о 
верити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му 
су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да ј 
редику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; 
е Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Ду 
, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: 
врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би  
во име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког у 
Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гос 
рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждер 
жни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде прокле 
и баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chap 
а Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све ком 
абаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{ 
 онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{ 
рају, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста 
 младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали роди 
воју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из ку 
о на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигл 
еч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да  
а на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшј 
ше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све зл 
 ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapte 
 отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амам 
ора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве 
ц дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а  
 говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је 
 Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и н 
еврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, 
нити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома ј 
по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у вел 
е Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести 
ли у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злат 
а то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после 
 саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој  
то пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је о 
 издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата пол 
е познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговић 
: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати  
њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач.. 
{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен п 
ml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном пон 
} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је поглед 
} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и уд 
ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S 
је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници би 
 <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се 
здрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни п 
цу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, ко 
рсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У т 
ижи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје п 
ту за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се  
завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало док 
е, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита 
 деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово 
и грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни поп 
о у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има л 
на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решет 
it="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим  
ње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и 
е није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде 
 ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> < 
пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао  
неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп 
За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему 
 — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и 
ледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и по 
дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а 
ко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад н 
S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је 
лачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </ 
вој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође  
 газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и ј 
 очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах нав 
 у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је нек 
ено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турк 
та се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и 
дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се 
оже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао вик 
уо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S}  
 Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко  
 она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Ста 
е мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај 
убоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли  
је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигд 
сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даљ 
а сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа з 
ду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно позна 
 добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опе 
то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати. 
је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була д 
ном бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се н 
...{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, 
Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n 
p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је исти 
повести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турс 
ута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Стариц 
у: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој 
ти око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пу 
а налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и 
је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У овак 
молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше 
 мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па на 
њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже 
 не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна  
 Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске неја 
и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, к 
у је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она  
на....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопч 
г, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако  
ој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да ј 
тељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава свој 
> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“ 
н човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом  
у чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S 
 је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја с 
говори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим 
а....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало 
единицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Б 
вим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Срби 
а оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слаб 
м, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај пр 
осла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бо 
у ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости 
 је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори  
/p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, 
ати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слобо 
S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра 
према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, св 
је....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <di 
-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке 
трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пу 
ана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак  
та пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута п 
рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> 
обро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџ 
ди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два 
боравила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, ку 
ић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и  
 и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили с 
а, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо 
ишћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли  
?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара. 
 „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, ку 
је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се  
 нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мр 
ка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао 
а је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се 
ију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И ј 
ли никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади  
а су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој  
тељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити! 
ш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и  
да ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем 
ри, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио  
ле, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је 
} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Б 
ачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близ 
води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} 
аједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крва 
 више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напо 
едом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова  
 баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај да 
о и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је сам 
 па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над  
то Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће  
крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крв 
р, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за  
 много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по ред 
 походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и прет 
 се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њ 
.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако би 
 сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се прев 
S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо д 
ло да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у то 
ћу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољил 
идео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} З 
ио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; п 
апа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Ми 
авицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах б 
ошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" />  
 је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељн 
 лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило  
а данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и  
а на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да  
ивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Те 
и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао 
935_C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије 
итав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на 
 </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p> 
ли.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружи 
ад каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај к 
ишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене  
тајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је мо 
о и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Б 
е је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapte 
ан пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајви 
Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој 
та, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он го 
....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све н 
 а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само блен 
а....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </di 
еговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале ка 
 Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им  
ни га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај и 
а што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године би 
а овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S}  
сим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Раши 
н му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{ 
> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који  
 мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места па 
аду из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења 
’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешт 
у ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо по 
ије кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како ј 
ак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па 
и осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и  
subSection" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближ 
ина.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра р 
огледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на  
азвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу;  
п, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча п 
ажења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, д 
оле и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је 
и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто ј 
је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, 
дмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, 
и мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, о 
а би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па  
и само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је сл 
време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши нова 
му, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа 
е је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да 
 труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну ру 
 много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јек 
ва бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Ов 
однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} 
 се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-М 
е, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће наш 
ма; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јаст 
о се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „ 
 да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен 
је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.< 
pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта  
својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да  
 се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су м 
карађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени  
.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор дов 
, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног пр 
А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало по 
ико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле 
 пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше 
 сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити 
есних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма  
о и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у 
 се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним корак 
} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, зла 
њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде! 
ш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је з 
у суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве 
слушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, ал 
 га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За  
ље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један  
е рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвавље 
тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да ј 
о се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него  
 и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ћ 
и њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали све 
и помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му 
ве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одм 
јекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и  
лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни зало 
има одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени род 
им бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе мо 
еограду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина  
ору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћ 
уо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чи 
Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и сн 
ио је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какв 
 стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Зл 
в минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, п 
ојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само је 
 мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотл 
анас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјах 
а Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ зап 
ави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом пос 
 и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се  
 никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n=" 
S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега 
 близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази М 
је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јад 
 и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и т 
е глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поно 
бин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116 
дној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклет 
о, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у  
S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земљ 
цу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће 
 с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се 
обињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући.  
н био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше ста 
ла ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како ј 
p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу п 
и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, шт 
 познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S 
га је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по ком 
е каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић у 
т сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље. 
стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су 
} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по  
је изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред 
ским улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А  
n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу с 
даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то 
 једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара  
а не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Ме 
ади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а д 
</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, 
</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), 
писати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слу 
ша.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 
азговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да с 
ва само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао  
овину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће 
рица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом 
дознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела 
 брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из б 
у приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће виде 
p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type="ch 
т, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он 
одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њег 
ао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла  
ћама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ скл 
на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb  
сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је оче 
ледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и висок 
, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и  
 видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији 
мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео 
 на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџер 
рџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, до 
словити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја 
 њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало... 
ад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа  
д Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад у 
>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојк 
>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у ама 
.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је 
еше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} О 
: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, к 
оживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љут 
тво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око н 
ан који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење 
вљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао,  
була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде бл 
</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78 
subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске. 
 коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочит 
 ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од  
поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора... 
едног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и 
ко се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi 
радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и остало 
ију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се  
дњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га  
рио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај об 
ажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак  
о одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђењ 
из што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај и 
 за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожеле 
непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом  
о, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити  
којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро за 
; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од ара 
“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за 
>Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пут 
о, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „ 
ву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели от 
естра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: 
 беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако 
 <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна те 
запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> а 
и у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са С 
еханџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа н 
диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и дес 
се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у  
{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру  
арочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку ч 
ла је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и д 
> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, д 
о реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у  
е туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види с 
ко је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из 
гат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам 
о прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се  
 све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како ј 
S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> 
“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио 
ду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, обр 
наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на  
палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је јед 
 прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" / 
ади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да ј 
Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како ј 
је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце ј 
је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, п 
заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђ 
рича своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и 
х река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцка 
та, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер 
 то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет... 
“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстал 
ад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му 
би у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у обр 
вало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или 
д се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом  
але, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) как 
 ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви зна 
гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепоти 
ћар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone u 
ла.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзиј 
и не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиде 
вена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица.  
е у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао свој 
 Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>З 
 превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „ 
Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали  
 јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић о 
трпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!.. 
авом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега п 
ег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти д 
е и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим 
p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{ 
 је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после не 
 чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да ид 
и: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, ни 
њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овак 
прати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одл 
сети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ 
>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126"  
уги, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџа 
" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде  
аџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму н 
а...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотл 
не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником н 
а види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ћ 
цима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им  
ући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би 
pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ј 
и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" />  
ој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи погле 
 и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{ 
епуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Бе 
еног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост. 
некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ,  
о занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задов 
!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео 
 n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на на 
а Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није  
ви: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више тр 
азних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоценос 
ше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и гото 
 а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу  
аду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом гово 
 медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука,  
лово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали 
ине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава 
нама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, а 
овна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу проша 
у?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и  
 пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном М 
ли, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували к 
е хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи:  
} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била 
Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, 
то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap 
г, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Р 
шена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошу 
лате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај  
кве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погле 
н мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвор 
ши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се ка 
се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</ 
опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе  
ово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села  
што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа  
дито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би  
</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у  
их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџи 
веде своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна 
одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху с 
бре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољ 
по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" />  
/p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрн 
ишта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, нач 
ре Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном реч 
 борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића 
а њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, 
а; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко п 
Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не дост 
ко и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења п 
> <head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и н 
ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погл 
и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она ј 
 тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и јед 
еклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српск 
 /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто  
У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде  
мњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, 
} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко 
ош више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут ишт 
е оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио 
паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се в 
 и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некак 
овек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће  
ла:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој 
 ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, о 
 ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> 
 јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</ 
е родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много об 
ад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео с 
оведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то  
рџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али 
ањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, зн 
ознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ жи 
ле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тре 
ја је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже м 
амо да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и  
упило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад  
цом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <p 
мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} 
иста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио  
р он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку 
 му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд  
ели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само м 
се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешт 
у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном дру 
 да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче не 
о у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште уг 
о је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; ал 
заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хте 
дног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш 
.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па с 
н је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети. 
а, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо 
 сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовал 
тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За 
..“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Др 
 што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љуба 
 сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} П 
 родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да с 
 проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без  
ало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покрој 
гом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преобра 
јим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комши 
непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата. 
јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на 
ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те в 
еваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче 
 и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове  
а сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспа 
пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не  
ћа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кро 
на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вешта 
инама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" / 
ише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p>  
е задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, З 
 и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који 
же Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Б 
а ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n 
важавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи р 
ају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њен 
аваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано р 
ренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из њег 
!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из  
ица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дур 
тином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и и 
ићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и с 
лучајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се кр 
е нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ћ 
зу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мат 
 — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена 
таде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан;  
кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ пот 
д свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше и 
о се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде,  
 беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, 
 размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнак 
род као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опрошта 
ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дањ 
ачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели,  
н јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како 
 био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један 
, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта ј 
га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао  
о, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодит 
деле Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> 
о....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловај 
?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, виш 
о моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном 
а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Бе 
 их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње хано 
еде је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухв 
и Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, д 
 Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је пр 
ве то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S}  
 људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Ј 
 Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече  
чке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на о 
} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање 
 од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко  
 сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дођ 
им све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је д 
ну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови  
како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Беог 
ту није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог ст 
S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је  
!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и мал 
ни.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то 
ај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на хе 
је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као б 
 анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Афер 
а врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме о 
ену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару бу 
ове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и с 
ћ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} О 
 је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, 
ма.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места пом 
 да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио ру 
} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била  
 усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остар 
су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање 
 Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и бра 
здисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јест 
е је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадн 
ного великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е  
луке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменич 
роши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома 
а онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Ст 
јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и кр 
 времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво  
ко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На је 
јом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А ода 
 не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> < 
} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити за 
мирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута н 
а.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли с 
робан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Же 
ли: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана 
отегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво с 
ара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каж 
су могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија  
ко, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је вик 
павала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је пла 
 родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали 
муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жен 
p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{ 
Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може п 
у?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је ви 
{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом п 
у се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од к 
ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и х 
 пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Но 
тово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну 
емљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два  
лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу п 
ој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролази 
 земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у р 
Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја ли 
еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд пут 
вега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао. 
> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оно 
 су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти по 
е понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механ 
о је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по  
бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p 
 мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка б 
шта....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће,  
 одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго за 
b n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо  
 честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо ш 
ак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о ов 
 она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напи 
у гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облача 
чу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до 
а притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поч 
ад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек 
уке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, у 
да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне  
ало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93 
b n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> < 
ти мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну 
} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Бе 
ући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Ми 
ђе својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он  
а један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и 
алазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и ни 
брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај прокл 
ри бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су ве 
вога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изос 
све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је дове 
узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вај 
о <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и са 
роже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — д 
лико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди 
ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} П 
вога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се 
ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико ни 
егових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше... 
непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скел 
бешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом пр 
улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-кап 
хран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак раб 
цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике  
ло се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован,  
овну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџиј 
ешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то  
_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мо 
скрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а 
о к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замоту 
ти леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је ст 
ом која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу 
рошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здр 
и амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути с 
S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица 
 Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време 
есет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му 
урчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, А 
ли, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Бег 
="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>С 
 каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На  
и крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд поша 
оцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, 
оћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави п 
аше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових 
>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се дог 
гано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за  
жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже за 
unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чека 
десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму 
натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су сво 
 ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што пов 
ни видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо проп 
их је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста г 
ало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да 
Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није 
ече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, п 
ва два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хт 
:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага дале 
 сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.< 
 се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се 
 опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме о 
Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозор 
су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек 
е „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је  
шити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људм 
мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом трен 
е, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“ 
олећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти с 
Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто пед 
бигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико раба 
главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојн 
е се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери  
 да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у не 
ље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, мах 
а сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало 
оје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па 
како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је  
ла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако 
 врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе ј 
егне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета ил 
<p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше по 
} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весел 
већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављал 
..{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div>  
ао гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеле 
ико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последњ 
ере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </d 
њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има там 
Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, М 
акав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодм 
чино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да 
еље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упут 
н је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml 
 да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а 
уговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види свој 
ајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела м 
и за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они  
евком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је  
ла.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е 
..{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човек 
 настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем з 
е коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Ту 
: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да ј 
Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место  
ћу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
pb n="17" /><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се  
од од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Станко 
уговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Зл 
. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од  
па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Н 
Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландиш 
 им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде св 
 је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је ј 
сто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило 
тву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18  
дног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још н 
ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“< 
по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год б 
p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива 
а зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних раб 
За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела 
 конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и 
ло до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; 
а обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу 
p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беш 
ућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком мук 
јска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Зла 
јзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и ка 
а већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турс 
 крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око 
>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} 
ама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше 
 бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јаха 
ла не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као каду 
олевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису 
кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће 
ивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и 
с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезвер 
на Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости 
 Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Беог 
се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком  
.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у нед 
амо помахујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, тр 
 је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турск 
то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она нау 
уше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његово 
Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне  
робљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти 
је....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n= 
ку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, 
ало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и њего 
ава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас  
 беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукл 
ити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туро 
призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде 
њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично ка 
су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихо 
 седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верн 
ше скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на 
једно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно  
два се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао је 
дицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу,  
} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...< 
ђе напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад  
акав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да  
....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим 
p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема  
 а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго увери 
 часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао,  
оћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљ 
о јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и ти 
а нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње  
у.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заист 
ом пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право 
ту десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским у 
рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија бе 
 И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно б 
јку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем п 
S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који  
оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен чове 
47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти  
р између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се поми 
вим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На сам 
о нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву з 
во изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p>  
, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У 
 <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А 
> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> то 
ру булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке  
 отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Там 
о одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђ 
ам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар по 
="SRP18935_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње 
у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући д 
по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} 
да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску сва 
ог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Тур 
на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губ 
 у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чул 
ећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен.. 
Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</ 
 <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је  
ршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала. 
S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лиц 
а био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави 
ом окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник и 
кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео. 
ње.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људ 
ћу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав с 
а се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора би 
више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати,  
о човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је п 
200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још 
је, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два м 
као....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Нов 
и се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја стр 
ра врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зг 
ге путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекн 
сили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је 
огодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозо 
 у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног млад 
 а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости.... 
етко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не б 
и....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја 
 јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића  
а, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди,  
ним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана 
ти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све 
синац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да ј 
 што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце м 
д ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, бе 
 и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су  
} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у дру 
у и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко,  
а.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара бу 
о дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а 
механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Заста 
нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуч 
ао лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, тур 
ку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана дове 
и му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом сл 
азговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле ра 
 који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те 
И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n=" 
пава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на са 
сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p 
 „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата  
ар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, д 
p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе  
{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе,  
ини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p>  
олако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: 
и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Нов 
 виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кор 
баџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала ка 
ека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, 
е сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао  
лизу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div>  
 унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со з 
ао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој  
<p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S}  
p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу п 
е у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год и 
бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завир 
тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских  
а је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати св 
у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше к 
д туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, б 
есном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом ве 
ца беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут  
украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најза 
е очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само д 
 дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмуди 
ницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му  
ула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпо 
“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прил 
он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је  
, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један бив 
одици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за 
ца коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здра 
два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, п 
<p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; з 
и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била 
нко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за м 
 реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована  
у се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="1 
ну му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богород 
 боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим при 
и: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Сми 
искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра 
оњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуш 
цали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свако 
p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</ 
> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одм 
а недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div>  
јну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми сам 
еговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај с 
да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{ 
ани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „П 
> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума З 
аго поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру оми 
 прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да 
 и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже ј 
чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татли 
ла само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселниц 
товљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су  
 сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није да 
е најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек 
тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти,  
ебати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div 
 минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече 
 па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџ 
ија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих  
рџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин  
то!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> < 
, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="1 
е било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На је 
х, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Бео 
/> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јел 
е је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени с 
у....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми  
раво што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска  
и помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младо 
ој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац 
се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{ 
да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Т 
хватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о мног 
 да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати 
Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још ј 
наком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и п 
а никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звон 
.{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно м 
вимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми  
је опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва 
 да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бес 
 питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека 
 се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се в 
гови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три д 
 Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спра 
 да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p> 
сом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.. 
учио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Ту 
колико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам.... 
еси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За т 
 Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, ка 
осле дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара реч 
 у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Је 
} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да 
 се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вал 
укне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и о 
е одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и деља 
ше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата б 
Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био 
заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа  
на ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турц 
S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрос 
шкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чуде 
где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за  
 „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Мило 
 остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство  
и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S}  
ли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јо 
оје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и 
и у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и 
ао очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али о 
/p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити 
јпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгуб 
дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И посл 
ојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, ал 
убине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледал 
охотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај  
о прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— М 
окава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јариба 
м извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља. 
S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете ле 
 то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Зл 
а: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се  
, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли н 
>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвел 
је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p>  
а беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и  
чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај ј 
гова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату 
{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није заним 
вако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан. 
у собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10  
уд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi> < 
РОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ Д 
ше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана све 
суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старос 
и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p>  
/p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али ниј 
арала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече 
 претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Ст 
старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, стар 
 пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није с 
о јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу 
а; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми  
много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб 
таји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} П 
 и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више з 
p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у 
ла је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се ч 
јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој,  
 Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допус 
су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке,  
 и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи... 
а заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је 
ију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео. 
 да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али к 
 што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој  
Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да 
 у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у друго 
...“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди пам 
 причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— 
ом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропа 
 души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Сок 
абије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна 
а три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb  
пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се! 
тео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре некол 
ану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јад 
ве редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и  
 беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за лег 
и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="c 
јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.< 
а из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас та 
ирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је 
ивот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и с 
n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Јед 
" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку  
Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често за 
 могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла 
чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућ 
“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где  
А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавал 
разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена;  
ком језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестан 
ак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у су 
нат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, к 
Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злат 
ру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме зак 
 сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово д 
на се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с  
 још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у 
и уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију 
Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} 
у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у 
најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Злат 
шљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и з 
 је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До ов 
 руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком 
ла, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако  
и, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у  
ала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дуна 
рата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти 
је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, о 
уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Н 
 која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била пот 
глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута 
сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја ј 
нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда  
е, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није шт 
ла што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли 
{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз  
>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“ 
ку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечата 
 извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разглед 
ко запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариг 
урџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког  
тупи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати 
а тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, нег 
и, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље 
не се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да та 
буче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим злато 
 је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно 
 тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Ду 
 да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико 
ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га 
та о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по 
внини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.< 
 вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p 
х је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и  
лата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p>  
> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" 
докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најп 
ве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећ 
аручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харем 
дина.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је так 
едну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се  
ада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> 
“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а  
ло, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет п 
м преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад вид 
 да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату  
обу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свр 
 ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161"  
, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах  
е приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се  
ен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој м 
ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обуче 
 Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S 
ла, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила:  
ајрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дур 
захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата  
{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично 
ишта није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а 
 и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са зла 
очне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих ку 
а сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прос 
вије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мрт 
 Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Ста 
Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Зла 
го разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале бул 
Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валим 
{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb 
ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш н 
мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли до 
} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“< 
и, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакал 
.. спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном 
ко има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онд 
це се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак 
} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим злат 
н одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и  
ше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако б 
а рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата  
е), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња... 
 иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; п 
: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине г 
јка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Зл 
е име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стар 
што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Раши 
или, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни  
и је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави  
 животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањс 
ошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „З 
 и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му ш 
 овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, 
не кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</ 
 према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да 
 макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рад 
.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге бо 
еџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана 
је родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој  
 /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке. 
ко се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у она 
 крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} 
и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју 
.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и исту 
да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док  
се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и не 
да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће м 
ђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим  
адожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је  
дски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце г 
Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њ 
а на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребл 
причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....< 
ад данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место,  
је су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отр 
 Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљ 
...{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну. 
 и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно р 
а је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и  
... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и 
а, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним 
је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од  
 рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим 
p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дур 
С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледал 
у собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> < 
 се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не  
рци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара  
За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, 
ћ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му сре 
инама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна,  
 своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</h 
, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Зв 
в, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> < 
о над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви 
је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чеш 
увара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари. 
S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тра 
ски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођен 
дост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гле 
тварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко 
 протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи 
а и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече 
ан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили,  
розору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећ 
ш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега уд 
рпкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим ма 
и чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок 
и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу ик 
да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препел 
вак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су 
да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџ 
SRP18935_C1.23"> <head>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ко 
да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси на 
 смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и пред 
флуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за 
е својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцк 
акуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџан 
 к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите ве 
годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50 
равише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</ 
беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу 
ду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар к 
 каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S 
, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <p 
и је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним 
>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S 
 <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је 
сти, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А он 
е да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не  
 освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, 
уди пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} З 
.</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не  
 му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен ти 
 е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао  
ј на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио 
 Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и  
а и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: 
то издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... 
 га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за  
уги људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори  
покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље 
d>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па  
миле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро  
а херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, 
 гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{ 
е види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а к 
head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића ко 
ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како 
 се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверств 
: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни нај 
ожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и ле 
нам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} Д 
ије, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане с 
 се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међ 
 старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју 
задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми  
да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се н 
ут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се  
латнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спра 
..“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, н 
јој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи н 
} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени оков 
 најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним 
је је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У та 
ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Ду 
ити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{ 
лом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пр 
 препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јади 
е уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад а 
гу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара бул 
тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Бегов 
ари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и си 
слове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} О 
ве ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча ме 
у учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитељ 
дговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да  
о је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут 
6"> <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и по 
 се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе  
ође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемар 
ом промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За  
у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <m 
: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> < 
е мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{ 
 ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели 
 пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се ч 
и и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље нека 
илова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на висок 
 — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на  
ој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све  
мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, т 
х и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе 
над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до д 
 уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и он 
"35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гро 
а новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту  
огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, з 
део и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату 
 <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак,  
.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дур 
та наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди 
о десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо 
још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па нек 
идела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запит 
ају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлу 
н?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шу 
н: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi>  
ио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане пого 
 никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој  
сео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право каж 
одина, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40"  
.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да са 
у спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>ма 
о запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом 
 Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео  
ајзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долази 
ла се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој род 
рзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За шт 
је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није мога 
е умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је ју 
у је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кући 
вића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на кап 
е ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо о 
ра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на минде 
у га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да ј 
е беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку  
ештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и 
итаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту зап 
еби беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук ко 
S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, шт 
плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече 
к у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах заст 
ује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи  
 јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим  
ли су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} С 
ло бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут  
реме, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да не 
е се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где са 
д ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито заву 
огао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео о 
хо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „ 
избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За ти 
очили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па 
оворио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости,  
 понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> 
 него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио  
тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако ре 
ли шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зелено 
" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем  
м одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с ме 
еке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак 
а памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио д 
ро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за ти 
пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати,  
д отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понет 
 једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" />  
хата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да  
 али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа  
истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматр 
S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, 
..</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није зна 
де је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ниш 
сорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> кућ 
а Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо с 
 нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јес 
ети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Су 
> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што 
 руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га 
</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако 
 кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут п 
дине био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у 
ј мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њем 
 друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је г 
ало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.< 
олапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку 
ај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="5 
<pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p 
а поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, 
адује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу ње 
ознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим ч 
своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, 
ан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, 
дао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново 
оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џе 
ко је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, с 
ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће 
="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси р 
 за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} Н 
еда.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо  
уши својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</h 
 — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати 
 места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Но 
а коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек  
ј....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по из 
it="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију 
стој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бр 
зила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у 
само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога ко 
и док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид- 
радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео 
тва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуј 
убише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S}  
о нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дуна 
чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви тр 
, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је ок 
ерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из  
9"> <pb n="123" /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата з 
збрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети 
од куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије бе 
ана „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре 
....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то 
а ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита 
беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих 
, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде ре 
оше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзи 
постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети  
 жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} 
ву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и н 
у Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезек 
видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши ј 
ла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело 
е унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, 
засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он 
т, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и лив 
 и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка  
им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад  
утати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојк 
<p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гр 
али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се о 
 склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извр 
ситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и т 
исова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} О 
ећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчин 
Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер 
ну одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она  
да виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и < 
а је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пре 
аком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало п 
а је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће ра 
и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој бул 
ој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Ду 
бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она и 
ришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Хри 
 „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја  
амотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на 
оценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој. 
а ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мен 
 те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с 
ћала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пре 
сти, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" 
пелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p>  
не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} 
а се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и 
утања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли т 
ва турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповест 
о тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да  
остигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку 
ором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се 
џана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут за 
нит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да  
: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S}  
благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао 
ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и д 
p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одм 
кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А ј 
ира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задов 
ила, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој  
 оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него 
стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S 
шу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србин 
 видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изнена 
и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћ 
ао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало пром 
устави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама ви 
је....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преп 
, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двоји 
о.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута.... 
ском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што  
 како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була дог 
је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се с 
човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи и 
и?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p>  
акрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду 
и узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; а 
 — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста  
<p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да  
его на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем  
кому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, и 
е виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му:  
о ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја  
ате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не 
ијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошу 
ара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој 
стом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован  
не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хра 
, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомен 
и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> < 
заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко  
за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али е 
аном разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка башт 
м да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи.. 
у девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне р 
е после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељ 
 има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање 
ледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало  
ији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ов 
{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{ 
 се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је би 
 ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Д 
 куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб 
.{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те 
Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година как 
видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућн 
рети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађ 
а, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разгова 
чин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у кој 
амбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду в 
и, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и тво 
ту.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник 
вића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од круш 
обом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{ 
у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао з 
онаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p>  
клена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет 
ред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си  
а није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p 
, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на  
т рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али 
ачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Зл 
, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигур 
чно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по ње 
 половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаро 
и о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око за 
е, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> 
ки пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, 
е велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Ш 
ли шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој б 
да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Бул 
phic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплат 
 су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика п 
 да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да 
е заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџи 
р и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим с 
.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, н 
ло!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често 
и да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи 
и:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да  
 слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад  
ећ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була 
иви ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати  
а се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села,  
S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори д 
им равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако  
>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек с 
 по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час  
жи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори 
запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву дево 
дох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p>  
 „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (по 
оверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се з 
ату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељ 
им погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дун 
јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно по 
рџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџан 
урским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онам 
идео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, как 
 као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја во 
екакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад  
е њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи 
d> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и 
 Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једно 
дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина р 
Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу 
о соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња 
учка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јов 
 али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћупр 
. куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</ 
 ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак 
 (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замоту 
 питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрет 
b n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се нек 
единицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао  
62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дозна 
једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео 
ији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спр 
а ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> 
све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је једини 
који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, ка 
ња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече  
вог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S}  
како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику добро 
та сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се мл 
 Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Ме 
ако је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да в 
/> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Е 
ато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном ка 
дикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српки 
ан богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „п 
е мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јо 
ињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате 
у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав сил 
ко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета 
м!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, злик 
а тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; к 
т је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} К 
За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и 
ајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који д 
Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна  
тво.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="11 
сило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је за 
 одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкари 
..“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, к 
ругари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку 
ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пук 
напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га пошт 
еограду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу 
арао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељи 
раду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће  
е уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари 
налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду;  
мила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му ј 
 и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n=" 
је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео 
о до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: к 
н да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непреста 
у да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако пла 
ко је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и  
: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удад 
о је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и  
, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ће 
ста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она  
олемих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини бе 
грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија  
, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оно 
ушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у се 
, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао 
 си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мај 
/p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд? 
ара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... 
а доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати 
{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала..... 
је смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претреса 
рих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Раш 
пита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!.. 
је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће 
 прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да 
ула договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је к 
том, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станк 
S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к см 
 жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n= 
ојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да  
ки пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милој 
<p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p 
ћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно 
 А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47"  
?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше 
замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак,  
к у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не 
аб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџи 
ам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некак 
хане,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се нав 
леко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Ми 
 он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, ско 
 најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, прокле 
енових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У де 
и....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели 
 пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби  
у, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони у 
раву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај ј 
мислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам п 
 може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месе 
х воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над о 
и и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх во 
али долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим 
 дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p 
 /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра! 
о сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збу 
сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао ви 
на повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Ка 
— Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још јед 
е била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и осма 
дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари 
 па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећ 
 видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милој 
, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелаг 
...{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој  
осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> мол 
своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи 
 „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Пр 
о дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вр 
е разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну;  
иваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих 
ад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа  
огле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чи 
дмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети 
 <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради  
 Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!.. 
на падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади 
рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија нав 
 одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих до 
аве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на  
о обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића би 
 кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило п 
} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
иде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Зва 
бично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгов 
шли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да по 
ирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на  
оју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души  
ван је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново за 
нила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут с 
воју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од 
је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n 
е, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћ 
м рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n= 
еверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује 
уменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је  
...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове  
лата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје  
еше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше р 
ранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и 
трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сам 
 се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у 
учи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе  
да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p> 
ише не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше 
ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин 
вши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb  
иштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је ч 
у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српки 
сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младо 
ају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Он 
 страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једно 
 торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спа 
но, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невес 
>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је  
идео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој 
 ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</ 
а него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном 
то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам ам 
вије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћ 
је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" / 
врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе з 
она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на 
епа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање ис 
ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone uni 
улзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему 
ско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</ 
о невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је с 
под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто 
дном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара зап 
о у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што  
ва слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини м 
ном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати ка 
жења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму  
{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако 
ханџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече 
 чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, 
ламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, к 
ли она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети гор 
 се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак 
ни како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натм 
штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало у 
у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S}  
 не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Тр 
ва кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао:  
 рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „ни 
{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање  
На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не з 
ас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} 
над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} М 
а.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: к 
да га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се зами 
на.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединч 
 дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} С 
 <gap unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосм 
ла, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спр 
у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју соб 
ог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{ 
кали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године кр 
око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу  
p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која 
је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима о 
ог су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима 
 не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и он 
штени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по 
вешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још 
кле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвест 
насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други р 
ако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па с 
еш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепот 
{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала  
зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p 
ка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку св 
pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је п 
 Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је би 
ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где 
дитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна за 
јој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је о 
може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за  
мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са зем 
148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све јед 
" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разбол 
капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући  
едан пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајањ 
ом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да 
!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фру 
рицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Нек 
ски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова 
и је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија с 
а стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њен 
 месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени,  
} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући 
а мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је 
ао да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело  
 лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од гла 
" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} 
у.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не зап 
После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање прод 
/> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог ви 
е приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година 
p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, а 
ку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нем 
ешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang= 
јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде п 
</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату н 
.{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „ 
опусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је 
зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама 
ку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том год 
S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се  
и смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истр 
е алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опе 
ио мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте 
 смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбу 
" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа 
 обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те кап 
излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли гл 
 младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовим 
ла-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченг 
 да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} 
м.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и  
 скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вод 
те смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која изла 
 капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је 
ији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској  
же стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Т 
.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и С 
 на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу  
ватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгуш 
коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђ 
огли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<forei 
ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи,  
а се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем. 
ви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и ота 
омшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред  
д, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, п 
са, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен гл 
 капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S 
 га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за 
 и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало  
у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијск 
им на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На о 
ужао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-кап 
, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није 
нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе;  
на високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су бу 
обљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потр 
Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењ 
а ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему нево 
ш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себ 
јабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, —  
Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, б 
<pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отез 
ако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв је 
ли.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуц 
познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и п 
е крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало  
роведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци 
лојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb  
а, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S 
синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и пр 
ијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p 
.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапи 
н ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим 
кивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно река 
лагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му ре 
де кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој 
n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и  
 људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Д 
{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Не 
рем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се она 
 бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се прева 
унце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и  
, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој 
е два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли 
 чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја к 
ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад 
ква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p> 
 на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене 
илу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вр 
угу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав 
p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде. 
 „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> < 
убивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи  
обанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно ју 
 се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког  
колико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајв 
а.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова  
т од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и  
прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се једа 
 као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекн 
оличица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у  
пре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или  
.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, 
задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а М 
ћ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ 
ан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под гла 
а узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђ 
ори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поли 
 дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је в 
ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb 
спојим скромним радом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца. 
 руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска? 
<quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништ 
о <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> < 
а пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не од 
{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи  
е тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се на 
уре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пож 
је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Бог 
оско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала заплени 
та ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ ка 
на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро 
лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозг 
мање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори 
енска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана 
да“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од  
о на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се п 
дима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једн 
ма поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Т 
а, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српс 
то је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, вид 
, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да 
зде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити 
 свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, бола 
и и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је закле 
rl">Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с  
жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и  
страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“ 
чицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S}  
цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело 
очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево  
SRP18935_C1.2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече 
</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени 
ој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азура 
935_C1.3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци зароб 
> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и  
и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу сво 
га хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам 
 кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна 
 радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="c 
е, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љу 
и дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили свој 
/> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид- 
етима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, 
у, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачар 
. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично 
ати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пу 
де преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није вид 
 погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није сре 
 јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја ја 
 побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Зл 
 се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе  
ко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко пр 
} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... 
тња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака,  
ке.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, к 
зу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху д 
гом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type 
 се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију  
ричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{ 
, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид 
сто запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p> 
 Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> 
...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче 
побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је 
pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гос 
 или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од 
наници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе 
еко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен  
ад својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о о 
ељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобани 
а наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду,  
рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом ме 
ид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пу 
"subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при 
био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Т 
, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако  
ога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....< 
, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Мил 
казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара узд 
 вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и нај 
чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је д 
 Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По 
новат сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз 
путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва 
А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какв 
ти с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве 
као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти секс 
ј су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опази 
гаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од  
ченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав о 
 ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За  
о београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то 
ид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана. 
велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је див 
у и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и  
n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, он 
p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а о 
<pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим 
 од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и т 
по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добр 
лави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа н 
и две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примал 
м код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова нај 
, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату  
сили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерња 
/> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић 
сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над  
аче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара,  
Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу с 
тнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и  
и, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће 
<p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове ш 
ним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поч 
же куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Д 
дили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, 
гово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило 
ему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу ми 
Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Зла 
да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао о 
и ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана х 
но су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Ста 
че: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Б 
ликих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S}  
ских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступ 
т.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се н 
з моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с то 
ижавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју р 
 Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је  
 опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би;  
{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Ту 
особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> 
огло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џ 
ако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје кол 
ру, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара План 
оћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ 
им и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја ма 
и тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у  
е опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао 
лаву завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знал 
 Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије 
кад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образ 
ући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе з 
ора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита 
S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Ок 
{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојн 
сак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="cha 
, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.)  
је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и  
гано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе  
у је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, покло 
ne unit="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чи 
 <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p 
би помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора... 
 једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле... 
лату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели  
ије чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцни 
та и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер 
оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту ш 
оследње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} 
.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац 
е прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да  
ред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и стр 
 да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као д 
ишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....< 
ј страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа н 
>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> к 
 је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је пог 
ао пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас  
орео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S}  
врну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и разви 
е такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У  
ородица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, оп 
е на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог така 
це врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p>  
.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у 
 да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу мог 
орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју ба 
граду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Ос 
кад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од 
меру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „А 
бирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто так 
илојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко 
им јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислит 
S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ  
 надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран 
урци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је  
чни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били 
лико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побег 
 кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више ни 
уће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У заче 
оту прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске К 
скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много ме 
оди младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Мла 
 Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>М 
буку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинит 
војке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} 
нац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова 
д тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана 
и без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спој 
тио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад  
еранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, 
џани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако  
оље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлач 
 да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе  
и у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто т 
нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице 
>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио  
пазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бит 
буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи 
 тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поран 
из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад 
дну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај 
 поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав 
 мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су 
чици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и с 
кону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учи 
и и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у с 
змишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отиш 
 чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз  
 случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се ка 
 на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску д 
ик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело. 
ош спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непр 
ту беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари  
ко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле 
 правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би о 
 шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="14 
 својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму зам 
друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су с 
 окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну о 
лату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце 
} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} С 
ије умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима 
е остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега до 
 с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим  
како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Д 
едаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у нап 
ак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је н 
 у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, о 
 у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину 
 руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те 
 намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и зл 
беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела 
ницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, н 
отуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало по 
ко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима 
ци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња од 
оја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још 
дна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад ко 
еоград, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другар 
 ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не  
 — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом,  
одаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав 
оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској 
ио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније н 
крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом  
и младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању м 
 уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу пор 
 је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи  
омучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти са 
ш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да 
илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбул 
а око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе 
товану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован до 
лу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима вис 
ела пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је по 
де, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад пр 
роје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну  
а веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb 
своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреш 
н би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погле 
зе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са 
веза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече 
— дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а 
</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново о 
узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже  
лество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше п 
 та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског 
озгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у о 
 Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која  
ајзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је с 
ори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Ра 
човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно м 
ила: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време про 
па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин,  
 јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, с 
му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на  
.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијам 
</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад  
поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="c 
 на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и 
Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево т 
аво, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног  
братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући  
 — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама  
ећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душо 
ан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се ко 
.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво ур 
; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Отк 
ницу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста 
аших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици 
е брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љу 
м рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не 
неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба д 
...“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о сваче 
 зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна друг 
ље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској ка 
<pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију 
 опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри не 
мшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капиј 
ачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвор 
ропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За  
 страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Ст 
ицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} 
<p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, ал 
 и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску ми 
 ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, ж 
ало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија  
 искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати ст 
S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству 
<p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окру 
ви ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S 
оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заис 
спиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, пр 
аћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђ 
забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо зва 
траја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије исп 
прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена висок 
 Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За  
, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок 
Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су  
е подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманут 
о начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке:  
то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане 
ом, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле,  
о је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону 
ара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем ј 
тишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је пос 
сти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице п 
погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће пол 
 дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избав 
ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спрем 
 да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S 
 и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народност 
ара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српк 
падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше  
 један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Је 
ко год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула ш 
S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим 
 да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која  
ева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше  
 и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају р 
каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Мног 
 то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од св 
рчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече ник 
а се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак кор 
ерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, ово 
>„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепа 
ом понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џел 
 нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња н 
сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог ко 
ика, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове  
рчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага  
ахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они ј 
им козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> < 
 речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за 
> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, н 
ле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — река 
Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механ 
из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у ант 
лојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S 
ање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршно 
и пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p>  
> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима  
ту је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једно 
ајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и о 
е; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су 
е Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се 
а се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и  
м тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени 
 као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га ста 
ни за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи 
а ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде? 
ављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Сам 
ок би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{ 
ке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира јед 
 нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турц 
 шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да п 
лати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног  
у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb  
абаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупи 
аздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укоп 
 сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замоту 
{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и  
 млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном рук 
сти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се 
ли Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 
мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све 
 су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Зла 
на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће  
путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> ј 
 да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим 
воје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство:  
 ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, п 
шид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Злат 
ан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то же 
сила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{ 
ад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко,  
гоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...< 
 живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле  
адио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад ј 
зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала 
а и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на др 
а Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто 
.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори ј 
ајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену 
ти у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа д 
у.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начи 
и је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А 
запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје 
едра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је так 
веде у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку 
 слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама  
 руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" 
Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачар 
ок он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити 
уге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене. 
на зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и за 
већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско 
 поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку  
ам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за тро 
им да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S}  
е је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица —  
оба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ Пос 
 човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, д 
ш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тра 
ше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту д 
чић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада л 
ова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у друг 
 Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене 
. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p> 
танио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат  
pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука 
ђани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука 
ву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна  
аштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chapter 
о; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му 
аљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује  
их догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код  
да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S}  
 тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна 
Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв 
hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним рад 
>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> < 
: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, 
Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв в 
ти“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњи 
е рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ен 
е катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, о 
а гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Бо 
притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — д 
ључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим 
сецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мор 
а није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим 
не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „ 
жмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен! 
вака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџи 
ао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у 
ј је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S 
огледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато,  
е јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Дел 
азе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је  
као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се диг 
 Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, 
, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти ма 
гледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и  
на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао 
в на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете 
{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{ 
а, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице,  
иковче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шу 
гатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш  
} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа... 
јећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашл 
азе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на че 
{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то ник 
овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним  
"7" /> <head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Бук 
на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је  
S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу:  
ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија 
кне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, шт 
, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="subSection 
 образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве. 
м.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја 
ка од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер 
 то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче 
} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само т 
 шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богати 
е, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турц 
ена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су  
кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гр 
ј добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва м 
<p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекав 
утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> < 
мне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџи 
грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведо 
равдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни 
ли она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био 
рачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица  
есивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, ко 
рну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао 
<p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, 
и су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака бе 
раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само ј 
..{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p 
еђу Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> 
 Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали д 
и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим 
и од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последњ 
 могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу 
ти....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор... 
њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети он 
стао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што  
те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу т 
 свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату: 
редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле 
 на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било  
 све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова сток 
капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на по 
ши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, 
облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров 
а обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџ 
ног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата пре 
ином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остал 
е Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њи 
на је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дођ 
 ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно раз 
на приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; од 
памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти пр 
.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива 
I.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S 
нала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела... 
ара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, 
м тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не  
а приђе <pb n="101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто по 
вела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се  
слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један т 
рко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-дов 
ској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Види 
“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежи 
крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p>  
бере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробил 
еоград, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо до 
....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер 
хније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве про 
проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> 
о и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је 
, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} 
 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у 
ји се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медвед 
у: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата х 
ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори  
же мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да зав 
рби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа 
мом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом  
и....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он  
мам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p> 
 и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слобо 
е и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, 
еизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло 
асака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапак 
вачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном роп 
 бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко  
се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он у 
} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се 
њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отр 
дама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила д 
несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече:  
осила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода з 
е јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Злати 
...{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је б 
вино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадн 
или су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза 
S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад 
з <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре  
ј врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, п 
дитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном ст 
љао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да  
ја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она пр 
 срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа ни 
плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико ку 
свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму 
 рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи,  
 Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадиј 
 очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао с 
 Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тр 
а вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у 
сно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад 
 рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова  
>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећ 
озору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана  
Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад  
Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше невер 
куд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па оног 
створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, 
ку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија г 
а погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пр 
, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је св 
} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Тур 
учицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просул 
и и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда.. 
тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само он 
снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Ту 
ке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S}  
говића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефери 
церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ови 
Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лу 
.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, д 
 <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће  
ам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb  
 није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и 
а хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опа 
ете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вај 
равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у  
 њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној р 
p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме живо 
 народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао 
 онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле —  
 не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S 
шти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије 
за шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И С 
вели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о  
.“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>По 
е, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми 
 мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пр 
да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Б 
штених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здр 
ој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и по 
е заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме 
тва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја  
зили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—4 
о, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки 
осла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и са 
 њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{ 
оста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа к 
ућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} К 
?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се ту 
поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Нов 
; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађ 
у, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му 
ту није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу н 
о имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега 
лена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђ 
ићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали к 
 својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породично 
е, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру  
ала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису де 
да Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Ни 
у краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше,  
урке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред  
{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, 
овој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са 
к трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, 
ана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по ва 
из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, 
е предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је па 
 јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак не 
 се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи 
амо један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обад 
нас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учин 
није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ћ 
војом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме 
ти.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну 
а бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста 
те.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што 
т сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз јед 
, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва око 
 Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој 
еше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлиц 
 Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој 
/> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше м 
ву сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе 
тао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је зас 
питала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најз 
мо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене 
 је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару 
пију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи 
ак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива.  
 млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца  
ући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно... 
, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, и 
 дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћ 
 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здр 
; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> 
е, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S}  
?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу  
Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно 
кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред к 
рак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто 
на тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торб 
у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало  
илично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто 
 као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила над 
ала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољст 
на беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман  
а своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Г 
 никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао,  
е дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је  
} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> 
 скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узв 
ен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио. 
 са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за  
 Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је 
оба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, 
, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби  
диле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, д 
е низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је мога 
била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с п 
о се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и  
 у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети свој 
ву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио  
ак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у  
зио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} 
о први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, се 
ти уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он 
у.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chap 
и дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп ј 
p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси  
га оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S}  
 „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није н 
Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; 
 љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина бе 
 крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>К 
ем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> 
ити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <p 
сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад  
ла, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у  
 овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и  
оју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи ниј 
 је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала  
је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако мог 
ека....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше,  
доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини 
 дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један 
а која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; 
зели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> 
ог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивт 
} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим  
њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће 
о се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара же 
бразе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико су 
реноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што  
 ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакв 
али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити 
ајмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да 
, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном  
ад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p> 
ично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући  
ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путни 
жић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој р 
} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекива 
ној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвоп 
доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхић 
ије мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи:  
уж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет  
, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити,  
 своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити 
јој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и  
ао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се 
омоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> 
аче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена оби 
ругом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се 
а један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником  
р, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу  
висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похит 
амачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, раба 
тра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења  
и није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за св 
Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозори 
пазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво с 
S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се о 
 се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас и 
....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти  
а је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата ч 
иле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад ј 
али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу З 
скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи 
шла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту 
е руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прек 
тови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платне 
и призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарај 
је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога сре 
а, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на  
 дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем 
е ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија 
 крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави 
ру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у 
а да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ 
е, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну 
/p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да  
пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим  
црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} 
то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Ком 
рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи  
 јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одм 
им и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па  
 <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут 
 цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била  
 добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених папр 
рни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милој 
!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану. 
из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети 
лактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он 
је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи нек 
 дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Ал 
нање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако  
еханџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда 
{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме 
ласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у  
Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она с 
спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један па 
ао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одго 
 до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток бу 
агрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" / 
у данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријев 
тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Беогр 
н пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном проп 
екај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стран 
вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га пот 
т, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, 
ити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, 
 се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; не 
а у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певај 
 свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невес 
 трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напре 
во сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа 
рган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и 
, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и  
није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година. 
..“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једн 
вда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не 
ла....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто зави 
рњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту  
му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се,  
штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи п 
 живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од п 
аше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан  
жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поре 
74" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{ 
{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад о 
 Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као пра 
им орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану.. 
аја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по  
Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Та 
ган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и  
 где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За шт 
еху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе  
це беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко  
да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе 
е ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих те 
а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> 
 слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два 
ве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отима 
доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег 
а је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован  
рскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S}  
 се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, к 
ље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на је 
..</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо в 
леда у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и  
, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло л 
" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећ 
за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{ 
 а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још  
овек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети! 
 последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест т 
ви поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, који 
ква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним к 
т турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!...  
 нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p> 
.{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлу 
олан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бега 
кше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађ 
ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Мих 
равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У к 
 и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загле 
 <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село  
очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачуна 
кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде  
изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су  
осопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и  
ло удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и ос 
рна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим с 
дарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} О 
Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени  
p unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утира 
орише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Прокл 
о кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на пу 
 убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу 
ши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође св 
 је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој  
еговој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} До 
шид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Бе 
или?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је ме 
унав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p 
тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је  
пре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи н 
днео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у к 
иког ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњ 
врдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква зароб 
е на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примако 
ек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ст 
Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- 
ој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Бегра 
било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицо 
 на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исп 
ав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и бул 
воме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није 
о на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је  
пак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, 
о с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме  
а турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали 
а, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, к 
 и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </d 
!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не ту 
те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још  
илојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јеса 
иво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах  
ише од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Баб 
тајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети с 
тку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се  
 је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је  
сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту 
често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p> 
 како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, 
буђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Т 
 срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико м 
 у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли ни 
S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шт 
обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти,  
део или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ра 
 Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се 
ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Грес 
онаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се з 
 Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о  
рошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак д 
х ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале н 
чи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро 
ека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима 
и, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и 
ким језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и б 
ла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да 
p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао  
ахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{ 
м!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, —  
помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро пром 
 нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нис 
{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милој 
 јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не зна 
а и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p> 
!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном 
врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише  
тиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, 
о добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам глада 
се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој 
 ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа ни 
е се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори 
тара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} 
Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: 
е ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа,  
а тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S}  
а ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може поне 
..{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим 
Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у  
, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прош 
пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово н 
} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин:  
 то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не 
 Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Мило 
 кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p 
ла: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на  
 механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; п 
та се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле ш 
да могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, 
сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла м 
 бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!.. 
ни ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је 
дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да 
хану.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам,  
ро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да ниса 
дравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, 
на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори 
ке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?... 
ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад н 
ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене  
а ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке 
, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћ 
о по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му  
е, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену  
граду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно по 
амолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет  
зујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће ј 
даље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилус 
изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским  
мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којим 
 села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање прек 
о једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За т 
иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се  
иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини ј 
њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те та 
у тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто моли 
 говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и 
ну....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с ист 
ан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> < 
вана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у  
ти....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као  
џија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S 
ао трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као  
 беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђео 
 имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци п 
к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним пр 
огурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху  
различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не 
 повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне оч 
же, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије св 
е истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се ра 
погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек ни 
<p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ран 
очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чо 
 млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усп 
раклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка л 
 мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обо 
 дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</ 
е у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и к 
аја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавиц 
ј шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S 
егне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време ш 
} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена ид 
ти сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека та 
 она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> 
ад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у ко 
 у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <di 
а и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће в 
и, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро уст 
 весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Б 
о се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био 
и после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо р 
: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milest 
ај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџиј 
дић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче 
адић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за 
Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди 
Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне  
шао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на про 
 пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на јед 
у у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше и 
у је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој к 
овић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је 
ао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећај 
ве матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали  
еле.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је ве 
иховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога 
д није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте  
овољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све 
ир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао ње 
 по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S}  
е меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и м 
И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души 
месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се  
а у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од проз 
еби друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „О 
 и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорил 
 Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није н 
> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у 
ене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у глав 
} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном мес 
тини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је м 
ама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити 
} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S 
механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падал 
у прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Ист 
варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу 
ио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи 
ет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски ст 
 старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао 
угом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко  
у Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере 
кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове м 
лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омр 
а да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком  
Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и  
 Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, 
— оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и с 
 није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претр 
 ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Д 
турчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је башто 
у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога дру 
 ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало с 
а се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, п 
, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зелен 
 му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! 
 запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце о 
 и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом 
 прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Лел 
страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада 
опот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај не 
</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су 
, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми за 
> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше и 
ме оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две  
 знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и 
у тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — 
алко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао 
е избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се  
јну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле 
Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко 
да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ћ 
ему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек 
 дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па ма 
о неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....< 
и речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде 
Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик 
ажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи. 
S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и дон 
(обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} 
ури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак нек 
а да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази 
не за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младоже 
н пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све н 
а сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} У 
грађена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју  
д родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). < 
потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прош 
ала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварс 
д угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> < 
>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу т 
 се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на пам 
и знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и 
своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо о 
ак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом  
о име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на 
аљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Је 
угог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леж 
 ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и да 
е врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак 
 знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p 
аније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто  
.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang 
им заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" / 
<p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави  
 бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И ч 
уге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гор 
обићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули,  
.</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумиц 
а макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те 
 нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором  
е заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не г 
head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обре 
...{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени 
лико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, ш 
а...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу 
анко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива 
иђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време би 
 онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ни 
 су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београ 
ила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Ст 
еоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешља 
блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах  
а сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ов 
 И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било,  
има дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћ 
виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде  
 Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи 
 каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p 
цке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} 
"123" /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S}  
 стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, 
....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав  
м гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуг 
>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: 
лату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој же 
ила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој 
у.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, 
моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа. 
вак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћут 
 се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се 
у ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај 
/> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, изва 
 Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се  
даде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли ј 
: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, а 
она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне,  
оложи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек  
ајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> < 
еја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџ 
ло поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јед 
спод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулд 
и могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти тор 
 беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда  
н овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, 
 и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div 
аки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преоб 
ати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, с 
; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску 
" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то  
ућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети сво 
ут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дур 
у да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем к 
/> <pb n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга... 
и и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али 
 ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана 
{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа... 
е би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико то 
 пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була пр 
вори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи в 
ма пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда по 
е већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је  
 Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура н 
 Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зрац 
ошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капи 
та је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви ч 
Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> го 
} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек  
 на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је с 
тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p> 
} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се 
још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, к 
ије ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога не 
p unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја ки 
окле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести! 
се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Бе 
 да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни прем 
 турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непр 
огодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав зна 
 трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра,  
Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара бил 
аман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи ка 
 подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У о 
 донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица с 
<p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бриз 
 поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где  
лаве....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. 
/p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, бли 
а је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чу 
 није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи 
м одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на  
ead> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је оби 
stone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им  
ју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да 
....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} П 
 и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три кр 
е.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ 
да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што 
 човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да  
е, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара  
гу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој ш 
ешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; сво 
пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код 
изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са  
м описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жа 
з далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му 
уку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само  
 кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им 
чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и опл 
.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога 
 по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осв 
оват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила,  
знемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро,  
нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p 
<pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет з 
ређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнут 
S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казат 
добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није виш 
 гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече се 
еца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме  
 запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом је 
љима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p 
ицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бо 
е Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко.. 
трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При р 
 је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд 
е у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каж 
мшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела  
ео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види 
а младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече  
а није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац,  
ркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата н 
, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине! 
 тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупиш 
те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да с 
</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином с 
 није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све сврш 
="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски бла 
жица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, 
S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S}  
родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њ 
а кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановим 
де Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: 
 тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...< 
 је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња  
земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{ 
... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и 
најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћу 
p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици сваш 
урџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није... 
аше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање. 
b n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p> 
е домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, ниј 
здижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коња 
 тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и  
обом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да м 
зана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и ви 
рџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> 
{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} 
„Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко 
били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће му 
 му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини м 
!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Зла 
е беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му  
еко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа  
м <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!. 
ње упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала беле 
Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чоб 
 „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S 
рану; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак 
во злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде изброј 
 и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били тав 
....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али с 
 сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лу 
чицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, ос 
в минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју т 
.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори... 
аптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! т 
трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија. 
ди који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и 
 прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над в 
по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом јо 
 још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше вре 
м гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа д 
жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара за 
страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој р 
 <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд од 
сам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће ко 
ком, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџ 
орити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да нико 
 их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше 
" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати с 
 си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ак 
 си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову д 
с Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше 
ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју 
е Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S}  
бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи! 
шетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше 
викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у проз 
ји: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко 
м?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у пла 
сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S 
 јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко 
и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики 
 и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да буде 
шко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула 
држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није з 
ви?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на јед 
 помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле башто 
оме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи 
Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се т 
> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да 
зи....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још 
араманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, и 
{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> 
S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} См 
ате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и св 
колико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде. 
/> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу 
и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овд 
кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он поз 
, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S}  
кореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у  
 пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају 
чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је треб 
 запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевај 
 хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што с 
, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Т 
у.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка. 
даше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима ње 
им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доск 
{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и п 
и се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узр 
ала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису разд 
а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва т 
оћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше  
а се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети са 
њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошу 
азнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Једи 
овор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и  
е хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџани 
тине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за  
егу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <p 
идовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом  
адиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ 
ељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијај 
ове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи? 
 хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она п 
 ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исп 
е је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Зл 
улу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем? 
је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S 
...{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуг 
и, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много 
, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Зл 
алим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Ма 
жам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако  
ађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и пос 
ма је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути  
обра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитељ 
јко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{ 
бу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја  
ад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти  
 само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и прија 
шчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и сре 
“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Зла 
{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, 
вај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па  
 терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</ 
че сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би  
цу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} 
То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по јед 
д оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом 
а тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела 
} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под  
а три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.< 
д некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код свој 
ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S}  
C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S 
ла.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу м 
ead> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бив 
</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата гла 
p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запи 
 а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта 
августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше  
стига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све т 
b n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну свој 
ким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у 
 време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, бо 
читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се прибли 
у се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два  
 облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа  
 фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена З 
нца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и тро 
а, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је пу 
 — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави с 
а рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај ви 
n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја л 
образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног 
анко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Ова 
љеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео гов 
<p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђал 
а анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говор 
о:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да че 
ђе у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!.. 
ут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“ 
иријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} С 
ед друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле  
жбе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Б 
ије умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда пут 
кињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран 
, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је 
устаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од ј 
3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и о 
ике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милој 
днако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин. 
а тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како ј 
} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за  
тише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој  
ехану.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко ј 
роцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је  
бе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмара 
У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију ка 
ng="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажн 
дну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан 
.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу 
ахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га  
ево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево  
че дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај за 
де када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпа 
ише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну 
је, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом  
ет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао ст 
} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се с 
опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој меств 
1" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе и 
 жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Х 
ко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагњ 
и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и виде 
ћи и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет с 
е: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио  
е биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се 
ке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене  
ле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци д 
ограда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчан 
 узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се п 
кве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже 
олико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-тур 
ници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише 
онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњи 
ај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз та 
егао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Ш 
 У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" /> 
ни сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше 
 сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У 
е, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphic" /><pb n=" 
Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко ј 
ињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га ј 
еше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Беог 
оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту  
</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} О 
лојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо нап 
 се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна т 
евалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опази 
ше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником  
екивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, 
па у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отид 
а повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што  
адан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим  
па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p 
о је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов д 
</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим с 
 њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мал 
е Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p 
ем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче  
, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Ми 
рочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кра 
 а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у м 
ату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном с 
?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у ње 
тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за к 
{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и и 
путници падали....</p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „ 
завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за  
тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашт 
љио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко  
>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше  
дмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се  
ло по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Ми 
и није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка  
 механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде п 
да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад за 
д беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нем 
, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста на 
еш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио једини 
3" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, а 
 проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро  
тресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди 
остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо 
 почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се ва 
Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у 
ући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb 
 је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Ме 
о је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Ади 
n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Ха 
ојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p>  
ут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну п 
еч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n=" 
навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи ме 
о је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео  
уће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S}  
, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати 
вцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашов 
и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити  
у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и пот 
ћи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га  
Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наш 
> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу против 
дини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба по 
тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшн 
, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који из 
штен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све ред 
то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварит 
етим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што  
е ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било... 
 си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се  
ико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ј 
 ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“ 
 одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи о 
а не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за 
товану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш у 
 гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још ч 
све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изн 
обри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута  
нила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>П 
сило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла виде 
ојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то ш 
м јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде  
иховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у С 
у ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџ 
 погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми 
, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право,  
ји:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема. 
хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле 
мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам  
вести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако  
лах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка в 
ар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива. 
аших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо  
ара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва  
амо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Го 
род живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два п 
 рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног гр 
иља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она 
и коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? р 
 дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бр 
лим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мал 
еш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој  
тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно 
 па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па иде 
зујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледа 
з трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве 
Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла 
, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} По 
чи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Сто 
м на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти с 
есам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај 
г посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми 
е нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема,  
, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је зате 
путовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и же 
дан леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођ 
а тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их з 
дио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама дв 
 ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младо 
ме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало  
оји је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претво 
сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вич 
а те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му 
 ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити 
вечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне раб 
пере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год по 
не!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наје 
.“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — бра 
> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заро 
и ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче 
игла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у 
г оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџ 
, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али 
ав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му к 
ра које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Им 
/> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе  
а нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — 
е говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Мило 
} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p 
е, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље 
да Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци  
видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном  
све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Мил 
 није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао 
дског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне  
ја се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Под 
рашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да 
ш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто 
n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: 
ехана.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је  
ио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучи 
<pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли 
авној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и  
бро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му п 
> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се поме 
head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој к 
лаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрем 
 а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за с 
где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p 
у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} 
ију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имал 
а.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата. 
.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није уме 
поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Б 
, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обаз 
а Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек  
аће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Б 
да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, а 
 У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега  
олико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд пу 
аложи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косов 
чу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је г 
 му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да прен 
ја.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски  
као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту  
лико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам 
кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и  
ала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је у 
шао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Мил 
прости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадам 
 оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и преблед 
</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовање 
ли су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих к 
Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава срем 
 из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се  
.{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешт 
 указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Миха 
ог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита 
а.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопи 
јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да  
џије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те вели 
 само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао  
— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му 
и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на ком 
ебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Мило 
.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом к 
му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
у...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, п 
ad> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ 
18935_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених рук 
се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасни 
ваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га 
а овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан 
је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, у 
и чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нит 
} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све 
лојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком 
 село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло 
, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно ј 
ли, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући 
хани никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и меха 
 зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Мил 
оворио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из 
До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену 
се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: о 
ће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И  
а да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазн 
ар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није до 
Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Б 
 Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="6 
ако ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ узд 
утујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, 
, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да  
 казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, 
мишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и  
тела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па п 
} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде. 
ује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добр 
радан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, о 
овори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је д 
е дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође 
лојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S 
донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комад 
ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па 
ја га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да 
амо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: 
а....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи 
 истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли  
по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда ј 
раво кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће р 
запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи  
Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Ла 
p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турц 
омуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му  
био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто  
, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замол 
вке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што б 
тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо 
ет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Б 
а Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, ј 
 речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим ку 
 ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши:  
чувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре 
шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ ј 
</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити 
ћа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе г 
 ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаес 
 једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџан 
м и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S}  
 опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у на 
ду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше на 
изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Зла 
 свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци 
ло „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци на 
тави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му:  
му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се гл 
ро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ћ 
им загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с в 
умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој  
S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну  
комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кућ 
 срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богат 
{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче 
имању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати 
а су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb 
устој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре до 
маку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну баш 
ртона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашниј 
лојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој с 
нче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очи 
 људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година 
вим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Ж 
трче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као  
pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач реч 
види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он 
се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њив 
оћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под о 
ара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да ј 
сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причи 
кад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је о 
, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и моз 
вог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца... 
p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем т 
Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу мака 
уду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <p 
тари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С најве 
ало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет ти 
} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли 
ајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени  
 враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Беогр 
ница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ли 
ше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин  
} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14"  
 још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, д 
 да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу 
...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао сво 
Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћем 
n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</ 
о остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по 
ти Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако л 
 веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати 
{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се и 
ше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шт 
 му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да 
и и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обра 
о се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, 
/p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју  
ио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџиј 
ти себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате 
це више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зр 
гао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци и 
еда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде н 
а длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм как 
 рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S}  
али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би 
акле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилиц 
S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке. 
до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“  
 срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У ма 
цу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 годи 
е заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића 
обе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорг 
 иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младоже 
а да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећа 
раду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда 
 варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом каш 
у Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за мл 
младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S 
p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У  
ли, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача 
ца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском  
 n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у ка 
лед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете З 
> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата с 
и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; ли 
е зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замил 
 новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле  
p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио не 
и како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажа 
о на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гост 
урџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="5 
више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред го 
жише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турск 
илен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала  
 <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се р 
чунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код вр 
 пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Доша 
 она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере 
ула била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је до 
у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму но 
 како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем с 
ца; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесел 
ош четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и су 
г ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а 
арог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се  
ланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њем 
о чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до  
и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата 
ега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се заб 
бично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега  
нак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више нова 
ет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу су 
з преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и то 
 тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у  
, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће д 
 развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена с 
ђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако  
е). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у но 
</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на коли 
ан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита 
 новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и мла 
по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она  
 се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.< 
p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се ис 
илија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар  
 после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже не 
 обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што  
 мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{ 
олази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења  
ма, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз прегр 
Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S}  
.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се 
стима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да с 
 чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавил 
ним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њо 
 је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како  
} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да мла 
Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опа 
ије био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту 
нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену 
ућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук- 
 и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дош 
и месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурб 
пиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, с 
е у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попада 
<p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не б 
ше не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} А 
е застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} О 
м улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А мож 
ла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми  
 опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!.. 
ко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави 
 обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и 
елико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и л 
 пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стај 
 каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и д 
 дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила 
 Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати  
ог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и  
н сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одг 
 остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није  
 закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n=" 
аранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу пор 
о се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи ник 
6" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све не 
к, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био позн 
руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до  
дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста пр 
лата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога о 
јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ет 
џана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p>  
S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше 
 разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Бе 
по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше  
рити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S}  
 је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату... 
о бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њег 
<p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа 
це имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово дв 
ву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим по 
S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне 
p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> к 
на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Поч 
свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да св 
а чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену и 
 је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па ч 
гледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмуре 
па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа 
S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговс 
ала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да б 
отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трп 
 је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није  
 терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, пр 
 доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живо 
је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео  
трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе 
беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио 
 поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S 
цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она. 
аду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— 
Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је мог 
, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; јо 
ојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и м 
на још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је 
оз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате,  
остоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислил 
 дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала 
, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор води 
обе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p 
дна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у 
ети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, д 
кренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан поста 
има све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S 
руге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега 
адоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није  
осле првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мал 
оји су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, к 
е Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p 
јвише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су 
ње на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала 
огли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p>  
Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Тур 
су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једн 
свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек  
у жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће  
<pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све злато 
 затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила п 
ошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Беогр 
ворио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред  
и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S 
и беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад с 
огу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до д 
о оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син 
—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али  
ста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српски 
су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и  
да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> < 
и никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град... 
ћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али  
ање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мен 
итељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p>  
је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као 
 сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш 
ико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада  
ви и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" 
Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам  
овати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако б 
S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у меха 
{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаб 
 он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломи 
 знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто те 
 казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети.... 
епа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама  
и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна,  
 је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Тре 
Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећ 
ину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима 
чка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста ше 
 тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по 
ики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће 
....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како сме 
да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стран 
рати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су  
 и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: 
дом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље,  
иком не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја 
.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на изма 
 крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трун 
се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И т 
а добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, гд 
ер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је 
азати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: к 
 Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на о 
шла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризн 
ека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном сав 
ана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а  
нај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ћ 
ла својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта  
уда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Планд 
 девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није 
Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p 
атиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а ч 
Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах про 
ује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други раба 
м дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма коли 
е стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако б 
товања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас  
ри некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити. 
“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ 
дан пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде о 
дина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски  
и они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спр 
Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Вен 
 испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски 
ти.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког ј 
ку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала 
е за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало 
дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умор 
љенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је про 
 мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својо 
а...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара бул 
жањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на у 
во, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клис 
дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном 
рити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине ст 
 рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше  
 <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далек 
ута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти в 
на; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити 
а бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Раши 
евоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, п 
Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео 
ио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица ту 
 није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је сл 
нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за ови 
ђен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега ни 
S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и  
ти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“  
 Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се к 
хне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао,  
ј брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па наста 
о одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се  
 — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну бив 
му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било им 
воју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако 
оју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S}  
треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турц 
и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала 
добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци  
као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробу 
вши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да 
е, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} О 
уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S 
адовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај м 
е се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</ 
оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије  
ве једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна  
више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задо 
леп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не  
она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ З 
вољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, 
асом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо 
вори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шт 
ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p> 
 нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лак 
 он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах и 
.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза ск 
чким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу 
б, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку 
hic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S}  
дем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти плат 
о му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох на 
којни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом  
...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти? 
е!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах 
је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја изва 
ланина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастреб 
е оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злат 
Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми ча 
 најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову с 
еш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заи 
 детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам њег 
> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје,  
</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... к 
..{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убић 
дати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам нек 
књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> 
p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милан 
ем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{ 
, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се моји 
pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу каз 
/><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и  
ите <pb n="17" /><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшиј 
здахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су 
апамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се  
у макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</ 
: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станк 
 да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, ве 
 ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата ниј 
ом, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу 
кав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја пут 
 не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџиј 
што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и т 
ите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „В 
и <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадн 
 нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара  
ти из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале  
у чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још ј 
е услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог једин 
м не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у 
механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница. 
евољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>М 
а високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у  
крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи! 
 лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону  
ход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни с 
урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто 
авек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче пож 
ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, д 
>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге  
астане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се 
 охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобан 
м мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При 
ат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и за 
узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу с 
ад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{ 
жење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара 
 лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S}  
рши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у 
шљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> < 
гледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути 
ес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах ди 
 видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толик 
{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на св 
у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Бивол 
 прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мо 
урчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи 
ца девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи,  
ула.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказив 
А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нис 
 се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} 
е шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се ч 
акрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један ма 
а, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода бра 
је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Краг 
 Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зау 
ишта пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко  
лаве.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и  
о је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата 
ој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је 
и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.< 
{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија,  
јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како  
је судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела  
х старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо как 
а се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али оп 
Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више.. 
од од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле ј 
грмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку 
време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тираниј 
пе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— 
ећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца 
 ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало  
ивот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва 
 с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш 
 су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — по 
та дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p> 
— то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.< 
розор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по баш 
ом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући 
ље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово нека 
 учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше 
тељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="1 
га пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дуг 
е ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде  
им се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим 
рећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа 
о овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети  
а у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, пит 
лазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко г 
а Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудим 
и.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запи 
и родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <p 
са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Умор 
дије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану 
 у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разум 
/> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чу 
ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млад 
 То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у ж 
део слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом... 
жели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом 
еде као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре зв 
а случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се 
оњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и  
т се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! н 
Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то врем 
би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он  
бразу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и  
жи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова ж 
еде, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, бра 
pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бр 
застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомича 
није место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што 
војче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носиће 
е мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чис 
ари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и как 
снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> < 
руда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да л 
у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Миха 
рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду 
ђе кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ  
а од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беш 
пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{ 
 што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додад 
то беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџ 
вај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му сп 
ога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на јед 
љак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поли 
 иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у к 
џана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не мог 
 чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш 
ити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Раш 
</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав  
оче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све јед 
 дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му ј 
Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве 
....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избави 
а два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и послед 
и рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен ч 
ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не г 
н сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћут 
тати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко с 
а сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одм 
} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ  
"176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог  
 народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опро 
прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: 
и.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...< 
 кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а 
да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и  
са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носил 
и од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо  
е рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узел 
е у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер 
{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође м 
аде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шт 
ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћил 
и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, к 
!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Б 
ткуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на н 
тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за је 
ече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шт 
ше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке поглед 
рчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n 
жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једно 
гово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је пого 
 виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....< 
сито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зло 
аре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао,  
идео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У јед 
 буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџани 
глед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече 
еда Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сус 
</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back>  
 и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то 
а била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у св 
а, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У 
 је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође 
својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.< 
оче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се 
итељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Срп 
узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опр 
и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један т 
унав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и О 
мах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње х 
поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин  
а сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури 
о је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост 
хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намрго 
в бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мо 
ду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће су 
хану доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар  
ене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојк 
жљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколик 
крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућут 
тери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао 
-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему 
ером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и 
{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је 
е се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баш 
у и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="1 
 Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погле 
уши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџакл 
ори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суб 
p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невес 
љу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Б 
ах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом 
живао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и  
ком ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и  
еханџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сом 
ошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неп 
 И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и 
лату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој г 
 за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а би 
 прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </ 
акве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још јед 
иљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирил 
чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао б 
није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајнич 
родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе 
еки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} 
илепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово  
ивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јас 
м је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око ње 
е попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну р 
ади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто  
сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, б 
 како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђи 
е....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задр 
истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму с 
то у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Мил 
ко је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, ка 
ило од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водил 
се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује з 
ео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док м 
је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом  
моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32 
дује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се 
 јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети д 
азрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом о 
{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: 
 Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је 
уће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана,  
у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај 
еца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа  
а све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{ 
} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S 
; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље р 
илојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те пр 
ком ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити м 
гао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} А 
 пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац. 
 га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да б 
га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша  
лојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто так 
...{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота м 
мо пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, изв 
 ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чека 
{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у ве 
зничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе н 
о....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у свој 
.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџиј 
о.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија,  
 није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао 
а кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67 
кве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где л 
 је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S}  
, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући  
а тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како ј 
ки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла ја 
једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари њего 
 и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.< 
или: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>П 
ли видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место 
пита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потр 
„Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад ви 
 и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Б 
ивоту није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог 
сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и  
чега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу 
ове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, н 
г сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и дру 
реступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, 
.{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један  
и, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну 
tion" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у  
 узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако 
..{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он  
ечио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш,  
едрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Дв 
цу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и пре 
ити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и  
олини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је 
ући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син 
 овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на 
" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство  
ео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива 
 додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Ср 
мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад 
е, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу 
 долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е д 
ди не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи 
 тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, сло 
 погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде 
S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељ 
е одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад б 
..{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, раз 
 урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испус 
 Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто ниј 
тари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гости 
љак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је  
арао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није в 
и Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахир 
то замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и  
 глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S}  
дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихват 
 механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко заве 
 узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, 
да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли —  
ац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели 
а не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </di 
си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сре 
ње.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} 
дно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве  
, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве 
 и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже бо 
<p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хт 
64" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног  
— А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што  
ра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењи 
 жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео  
 Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли мо 
рету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни 
Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нара 
души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња  
а, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи  
, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици 
механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у ме 
 се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души ст 
е своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова 
акве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој м 
 он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође... 
жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемогли 
на свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се 
 и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој,  
његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је пос 
 почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромн 
н се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћ 
ворило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на б 
 који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче 
та месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit=" 
а души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да  
Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би  
не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је стра 
ру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор вр 
бавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодр 
се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу  
 сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по 
е.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну  
рату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и  
уо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати  
у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S 
се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено 
ту.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане ч 
ах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му  
н оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун г 
о јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да  
{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и к 
 једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у к 
 обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подма 
рским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје де 
ашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S 
вак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе  
ad> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се се 
з Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је  
 готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p>  
стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго 
д су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали обл 
то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини икон 
ко му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу је 
{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки ко 
и, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет,  
ђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она  
ли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто  
ead>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћ 
 неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећ 
а спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао  
те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима д 
 се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре 
м селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старинск 
ило доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="12 
 Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је 
еговог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова о 
х да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако  
е старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би м 
том извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а об 
 се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био  
ви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од ме 
вши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S 
мах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ћ 
} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S}  
; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке 
љачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је о 
ја вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га  
и познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро окова 
понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан са 
а.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> м 
око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће ре 
рска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита 
ао да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она пад 
многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, зат 
н петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{ 
рг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке 
Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатни 
 на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га башто 
д, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт  
њем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о в 
чвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам ус 
све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се  
м је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће поп 
и и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је 
 носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да 
уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана  
огу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непозн 
на кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} 
"71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама м 
трашне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, пока 
оло око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је кра 
ли потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи кати 
тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Мих 
а није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду  
да изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S}  
ви вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и 
о нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Ми 
бадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче от 
е је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро  
јем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко- 
ој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?. 
ите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли ј 
> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p 
 плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље от 
ац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се је 
едног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злат 
 тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши 
урском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам 
точна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону уз 
чала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван  
и је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио 
рашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, ра 
и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумиц 
, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио  
.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, 
 није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може  
ене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи 
гледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут 
ада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи 
ој раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су с 
тово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p> 
ца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука игр 
остар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад 
шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се  
 баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натовар 
ољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p 
ћута....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметн 
овориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој  
да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и кр 
и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла оти 
о, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му,  
удноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурил 
у се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на дв 
му не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, од 
 племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром око 
е знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, реч 
 али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива.  
ћи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено по 
 бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју бо 
а на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој 
видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна 
ах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа св 
одио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно дру 
узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим с 
оме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку 
сле службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом р 
 дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} 
{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и го 
> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торб 
читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе ов 
дмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах 
асамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоко 
" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво им 
оре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре до 
а у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу  
 ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше нај 
он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне,  
иљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до ду 
 своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он  
{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла 
а је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени конч 
 тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа ни 
вога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић 
ласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовоља 
rl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шч 
е нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — 
ого којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду:  
ну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молит 
изу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару 
.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а друг 
асет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекив 
што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај изме 
о да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд 
ћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" / 
аџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Зла 
рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно 
лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата.. 
Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом во 
 <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламти 
Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па г 
 старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али  
ву, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњав 
ветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи.. 
p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се  
млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она л 
ћа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и ст 
исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: 
стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S}  
стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ 
стане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу.. 
а веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплаши 
p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поузда 
 Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе су 
.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очек 
.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво п 
е крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун мес 
....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калау 
башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљ 
о у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади она 
и: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у  
утнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Ту 
себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је 
ај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бу 
ражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишље 
Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!... 
вежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb  
} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Зла 
 стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n= 
уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада  
код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n=" 
S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станк 
 се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на 
</p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја т 
 очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и  
 углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима  
есавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се 
/p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу 
ки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путниц 
дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод к 
едном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога  
 равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом,  
аче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој  
и.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од ц 
им се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви.. 
е по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушк 
га....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место 
мо 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путов 
грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с  
нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — х 
 Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак глав 
 <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p 
.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!. 
 али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> < 
 бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он ви 
 је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се  
{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрв 
ико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџа 
на; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ј 
 размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка о 
/> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори,  
су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јо 
београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкива 
е изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек с 
ртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повест 
нко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не 
а недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је  
и све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати 
амо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо т 
 доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију,  
.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од 
клије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши 
ај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико  
више, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, бр 
 и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је  
.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ 
 /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и 
овору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било  
ти: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је дов 
можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он 
ћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на пр 
ти свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима каја 
 су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у кона 
ме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p 
 зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако н 
и зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} В 
_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце  
 већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се  
158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му  
 су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Се 
они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су 
 чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као пра 
а Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу 
 <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, прич 
> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли ј 
нам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и 
ади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа ок 
ели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је глед 
ту доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ће 
“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту ј 
 идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ 
цкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „ 
ево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног м 
олесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку 
кавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, 
е: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам 
p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом пр 
у страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и некол 
ин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван ш 
са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људ 
 диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад 
до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле 
и могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<fo 
ло као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, 
 идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она 
 и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ 
роме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“,  
</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове меха 
.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи 
љи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклет 
 бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор 
је.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да в 
а је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо 
у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и та 
кога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што 
 путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдски 
ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Беогр 
 дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу,  
 се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Сел 
е речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не з 
 су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава 
ам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика 
и ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубо 
 знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и к 
у му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Бегов 
најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, и 
мо назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радос 
 или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издр 
head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} 
дити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба  
во зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде 
то српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је б 
 да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, д 
зу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> оч 
>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади је 
су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" / 
 Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка за 
муклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћ 
 руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира  
прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба све 
и да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у баш 
еђу Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се д 
кацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских  
нађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачк 
пукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} С 
лије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко го 
ао бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, за 
он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турск 
 шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати 
ли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беш 
{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачуди 
е од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите 
е десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом 
, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилу 
, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у  
Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац,  
ом, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанстве 
} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А 
аграду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на 
ницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје 
о, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија 
зверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез зат 
одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „ 
гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен по 
дница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први п 
та украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} На 
а је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, сам 
сто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха 
аше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника р 
 дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до з 
здвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на  
 прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на проти 
ко је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“  
а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде дома 
у ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше про 
ла је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> 
рши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, по 
е собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и о 
ата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S 
се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту к 
 си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турс 
 нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Как 
еху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од  
 Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет 
ба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен 
акшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој,  
 даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је 
тпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; 
 на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махм 
{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад  
 намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и н 
а крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до  
 Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="ch 
 је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p> 
њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; 
 брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Б 
 повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекав 
отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари 
учаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што  
ваку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{ 
ила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Ст 
тва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и посл 
- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно 
џије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у  
 па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе з 
 последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре,  
.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он сам 
d="SRP18935_C1.3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Тур 
d="SRP18935_C1.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је 
и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и некол 
 добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркт 
 веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и 
поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и у 
ет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чи 
ења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леге 
тнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати 
пекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер ок 
Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S 
реба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна г 
а заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела 
на рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено  
 лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на 
е непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавал 
 дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а д 
би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер  
 могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо с 
оћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и ос 
се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије  
а....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Бегов 
о о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се пром 
 неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над сво 
ада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су 
 један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих  
 потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто т 
ај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, но 
орено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак н 
 ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздах 
говори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке в 
мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа 
 пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Зл 
мо водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу 
" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешт 
вијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пре 
На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама 
не, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S}  
вог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да  
опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено мест 
..{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" / 
могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прек 
не дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од  
p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Ж 
е иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n=" 
а турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете свој 
во, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа н 
ајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио повр 
сећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног  
вала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро 
одиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му,  
лико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну би 
 Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише 
 још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често  
лате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div ty 
итељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост ро 
ипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам 
еговом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим  
 са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим  
шта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вича 
ље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа  
какав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женид 
ака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћ 
о траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијо 
А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут  
 да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па 
ришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанк 
p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{ 
едином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за и 
Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Н 
Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко н 
на из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има зн 
човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега дос 
S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло  
ледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, 
 сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се 
ј механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у м 
и <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на ком 
таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обичн 
рча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беш 
ове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из па 
 тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га је 
ну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кук 
могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, п 
и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству  
ако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109 
у.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, н 
обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Зл 
 спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, доб 
аве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, бори 
п је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у проче 
 замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу 
 рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посе 
 и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој 
о две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>М 
му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по бео 
} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћили 
е, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чи 
е Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити... 
ишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму п 
нали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи  
од дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о  
био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране 
внати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у 
/hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, ал 
 а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p>  
ју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узн 
жења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима  
огао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један д 
ко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>О 
воту и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути 
езаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо 
башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња  
ија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градск 
 избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако 
 ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога  
и?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењач 
сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да 
младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И на 
 два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут 
ог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казуј 
ичести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S}  
је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана  
 на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све ст 
тин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше мног 
ија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том  
трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за р 
ткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на  
а и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим  
 је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у 
 врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врача 
нички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родит 
 стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара б 
p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џ 
у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и ос 
ече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, т 
се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до ла 
тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун 
читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмла 
ни су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаниј 
скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из нев 
твар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S 
/p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, 
lestone unit="subSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича 
 цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну с 
се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне  
 све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одва 
у, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добил 
нити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле тр 
спонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће  
це“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове 
ског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у  
тва, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као оч 
етну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде ка 
ичини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и је 
-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су о 
S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и до 
је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила  
иште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>К 
ло је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни  
 јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, прист 
о и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Ста 
рисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S 
чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф,  
љи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако дого 
</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Бегов 
ној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му бе 
 оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића,  
у неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад  
и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не б 
</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати. 
ој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путов 
ре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к  
{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше по 
 до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилим 
 ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="I 
загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S}  
ним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone uni 
емер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онд 
лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у  
да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког 
сприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремај 
 се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалев 
ко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин из 
година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 грош 
лену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, 
и белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи р 
унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испреб 
згоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; прет 
м децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек пр 
оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нар 
рупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћ 
ао из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{ 
, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Р 
Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p>  
 како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p>  
и, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара 
те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Оста 
 годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на  
Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кора 
молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта  
ма не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, 
комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужн 
и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје  
настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој 
исто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кош 
 дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десет 
овића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани,  
у ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> < 
упа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега ст 
ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станк 
 хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом,  
...</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Он 
</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то ви 
га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{ 
г тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му  
иња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злат 
те ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зе 
} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чу 
„по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} 
дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> пре 
ет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Ш 
 Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему пор 
 огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поре 
ој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију  
ише кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у ап 
 Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с 
....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће 
 па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у  
ладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} О 
А</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p> 
 <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има 
ика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У после 
еханџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава 
 Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе 
у баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p> 
 <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положи 
ко блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће р 
иче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и он 
његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици из 
н постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од  
 <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: 
абаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви! 
>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“ 
, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још  
д виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} 
 се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире уд 
“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашл 
<p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S 
уставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу 
опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени 
овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— 
ом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Стан 
х.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући ј 
ем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда 
} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S 
јвећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је  
се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме о 
оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге пр 
Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна 
 као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкал 
а је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала 
.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и 
ачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, 
; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и  
де Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бит 
аква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па 
е опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими 
тимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом прос 
в дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на св 
р; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити  
 и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>По 
ти да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису,  
 могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} 
 већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још би 
и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци 
бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде 
уде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као ти 
е да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на  
<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем може 
uote> <l>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div> </front> <body> <pb n="V" />  
 Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор м 
пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изг 
: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва 
 катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи 
били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шума 
е врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранк 
е тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад ј 
аљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био  
 Средину тавана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, к 
од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, св 
; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојк 
 неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да  
два одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разро 
, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у 
 до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча це 
м јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После к 
и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди как 
<p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја 
теље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и не 
танко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с раб 
а глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њен 
запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја 
ту:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p> 
... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p>  
хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нек 
вај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, 
уда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за с 
} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Беогр 
Section" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та с 
S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91 
{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изглед 
баџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете.. 
и било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски 
ад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак и 
е: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type 
 трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде к 
леко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку,  
ма Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџ 
али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу ни 
имир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Мил 
прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сес 
овити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p>  
р може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, 
о.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, 
до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча 
 веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи 
о за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш р 
сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београ 
сило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се за 
у.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје 
ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да 
н, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном ру 
 имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код м 
даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — 
ајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и 
да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доб 
али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, к 
935_C1.27"> <head>XXVII.</head> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак  
иђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред к 
и, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врат 
и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} 
ој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: 
и крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање уп 
штва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У ов 
аво у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да та 
мејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек н 
ајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики гр 
 путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове  
.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим  
 и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ 
рошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копиј 
у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дет 
 и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у 
о, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о ду 
еоград те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаш 
д више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И с 
 Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред ве 
.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> < 
ало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она  
да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разб 
знатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невољ 
случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а прем 
и.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је сво 
олико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле  
ле....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигош 
ао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи  
ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најси 
</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи  
обри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уж 
уке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати и 
ваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти тр 
лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласо 
а велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високи 
ћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица 
о, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потр 
 газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа 
ом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с  
асним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и  
 који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог мој 
..{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад  
 и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча г 
 две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и 
гао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слуш 
приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој од 
бо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</ 
ра запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је л 
 дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И је 
сова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толи 
азвода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће мног 
 одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обича 
} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} 
 да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није  
рпскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју при 
 <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отвар 
свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских п 
кав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпе 
зговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поуста 
а не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, т 
ворио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; 
азабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Узда 
е к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S}  
S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не 
ледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви д 
пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао с 
 тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, он 
си и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} 
тоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, ал 
ог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само не 
ло, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта б 
 Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} З 
, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и  
вак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрим 
остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио 
а твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S}  
да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све 
 овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l>  
ограде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље  
клетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио  
еђу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи са 
Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет 
зговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете ј 
S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} С 
што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је  
S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустаја 
ера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у гроч 
тке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Зл 
head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, 
>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} 
а се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га ни 
 да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S 
 нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу  
дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох,  
вој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим.. 
трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Ов 
истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних кој 
ед својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољ 
де образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана  
 бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и мо 
..{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила 
ко јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијск 
а запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко 
а заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслу 
било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је мога 
рате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен ч 
нога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешт 
оворили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од  
а су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} З 
стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први 
м...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p 
ну или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не  
родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</ 
па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала  
и, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пут 
 била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну  
4" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p> 
ву, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених п 
ени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је  
марали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гр 
е?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв  
и да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али 
их крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и з 
а на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој о 
а можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно 
 и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо 
о дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није кази 
!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гр 
о....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису 
овић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље од 
та би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кос 
омшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита мол 
уди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до ј 
ба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> 
ли и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад  
„Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помог 
 нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да  
гу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак 
е то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да  
ули, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</ 
ас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S 
тених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год 
„Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не жели 
 глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у о 
сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ 
„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Б 
{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом 
је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди 
рака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} 
; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом при 
дмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је  
де ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“< 
 Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу прилож 
колико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Та 
ћи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запит 
 конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се п 
Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</ 
ивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг мех 
унио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој в 
ења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра д 
уда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрч 
. из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах 
нај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај  
ој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара с 
ваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на  
ав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата об 
p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше 
 сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакар 
 мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и тре 
 нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Ср 
итао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код ку 
 али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледа 
чима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разг 
кацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.< 
 узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Раба 
5" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрад 
не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
де, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја т 
збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста 
але рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа 
вор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Бог 
вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С 
арему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата 
 Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима бил 
онајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече о 
то се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџ 
једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква во 
 улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с б 
ледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице. 
ве, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли 
сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њ 
ије у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети с 
е мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знал 
вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p 
је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио једа 
 свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута пи 
и по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу  
 ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с  
да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} 
 пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево 
50" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До то 
ђу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да остан 
Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“< 
у не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у 
, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бо 
="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до тр 
а два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — т 
ле на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегс 
ткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио ме 
сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не г 
обише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и ме 
 заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете од 
же, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зор 
ла и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S 
 доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње  
м, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени  
 моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Од 
гледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се  
/p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу 
се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те з 
ав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час н 
ивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толик 
о је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљај 
 остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стар 
на беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро д 
куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах  
зговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опа 
о и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин 
отражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, оч 
дљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околино 
 високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као з 
 гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се пре 
туљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је  
 она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, п 
и казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији 
потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p>  
ропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли рој 
е, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо на 
а му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, 
што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p>  
очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам из 
S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво оче 
 у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јама 
 <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Ни 
Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврд 
зати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и  
ече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо 
очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је  
није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div 
 по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она ч 
онудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је вре 
{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ства 
џија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико... 
 да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља ради 
, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкињ 
знутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи ј 
збавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и 
ђе читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газд 
одна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} 
 је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p> 
ен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замил 
пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на  
ти и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Раши 
 дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврп 
 <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR- 
џије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци пад 
 још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава 
потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој  
али, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до нек 
Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а 
b n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у  
арао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, 
..“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше п 
е, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавеља 
еше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског 
Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> < 
дости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p> 
ући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и  
, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да  
и:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад М 
ар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе в 
помичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настав 
ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично ст 
 оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су 
 врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је 
 сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрх 
о ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправ 
у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојк 
 <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати  
ланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на 
а ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је.. 
у....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и  
 очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град 
т и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници је 
их чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим 
кује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Д 
одитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи 
, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану 
а, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....< 
d="SRP18935_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо на 
е, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане све 
злете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазит 
ну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слоб 
а понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га  
илично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p 
Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далек 
рљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах.... 
е моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела! 
, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се р 
S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} З 
одница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где 
м; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До  
 праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се је 
“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на  
ј жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи наш 
уваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дув 
ата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура 
ак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинил 
омешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жен 
 развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би дола 
p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручи 
ега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И а 
то није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{ 
жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назват 
ећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си поте 
 је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са со 
ко пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца од 
стом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се н 
о младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан —  
ње свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај д 
во була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај д 
али родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p 
а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} 
 испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоћ 
. не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата 
 ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се  
мах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник,  
и, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Оп 
} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш 
и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћ 
е прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та ј 
..“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} 
Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод  
мо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Тура 
а се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити н 
 сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запи 
 <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си доб 
по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милој 
е молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, иск 
, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао 
н и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми п 
 у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, 
кле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро 
 ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућ 
е механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ов 
 и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пу 
ији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче 
ати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се прев 
огу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако 
ше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у он 
и у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала р 
држи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Раб 
ла то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</ 
ај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.< 
в дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за 
 као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто об 
и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су 
ш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p>  
ати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ 
ам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, 
е, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице,  
тка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим  
и:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb  
„Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је в 
ако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу,  
и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа  
сео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време  
нако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим дето 
питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао р 
у је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени  
“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, с 
ека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам 
 равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе к 
Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и ост 
е беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} 
ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако 
урџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОС 
е бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро заг 
есе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Нек 
тпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, 
S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} 
зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и  
ао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздис 
 на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пр 
е на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити 
} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јо 
 крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крв 
е руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер ј 
дмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко пред 
ао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једно 
ој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики  
n" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у нек 
ан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака. 
ну“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати;  
здраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благосло 
ом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав н 
гледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и ст 
лага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те з 
наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много  
изу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb  
загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна З 
тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њ 
IX.</head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу р 
 други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место 
бе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и  
 где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она 
инак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати  
pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му 
у.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва т 
рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>П 
Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ј 
већу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и там 
<p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се у 
е сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу матери 
бавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом ника 
Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку,  
о као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за б 
135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке так 
ован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик  
уди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“ 
р — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом 
ту за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми з 
“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је 
и бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> 
душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет  
донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека  
лати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изеди 
 да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћ 
 не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа б 
е некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да  
олико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{ 
аже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати о 
е овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера 
ад. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с н 
је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из св 
е да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о 
ају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то ко 
а њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јо 
ашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво 
чена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да 
раљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S}  
ањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица б 
Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био 
варао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код  
ћи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родите 
не београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњани 
редаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби 
еше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су с 
 недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели  
ље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја 
ко би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А  
</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије 
црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене с 
..{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке....  
ао прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави  
е само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две  
уо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис на 
</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ног 
>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много. 
је пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упал 
Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинск 
<p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом прили 
 прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, п 
извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату 
розора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасн 
ст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка авгу 
аћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, ми 
аспитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један  
 тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и с 
гледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први м 
иџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не  
> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије 
 ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ 
од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике пос 
 које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата 
љена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био ро 
одице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За 
а.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понаме 
...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједно 
ако се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури  
ђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жен 
ве сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и  
 Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог не 
огледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну 
о замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас по 
м.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали с 
ед мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</ 
 уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња поб 
у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата дове 
 спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан  
 биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замол 
 једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му с 
!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се с 
 причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погле 
 год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и  
 на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је в 
 је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S}  
18935_C1.22"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, 
ка.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа раз 
ећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Срб 
сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умир 
ши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „ 
Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче је 
до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се  
своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуш 
ешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што 
драва.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она к 
побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту 
ле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од  
 сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажа 
 не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео,  
вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и чи 
сповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> 
чима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Ка 
му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну 
шта није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалу 
 то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У 
milestone unit="subSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истера 
, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумач 
Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стр 
ло што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је слу 
хим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p>  
њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то 
> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За  
па и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде јед 
 моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди... 
исам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p 
о се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сун 
у страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу  
а њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти 
 је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беш 
од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер 
 појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као б 
тала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је 
<p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али с 
а ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су ве 
аду, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се з 
алама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџ 
ошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да на 
два пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} П 
S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и  
да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златин 
жи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Тур 
кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући,  
рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својо 
 ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те кућ 
 га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више ниј 
...{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о че 
 у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и 
су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запит 
 карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те мо 
ђену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим 
от, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и 
Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Он 
 плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је  
е у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из  
 под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог о 
је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пу 
често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад до 
ога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јес 
чима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом 
есрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и 
лојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако  
p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана 
паше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидош 
 згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитат 
 се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам 
д, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n=" 
, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла ј 
џана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“< 
агоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека 
аба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Ду 
{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ пре 
и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађ 
т погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред  
к би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један ча 
ћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ови 
ла и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73" /> <p>Ст 
уго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, б 
 упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја с 
— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту 
е овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па  
ам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће д 
и се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам  
p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност  
клето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="subSection" />  
буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, м 
де нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, б 
 у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако зап 
n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризн 
ему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те  
.. прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађеник 
це.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда 
е, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела  
ови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са св 
авешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, та 
ву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао  
еш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немир 
 она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога. 
е требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом сто 
а хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као д 
ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Он 
апомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, 
 су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и ум 
Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да п 
ња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави 
 падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се 
лас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновит 
ном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни  
 још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље  
ним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који 
.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доб 
ече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази нека 
рску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, д 
 и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости,  
ли то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато  
а Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који о 
 та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, к 
никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са  
и народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с 
ама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је до 
> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о 
 од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</ 
 рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек. 
 крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд. 
ћи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером 
им путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед он 
..{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми мор 
...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најста 
саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у  
ло и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мик 
Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели ј 
 човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од б 
ских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
о времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрав 
ст угушише ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и 
а га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом.. 
ање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је н 
и Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред њег 
ја почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали 
је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно в 
е жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је шт 
 хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и 
 ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је  
ла је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — 
Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџа 
охита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> < 
е на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се  
очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше 
м Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запитк 
никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="chapter" xml 
ка касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Стан 
смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је,  
 се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје 
 је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их и 
што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Умор 
ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{ 
ајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је 
азила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништ 
; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S 
 Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледал 
 руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини он 
три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не  
лагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и п 
је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито  
ко дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div ty 
ао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шт 
у се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше на 
кав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно 
о мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и  
ило је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Б 
 из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И  
 Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је с 
...“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Ј 
оје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и нат 
, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим ран 
еоград; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била д 
јде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је па 
 причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај ра 
а га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи 
мотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из нед 
 и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му 
 бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знат 
ла је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је д 
 могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила М 
ећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара бул 
n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли  
и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као 
 оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим ме 
ву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала. 
ло грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још јед 
p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио.... 
 свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим по 
> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас и 
нала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „ 
о сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник 
један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} С 
ребало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомиш 
остаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Мех 
ељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што  
шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, к 
алосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру 
гледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрди 
е нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас д 
рчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра 
ђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је гов 
.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаук 
 прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div 
 видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти нис 
и Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} С 
ан буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</ 
 прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти  
а жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман М 
</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој  
 отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку ба 
 загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама се 
баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> г 
азгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, п 
механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казу 
 и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећ 
ланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћо 
 и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је 
шетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетк 
итава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S 
ски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора он 
 нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка  
своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој р 
ојим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро виде 
ута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се ни 
 је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Сед 
тер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако 
 једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа 
 те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у пл 
 где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата умо 
ти да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Но 
су штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је ку 
 и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n=" 
 који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У  
ли су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и ка 
дожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу угово 
 свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат 
ио да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па мож 
еста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје  
 и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, 
, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су < 
 мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића 
рпкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и уп 
; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А  
ом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" 
<p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: 
је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се 
 ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на 
 ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, 
нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке.. 
 била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, 
ан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха,  
градских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S}  
} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, кој 
е оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и  
иступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погл 
и да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n 
им дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, уд 
..{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те  
их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за ве 
0 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p 
изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?... 
и сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен,  
че.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци зар 
 у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учин 
ше што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером се 
едњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у  
у нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у посл 
крити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима к 
уле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у к 
олесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у п 
велику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се ј 
ати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.< 
вио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао:  
 се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Мил 
ти да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Ала 
а.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и за 
а Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се дан 
о зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само  
ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} О 
} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледал 
му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не гово 
8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом вод 
, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о  
и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Ми 
испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује 
 овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим  
....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милој 
преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S}  
адским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стража 
многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милу 
год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне к 
 викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај  
е да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где 
 је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, ал 
 се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} С 
т у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у  
 је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо  
су кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дур 
/p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чуку 
 донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади 
ој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узви 
ту, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад 
тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућ 
отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко. 
о уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим уз 
 и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој с 
 у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико кр 
ију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!.. 
лату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије 
нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и 
кла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазира 
ва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао  
м са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако  
кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала у 
шћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини 
Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из ду 
он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањ 
ханџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те  
је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад б 
молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За т 
он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси с 
ађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто сл 
>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане 
о на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава,  
цаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се 
Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и л 
е више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оп 
е Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Ста 
, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озр 
у: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесил 
 мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа  
је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Зл 
и је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за св 
е свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава 
д.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало  
ио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био з 
.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па с 
 па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Н 
екакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се  
 га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да ни 
; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запит 
{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико  
оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, д 
>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се  
 наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџ 
ало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је м 
а, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао  
заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље... 
је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи:  
 син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто о 
ви и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима про 
 <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јо 
дали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, 
 к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Раши 
атији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та р 
ачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа в 
ло и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрс 
а два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше 
ешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бог 
<p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла 
запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату 
 ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој 
} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да  
 <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али оп 
ито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву 
 је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у  
 безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се те 
 готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче. 
 где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p 
гама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, 
е код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у 
сто где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чи 
ки говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође  
>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="gr 
ати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три к 
и Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута узд 
шетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор 
ли је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „З 
та није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо 
ала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она ј 
иткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кр 
таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је  
ружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Ми 
опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрог 
зивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца,  
реситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети... 
овлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја  
 путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више  
ре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике  
 се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема 
и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће  
е дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није.. 
очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он н 
ре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те  
 у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докл 
ктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ поми 
јући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно веч 
ши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у св 
S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S 
аху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања 
 већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно,  
помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нек 
е бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним  
.{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За ти 
ead>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисад 
ила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети 
да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена 
њара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом  
у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћан 
 зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га уч 
радске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова 
Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко  
ме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="12 
те да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дуб 
змећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стига 
и мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Зл 
ати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих р 
аму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страхови 
 чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он  
у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар 
 опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприч 
ео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му н 
путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није  
 или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња 
ку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за т 
ича, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко ј 
ринску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Ду 
S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања диг 
ју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на кл 
јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата  
, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг пут 
је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадн 
 што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и ње 
/p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" 
 био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: 
а један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи ради 
="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово,  
показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је т 
кујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицат 
, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко 
рошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месец 
авале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку.... 
 виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зав 
5_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба к 
...{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>По 
скок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту над 
Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђу 
ти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као 
гаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће  
ва, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу ц 
е, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан:  
ведати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поизда 
ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би 
 нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између 
овора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су на 
 Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — 
, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ће 
ве верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, 
шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дат 
говори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан полас 
си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти 
рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себ 
и пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама 
 пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{ 
 је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше  
ара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, је 
та опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело 
вене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен. 
, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и па 
<p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек 
ла нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата п 
тупала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати. 
 добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спрем 
 од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{ 
у, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и на 
ља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју т 
ако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и узд 
наре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима  
ав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—4 
но и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо  
две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих ре 
му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покори 
утници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али  
ала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у о 
и београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут 
јко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у  
е....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: 
цања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} 
ешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и в 
ао крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{ 
ли.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали  
дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудог 
не куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Ту 
име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убој 
 Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много ј 
чин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито к 
је у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p 
 само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је че 
ељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ чове 
вори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Бе 
у на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме с 
 да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овц 
жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало пов 
ограда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још 
тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се ј 
 час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе пу 
било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућ 
} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу  
лушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S}  
ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и 
{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко 
али међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркв 
то деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељ 
поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање при 
е имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су ј 
о наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за  
кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо 
м описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појав 
а: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад ви 
да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу соб 
вно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi> 
еме прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то 
д траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о 
b n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, ш 
ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад најв 
га аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили  
 исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су п 
је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели.. 
 и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Т 
ј је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Чес 
глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p 
“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми и 
само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана рани 
тигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је 
рео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно  
ога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да  
и пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж 
....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у ку 
 живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син ни 
: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од М 
ечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа ни 
иру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу  
е и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и п 
озор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати 
е један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак 
дангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то вре 
 Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако  
љно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{ 
е се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догоди 
ем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли м 
</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побе 
џана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баш 
 оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао 
о рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад каз 
што казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и м 
још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Ми 
 му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" x 
?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише 
 мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми уч 
ву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху оса 
никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је т 
 мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе ста 
ио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово суро 
p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је  
дин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалост 
 <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одм 
од повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дур 
дан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори о 
ске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада 
и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њих 
а сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегени 
а....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја  
амо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p 
крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} 
ла Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из  
{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</ 
а није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> < 
, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залог 
ладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџи 
 тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рек 
е Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш жив 
је....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам г 
ом Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама 
и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турц 
S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуч 
јка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам,  
мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} 
 плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И 
амо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, 
ј тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве С 
амо жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем 
и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беш 
 требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако ре 
p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе 
зна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, п 
Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type="chapter"  
тељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад 
ељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је  
, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав. 
 А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш к 
д се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их бе 
варна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне 
 се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зр 
{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за 
а била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио јед 
само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници  
војом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на приче 
унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њ 
за се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јад 
?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механ 
изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он н 
одини, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се мом 
d> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{ 
 је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно 
у није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона зв 
 ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што да 
 питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар о 
 су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову... 
 живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко ов 
-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће к 
и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се сам 
 већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над сел 
рећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су и 
есто на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће б 
о живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако  
дан од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет с 
S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <p 
ет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега  
 беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув д 
.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> 
 нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо жи 
а месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S}  
ицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{ 
 му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Мило 
{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом 
ужио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да  
ном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“< 
ом.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлаз 
дња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође 
одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђа 
почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одр 
рџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштова 
Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши пол 
ариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуп 
Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било. 
 је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниш 
 беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана 
; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, 
ора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и по 
ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одредили и 
оре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали 
ежје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он с 
хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свад 
 се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и  
, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{ 
 Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а најви 
гра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим 
>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда к 
х рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као 
лушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Бу 
ком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и 
илојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе с 
мтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у жив 
S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се 
питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па 
помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак у 
 некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ 
рема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње 
 су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" 
у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запр 
 али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p> 
ић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погле 
ак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Зл 
 куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ов 
не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с  
е и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу т 
о турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, 
ти?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије  
темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и  
оба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да 
а и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше  
радом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да  
еко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapte 
обили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети 
/p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap un 
и познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две 
о стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико мину 
ћи ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним доб 
о Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћупри 
аму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се ра 
еку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Срби 
сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загон 
ече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи  
овали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена  
ти.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, 
 каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти каза 
а ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта  
ана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запита 
ало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам 
ла ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш к 
} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог 
p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p 
вим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштовано 
њим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Бео 
џију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S 
b n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка  
 речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он 
пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш,  
ретварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} 
 тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају  
, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао 
а и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана з 
га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је б 
о гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову 
осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао о 
ин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу  
?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја 
видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, г 
 јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат  
ост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Зла 
био!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milesto 
на је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала 
задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг м 
ли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи оста 
 преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, 
 тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су ком 
Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече  
и свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло  
<p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну 
 урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових г 
а му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, м 
дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица 
поведи га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Д 
Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у к 
ца била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио  
следње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „ 
задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен. 
е то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" 
дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ С 
 последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опе 
ронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месе 
ма ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојн 
од једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас 
рочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S}  
и, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали  
чном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмак 
ородица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она ни 
аћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} По 
е једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, прав 
 Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половин 
ад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџи 
 њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А  
 је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чуј 
XII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, бех 
ближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће  
ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и 
p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чу 
ла је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, ни 
ле!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за ра 
пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише  
чито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чист 
а своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и зл 
: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и ч 
> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се  
сто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакат 
осле дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спав 
ну: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље,  
 бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и дру 
/p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике  
 <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли 
она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе н 
а је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један вел 
{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене 
!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад  
 положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав 
аше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ам 
варао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је з 
.</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!.. 
сноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран 
ко ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p>  
ко није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“  
ико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи 
ву тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb 
 није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Ви 
дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом тр 
па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто  
"SRP18935_C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости  
.</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи 
ћи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што  
пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са 
 то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том пр 
S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше  
ца па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зн 
p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> < 
...{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type="ch 
Section" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при пос 
ва напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почет 
екао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја. 
м да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и нед 
његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запитк 
гово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер вел 
едноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све  
} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџи 
дглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лај 
ође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилу 
unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није... 
ју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ 
и је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не мо 
ар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам 
баџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака кр 
p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера 
ни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе 
 комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S 
о ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренул 
ала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једно 
екавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; из 
што на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи  
е ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу ово 
 искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, 
че чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отме 
p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматр 
о други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало. 
у, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> 
 напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> < 
 некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и уда 
м стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је  
аоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле 
ије смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му  
оје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је  
ну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтел 
ате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Беог 
 заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p 
годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у 
вој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може пр 
ки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и  
уди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пруж 
амислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у то 
, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој тру 
у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и  
е стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p 
егова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики ни 
рв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец  
у ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да шт 
S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, варакле 
 крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу  
350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали 
до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, так 
едном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук;  
Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и 
оме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим бе 
ало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте. 
вора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити  
а кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећ 
цке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гр 
—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу  
ује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да до 
 једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и по 
бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао дос 
рму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде 
ме реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запома 
, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла  
ајзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним б 
нам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече с 
у: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даи 
и мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе в 
је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемиц 
бук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва мо 
ба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту  
Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S 
кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша  
„Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају.. 
 кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са  
тупила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо ј 
ренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Је 
о прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на је 
речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ,  
/p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и 
ко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго те 
поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то д 
се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био  
желеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ  
p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође  
па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Ми 
е била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Зла 
е својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису  
рао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а н 
до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео с 
 ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном про 
руштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато споми 
<pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се  
е био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. 
н, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор с 
2"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале ра 
ам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати с 
тву.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Врем 
ако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспал 
ора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћут 
 је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше М 
о кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="c 
ј беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога бе 
едан страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво го 
али....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би  
<pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града беог 
и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах 
вао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан прес 
ом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко ни 
<p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из 
но други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с  
посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је би 
 у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било т 
урџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића нал 
ала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аг 
/p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лук 
е до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је про 
 који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, мора 
во платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p> 
год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А  
едним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лан 
 одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној  
ти.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође 
.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се свр 
е што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; м 
ш за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе  
, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника река 
и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, нас 
{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред  
газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио ка 
 Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Дома 
 једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и  
 су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ни 
деница, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су  
 <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе ш 
Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује  
ута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и би 
на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њ 
ио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смо 
аха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је д 
.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се  
ину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква 
а, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S 
дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље 
ри један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји,  
о механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати. 
орио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења п 
а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељ 
ложи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од б 
ајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну ка 
 /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породи 
 изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам  
е.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешк 
ни и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад  
му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и зак 
> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и 
вршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S}  
...{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну,  
рце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила 
<p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се св 
се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се сва 
5" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мо 
стију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Ка 
азду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!.. 
="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију 
 и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се и 
<p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џами 
тон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се д 
„Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турс 
вом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгов 
а ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и х 
 биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико 
 га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два с 
ледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му р 
ше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечв 
тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце 
 из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> п 
х чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осв 
 <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река... 
му није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир 
вог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овак 
е да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Беог 
ио пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово мест 
 комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p>  
е то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила 
из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата  
је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И б 
им, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n 
себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак 
 комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која  
ај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима 
шан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „ка 
ни, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детет 
 су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пр 
орао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко 
јом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се 
топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово 
S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оно 
љава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију 
огли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, п 
 и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S 
требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није н 
 око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красил 
узе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поск 
ћа.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџ 
онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на 
и је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића 
гледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и 
 рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан 
ила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у 
им, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице 
з спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики з 
“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, зах 
ве стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима 
јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумака 
ата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу 
торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се не 
були, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у 
 бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се нику 
ва. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и  
омињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да п 
страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Ту 
 бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали п 
мало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и 
иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки  
; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваш 
 обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора 
е, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепот 
ступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и дев 
бру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још го 
лату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупни 
е, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и 
 и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ преж 
, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А вр 
у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, м 
ао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и ува 
 и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <pb n="128" />  
ђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, 
 чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је 
д је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и би 
о големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено  
 била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагод 
 обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат  
ор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно  
наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама  
вито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима 
“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чем 
 речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто 
акад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстар 
ачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, 
рећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— 
ном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!... 
д једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Но 
кати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахир 
ени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели д 
 момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, б 
ше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале. 
ао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} 
Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ни 
о, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас  
 свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам 
о пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату: 
 животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блек 
ко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запом 
 Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цари 
ри Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом 
41" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Нов 
кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир 
ворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво им 
одморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у  
ао прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих р 
на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у једа 
сто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза  
кнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда,  
рила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле 
а га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз 
шне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже  
како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко  
екле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену 
 главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зе 
 се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе  
 њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слу 
о оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} С 
е њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се  
 Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Н 
ао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође п 
 руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „ 
 полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треб 
ству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао до 
..“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, л 
ни његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док о 
 И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, 
 Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко  
о тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, о 
а кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород из 
к нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџ 
 изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то,  
 заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разб 
баџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</ 
 попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову испов 
м поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко преприч 
ких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљ 
.“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај  
 домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па до 
и даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се дво 
: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у трену 
ом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{ 
већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у жив 
е у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га  
 нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према 
 својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је пл 
радске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да 
; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој 
авати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече 
е, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто  
 још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост 
 ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажал 
 и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; 
" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му б 
; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи ко 
 У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена 
е увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је  
о никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као  
 варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" 
S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два  
="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће зап 
лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} К 
а је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се вр 
, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била  
: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату. 
твори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разу 
мље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше 
лико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици вр 
ако је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња п 
/p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је п 
, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па м 
 мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској 
вала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју мног 
S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико н 
она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада  
онак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих посло 
што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, бр 
само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није од 
у, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ов 
кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Ду 
је волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куц 
не.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S 
вакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу,  
у лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; је 
 она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n 
што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти  
....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо им 
Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а мој 
ису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>ма 
 удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родите 
иња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах  
.. нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна? 
, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од је 
 тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бак 
адост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> с оним  
ј кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдски 
већег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке ре 
 ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пеш 
 више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте веч 
 пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису  
атром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тр 
ађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адил 
 Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана 
акова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не  
ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања о 
 од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена  
римити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упита 
пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по р 
>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: т 
слила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, 
им, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко  
м осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као в 
нина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле 
, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћил 
 разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уз 
, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p 
 видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само 
ињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта 
ко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна тр 
зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је 
ли и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка ту 
врду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне  
на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Роди 
 јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> 
у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, 
 тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшини 
ушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена јед 
д морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви 
год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Јед 
/p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки 
е пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесив 
.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Стари 
о дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен с 
у, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и изв 
 и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} 
i>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <no 
S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, слан 
рад пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један м 
foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин у 
 одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко... 
 и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће л 
>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотре 
 И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко  
на сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, изв 
 врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра;  
 сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој по 
у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухв 
ахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је 
а попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> 
тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти 
ке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, 
од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Но 
 рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која  
ознаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.< 
пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред  
потица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачиња 
 а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три з 
приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се куртал 
овак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана 
мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће  
 <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље  
.“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење п 
те: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак 
тиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа посл 
је погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћут 
.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џ 
 му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим д 
рака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, ми 
, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје јо 
е пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и 
а подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги т 
 је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не наш 
а по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад 
 где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сам 
дела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да б 
вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Ниг 
ен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте ч 
 вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом прилик 
p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајк 
тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире 
еме да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у сван 
ан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, ч 
.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта на 
а ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано н 
и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа  
це с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши само над муш 
, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошеви 
а беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретк 
дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учин 
 биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} О 
еговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два о 
седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спом 
!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је  
избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично  
урци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. 
х зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица к 
ђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури не 
махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана <pb 
 тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и не 
<p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота 
а му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари  
на.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је 
није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редо 
 се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо п 
тране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан 
з завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури:  
>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме  
 <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S 
Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} О 
пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина з 
ицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави 
џија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не г 
ко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај  
ом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој н 
и.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и о 
какав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара,  
тац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао,  
решељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непозна 
нуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чоба 
млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до ко 
ну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ћник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Је 
исто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да 
право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме ча 
рава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на тр 
муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она пови 
<pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и к 
заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен 
мела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је 
штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу  
рљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вади 
ше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! дец 
 крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} В 
и је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" 
p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке. 
а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори  
ош нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега 
овака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислил 
е тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте м 
 собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погле 
ати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чел 
Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и с 
о јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена р 
 данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу ла 
руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што изла 
је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци  
.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динк 
удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и 
же познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p>Сунећење 
 крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он ч 
>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по  
обуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата? 
ке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удеш 
пажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад  
утро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три д 
метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако 
е преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „ 
це.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допу 
 се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја  
бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јо 
 На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као о 
.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се ма 
а ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На 
у баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још сп 
у!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџ 
е, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шив 
а се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћ 
амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа. 
згледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; 
 и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео. 
ата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати  
а оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој 
 с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од 
и....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу мес 
азивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и т 
 призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чува 
к ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговор 
 кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном о 
еш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она бе 
о!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше  
 волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Та 
он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим  
> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње  
ла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку  
животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница;  
 и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако  
мична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави,  
мо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под о 
 обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна 
оми десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Нов 
 харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери  
ли — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол 
беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испр 
рошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео н 
18935_C1.17"> <head>XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, ал 
 за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао  
/p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде  
ознати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, 
црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти.. 
або!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куд 
усрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету  
 мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и 
.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто  
ћа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: 
 /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пол 
д у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, с 
ака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шара 
.{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде З 
 се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да 
ј, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова  
.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{ 
 докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро рас 
 је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче св 
 и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} М 
 била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решет 
тави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи  
се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Н 
 тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли с 
иње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој. 
о седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... з 
у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут 
же, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у душ 
алеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све јед 
 какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у 
ке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место 
последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> 
> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Па 
 да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут 
арија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку.{S} Не бех 
</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рук 
о; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваки 
ицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пр 
е....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји 
 сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и 
.“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и ба 
 погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу 
е моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа 
еханџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; 
местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави  
ише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опе 
то шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хл 
тоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и по 
е тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилич 
це су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... год 
глед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, п 
ити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко узд 
ја га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и 
је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p 
 два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одг 
итати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо... 
 настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју 
 Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, 
лети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је 
За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра пр 
ма мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог  
ешетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики ко 
/p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> 
.{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмач 
S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође 
се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће 
и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желел 
уну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турско 
же: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после п 
ај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћ 
било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антих 
...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше н 
дахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!.. 
 да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих 
м — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на млад 
 брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој  
ња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало п 
ћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли 
ма, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се 
ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зли 
ала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казуј 
крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ћ 
 је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској књижевност 
мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљ 
Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори ис 
у, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасл 
бро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је ј 
ме је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и њ 
 и предати.</p> <pb n="128" /> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну раба 
ајвећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим  
зад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кућ 
нам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац,  
водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту 
Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће  
" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Кол 
 беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету  
егнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгл 
женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу. 
жда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша,  
„Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гр 
ш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="10 
од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је... 
>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би 
{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, има 
 се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крил 
вити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се 
ко наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је 
ма.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла ре 
ма и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и л 
латом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Е 
 се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу с 
онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то не 
лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке гл 
еди ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд о 
куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо  
ом ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имал 
 обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он 
..</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type 
и....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли н 
оје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не  
ашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да  
ани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља  
о да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда он 
з једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Ј 
и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Беле 
 ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 
ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуг 
звезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} 
 слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на јед 
ти тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то  
е....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом 
обро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе 
арошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, к 
ј: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мисл 
векољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му 
в дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тад 
комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и п 
воје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над је 
м је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш  
 плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада  
 дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div 
ај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ј 
ad> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p 
је казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе 
на и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, 
ожја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бега 
<p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом п 
..</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је п 
антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и чи 
ђе и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} До 
 рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрл 
 да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџ 
, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најст 
p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, виде 
е.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу уш 
урџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити. 
де и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису 
ter" xml:id="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Дог 
иса ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: < 
у никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећа 
еде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се с 
е; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоц 
е и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било,  
еш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он пр 
 ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика гр 
и.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба зал 
ву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Зла 
дио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао 
 и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга 
чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, шт 
..{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, к 
ушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису шт 
ена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{ 
миле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату  
шег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања ста 
сти.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено  
е викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и успл 
ојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико п 
и било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: ш 
!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чич 
бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних  
не.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија  
асле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, п 
а, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или о 
 једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово  
 <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад за 
} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора 
ату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на 
ма сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац 
 му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо 
а једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлучени 
видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људ 
ознаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, 
ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>—  
кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обичн 
граде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само јед 
није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом 
начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, чо 
 џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Беог 
Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати 
ла дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувар 
а и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погл 
ара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не 
е ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га н 
 кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу 
на, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често се 
 јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнем 
ишћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо  
нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n= 
 ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека 
бана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па 
прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало 
а, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начик 
басана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрик 
, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type 
шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош- 
о укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњани 
невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на ов 
 <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта ј 
а комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новак 
па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџ 
е јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, п 
икад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала 
у кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељ 
своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А шт 
еше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран  
 прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, ара 
"146" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све 
ожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" / 
.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да  
ојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имат 
ленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на 
S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли ј 
атак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изг 
а похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p 
е и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Раш 
 од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти  
са.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p> 
на врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукл 
е од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} 
ечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>М 
 се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, к 
рица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда  
 се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се 
бе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледа 
сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Бегови 
 на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није 
киваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и заку 
p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мог 
тине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво  
тву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} 
 <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог ан 
ала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И до 
 чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим ј 
="subSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конак 
ну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була да 
Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га  
евојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путе 
ељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прош 
е распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био јед 
 урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаси 
у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се 
<head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родит 
о су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше поку 
 То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше 
харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре ја 
и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, така 
љима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <mil 
амакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, 
 та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то н 
погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p> 
, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чоб 
е се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места, доб 
p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="su 
p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чес 
да изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач  
уцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и њ 
бегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах о 
е само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и о 
кала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само  
је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} 
еше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за т 
 свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за по 
и Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с  
{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете 
 Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беш 
јући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињи 
че да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, 
суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче и 
>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се 
ан богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Сл 
дера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохв 
ије казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му 
S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја п 
ло и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше ви 
атре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџи 
у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај обл 
. зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у суз 
с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића  
....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари  
дитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не уби 
ала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на д 
ји се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића 
етлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Бож 
евину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скоч 
г добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђе 
 решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те к 
више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га 
 ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења 
ња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с ко 
ама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дур 
се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим ку 
аштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџан 
 /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је ц 
 је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобук 
 понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале  
 ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи 
 право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећн 
p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> < 
 од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостив 
у га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљ 
, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа н 
у.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи:  
рагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки љу 
к.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Н 
 Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или  
>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће? 
 Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; у 
 воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије  
тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не б 
ошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби о 
 Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и он 
ах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S 
ли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, башт 
ив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак,  
и по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја 
живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и прав 
ла Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} 
 заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S}  
 се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То  
, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се р 
ве они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} 
у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S 
 рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови! 
ао нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и 
бро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па  
та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорил 
о преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је 
ије — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велик 
е ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb  
ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не пот 
 понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Н 
адне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је  
/p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио  
 /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о оном 
ђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је м 
реће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци пр 
еки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати 
за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ ниј 
јем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду  
а ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај чо 
макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
арна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку пол 
 ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговор 
ута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од они 
а није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="ch 
, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нек 
уштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; 
о на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под  
е данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила,  
и пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати 
 пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана  
S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гран 
и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Раш 
рно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зелено 
е Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алекси 
Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{ 
, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери 
живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе  
ије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је др 
ву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго шт 
ључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута 
амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалвар 
е пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио... 
у ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које  
ном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође 
е себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: 
ћи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало 
="SRP18935_C1.16"> <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од к 
<p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега  
е да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све с 
а плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је 
ен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станк 
допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху ду 
а у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло < 
ђу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доб 
и стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде... 
она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно обл 
лагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Ду 
 радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуг 
и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није 
 се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је о 
.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али д 
а руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Бегов 
ом кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупил 
{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом 
S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд 
рпским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одгова 
 до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мо 
читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Моз 
огао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и об 
.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмо 
пи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „И 
Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравско 
ћи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, м 
ј тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети 
киња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину 
лисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Моз 
уга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани 
оме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек 
 овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l 
хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цари 
а, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету  
о.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“< 
змишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако к 
S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну 
ко ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и 
још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, к 
молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, д 
а Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заро 
„Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом пораж 
 истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који  
их јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p 
 једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као д 
 задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и прекл 
етврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет 
 воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену о 
јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, 
као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела  
асна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и к 
обом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <pb n="128" /> <p>После ових реч 
 дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и 
 заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захва 
 Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пу 
ућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?< 
га Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци,  
. </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </q 
говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја гре 
ита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и  
 је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> н 
где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз п 
7" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај ч 
испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S}  
, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади  
му питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је 
 није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чуд 
ала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко  
е тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, ј 
јко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће 
о, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Тур 
107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, 
 да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радова 
Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач. 
</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас д 
 и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један л 
танеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... 
 си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света. 
запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....< 
оде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дун 
, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p>  
 гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, 
и?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замис 
} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће р 
стина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, з 
нуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ нек 
 питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће к 
foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-к 
тквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чуднова 
рџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мис 
ду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџан 
утнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „ 
....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила кр 
а га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те нек 
та: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде.. 
 Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је 
и руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш 
кле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу  
абаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен чове 
и: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се т 
год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер  
 рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли с 
а: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражи 
си ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више  
во ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и 
питала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Же 
ван опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћ 
</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклиње 
аква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запи 
а нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и б 
је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена о 
 народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> 
олико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет 
а по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га 
дрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први суто 
а код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да л 
 и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој о 
и....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су би 
вољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгл 
..{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варош 
адену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с о 
та?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш 
ког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и 
у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у 
на заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула 
рку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена мех 
реме спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући по 
 и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; о 
p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Мил 
дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задов 
: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_ 
јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као р 
p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на 
веђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>Посл 
та оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер  
Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права 
 могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да 
 бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је му 
ене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом жен 
 радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражи 
ђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару  
даше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице присту 
ви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко,  
p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало  
, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав х 
дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, —  
до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи.... 
р Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши мо 
време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он 
 ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав с 
.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао 
 како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне 
о није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{ 
<p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру на 
снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је  
кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p>  
овео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div>  
ан знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и 
вати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци к 
тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" / 
бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са сво 
/p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се п 
о јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши 
 и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је за 
уо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати 
иванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе 
ори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је  
ајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да до 
трта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и 
какве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S 
рада путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе мал 
внину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше прева 
је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала 
и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и нас 
а оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Неш 
е Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле  
ужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p>  
з амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и д 
ине.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски плем 
н и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> 
е спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?. 
{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему 
цу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара б 
 мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на св 
не Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ко 
гледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} Пос 
сли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“  
 дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало с 
на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три са 
д њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здра 
 буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун 
уче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве с 
 Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њ 
..{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „П 
05" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине 
хићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара б 
дах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца.. 
Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је 
, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде просл 
ти да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</ 
дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S}  
ерио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и 
а приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S}  
ко ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да ч 
један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из  
, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њ 
то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко п 
ече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојк 
зим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што 
 ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањ 
дати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљ 
је знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није мог 
а мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја 
еси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала д 
"SRP18935_C1.26"> <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном ст 
“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња ту 
уди, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Б 
.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с н 
ран од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак види 
кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше. 
 ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зор 
он стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У гл 
Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре  
 откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и  
току одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући с 
ула дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За ти 
па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, 
упио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћ 
 некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казал 
у, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој годи 
алеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, п 
Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео  
.“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Ј 
 чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме  
ст до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест 
ина. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је  
</hi> (обележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су намен 
ије знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад  
 још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, 
учљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољи 
 те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешл 
лапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши  
тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грам 
ао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наго 
 шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити 
јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закљу 
а живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти. 
шје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама т 
а лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и ота 
 њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на  
>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то гов 
руги рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак  
 једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на  
ињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Срп 
итељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади к 
е беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њи 
скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у 
S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду! 
ог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одма 
оје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</ 
дник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: 
а: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете 
е дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином б 
.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је с 
.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Ш 
е занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек  
S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде ку 
 воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човеч 
вали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годи 
 домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања 
разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, ути 
иде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољуби 
е вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да ка 
споведи и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да до 
ухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту! 
чом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја  
 добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало посто 
у.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="g 
<p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му ре 
{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ 
 Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те 
12" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Ра 
екакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> 
 имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; 
а.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд 
а — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пр 
" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете 
а од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да л 
и врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{ 
таје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше 
 два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно врем 
буче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n=" 
певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — уда 
о.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док  
 поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме м 
талари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је  
ромом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко пре 
мирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен бук 
и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он  
рапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше 
та је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрас 
тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи,  
е требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред 
невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Вр 
што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p> 
 биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани цр 
 поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају  
и о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад 
“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на  
0"> <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавају 
и и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја 
"SRP18935_C1.22"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови њег 
аши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.. 
е златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зн 
е, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На поле 
им грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је  
ји и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад 
 рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена об 
са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му ј 
 је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где г 
знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S}  
уке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше 
гледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помис 
ица помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87"  
и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су  
пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помис 
 умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.< 
мрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; 
а, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брат 
 се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</ 
 разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај ко 
Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S}  
гледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и  
урчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли р 
авала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Доб 
акоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи 
4" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Бе 
када била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади неш 
пути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један 
аша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли 
ић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с ка 
 то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју б 
дена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то ник 
 Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало 
веђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оп 
атња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пут 
p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, к 
једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли д 
ара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али с 
хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће с 
..“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, ре 
о-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником н 
S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове до 
 дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће ј 
XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошиц 
 затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто  
ало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} 
хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, 
тајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом  
о ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд  
 је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће  
 по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако пр 
о седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и засп 
ти), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што  
>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима до 
екао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се ист 
о замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше в 
еограда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, уб 
чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разја 
азе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила 
овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n=" 
а, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} С 
ад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио с 
/p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не зн 
S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гл 
дити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очек 
он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном у 
о <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Ш 
обро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој 
до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је  
на је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и ре 
али и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.< 
исти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивш 
ати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Некол 
ске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107 
{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба! 
ушу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његов 
 заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да за 
се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како  
ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> < 
ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим с 
> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му дон 
е прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији:  
еоград.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве  
онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој же 
јка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор  
нице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече: 
век, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног 
ко рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека раба 
 није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није  
а се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се  
"24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури 
 своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу 
с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући 
S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало 
е нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај г 
 оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p 
, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чуд 
ије пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек б 
 двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити св 
 метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му 
огу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола куп 
д бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p> 
асло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само м 
Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, с 
{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ће 
ише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n= 
аку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним ко 
.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер,  
мер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђењ 
 с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог зна 
м ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко г 
влаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио ј 
махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је  
иротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га сп 
ћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те  
: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а  
већу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случај 
 послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, 
домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ До 
ах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам 
...“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко з 
ису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S}  
одаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Јед 
младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други 
јаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрва 
је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ д 
могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакл 
онак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћо 
, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу  
мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, не 
ело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: как 
 Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали  
е више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ  
апита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало вод 
ао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да 
ну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мор 
! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи 
 би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој  
Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а  
 добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид 
ри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p 
 се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те ре 
 којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит 
 одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му к 
о, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни з 
ло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаш 
е дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорил 
обом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{ 
<p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....< 
ај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S}  
ам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа заде 
итву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он 
ти му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи  
есе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То 
ан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} 
е....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на 
 а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му 
 у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone unit 
а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко пого 
е?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варо 
к беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћ 
...{S} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика  
 рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му  
ом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале,  
оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Но 
је Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја  
Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све 
 велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз вр 
 све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу мат 
ата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море дев 
одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви у 
 осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори 
знатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, к 
легаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућн 
емена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његов 
о воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, 
 стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубоко 
му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав пре 
војим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад  
га није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> < 
башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капиј 
акав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовал 
зао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Он 
исли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотр 
} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је  
...{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна с 
ханџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико 
, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговори 
а нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi 
м хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После  
нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаш 
пила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у в 
ио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гл 
низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се 
ош дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава сли 
Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и та 
Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p>  
 И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало  
, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, 
 ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и сво 
тељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени  
љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе 
 какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Гд 
ве речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе. 
 метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!. 
 равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонар 
е....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — 
..{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа  
 куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању мл 
ала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било ј 
ран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га 
а би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — о 
жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су јед 
n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску 
претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спав 
е белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини 
, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпр 
е спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то св 
ојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb  
ло замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на ко 
шту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p>  
адну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у 
 <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна,  
д-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође  
p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињ 
ула у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} С 
у.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запек 
и....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за  
вост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ак 
“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p 
и: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> он 
/p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела тур 
а у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће промени 
згубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе з 
 Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше 
..{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испрес 
избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54 
дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!... 
ља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“ 
ори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Б 
Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Гре 
 равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Нова 
есан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, ври 
ување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мр 
 остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чуди 
њаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто  
ојој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није сп 
као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, 
.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже же 
и је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док  
рали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским  
ући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је з 
але и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше  
није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, 
им заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку 
слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу  
атлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јел 
ла.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклонос 
ка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробил 
ио рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а ту 
ешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „ 
аваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак  
е плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ниш 
говор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јо 
риле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на јед 
рџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.... 
но, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија 
био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту заста 
е и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узм 
ри.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— 
} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих  
ера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па 
е до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврт 
к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{ 
села и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башт 
pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у чес 
а уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се изб 
веку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{ 
 на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башт 
 а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту 
тару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много  
је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један  
ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније каз 
>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да 
 њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А  
ити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му до 
о често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се  
ачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="1 
да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким  
о!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана 
 воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољств 
д не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По ш 
адржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злат 
и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над сво 
укавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемони 
> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њ 
ак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велик 
амо је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулз 
 онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Ра 
та ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Нова 
ара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" />  
 јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све ре 
} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турском 
 пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд и 
чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, 
рипази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио нек 
 избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мар 
 још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p 
 <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој б 
е он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на м 
ства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових  
а Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја  
е и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек о 
ске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешт 
 јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лиц 
едан пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изу 
а; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам ког 
а беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p 
е до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и  
>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и  
} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n= 
> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила 
а понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ 
 су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро  
дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без л 
ктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избав 
је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћ 
ења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, 
0 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили 
 али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладен 
ату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>—  
копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и  
 старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{ 
ити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па  
увенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину  
и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> с 
 тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</ 
ст за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабр 
 негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци пот 
 јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђен 
ћи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S 
ула, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама  
редао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела н 
а и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и б 
д да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даљ 
је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве с 
ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила ка 
итао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на се 
ка, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жу 
риближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто  
ера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обо 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, 
аире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n=" 
ру нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и у 
а не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <p 
ам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као  
 поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила 
ква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати,  
 себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље,  
ри, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликов 
 би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у  
ећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и 
е ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у  
оње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у сво 
говорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p>  
н дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико  
е „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Ти 
омшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше  
кво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Виш 
е, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му р 
 је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши г 
ај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, 
, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са сво 
ше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да  
тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљ 
а: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Х 
спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и т 
 душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Г 
о обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на ј 
ограду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је ду 
p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела,  
и: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није 
"59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао 
сеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је 
емиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи  
е хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра 
агрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Тур 
> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће по 
ко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — 
е баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштов 
 тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а ви 
саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, 
 деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Беог 
 Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, и 
само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дркта 
 ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће 
дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „ 
да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати 
сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се т 
 је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapte 
себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесил 
 је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{ 
д у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" / 
куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он 
а врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред ње 
 нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје тр 
ра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до 
а — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да с 
> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и 
> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте 
је и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свак 
е смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по об 
ати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разго 
еста, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало  
ико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим кол 
тоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Же 
у знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на З 
 дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у  
ера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи о 
тарих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдск 
таре мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а 
вих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест ње 
чних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако  
 и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана ка 
?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме  
и чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата 
онак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме. 
но из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Бег 
уња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га  
 да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртв 
ојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима че 
оче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86"  
бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори ка 
 Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора  
ако је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку  
е за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутал 
ала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго 
и га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</ 
стао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{ 
 Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно  
} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уд 
у је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш 
адоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце  
е опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је усл 
у руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је ка 
еде да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланк 
ико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су  
 радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзл 
војом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Роди 
овео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час ј 
е, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали,  
рџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, уроч 
емље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Ж 
се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај 
ака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом ра 
рекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требал 
...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну  
.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излет 
тин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан наум 
о су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="cha 
био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмеј 
 тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и  
бише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и сво 
и стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте 
н је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао,  
е кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом 
ао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату 
ан шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице  
оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Бе 
етњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно в 
III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Зл 
дајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма м 
обом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш 
разговарала стара була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном прилико 
да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јо 
у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду уда 
омшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком  
и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више  
кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није т 
 проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим 
 се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила 
је Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у  
нита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних годи 
ње оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео 
е вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и 
 „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она п 
I.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све ш 
 пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаил 
 службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи 
та није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда 
пте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опан 
а.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком 
воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно 
о те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја 
илојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи. 
да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јес 
!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ст 
малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Бе 
о му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достаја 
а је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За ти 
</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакл 
апита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није,  
{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те с 
8" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и как 
е високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“< 
м ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе  
етку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана ови 
 Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су с 
врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апов 
 звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се 
з причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичај 
лата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шт 
стао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у ист 
м тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <h 
упане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигд 
 Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сиг 
ашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе о 
измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео 
 су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата ни 
ди као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцн 
тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник к 
бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне кул 
а на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одг 
да Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Ја 
ла искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали  
ти се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испр 
> <milestone unit="subSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет,  
же и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су 
не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Зла 
 лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано о 
>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је,  
ad>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи 
 можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко 
 и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Зн 
 вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи  
шту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p 
у се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре 
"23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила. 
м....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не зам 
а овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л 
о рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— 
тојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Б 
RP18935_C1.16"> <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког  
а видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у 
</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче рук 
 живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему  
SRP18935_C1.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с  
 ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза 
апомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156 
ли, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудн 
м врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се 
свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање  
ати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да 
и сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржат 
 Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се деси 
SRP18935_C1.3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци  
ану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му к 
ао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом н 
ије дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</h 
рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му поне 
Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски  
обани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Зла 
игде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца. 
аше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио са 
почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела 
ду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне св 
ована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па  
о комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није ум 
ана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако 
коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници б 
е небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сун 
ла, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="chapt 
грљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро 
м, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је ба 
о сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и пол 
 светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренут 
а, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А ко 
вор....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере  
у у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, бра 
.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком рух 
ати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на  
ту за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Б 
тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачу 
ово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, п 
ао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, ни 
епознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема не 
а....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који с 
ипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро  
 нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је 
не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина к 
идели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га 
ку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али 
ин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} 
није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јо 
Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и 
 ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде 
ко велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, теш 
{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџи 
здеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па  
урџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племени 
а је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спре 
 је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца авг 
боки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div>  
 суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа 
ва три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлов 
и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чу 
ора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Мириј 
 дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јама 
е где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда 
дмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> 
њала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за 
ед ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две сто 
стала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана пу 
егачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је 
лика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се 
="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером 
а, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала ш 
 метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта 
ка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S 
/p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може 
пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала С 
е замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“ 
а пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око се 
алваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес  
оодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} А 
јзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја  
 по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И 
жењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљи 
одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да ч 
 <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада п 
пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај  
на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме 
 Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Ста 
ци може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — по 
три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња,  
, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор из 
 тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи д 
ре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гла 
младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и п 
 није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у не 
и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Д 
само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали в 
г опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако 
...</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Ст 
ено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и 
у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату з 
е: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S 
врдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: 
у плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куд 
у у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страша 
гледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче з 
 јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџ 
обуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="14 
њаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у баш 
у у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао би 
окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је но 
к баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприч 
 га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесош 
ових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p 
цом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилич 
у бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако бу 
 и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати  
и послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши с 
лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где 
вори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне 
је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Пр 
 бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Је 
 рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахи 
<p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој п 
ко и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Т 
 му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том  
туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нис 
а била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у р 
> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празн 
ећ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљ 
ла браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никакв 
си ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од ту 
учак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправеда 
 јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом из 
} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type= 
ој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} 
арудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па ум 
исам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што 
ве што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у  
 читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb  
и, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њем 
е српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе  
је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и за 
..“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо 
се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече 
ом казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила  
По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће в 
су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво 
икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на бе 
им попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као  
ласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ћ 
 просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображењ 
 <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе с 
уку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узни 
и златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници 
еговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако ти 
 је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас,  
 чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо и 
та не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он  
а, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стас 
Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учи 
и: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <mileston 
 пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће би 
еоград.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена ме 
S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше с 
хујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њи 
 неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек  
ек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одгов 
 болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход 
 право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргн 
питала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку  
 је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi>  
ма своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити  
и....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказа 
као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало 
ачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад  
о јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: он 
Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник,  
е да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само  
уди смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и  
 где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опр 
, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата 
у је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n 
...{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чув 
рмаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака  
армаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јав 
вила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата  
о помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не ч 
 да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{ 
уме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S}  
олико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S 
у Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S}  
православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да  
ид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: д 
е и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и  
сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку  
еоградских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале п 
ти, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из 
 до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зид 
одом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид- 
а се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на вр 
вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запе 
га и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као о 
чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати:  
лим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна 
ади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони 
говићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним,  
ласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије дру 
ао санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута заста 
1"> <pb n="133" /> <head>XXI.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Зла 
d="SRP18935_C1.11"> <head>IX.</head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то ј 
дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог  
аучио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа  
Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а  
Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивос 
(показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S}  
ј фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид- 
 сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је  
илојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја  
 <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погл 
г милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божј 
нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="c 
к Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је 
рем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S 
е црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату 
е рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо  
ски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоски 
стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница г 
та поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати гов 
тиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су  
и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од  
<p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; 
а с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некл 
зео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} 
тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да 
 Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и ра 
у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме 
едном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата 
е ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у  
 врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући  
 светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ни 
ва навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се вод 
, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прили 
мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n= 
<p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју с 
Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, 
едао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше 
не, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се  
 а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли п 
> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још  
 времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудиш 
 породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задов 
ти; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, 
доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а  
аметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p>  
овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злат 
у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му н 
познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски гов 
во,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се д 
ало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши 
иродна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чел 
 од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах 
њаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти с 
р... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не зн 
беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и 
ти за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, 
ећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <h 
ату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не б 
ајрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и о 
је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци 
у ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, В 
ти!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за је 
урчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је с 
ом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само ј 
не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бо 
оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки узда 
е <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељ 
оре беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у 
и и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча 
 је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухвати 
зну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћ 
е.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, 
с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и мал 
оје од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — от 
е Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име —  
 узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се  
 ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“< 
ном Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У 
аље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше  
мена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: 
S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и  
едног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} В 
ло се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и о 
} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и о 
ћи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изн 
ође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај 
ете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чи 
вом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену к 
мшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је на 
носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и  
капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште см 
 капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори  
лицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.. 
лојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи 
ојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутр 
 И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и  
коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и  
рбин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке... 
 новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га 
 пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> 
сретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже 
ашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време,  
рци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати 
еограду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и јед 
ва маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столиц 
e="titlepage"> <pb n="IV" /> <quote> <l>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div 
>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема! 
</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замо 
 није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уг 
 доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране,  
зиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била ск 
ају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи  
узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, пр 
раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодн 
и на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код ова 
> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свеча 
ази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана с 
онуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго ви 
друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве 
 одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада насту 
то се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше ос 
 од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу суви 
 и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу 
на, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и  
 се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде на 
не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и ш 
е чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније 
н....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху 
 то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја бивол 
рке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко 
аваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џе 
о, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...? 
> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!.. 
и лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши  
уљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом  
и!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а п 
 Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом  
, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{ 
рекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Ва 
рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изиш 
ра крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друшт 
 — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика с 
ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста. 
, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју ку 
 нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро про 
А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па  
 тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук 
S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживе 
ше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад ј 
 руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на  
 окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb 
ти дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крча 
а се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса З 
е место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га 
је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и 
 „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Уп 
м ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако доч 
зрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле пошт 
крстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не 
ужајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не 
а се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богас 
ше, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покри 
 њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турц 
алосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погод 
евка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за сво 
ктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто р 
заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само д 
 настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца С 
 се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>П 
p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син у 
родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље. 
ом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота  
ш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — 
>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ 
p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S}  
а се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зениц 
 за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја ј 
 Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају уч 
е једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> 
 да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она ј 
бродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Бе 
. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још пот 
Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оц 
е три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жен 
<pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав чи 
еца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа д 
 не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изу 
а и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о  
чу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје 
има јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака  
за сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџиј 
као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он с 
RP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прик 
ури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да  
н.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на дру 
јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ћ 
дело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па  
ео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да т 
гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле  
а ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора би 
стаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чи 
с лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на с 
а дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{ 
је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва  
 више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јо 
 Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао 
кивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапу 
очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек  
} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргн 
чи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Бож 
, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело  
одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S 
дним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, та 
отавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља прек 
домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће оп 
,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве д 
т шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа! 
ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела ј 
 и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше,  
ка пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја З 
у крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прст 
 својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помо 
pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су  
ти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је сва 
вим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S 
Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{ 
н и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако ј 
 и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Зла 
ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара 
силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, 
от српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју 
ело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прер 
тупника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, по 
„Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим глас 
тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Зл 
оше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мир 
послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана  
ире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом 
одини оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад с 
ји су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала  
м стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама. 
> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, о 
ди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких 
 њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174"  
рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све 
коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> 
слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету  
дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у 
ав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, пр 
оћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: д 
а у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и п 
по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући 
 <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, 
лисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велик 
лицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић  
оме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p 
веком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је виде 
 није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још 
ате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе д 
ња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жу 
ао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> 
pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов  
е окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се 
он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мал 
S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“< 
е одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео  
едао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина,  
<p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је 
" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и 
тигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут  
р за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала < 
 сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљен 
> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њо 
 тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном за 
нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</ 
је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако  
и откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу н 
S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S}  
и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма д 
лаву на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила,  
сприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам с 
нао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека так 
ђу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за 
пет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се заг 
е ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је неш 
а слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она м 
 Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао изброј 
стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат 
р бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква 
аве стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да м 
рду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад  
ити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем т 
 /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац з 
сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које ј 
а су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе св 
а?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име С 
Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb  
на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко 
— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, 
д Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко угов 
ашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек 
а света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је не 
а була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Зла 
ај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао  
а звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху  
 жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потру 
> <p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, нар 
е беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За 
е запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спреми 
.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам ча 
је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гл 
се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква  
промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, ни 
залуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ос 
им дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија с 
 Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима 
 <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} 
а сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у  
пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте 
спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што п 
да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој  
и неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на со 
е је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише своји 
а На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се б 
 рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то пам 
{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Ника 
ечи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја 
 се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p 
ло постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> 
 и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и  
т нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу 
па казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађ 
т се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с на 
гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже,  
о: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Т 
 сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була 
мисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо  
зре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго слу 
ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S}  
ј узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу 
 рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај к 
рт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божји 
 тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале с 
 и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и  
е хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре не 
 /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је  
{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чеља 
нела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћ 
ји је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако из 
....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, 
 ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо  
онела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај д 
беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао п 
 сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је ов 
ља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код 
а места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, ма 
 нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја  
д-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти 
 Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чи 
ка!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беш 
ао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не мог 
ми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак к 
 и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен,  
лему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p 
 окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак б 
зекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ З 
е се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стра 
, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад 
е на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нуди 
овак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао ч 
уна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвав 
има, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они с 
добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за 
аја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, т 
заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш  
ри капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, до 
{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу при 
{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му од 
а преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више в 
 далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерк 
цепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена  
аном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</ 
у.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало  
ог Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше н 
мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата  
вом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата р 
он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад 
колико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим  
 Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја 
и нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били с 
д Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} 
о му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се 
уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакат 
водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити. 
ла нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли  
цу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али  
..{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n= 
ревуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешев 
е нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала  
гледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих 
орао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и 
х и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце 
м породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетв 
 суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p> 
ила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека т 
од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити  
нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су г 
, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто 
, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Бег 
аш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p>  
е....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она. 
сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај 
и, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друшт 
а ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро би 
запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреси 
ако ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остат 
ати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на  
а+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— 
 метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на  
је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како би 
то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београд 
презу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале бул 
је да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ 
избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него ш 
ве богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газд 
ан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не  
 <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно ј 
ама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубок 
овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој к 
а ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља п 
ободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У  
а тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си дана 
 неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p 
’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразго 
{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један в 
м, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, п 
н од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и по 
остовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би так 
у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да  
 овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће оп 
тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> < 
 запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере 
За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека к 
 за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до  
да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље  
 као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p>  
ао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеи 
у те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњан 
 ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли:  
че; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка поз 
вор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је он 
ти и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За  
ихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Рта 
на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз ре 
 се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрс 
 сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахи 
ј, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојк 
.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала  
ао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да 
ашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све ј 
рожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедер 
д који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</ 
је су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна,  
веде у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{ 
 ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџа 
био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Бегов 
 синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу,  
војом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, 
онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним р 
ана: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> 
вања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић за 
 сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила гл 
урчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије д 
 ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ств 
S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је  
тељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију 
час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" / 
илојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина... 
ашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало п 
<p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар  
д у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробни 
његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" / 
м колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш  
еговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она 
точине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, 
товали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће М 
и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од 
 био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза ј 
а, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} Н 
жао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Ова 
чати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узб 
 авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну 
, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикну 
рв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим  
ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлаз 
омоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није  
о, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други  
 дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку пр 
а избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те 
p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је с 
 <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и зн 
<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен из 
иш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, кол 
в минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и  
е за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели 
ве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозг 
ћу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор дево 
да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет  
е бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турск 
ка описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њихов 
па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’  
јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу 
{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{ 
ели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не з 
 па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Т 
ао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади б 
 свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз ко 
под стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке. 
латном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгл 
мер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћил 
{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здрав 
 Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго  
е мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapter"  
Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се 
 је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није м 
, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле 
ом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распи 
ше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S 
питкивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћа 
 га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћ 
 и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају  
...</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше  
Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има 
о и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде 
ских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, н 
а; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е  
 који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, вели 
 „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар  
 сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу 
„О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих 
бро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко узда 
погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су 
е верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа М 
капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљават 
глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило н 
 прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спаз 
ешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара по 
p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" 
лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро ј 
чно као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} 
ао огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао 
куд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети њего 
пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подеље 
том.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за 
за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крв 
 о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом. 
рбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу 
 торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. < 
ицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџи 
реко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела  
е, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху ос 
оси напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S}  
 обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и 
иња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и пла 
емена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво вес 
в.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше ве 
вак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио.... 
од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлиј 
чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и обр 
на рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што  
о је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи С 
на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па увер 
а одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погле 
деше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке м 
тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га раба 
 кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!.. 
д другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукам 
По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у  
ло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџи 
ука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поч 
ива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хла 
д је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало  
њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нем 
велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пол 
т турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао  
, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао 
потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S}  
ељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жрт 
чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећо 
овршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, куне 
ко заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где  
, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати 
вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у т 
 у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одм 
rget="#SRP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако 
чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, 
о....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора би 
 старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу ку 
 се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, 
> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више 
љеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозго 
је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушен 
.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је б 
еоград, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата. 
е била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна,  
S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мица 
ста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у  
њака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, коли 
 му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест. 
осићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и ње 
 Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је 
.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу,  
 човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај 
 /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао 
а тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде о 
 висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове пон 
аму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћ 
<p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му 
ије; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, по 
лика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју 
одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и 
 Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он с 
!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су па 
етан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> 
ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све  
... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је т 
бани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и о 
ом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „З 
о, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, —  
и довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне. 
 невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнут 
 крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, 
p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баш 
ти.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она  
 човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?.. 
давде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше о 
аље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није поне 
 којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: как 
.</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа 
 ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресе 
 сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казат 
Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што  
е и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде  
у жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Зл 
убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?< 
еге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није боле 
дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јо 
оду.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Ст 
е поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно  
 Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита  
>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ 
ни нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату 
а опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је  
 од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу с 
пре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше ум 
атре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у 
кој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, освет 
о шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} П 
брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска  
а се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памт 
Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије  
а пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Ба 
 планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се 
кчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако  
вог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испо 
бац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара План 
едведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастре 
Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml 
ва стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Нов 
 гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног  
а ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он  
ни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато... 
а, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Они  
нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити кра 
ку па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитат 
 „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се  
ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље  
вијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане 
} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици св 
 и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу теши 
 Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп н 
у.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> 
, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, ме 
даше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> 
чно спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана ј 
 који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су  
ризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео се 
атин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и  
а...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да з 
ма!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи  
ад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну  
као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату,  
 а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш  
а се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа 
ати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> < 
.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није  
а и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се  
ар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама 
о опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџан 
рпкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере,  
узе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећ 
ам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе С 
ро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам н 
 /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће а 
и и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко;  
ше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ У 
31" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску кап 
и домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла а 
иста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од  
 Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се 
; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихрист 
у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очи 
, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам ње 
гло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше зл 
у.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвалн 
а белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто 
каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај кале 
ах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто 
{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да 
се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и приј 
нуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступ 
о пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се 
 стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по н 
{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред 
е доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му 
н све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова ж 
д села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је 
S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарк 
ма била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме руч 
ја је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Злати 
града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога гра 
ија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега с 
ка стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим 
 је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, 
е сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој же 
лиже, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S}  
дмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли н 
S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година  
мадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми 
у.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Д 
 вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варк 
b n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће  
 сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам с 
човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која ова 
> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљи 
Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једна 
еш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћ 
Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просил 
емске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонар 
зу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек к 
 као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румен 
е украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала д 
S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Н 
е била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а огра 
<pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Мла 
 младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине кућ 
 метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају 
могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кути 
</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само  
ла.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хан 
ања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за 
 тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази 
ати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу пот 
уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београ 
гара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и п 
исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра з 
и је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{ 
има.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми 
ханџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа н 
упа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава тур 
вића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурк 
их ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености  
p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смир 
и главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури 
 само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву пр 
где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По с 
руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то 
06 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанк 
 мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причал 
ч и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, 
у одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за  
ату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су  
ње јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је рас 
махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја  
е путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Св 
као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога  
ма чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору н 
ат дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети ка 
азили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капи 
 грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с  
{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак 
ће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була и 
е одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко п 
лата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p>  
а све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи 
n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке  
своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Б 
злични — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су б 
азе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску 
 је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му  
вртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а је 
> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, на 
...{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; а 
 весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <p 
тајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно р 
.</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча  
јатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapter" x 
задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак. 
кради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро па 
да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш  
упише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа 
амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини с 
ћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у  
ак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац дола 
трашан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара,  
и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које 
о је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да д 
 једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима 
х Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу  
> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу с 
} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве р 
у и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који 
едва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запит 
она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој к 
 Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И 
и чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у ком 
и, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беш 
 була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад ки 
тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав пла 
у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копк 
p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе 
 од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S 
е свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се деси 
нко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ  
та коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог су 
е чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговара 
ође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали  
ype="notes"> <note xml:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back>  
 и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде н 
рада и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге 
 је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио,  
невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је 
аним београдско-турским улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су  
 душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи,  
е шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџа 
 је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене п 
о се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро б 
{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог 
овољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела,  
ихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе  
Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ства 
оварала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемил 
лате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све с 
њем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле 
ан Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео 
ужио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово  
турати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми 
у су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она 
оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој в 
могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му с 
ти, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од 
сто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једн 
 уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S}  
 годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ... 
/p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Ду 
, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле вид 
е да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти по 
ије умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија 
 пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац бора 
акшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити  
овек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере  
адском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Са 
дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да  
 у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је ду 
Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га сил 
> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</ 
ије био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче,  
запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа н 
јна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S}  
 увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељ 
.{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж 
песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код ме 
гу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; а 
...</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, ис 
нџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим св 
 рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се не 
ати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо! 
ic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?.. 
n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природни 
родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без г 
S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирс 
Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не сам 
ом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице до 
} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу 
вића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту  
џија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што г 
и, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> 
оби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђ 
вог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујућ 
ну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин 
: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изаш 
S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лак 
кучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећ 
ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола 
, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S 
еба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је  
>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“  
м залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут  
Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банат 
а, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други  
осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p>  
зи Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе вис 
 сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа пре 
е чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги 
 у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да 
е, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема ник 
а поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој вра 
} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „В 
“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно голем 
а потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, 
беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима кр 
но крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим  
и прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вер 
ди добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребр 
ађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже 
шуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима че 
азима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пе 
 рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници. 
ине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да  
ом нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и з 
е Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сл 
е, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео 
анџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} М 
 душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело 
иволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са  
танко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на једа 
предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} 
ме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећ 
замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је по 
ен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом 
уда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике. 
еговим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они  
и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледа 
дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је  
е све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — 
емљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта се 
:id="SRP18935_C2"> <pb n="178" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да 
лица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, је 
којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати 
тио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био  
ен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом 
и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ј 
ом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десил 
о снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или ст 
е враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом пут 
и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед б 
се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као и 
а.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, с 
оље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешња 
{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше  
а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомичн 
} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова  
 одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S 
 да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и  
 батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас 
 руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу  
о верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{ 
..{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала  
о дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, за 
Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била неп 
ије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузит 
оше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „ко 
онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумар 
био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Р 
пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се о 
ало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше пр 
реме седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше  
е туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови к 
икада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; ал 
ead>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведош 
.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама 
> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак. 
пред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на  
а спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да л 
роз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дођ 
ми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћ 
„Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски 
баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико  
 десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на  
...{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друшт 
 мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је 
иљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког б 
г времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу жи 
замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буд 
 <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара  
ла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхта 
е не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Госп 
Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опа 
сеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је р 
 и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва че 
и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и је 
стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не ла 
ном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је пог 
, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуц 
о; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“ 
 и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накић 
и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим  
 сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само  
ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви пол 
 чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе 
 и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Руме 
рктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико  
 за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдет 
ом човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата 
у веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склон 
џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, оп 
 да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{ 
S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати —  
, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се вид 
ти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским ули 
/p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо го 
у је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако 
; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући п 
d> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбул 
ла да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер. 
ијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста 
ним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} У 
среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да 
.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} У 
приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и свој 
едном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из 
осле ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше  
ш неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном при 
уде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља д 
му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема ви 
су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години о 
се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119"  
су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге  
 је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и 
ајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} 
 беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, о 
ид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он о 
 тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове  
ивеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију 
и, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S 
памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа 
0" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу свако 
 једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише,  
 јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад ј 
е то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим груд 
ојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој  
 дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, т 
олико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени... 
 бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбен 
журбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није з 
ега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није  
 у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачк 
уго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тес 
S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих м 
слушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкив 
га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ос 
ница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни при 
вијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком 
око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао  
рвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешт 
у, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богат 
ила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца  
 ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у  
аци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопи 
Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња 
> <pb n="7" /> <head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод пла 
ћа био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била гр 
д тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да 
ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да с 
ну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ног 
их племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун  
тве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти 
ад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути,  
Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчиц 
стењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане  
али, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му 
дите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносн 
то осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад 
 рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена  
 Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љ 
 оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда 
ушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћ 
и јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који 
ије могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две 
> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским јез 
од врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“. 
="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није  
огу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешењ 
а да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког 
о да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу ве 
у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шева 
ли од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је кипт 
а, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb  
ругара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому ниј 
м ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајван 
плати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Ал 
ајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ јед 
у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је бил 
 играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је нев 
авани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој с 
шеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће 
ије тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад п 
 од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Ови 
ејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> < 
веде до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч 
и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремск 
...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро п 
ршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа  
ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кљу 
ли се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гле 
у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му 
капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, довед 
е спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до  
ви се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива но 
и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ ба 
к.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак 
...</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за  
ативши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је поче 
еше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала м 
чекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по 
 пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти  
никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Зл 
у пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола са 
ело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb  
ту протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сока 
<p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, п 
 и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е д 
с далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му де 
ини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа  
ед хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око д 
и....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S}  
 којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован 
 угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас з 
 на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе  
спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу н 
доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер 
 закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баш 
ије опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том 
p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно 
?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу ј 
 сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати. 
скошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Ок 
им биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и п 
а да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он по 
итати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџа 
м <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме,  
јимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p> 
 једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој 
ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелел 
 ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако  
а високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема  
у наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где с 
ти.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и в 
 свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Зл 
е, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и  
а приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из ус 
{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> 
Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p>  
са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по сво 
знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p 
јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печил 
 За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође 
Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па  
је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало 
или, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и  
 али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и  
еницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати 
таде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка  
ене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} 
....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он б 
рајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је  
 једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав ба 
p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S}  
је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је  
стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српк 
ртон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Ду 
> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату,  
зивост, себичност угушише ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="1 
ој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан рад 
истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крс 
 бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли 
а и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему гово 
бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парч 
ук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Ал 
; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p 
 ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква ј 
ику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још  
 чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговић 
 <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу  
 Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни б 
оје оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 180 
 мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... ма 
едати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још чети 
хата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, ве 
 старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милој 
у, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap unit="gra 
ег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрост 
ила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити  
 је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао,  
ним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота! 
могнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?... 
ко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, ср 
ату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних ро 
 и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за  
на је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи  
што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молит 
 али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му 
} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обе 
 срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Бого 
 гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниш 
 рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући ж 
но час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с по 
ици.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за  
 по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и с 
биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p> 
војчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што с 
 ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе 
злено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек при 
стивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били с 
 имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повра 
понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одгов 
ио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам 
 што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква  
овар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> 
елика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни  
 свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, ш 
За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> 
 да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећ 
олесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са сами 
 мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљес 
н; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, 
.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прек 
У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи оп 
подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се див 
поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од ду 
p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге 
ге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гла 
: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, ре 
сти постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нек 
ивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, 
ко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојк 
епа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Зл 
с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и по 
руштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавш 
аник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и под 
ао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, у 
 /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошав 
..</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он р 
е....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61"  
да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно м 
 часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после ду 
а.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе по 
ива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Нова 
уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу,  
опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа 
е два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и о 
 кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе 
у руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прођ 
у лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ћ 
ном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо ч 
ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="17 
е додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну  
иван, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрост 
ти, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује ис 
му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви 
 пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповес 
та палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојал 
 <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и 
.{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав 
после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није ч 
м поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S}  
 Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“  
Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам вошта 
та.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џану 
Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</ 
 те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох  
ле да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; а 
..“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И  
лата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде башто 
дангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку ун 
бичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут к 
и Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио ј 
харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у 
је; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча ко 
постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{ 
њала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела ј 
зад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S}  
лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за 
: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу 
хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начи 
дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се 
ног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала 
ђе.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S 
“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светл 
 ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њен 
овори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њ 
док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах позна 
} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до г 
амџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда  
предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који 
ни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држ 
Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, ко 
дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Со 
испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена. 
е распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су по 
вај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што  
ој деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тир 
двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које  
рви, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити 
еко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи 
ав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београд 
, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-д 
Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, а 
се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу  
 бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се љу 
за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се 
ћи нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: ми 
 осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <div type="ch 
 примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S 
у низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и чита 
 стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; п 
вак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва  
евао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак 
и....</p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да с 
ладог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у  
у биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћ 
 за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запи 
говорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њи 
ао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по шт 
лади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У сред 
<p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, п 
 ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из за 
о палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па  
буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој ш 
"166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Ње 
м ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручај 
е дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је ј 
рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри 
ера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве с 
..</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му  
игар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Бегови 
ојим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> 
 протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам 
S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милој 
екле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што  
асли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се  
 учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место  
па је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али с 
остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово  
утем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су  
о се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео 
аре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране так 
о своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.< 
редњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде по 
ка.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог велик 
на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те 
укавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ прева 
у њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса 
 Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљај 
о и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени:  
ш једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати 
овек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва ч 
 кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан 
ти!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду 
а и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба  
а младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине на 
азио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији  
ату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p 
двести и предати.</p> <pb n="128" /> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовн 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану  
id="SRP18935_C1.6"> <head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Мил 
итаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ 
лати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде.. 
да се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се пр 
ти, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела 
 да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Бе 
ој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум- 
д саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као зл 
 у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека  
> <head>XXVII.</head> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре,  
 њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби  
прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} З 
хтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ат 
син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлази 
ли коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се ника 
е с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote>  
е погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p 
<p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе ло 
 једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Бра 
 да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место 
би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци 
 звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од ј 
 њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мор 
па то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} К 
ма, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуд 
 грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред в 
ном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" / 
арочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је в 
е непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље св 
заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и изва 
тра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p 
служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо  
и за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није к 
и су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке пос 
урским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад  
бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио 
ре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја х 
лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше 
о.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на п 
аше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова бех 
дају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока 
а ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе б 
аже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде  
гао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољи 
је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не са 
ити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није 
се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућ 
да му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их доне 
 је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе ста 
се душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што 
 држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је  
ћа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була. 
кали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа 
p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени меха 
имо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....< 
 биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, 
сом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго ост 
ра, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полаган 
џани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи 
 без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела у 
диже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чист 
и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле  
ну.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки д 
вечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре он у  
шта не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, освр 
ра бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, как 
ће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и как 
 Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа 
о сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} 
вори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у њего 
 чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! остав 
ачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb 
ло подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време 
 помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Ч 
 овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој 
мак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Мило 
еханџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, п 
ћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ћ 
своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љуба 
ши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и од 
анко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје  
p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе 
ремишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што м 
: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сока 
а је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, т 
у њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па 
акав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује царигра 
диле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња к 
а, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клу 
и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Б 
>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyr 
е још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше 
ш више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава го 
="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме и 
да се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи  
 Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је  
 да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још 
, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри С 
ли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српки 
зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију  
чи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати о 
о, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си 
ође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у ј 
 „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нари 
<p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па 
 паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и 
едну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у на 
млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица се 
ана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљен 
р избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, ре 
а субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавит 
ало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се им 
не у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато 
осне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском правосл 
ако је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дош 
ладу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида надену 
 се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласо 
Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим пог 
киња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе  
амтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи 
а овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Ср 
И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет 
пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај 
 ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија  
Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а ка 
ича: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спр 
е види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се  
оз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Ка 
исети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко о 
ља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, н 
а се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S 
и је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је 
ар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замо 
нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени -  
крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доб 
бро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах,  
е мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре 
ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Ва 
нови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана  
ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, 
b n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S}  
руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.< 
је попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекива 
у на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме по 
!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био 
а сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку н 
суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несно 
а?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још бо 
е ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи,  
рш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div>  
S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се б 
<p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> 
а некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави м 
амиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под ј 
наку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се прав 
кати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, 
пути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb 
, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна д 
а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јо 
а Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати  
 нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се заглед 
/hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим ј 
опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду,  
 он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што го 
а сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сес 
ачин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молил 
и ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на он 
 доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бај 
е беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Ста 
и крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у  
еха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена 
ицом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише  
ће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону ни 
 платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лак 
а чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S}  
за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти  
образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу  
p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче ч 
о!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, 
к најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако бе 
олесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, ник 
био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобан 
“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, по 
>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... о 
 истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вик 
, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,. 
 као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: < 
угу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{ 
неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, о 
здржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму. 
ике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се 
 у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џам 
кнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће на 
дра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва  
ако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, 
азда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна му 
....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> < 
о здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека.  
у, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: ка 
 /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са  
 су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто 
 девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> < 
зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког  
кука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју. 
 право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена њ 
к.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} 
.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, 
ко се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} 
и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог зад 
 је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како на 
 рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана  
ог Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и је 
овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Бегов 
и вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда,  
вори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: 
 средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово н 
три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{ 
е падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме б 
> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здра 
Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Нова 
има љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p 
њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је 
 је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарен 
ела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нар 
{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младож 
гледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за  
толицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она п 
пила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога з 
е</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Боле 
И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је 
....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула 
вешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и гр 
воје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћ 
ледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с к 
 и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се т 
ном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на де 
чена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пље 
ије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико 
му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издр 
, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало утало 
 пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му 
и <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио на 
дан другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је би 
 су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су 
вакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад 
едио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јович 
 узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је 
за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Велико 
еми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су  
 мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p>  
 у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он др 
дог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће р 
ем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их,  
ао јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове ост 
Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>И 
ОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, забор 
 потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мал 
е снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лиц 
ом опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеш 
ван коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порас 
аци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Р 
брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све 
и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сре 
S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца зн 
дна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S 
чега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у  
 је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечм 
{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући н 
у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам  
а, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом ма 
ликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Бе 
ју и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у све 
ction" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским ј 
рчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти  
им бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од 
нако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти 
ћом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само  
 пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олта 
м у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на в 
урског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све  
</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девој 
ике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци 
а механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и 
остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је у 
ате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела 
<p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type="chapt 
 час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једн 
 ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано крет 
спава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад 
о, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете с 
одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакр 
Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови д 
доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће ре 
еним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће 
, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори  
"SRP18935_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила 
еше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S 
а народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетк 
е обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p 
размерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближ 
 калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много 
ађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним пор 
.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Стан 
име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све 
 дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи  
еста, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} 
у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је 
а тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...< 
 рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш  
 Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p 
 место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{ 
дмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Бео 
аробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распи 
хну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе  
но место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Јо 
лињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говори 
ође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, 
ојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за м 
е рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> < 
 је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле 
кроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је  
 да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за  
било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој 
} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Бео 
у се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био доне 
чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад 
је и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше 
" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатск 
и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Ј 
 биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прош 
же на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и о 
г лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџиј 
 упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!... 
а снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div ty 
а.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола 
 уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> пр 
Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</ 
и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду доби 
ала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За ти 
} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа 
није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа 
ао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима б 
“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет 
ели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за ти 
а мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, 
 не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S}  
ељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнут 
уће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи м 
 конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик 
} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, вр 
 било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили н 
 неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прили 
S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а мла 
екрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њ 
све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија о 
 овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n=" 
Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз п 
, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} 
стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; ј 
ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пе 
.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и т 
д чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphic" /><p 
и ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд. 
тих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{ 
ика: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина п 
се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="1 
Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим 
цком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трај 
 сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ З 
о; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је д 
мори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог  
и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђел 
 и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ак 
петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се 
о Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети  
о 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше  
веде очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и 
 да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у 
ла!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Нова 
ти, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} 
аре буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види  
купца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (вод 
} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави 
и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и  
} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове мех 
аостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође  
ан Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} 
ко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два за 
ати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три  
ко можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом к 
и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За о 
, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, зна 
жу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је 
се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фа 
е, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала. 
човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва  
кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <pb n="128" /> <p>После ових речи, Станко  
раву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је  
ено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ др 
о на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове про 
“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Ра 
а на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не 
уго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тај 
ричести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удос 
ево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то 
паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чар 
 стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова  
 новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p 
p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско са 
таше суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један 
љи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њи 
ушу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу 
омози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му за 
е неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запитк 
 куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово би 
ку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чв 
иницу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој ја 
>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џем 
 равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке 
} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Злати 
аква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> < 
S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све  
 одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равн 
 у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај  
у оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица досе 
?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S}  
 се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту н 
Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео,  
сле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у к 
трану, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Ве 
ац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је  
S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151 
ему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једн 
х кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку  
весео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио  
 сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случа 
воту није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како 
се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ослови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем 
, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да  
.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим дру 
 <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурч 
пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цв 
 се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не мог 
ала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не п 
 глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово мож 
ј облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу с 
полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктањ 
ести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!... 
ни упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћ 
<p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По б 
г с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> < 
 /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог в 
Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му 
ека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове 
азре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту не 
.{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ н 
 оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем неку 
ад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме 
жи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање 
ши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и ов 
по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, 
е у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</ 
“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово ј 
еџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="7 
етнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вр 
еца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњ 
прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка  
д-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли з 
 кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје ше 
, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су де 
 у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{ 
ислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи  
 је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те  
ере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и воле 
пажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и  
уша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек  
илојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату. 
уше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p 
рене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ 
луша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра д 
дведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па до 
се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто о 
тај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет и 
ајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се 
преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуч 
е се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све  
ерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један 
, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође вр 
у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три п 
понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкав 
воме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Ј 
орио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугуј 
 он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи  
овори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и  
и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју тор 
 се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави 
и шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Ба 
ђа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландиш 
војом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу стр 
на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је  
 заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен  
ја онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} В 
За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, ле 
до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, пов 
пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p 
е одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла н 
знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он  
а пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, ст 
а; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки узд 
а зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144"  
е ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и  
мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи 
 оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p 
огу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није зна 
 се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није доб 
је <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али  
 такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S 
о и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грм 
му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не оби 
 су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за 
пет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шил 
д“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Б 
, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра св 
ашти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад  
грица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у с 
убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И  
 пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Раш 
ушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и дес 
ад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quo 
>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим 
на сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} 
ло име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата н 
у надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и на 
ли....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја ујед 
о сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не из 
мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уз 
Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запа 
 заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од уз 
 машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне. 
илука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве пут 
ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био не 
ном бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Тур 
 трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се  
рџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда  
 Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препел 
намештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} 
p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан с 
што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: 
ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, провири кроз решетку, и в 
 <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У 
дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну наза 
S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, ко 
ина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би 
ди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој д 
ледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугач 
 о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани  
један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служ 
ле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до 
и чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонив 
озе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом в 
ав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?! 
штво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> 
 Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се пар 
ти златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најп 
но што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад  
н черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки;  
у Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека 
 говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљен 
на, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој о 
 Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Т 
“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу 
да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој и 
"67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из  
 послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку  
и цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S}  
амо Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она  
Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево 
 доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека ст 
леће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Ч 
рао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млад 
/p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Нова 
 Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, д 
а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово 
рску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „ 
се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згр 
еком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу 
 рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збу 
ељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом и 
, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио.... 
ад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти  
им одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој  
сан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с јед 
де једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубек 
ља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S 
е бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски нар 
{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <p 
могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га  
ађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутец 
заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика 
ом свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Бо 
би или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познат 
вала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су ар 
ума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По  
ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имал 
ас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опр 
 нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости  
је удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то ни 
је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала.. 
ди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p 
копча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби т 
 И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе 
некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!. 
e="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж.  
устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи к 
одитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка 
ећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи зап 
мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за ш 
} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеле 
Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, 
ог раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као  
ше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао,  
ој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја те 
с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, а 
ла је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија 
 памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми  
уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по тур 
 да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека  
аповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p 
“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га  
м, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се доб 
82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си 
ицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе 
тија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним  
на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, пожи 
н уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полага 
ури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ 
то њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила 
ра була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда  
 плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћем 
о <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као  
/p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој шт 
 чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући с 
е у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
 им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада  
то се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За  
отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и 
сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњо 
о истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам  
да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један  
ци свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од  
ој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је 
есили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом  
 који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а 
, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Срби 
своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњ 
је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина. 
бичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су 
били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге 
конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone unit="s 
ба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног  
ко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Стани 
ђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро 
 И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на д 
и хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџ 
џана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је  
о његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо 
овољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да ј 
ајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игр 
чешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и 
: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му 
стоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
це....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести бол 
xml:id="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио  
а стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако 
оше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блек 
 је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као гр 
и за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Сто 
се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко заст 
{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беш 
во било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком  
 прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: 
о је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогај 
и тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћерамиде. 
на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића  
 срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево 
 и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једн 
на заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно за 
Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дур 
 би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи. 
акаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни 
 тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћа 
ош једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до  
Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели виси 
ост и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет,  
 одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзи 
 како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Раши 
ојим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву  
тамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својо 
радознала приђе <pb n="101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом  
џаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} С 
изу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене ма 
напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше круп 
, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и то 
а кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три месе 
ији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико 
еше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и п 
нили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата 
а тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке 
а дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S 
 друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <p 
 је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником н 
:id="SRP18935_C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Зла 
е опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} По 
о.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још  
а четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, д 
они, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа  
на га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечера 
} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е  
ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазр 
.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке 
 то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је 
се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</ 
пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} О 
Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, знач 
ро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах  
 по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} 
градским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и 
, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{ 
то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад  
.“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с ба 
мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико вре 
зору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светло 
обе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и оста 
 беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Б 
могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобн 
из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџа 
м је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једно 
е легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који око 
 подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спрем 
 у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџ 
ари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а 
 дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг  
че руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој  
поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n 
љу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала 
слила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, 
и да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже 
{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то  
звикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“ 
ме том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Ба 
е знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја 
з бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, 
ти, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Р 
ницу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Беог 
S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је  
че, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једана 
ну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p> 
ин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића 
ет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p 
lepage"> <pb n="IV" /> <quote> <l>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div> </fr 
 сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Р 
е, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком 
т јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пла 
ај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око мало 
пита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Б 
и готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунатори 
удба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним 
ог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запит 
 узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у живот 
е из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p 
з параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у < 
..</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено 
нџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи меха 
а је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е,  
е извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку 
 ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладова 
начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање. 
ај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p 
се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> 
о рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p>  
} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полага 
ауми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кр 
{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше 
.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момч 
ом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногам 
твори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башт 
прије: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не  
дским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била 
 шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав чел 
 у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“< 
 у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина б 
и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p>  
з једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви 
та.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледал 
или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у н 
да се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи 
ој мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нек 
о“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S 
павао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му  
равичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈ 
ЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S} 
о, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном 
говора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најра 
у, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себ 
трану, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико 
<p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: 
ни му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поч 
зима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље виде 
 мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично д 
ст старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али  
у, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори ка 
<hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је т 
ала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здр 
<hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi> </p> </div> <div type="group 
своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољубивих  
ге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају 
/p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замис 
а, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жен 
 неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу  
а оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „га 
XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше  
 јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с др 
е џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче. 
ан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође 
а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пиро 
а, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100 
добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим наш 
да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.< 
домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С  
о дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одг 
а, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, 
рци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и су 
дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много с 
аре жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву де 
 <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p 
рџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала. 
ого места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже 
да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у сво 
авни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га к 
 дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златин 
 године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и 
еде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвениј 
 полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пр 
а не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту. 
ошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, п 
ребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује кр 
у, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, 
зи се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде  
то се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговор 
ош звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за ти 
X.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, и 
була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!. 
. два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти.... 
ему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата рав 
 један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Бу 
 биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новак 
ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико бла 
, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју  
кошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један 
, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошаш 
...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под  
не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше јед 
тио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је  
не и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запит 
т њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала 
„Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авли 
и комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, 
} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео г 
банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве  
аједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истера 
па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села  
ако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи  
рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он  
ћи и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из нај 
ред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанск 
разно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду 
одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витк 
S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кука 
ене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала ш 
д је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, а 
 све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у зам 
будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очи 
зили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом вик 
и, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли во 
роз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погле 
S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се исток 
че, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Ми 
 зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фурун 
ку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан с 
е вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „С 
 да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео  
мераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на с 
рвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јар 
а не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка б 
н и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стај 
свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У  
је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој  
ом, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој ј 
не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије;  
 и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и н 
 јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турц 
 <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача 
мо је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојак 
утовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао:  
ног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову  
 Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type="chapte 
 не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милој 
зове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малк 
ака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за једа 
пава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Моз 
е у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра 
S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свот 
сле два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type="chapter" x 
на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна ста 
мо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесе 
" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћ 
рошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисур 
ку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља 
и.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> 
мицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко 
ко учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти  
 у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита кан 
се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спу 
!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више о 
руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски мо 
 тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и  
анко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, н 
иступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари  
 Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио  
Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође 
ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p 
тири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, 
да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада  
м и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n 
играда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи свом 
 па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да с 
ате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{ 
 закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пу 
разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да 
и били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S}  
као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темељ 
рчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да л 
 поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду 
.{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> к 
26" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С то 
еше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко  
n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје  
опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ни 
кавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон  
северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зе 
 главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко и 
Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиг 
енове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Ал 
Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се о 
ојој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко 
 сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капиј 
ромотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак 
по наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он  
 Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен поса 
ла била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окор 
м махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега плов 
> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало  
ило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмара 
ао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо 
е сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погоди 
оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није 
причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, 
јко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се кр 
ечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була,  
о уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Не 
заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S 
и, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за ку 
комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лак 
говори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још дв 
n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих ј 
о је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука игр 
ј мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две пу 
p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год ког 
 неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Б 
обанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог  
 врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради  
о Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} 
ле непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне  
нку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је 
о у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у де 
ше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах ни 
рану, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло рас 
 да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама  
едним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по п 
 Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане 
ди знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" /> <p>Механџија се по 
ини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="3 
ad>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек тр 
е срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на т 
се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у уну 
стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8 
ела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечи 
head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на он 
опио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" / 
S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год ј 
б сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је  
 својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици  
> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу 
 је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Беог 
е по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у 
шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није  
ко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> 
 јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме жив 
на три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Бегов 
“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{ 
..“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму и 
<p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро 
а коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и  
у рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић  
d>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Он 
 Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио. 
Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час  
ог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје дру 
Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S}  
алио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну п 
о Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или  
шлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај до 
ако је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг 
ој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, п 
ом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући ст 
о се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву ње 
Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред но 
ко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати 
 руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за час 
аџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да 
 да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволим 
отражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао по 
лату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвест 
ла ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија. 
руги рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одгово 
рави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{ 
коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку,  
уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи  
из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља ср 
тне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци  
 тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи. 
им је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе 
пред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он 
ити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, д 
115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко 
ко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си 
.{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што 
у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштова 
они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Св 
еку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} М 
 платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и н 
ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила,  
реко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је ко 
еговом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не б 
ити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку 
еме)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода 
а би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p>  
е слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо  
а путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“< 
...</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмо 
} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Зл 
/> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па  
ог од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљ 
 да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он ј 
} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} А 
реда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уречен 
о две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је је 
Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће н 
Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; 
једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њ 
сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их  
 на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча сво 
ица, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јо 
 може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћ 
евап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало 
 Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: св 
прти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пу 
вт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном  
га родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој  
оји је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвав 
богатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и пот 
дицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb  
...{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се  
м цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја  
а нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже  
рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог в 
p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, изва 
 га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готов 
и на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} О 
 водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се с 
 узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође до 
запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу 
тру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се м 
рига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног 
вак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу 
су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи 
онео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај 
тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе 
сти.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси глад 
 је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе 
не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S}  
Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том мест 
.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивш 
p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо 
ре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија 
ead> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад  
мотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој ј 
 непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договори 
и.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; 
.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јес 
, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за 
а...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од своји 
 и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у пу 
се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препор 
/p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку пред 
јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пр 
н, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су бил 
м беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и  
Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко т 
у ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана,  
пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одма 
</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће 
Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у ко 
раго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године Но 
и још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао 
овио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" / 
има виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнин 
видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и ви 
реко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S}  
} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивн 
апитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да с 
је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на  
а, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише 
А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине,  
е биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је би 
 преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буков 
и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њ 
а по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовал 
рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није 
</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по  
војим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</ 
ти онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора к 
се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим,  
акле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је т 
 умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари ч 
це горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! н 
</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пу 
иновима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног гр 
Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чи 
е држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши пес 
каше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је 
лач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо 
 /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших  
 с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукат 
 запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S}  
ne unit="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке дел 
беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чич 
ни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S}  
је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на па 
ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни посл 
 Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради 
гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: 
Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи  
и не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло  
 n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} 
е ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату,  
овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена 
ромери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од раба 
мо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало 
кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно. 
 јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје б 
ај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S 
је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој пород 
ем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Р 
уго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он 
кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах  
е два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Има 
а Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан  
вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџ 
ли добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искре 
ме пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису уме 
ај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан 
.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћ 
ве домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зи 
рачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је те 
ачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на п 
 био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва? 
 пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, о 
p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решет 
ти: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, провири кроз ре 
се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и по 
баџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кр 
</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској књижевности, то ће оценити прав 
другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphic" /><pb n="145" /> и 
 утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више у 
 у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче пи 
а заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока 
ату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не са 
...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том суср 
у тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разг 
ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем 
кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је г 
уо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на зе 
b n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђел 
је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ћ 
 друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска ви 
ле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко мога 
аровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњава 
зору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све 
 време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, 
о се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би  
о да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> нек 
ут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној З 
питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Мило 
ко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n=" 
ћу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, 
дспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p 
што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, а 
..</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младо 
е јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који  
је трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су  
е могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замиш 
се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства 
ну о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштов 
у цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу н 
е сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да н 
 Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске об 
код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао 
 полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим 
прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; мет 
pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутаст 
но отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема н 
 пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по  
 насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли  
 Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чу 
ве је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> с оним човеком шт 
та је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није  
....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим ре 
ћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се св 
и у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бит 
остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањ 
лони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, е 
н су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки о 
 доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног п 
гла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџ 
ати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџиј 
ну зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта 
_C1.17"> <head>XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га  
p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на па 
 — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана  
стале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло 
.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „ла 
ава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их 
p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај вис 
Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа се 
знаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигр 
 децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, о 
; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чоб 
вић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је ха 
а....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана  
 и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је ста 
о час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде посла 
 Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас т 
атала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на д 
тним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако зб 
ије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглу 
е запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није в 
ши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је п 
уго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну о 
ући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S}  
p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були:  
али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злат 
собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја  
а кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита па 
ше задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомен 
то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до 
е до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком пос 
е понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак ил 
д узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су м 
 неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо гл 
нала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и  
удма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — су 
на.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни н 
е.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџ 
n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити 
олио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је  
} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или д 
а, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата 
арави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у С 
ривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више  
S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа  
и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле  
х стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама ц 
 и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо 
раво у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због свој 
рава у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’н 
ле комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете слож 
 n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постај 
але буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, од 
Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши 
жња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака 
8"> <head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Ад 
.20"> <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Бего 
е; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја з 
ија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она би 
p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих би 
мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) 
акључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се  
 двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млаз 
скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо мо 
 <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Т 
ека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом 
изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што ј 
 што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али  
ис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баш 
е богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао сва 
рестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата.... 
 нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" / 
лојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до н 
ође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчин 
 подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путн 
p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменило 
ји вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се позн 
али облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у 
 се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним 
ису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Зла 
ком, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у стар 
регорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ниш 
ца, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и  
еди, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Б 
е стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштен 
и она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</ 
ородица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{ 
ароду, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали 
тарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих 
ог, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се  
уци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавно 
а и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах,  
 n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је н 
 обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намење 
уџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба б 
ка....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n=" 
вати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{ 
у где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задр 
ата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би  
уту и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а 
је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; п 
и најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, о 
/> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком  
илте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала окру 
 пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздр 
лати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к 
ом обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га  
шбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањ 
nit="graphic" /> <pb n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Ја 
 шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дуго 
, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајси 
з Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, 
ле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има 
, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па 
пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод поз 
а, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Је 
е сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа 
свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, пр 
у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по тр 
 n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата  
година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома 
таром булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставил 
ле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Реч 
мишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле  
џана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај д 
 учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је  
а, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и он 
та има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, з 
од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад д 
ен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био о 
а све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица;  
Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Во 
е био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцим 
једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се смат 
 путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{ 
оћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућ 
д прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично с 
uote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим н 
ему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања —  
роклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпозн 
зу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, погла 
у дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога  
 су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву,  
 све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромно 
ика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа па 
 пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађ 
с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, 
ећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....< 
p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} О 
ласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жен 
 кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин  
 одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за ро 
ажиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази за 
 Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурч 
ахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; 
прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка,  
чито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S}  
е богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван кућ 
} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла рав 
ане; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није су 
булила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је 
га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Нов 
оше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, 
ула приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово б 
коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници род 
у и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ 
га не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“ 
ут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко  
о, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили с 
га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то но 
pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жељ 
ао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти  
 узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде д 
оворимо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег раб 
138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опас 
..</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркта 
д би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то  
оју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном те 
 Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је п 
 му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ пр 
ех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> 
едном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запит 
њи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Ра 
ом махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло! 
"170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стој 
је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва  
јама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је  
 којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувен 
 су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава 
сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било  
која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p> 
еби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к не 
ана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада 
стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар шт 
а Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреб 
 сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљ 
ати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S 
ба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским пу 
 обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се 
 тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спав 
а кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуч 
и дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако 
вако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим си 
о кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну а 
...</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени 
вати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док св 
анију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="16 
етна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло чест 
 то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено 
а.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Мил 
ка путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донес 
ије злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре 
p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је д 
<pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто к 
 еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те кра 
одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут с 
 тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мен 
ље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај  
/p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће б 
ети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти уч 
 ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми  
рбин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Ису 
 није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је н 
оћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушал 
ле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београ 
 јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S}  
шој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и о 
је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да за 
у, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да в 
кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да  
од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p> 
иш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девој 
ало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учин 
ек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћ 
о промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља 
кољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми  
ше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо! 
то размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем  
 мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим  
о ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети  
Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута 
иликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радозна 
ти....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће  
е недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно  
та снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и обр 
 Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у мех 
упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: 
стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S}  
 Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_C 
еоград и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четир 
реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави 
нала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два м 
е баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобо 
 дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!... 
се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћ 
, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора  
Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред 
де се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, 
ну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} С 
је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе  
 и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што н 
ја се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора  
ићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 1 
 му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из  
 видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше  
сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Ст 
ивоту, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан 
 замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у к 
а још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу г 
 да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу 
 а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог  
 <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју 
три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут 
звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била по 
p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску 
 плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж ј 
је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у  
 она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече  
је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он 
 једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и  
озгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остар 
 ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може  
о ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија 
опусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се бу 
/p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али ј 
де год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде 
све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара. 
ешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита 
ве то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник  
чљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје д 
робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и 
“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве стар 
а јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</ 
авити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара см 
ла белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диж 
танко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти с 
беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошл 
 год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </d 
 Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју  
м кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како 
 тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Бо 
 могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну 
p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она п 
звади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</ 
е с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Не 
ну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p 
 и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До нек 
рошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра 
дан од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одг 
век ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара 
се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, 
 Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати,  
ржећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро поглед 
убљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код  
а мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је ве 
ђе слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе наме 
 трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!. 
тране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Је 
 Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јеса 
 И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна 
 који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога 
ом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати  
ед његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојн 
урчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћита 
 с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је п 
аћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћ 
ћој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирк 
.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трж 
гати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не  
да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата... 
.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу.  
..</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја та 
ришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Тур 
и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} П 
{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле 
само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говор 
ека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим поп 
ави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџан 
ости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је н 
 он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија п 
чинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме ч 
ољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах  
 у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ 
ат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам  
ћа конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме,  
изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде! 
 што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била ста 
е, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате 
</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невеш 
уо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</ 
од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог б 
та Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи 
тао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче  
ечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање је 
.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</fore 
а полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твој 
е и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових р 
 бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у  
овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори. 
ме — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата наста 
..{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S 
ћам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изгово 
ј баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахн 
 глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p 
је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све 
ана и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ. 
 био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S}  
Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Ж 
зно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на  
 племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклони 
..{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapt 
е ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S 
арче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још ви 
 да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његово 
едати.</p> <pb n="128" /> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију. 
 је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја к 
а пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се 
, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо 
 као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведош 
 оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта 
ивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избав 
ак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата,  
, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме 
у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њо 
а; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли из 
логе куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му с 
> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још 
ди мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази! 
 из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у б 
ој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговар 
иђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах с 
, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрст 
ead> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дур 
Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> 
нуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће ви 
ђе <pb n="101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако  
{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек р 
ако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чу 
— једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завирим 
ји нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту  
базре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени о 
ружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хри 
 <pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НА 
pb n="III" /> <div type="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n= 
ња што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ 
Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самох 
Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} З 
еома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није зна 
аница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спус 
 најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче сво 
 мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби  
иса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад бе 
ј проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко 
S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко до 
 Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и зам 
алост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapter" 
ог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се  
дајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим детет 
о ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело 
p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио 
ели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом д 
овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива,  
<pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости.. 
дведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и  
а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div 
 био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и  
 и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са  
осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да  
жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му 
матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад 
 рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнал 
па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уз 
 језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и баци 
35_C1.11"> <head>IX.</head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мел 
unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата  
Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потра 
бног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове 
о вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и до 
иђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>в 
 и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ћ 
евојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје на 
емеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави в 
реко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју једини 
шчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити.... 
врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом о 
ено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се ник 
{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се изврш 
слио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено 
наестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи  
чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважават 
d>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли  
 је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра ни 
ст година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха 
и, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људ 
с заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали 
ва и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се З 
 је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и 
о сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални....  
ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <pb n="128" /> <p>Пос 
и као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако  
кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у 
је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све ве 
ли у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером опис 
ати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S 
ву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као свој 
ди; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видим 
и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличав 
евеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости 
танко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих годин 
и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га д 
загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{ 
да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој в 
брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим 
рчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала усед 
и Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима? 
S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину. 
е младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, и 
{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по ба 
вели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све н 
колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, 
стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим го 
внину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — б 
личанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> < 
p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој ку 
 тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси н 
 београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи  
ек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на п 
е и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај зе 
и Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и зап 
дећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равн 
ебе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крва 
 свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди ста 
 беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} П 
дише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи с 
, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљ 
па као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{ 
би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступи 
неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је 
pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је  
лу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се  
дети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно зак 
....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p 
филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дим 
оге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} 
о, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад 
 спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали  
 злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах заст 
е сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на  
чиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрес 
теље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај н 
 му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи мл 
 набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју ј 
ла, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и л 
ж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тад 
 Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!. 
> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше н 
х застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрљ 
питно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе... 
е крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би 
оје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој ста 
 излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, о 
ре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију с 
то па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на ду 
 прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и  
шене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и 
дмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се раба 
 му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрим 
три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Јо 
нимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојам 
> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. 
ко обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао  
ила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат бе 
е пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном 
убија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио 
, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је зам 
оворе и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један друг 
ешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако 
 је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Н 
е, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки к 
="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали д 
д гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу стр 
а их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље ради 
} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет 
се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је 
и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам 
т ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду в 
приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је т 
За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатк 
...{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168 
притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљан 
и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не  
Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је о 
уци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом 
е Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да 
 обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и уп 
....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну глави 
базре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео  
оња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да 
приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих ре 
е, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из 
а назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти  
 пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p> 
ице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке 
ара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се свој 
е родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} 
и, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог 
ехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи:  
пали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и да 
ко да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извест 
и о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху п 
ри пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb 
ћи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, св 
о на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ  
ругу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb 
адским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведр 
 чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати п 
S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, га 
 она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У ист 
ан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Ма 
не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала 
..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шар 
— шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, ал 
ту, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све неш 
ђе у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубек 
ју...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али  
ну доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за ру 
лате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>О 
> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори вра 
путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек ниј 
своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима  
љив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Она 
ремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре и 
у тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао 
 да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку  
 шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на јед 
 разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — те 
 овако договорили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а 
ћег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи 
едну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S 
гоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично 
 су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, з 
} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су 
он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улаз 
аретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ доша 
оког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — ка 
Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робо 
то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се пре 
ивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варва 
е разговарала стара була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном прили 
гаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао  
тра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ј 
у се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном преп 
аху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је п 
о варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у ку 
на стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S}  
е те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Ос 
.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остал 
?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, 
ки годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као н 
т с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу,  
.</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је 
 ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим  
.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку пр 
обро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одма 
ш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро  
Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S}  
е: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле  
, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама  
зивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју мн 
а не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати. 
ед ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ак 
 душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка 
онак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата 
ицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врач 
близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кр 
екао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, 
је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три п 
} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним ко 
ожеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку нем 
 је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Заглед 
у јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног  
и: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> 
n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносил 
Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, аг 
и молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шт 
упи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за  
и комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Л 
јом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не з 
>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисај 
Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док 
овак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му гр 
 сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> м 
 упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан  
такнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда 
S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избав 
ворила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те бу 
гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским. 
— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не 
.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико 
д рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му по 
и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога 
/> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва прек 
 земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта  
ји се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам сед 
вади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује пр 
дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су б 
ипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресре 
но облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низ 
 чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у сел 
у посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је че 
ена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нем 
чима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам реч 
ћи. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилич 
} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам вош 
ија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак. 
а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена 
ћу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња п 
одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још  
он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се раба 
твар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо с 
овири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уз 
b n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих 
{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже и 
.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> 
же часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао 
, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду у 
рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака  
ој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати,  
ба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледа 
 n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечн 
су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци 
ове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад у 
адости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац ис 
,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати,  
p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да за 
душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, 
е могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из 
ске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашно 
ти.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо,  
 сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Т 
="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а јо 
 на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли 
воје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он по 
рбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским улицама  
сну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одве 
гање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом 
 своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била 
ку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Не 
а.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стража 
а његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} П 
не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; н 
у, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави  
обрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Бегов 
вни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову ду 
овеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном пра 
> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, п 
ани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху 
а кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиж 
звик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешћ 
на није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне  
иве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то 
иле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и 
 биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до зарана 
амишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милој 
лату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Бо 
ше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук,  
....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, 
ва.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце вр 
p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{ 
њој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — пода 
овекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С  
н....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њ 
ни бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче злат 
 сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и он 
 и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прс 
еиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и 
 свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила 
 у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Ш 
ехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му п 
простимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом  
} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пр 
 било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хте 
 једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е 
н положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као  
ађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени ниј 
 дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што с 
>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, бр 
ке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158"  
> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био 
Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — 
и: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и по 
ди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био  
I.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а  
рњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она с 
ицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шт 
>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и  
ра була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се корис 
реме данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођ 
и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиља 
ије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — д 
рекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала са 
b n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S 
"SRP18935_C1.17"> <head>XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала 
опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једн 
етка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, ма 
 за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} 
 су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа  
л-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадар 
ори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, < 
је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору к 
 n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје пот 
S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у з 
сећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није треб 
 нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу 
ај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је  
рна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његов 
ирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест 
тивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" />  
Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...< 
 на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још  
 пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је  
="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим суди 
е.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџаци 
 попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом живот 
о место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде  
 се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим дома 
> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, река 
биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде с 
 ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилик 
 и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} О 
 до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећав 
ано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојим 
није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два п 
чице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, зам 
Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа  
лате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам.. 
па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га  
S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони.. 
 рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се по 
аше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука  
на!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у  
Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је  
а је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да  
а има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари  
 пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува 
 се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те 
а дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’но 
еоград кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо вр 
.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не  
о га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, 
а је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима 
су, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам,  
д од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S 
азговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад ј 
 Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Башто 
n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке ха 
и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потму 
те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је о 
а изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се 
шта не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим 
реџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> проз 
азила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто  
 Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} М 
па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где 
она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе  
...{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на т 
варала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је су 
: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“< 
рџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успо 
мшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов до 
газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми гр 
 собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.< 
уче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљ 
је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: 
и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка 
о стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајк 
е, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђ 
{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p>  
старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За  
го што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да  
знаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном св 
вана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешт 
ак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један п 
ити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphi 
ишта донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше 
а к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И 
 и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с вод 
 вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шт 
осле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и с 
е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се  
ахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно  
ришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то  
изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <m 
м зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети. 
ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешт 
 опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где  
 је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње не 
кад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово ш 
лудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Моз 
ио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће 
и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко д 
тојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним глас 
лато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?... 
лама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете ле 
мешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, б 
питати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили.... 
/p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету. 
 још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи 
ом закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да  
одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула,  
ЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно ви 
је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим ј 
S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Стан 
је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгле 
обили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш неш 
еоград, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих 
сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, з 
тра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше 
оћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Срп 
 јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се 
екуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за наш 
ађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помо 
ш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није 
тишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети гд 
„Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд, 
 је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле ст 
!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у не 
лату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и  
...{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?. 
анећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа ка 
ик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Ко 
{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за своји 
упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су пут 
ошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до за 
кога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још је 
о, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и М 
е затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од 
{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, уз 
икодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко  
 дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да р 
о“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох и 
беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави  
о?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и 
јко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа н 
Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа 
та је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодит 
 трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} П 
нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше неда 
итаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклет 
да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p 
{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам 
 Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно 
вот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и  
ога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S}  
.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је  
и својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пр 
ачуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате 
ца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — 
.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити. 
не нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не 
</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под 
да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрад 
ети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да  
нако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска. 
јима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској књижев 
 оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам  
 слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поб 
ма....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница 
и мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казуј 
а ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоцени 
 у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пре 
Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, н 
ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим н 
лаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београд 
јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад  
ој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадн 
лату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу с 
прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисл 
 се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,. 
 на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак. 
b n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам  
 је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то  
о дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претур 
блаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ. 
ра на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео. 
а од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џа 
е було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз  
адашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд н 
евап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се  
е речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи  
дан мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!.. 
ткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чув 
да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве 
не тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год ме 
} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете 
} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</ 
азати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <d 
о није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове р 
.{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена.... 
„ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претер 
вашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну њего 
с на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{ 
у и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад ни 
ј рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека оста 
осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако м 
о ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже 
па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао један постар чов 
 тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурал 
ту избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом 
одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти посл 
то да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде? 
је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакш 
о свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што пор 
 поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови 
ти.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више 
дном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаб 
.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне  
и играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јо 
м бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако осврта 
лату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Довед 
ина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито;  
и рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век 
пске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и ста 
ла протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа  
де не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и  
 на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја н 
уда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџа 
на су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој б 
кује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и гот 
 изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не по 
де му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Ст 
зиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне св 
е?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла 
 се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на мо 
ли, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек и 
.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни  
ао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, в 
у Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злат 
их руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год до 
д и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{ 
ислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће ј 
им чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родит 
у.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик.... 
 нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S 
одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд 
упише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су сво 
џана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд  
ећ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где гд 
урио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" / 
прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што 
 у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба  
 механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радост 
смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и о 
Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати. 
, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћу 
које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна 
оштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за уд 
ђу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у  
чајима турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете 
е ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И а 
, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и 
" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а  
Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам 
му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале 
астави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је им 
<p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали 
могнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бе 
 се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права 
ху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до чет 
су људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" /> <p>Механџија  
у и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах наст 
ку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај  
сле два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на 
овак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И т 
етао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S}  
њости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, разви 
ста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас,  
лату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година 
душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у  
о полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није мог 
 „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни 
сец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну  
 њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превр 
Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се  
сам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан 
S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад ј 
ије знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} 
е бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она 
.“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Б 
дила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она:  
у: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се п 
да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио 
лестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици 
бар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је  
исаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће 
ер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео 
Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу  
је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на ј 
 одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па поно 
сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} 
видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.< 
раховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико в 
вор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазил 
на, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је 
 иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиград 
у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашњ 
 поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор во 
екакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом др 
 и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се  
, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још виш 
шу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте  
 — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" / 
ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут,  
ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије саха 
риближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркн 
!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а броја 
, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беш 
ло тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n 
ој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнин 
 у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му т 
та застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беш 
ма.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јави 
иноћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одг 
до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беш 
сто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p> 
не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учин 
е се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху умор 
има.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај м 
науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да јед 
меру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта с 
вак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до посл 
ак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новак 
>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и от 
ко даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није  
на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али 
оград“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај прокле 
е, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог 
пасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је ви 
е велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан 
едном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, 
ана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81"  
дигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p>  
гатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и 
 Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Г 
га у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу с 
 ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану с 
кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што 
 узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapter"  
та и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те 
момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако 
м да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су 
пит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А 
наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши са 
е и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима 
евина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Са 
беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се  
 и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали  
 девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Је 
своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало г 
 није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и  
ајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочи 
ли да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису шт 
.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи пр 
, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему пи 
ече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само 
лапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа  
 старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је с 
 n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> 
дном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она п 
жећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сок 
; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год н 
ав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто из 
 <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу н 
{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ ( 
 она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{ 
пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} И 
ила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајм 
а на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — 
е све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог 
је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање по 
и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то  
јој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да изб 
лицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов  
оје је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су 
 ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано  
лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} С 
мет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Бож 
его гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с 
тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан н 
ио да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цве 
ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је о 
лазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући не 
Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, б 
и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могл 
чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> < 
златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једн 
{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комш 
у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у  
ана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и кој 
а ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли  
 и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој дома 
питкивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградск 
ишта, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не може 
ине.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној стран 
бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово 
конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} 
у ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим  
еклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било м 
 доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развес 
ихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенит 
Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па 
 су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше уне 
.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му  
ри више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова нап 
тезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивал 
 старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто виш 
е кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb 
 питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговал 
јко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која ре 
мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића на 
јку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Ал 
ога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} И 
ту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, 
 шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај з 
„Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у дес 
аштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата  
!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се гор 
 дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана  
 је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да ј 
вика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши  
 је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак  
агну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљи 
то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како  
у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „ 
S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га 
је?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, 
 мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Ст 
ведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва рад 
а љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништ 
оћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p>  
е своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и 
адожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељ 
раду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Т 
је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшил 
, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана. 
> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од  
> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омр 
Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста ша 
чена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим 
пава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у 
 у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је би 
е вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она ј 
ла стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то вр 
 — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури 
 изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да  
 ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Та 
хо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>О 
лата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала ст 
како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја т 
и, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како 
 кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата  
 видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа ни 
о узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, —  
ак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{ 
 њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али  
буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" / 
е.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{ 
оде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си 
у од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" />  
е пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не з 
премати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу 
тила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си 
аоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно ме 
око уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Бе 
ли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p 
јда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Тур 
у, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он по 
..{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошиц 
баџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му доб 
и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околи 
од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао р 
S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, ка 
ма беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали  
а ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како 
е знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старог 
е{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски  
и како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" / 
ко је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога  
 по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она 
тао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али 
баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p 
аплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!. 
 какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима,  
а пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био сва 
кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у пут 
 и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико ниј 
....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он с 
полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаш 
Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата од 
> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Зла 
нчић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном  
дном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријат 
згледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познан 
ња био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да ј 
 је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат  
у земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S 
лађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у д 
Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жа 
ишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <div type="chapter"  
дну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим д 
ица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки 
епи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одв 
 ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме заш 
искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у по 
ад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у 
урџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетк 
и слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре сво 
е — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије. 
Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе  
а онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он 
 столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причес 
ја се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату  
о, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота 
имо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још оп 
грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешн 
 беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У јед 
е.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је ја 
 прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају с 
се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочец 
еки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb 
лек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику. 
</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати.. 
т откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вра 
лачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На  
ала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се м 
ну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три  
ену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуља 
ад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе о 
 харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу ч 
="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Бо 
 вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше с 
е да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе. 
ај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде за 
ли опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{ 
ама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај 
е крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били с 
абави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава. 
 Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише 
ре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово 
ред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с  
и....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{ 
} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и тргов 
че: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла  
/p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватр 
и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном ме 
је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p 
ојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном 
S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} 
у њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а  
 другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и  
, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да 
благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом 
ва“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S}  
 и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те р 
 лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на 
.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пл 
ти.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али јо 
ести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Н 
вет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, с 
азвесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она к 
е допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Ка 
> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју 
и, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да ви 
ико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није  
ажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже М 
е корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво уко 
 натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге 
е доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је с 
ише никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву нам 
, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу  
му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је 
а претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Ал 
басја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше... 
!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање о 
х латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше 
 поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године з 
бол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене  
ша не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, д 
 и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“ 
палио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" 
у у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као 
шу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S}  
ерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, пока 
љи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер 
ој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је же 
ц и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Стан 
бе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ј 
кочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видел 
гледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од о 
ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. 
дан мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S}  
н је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и обр 
а му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А св 
 после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који 
један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчи 
ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело  
за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно 
њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом бо 
е певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друш 
...{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и п 
 бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако ра 
децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сир 
<p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и о 
а се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше пал 
 купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, 
амишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба 
ој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захв 
 је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом 
оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, 
 седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Тама 
ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њихов 
уст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог п 
другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи 
ад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше  
од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше. 
срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> < 
 да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и  
Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак 
 му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p 
рцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата. 
о разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па 
је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је 
ћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapte 
итељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и 
ећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколик 
е не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама  
 бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху на 
 Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Ту 
увши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата  
} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је к 
 у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> < 
као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три чет 
.“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена ми 
утује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи свој 
у и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Мил 
ани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима о 
} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим  
и.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му С 
лима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање 
.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало ве 
, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је  
ао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турч 
 беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још 
ени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових 
су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика,  
у се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио 
 <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са  
ратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој ста 
 пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га  
, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца њег 
оћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у  
кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџи 
 да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког  
ио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог и 
} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сета 
што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Мило 
{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако ми 
 стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће виде 
а друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се у 
ама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год  
сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од 
н, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуш 
ском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро 
г тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и из 
сле неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприј 
вак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак з 
ешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто  
} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда ч 
?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити 
ндашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да 
тарости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју с 
ваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Нов 
ње одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и д 
 ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање к 
 у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет  
 на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div typ 
 Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p>  
својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова 
Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађ 
.</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра 
 <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а перо 
ндрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео п 
ведан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп поро 
највише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико 
му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чуват 
је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести 
акле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу  
 са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} О 
 имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за бра 
 и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, 
ку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдо 
.{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, за 
адну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S}  
p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена  
му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.< 
 руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и  
јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.< 
а; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели  
на слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајал 
лики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, он 
богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Б 
узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да си 
 имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно д 
је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале раб 
јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је 
н отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на к 
огом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <milestone unit="sub 
 ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSecti 
а бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S 
и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара 
у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> < 
 тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У б 
убоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живо 
итељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S}  
нуле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве п 
најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити  
она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотл 
је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се т 
, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ног 
гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигл 
око уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац прича 
што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опро 
еве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имов 
о у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати 
љено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на 
огао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ко ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово по 
 његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им 
ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S}  
ет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио 
један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да 
и, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X 
S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљив 
ко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} 
о није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је 
ити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и  
Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ни 
ашти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећо 
пи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је ка 
павању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, 
јаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим г 
првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих  
 грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене см 
 плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчи 
рипрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Ста 
само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити 
комрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људ 
а два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту  
осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као вел 
..</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме о 
звијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бит 
шење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, виш 
и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић у 
пала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би  
 добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој п 
S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, син 
 грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због т 
околеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као 
о у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ неми 
узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S}  
>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах од 
p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у д 
клију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обич 
рло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Ч 
коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутон 
— цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису 
ти, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурил 
ло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који п 
ивоту.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад н 
ати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће д 
 својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет 
; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врш 
ењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељи ме 
у и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена,  
 згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна с 
одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девој 
 био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p>  
говори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слуш 
них речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња н 
а?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогл 
пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа 
} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо засп 
илојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друг 
еху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У 
е неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S 
је и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на  
на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних 
а горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, —  
 Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко 
 Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, в 
а Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била упла 
ндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори  
 шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набиј 
 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћ 
мо за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано изв 
тац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле 
а ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p 
е собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> 
, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет д 
лати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће  
га заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему < 
> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али 
та није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем  
ог механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али ј 
тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је при 
е она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добр 
 да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би  
еве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута 
амоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Ср 
ли ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n= 
, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена. 
итељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се прибл 
незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини С 
 Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{ 
на чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p 
и са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била у 
ави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој бул 
 чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче пла 
латина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, ал 
уљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу не 
>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Башт 
 дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p> 
> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није х 
аџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног  
 је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја би 
 они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се  
так дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за шт 
е у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за 
..{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он из 
ме кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одо 
дум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стар 
ло, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да 
ило да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биво 
кле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Бео 
: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије п 
рикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо  
на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, дов 
дитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве  
е на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре  
и му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахат 
, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму  
S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад 
рпкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та  
сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У 
елем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже  
 за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закл 
п кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S 
 него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту  
 миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отво 
цали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака 
вши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и 
 моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чека 
а себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живот 
 поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник 
че, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџ 
p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, ре 
се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије 
ри поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И  
гу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади 
и ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта  
ного турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље покло 
бро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши  
вечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у је 
>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их д 
е, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату 
морила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће 
у својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на пр 
о.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила... 
остре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; ок 
За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случај 
— српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и 
 је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год до 
ећ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се отк 
познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака дон 
У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибу 
е запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица,  
аје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Зла 
село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца  
есеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде  
а чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали ниша 
сто је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта виш 
 собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, 
S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се 
 помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Об 
арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни по 
идела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа ниса 
 око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и 
 на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затво 
ме што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чува 
ој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децо 
дали....</p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим д 
а што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном ис 
.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред. 
говића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Д 
тираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нариц 
" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је  
 авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали гос 
рагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцк 
вску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Мој 
 зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ни 
 замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати де 
љује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун  
Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити  
ећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p> 
 чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год  
е сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се че 
и мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ћ 
ла.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S 
p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле глед 
арских, азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type= 
из њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је 
јко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још ка 
ало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем 
ак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бави 
адница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на је 
ом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазн 
андиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> < 
том....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим ка 
 некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пар 
 шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген с 
миља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на п 
"89" /> <p>При речи „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мо 
 <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мо 
е могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није  
 свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав зав 
на помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „ 
ем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па  
 и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, леп 
 није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: прич 
 је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој п 
икама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млад 
и једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада н 
} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и од 
ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одм 
!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="1 
Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као  
љеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за ро 
} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецан 
!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За 
S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност оп 
р врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је 
, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну,  
воли стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде 
рица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Л 
потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће р 
а се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} 
, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе длан 
у на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да  
лушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу 
у донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју 
уд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослуш 
постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p 
а, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи,  
е паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране  
к искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак  
зу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле д 
 већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не дес 
!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и пон 
 ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је б 
нчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али та 
адожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту су 
син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и да 
хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било,  
е ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Д 
п начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, мо 
па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га.... 
о с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.< 
едном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету и 
 пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико  
ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци о 
="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и  
ко ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни п 
о громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко  
а те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је 
нда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде оч 
о у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку ум 
акве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле 
 не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог 
ао да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу... 
 са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим 
је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, 
нови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на 
што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљ 
ајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нари 
p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно с 
 могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Д 
а крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су 
сли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Г 
ући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редо 
 поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да 
ad>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођо 
ад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души 
ту и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над  
арају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче 
у двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда 
 иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја 
 ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче р 
 <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем изди 
ну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Ј 
х беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би 
кчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год б 
ти, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалма 
{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то бил 
 осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па 
гледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:< 
и није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи 
на одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и де 
је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одмор 
а и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај  
 шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаљ 
нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџан 
 Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати 
 <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен пали 
>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши  
S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том м 
ка: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у баш 
тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не  
„та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после преда 
 кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекак 
 последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај  
куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне з 
 /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако д 
ју избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обич 
бним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гу 
изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хриш 
чају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после руч 
о рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га при 
p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође 
 окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> < 
ло поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама 
оше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али ј 
 Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с 
страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вај 
Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу 
у је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се 
а, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини наде 
ре и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би гов 
Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жал 
очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{ 
е.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозг 
 он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> 
/p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" / 
 и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Нова 
ју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која с 
и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба т 
ће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p 
 уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оц 
<p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код кућ 
!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад па 
Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се  
рстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе  
Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум ни 
>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим  
е зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стиша 
ш ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и 
е, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Бо 
дилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза,  
</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“  
платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У т 
еним обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, ка 
је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ 
 у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади зав 
лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади  
ађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласн 
рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут 
атурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с раб 
зговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ћ 
<p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово 
дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, а 
 по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се,  
њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик. 
е платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко с 
е путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или 
ах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type="chapter" xml 
требац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара П 
ако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па 
оз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да 
е, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb  
мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и 
 у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана 
се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Он 
У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да 
икну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је  
е....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ К 
и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она реч 
менуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>С 
рштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али 
ра онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, му 
ђу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу дан 
дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор 
е некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом 
, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху ло 
ако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ п 
 није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим за 
 Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једн 
овече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у 
чне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може 
а биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и  
 на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се 
ти...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи с 
д се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и З 
рошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Доша 
ик после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико ниј 
е, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у дес 
тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стр 
Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapte 
<p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине со 
а кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шуг 
городице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} 
боко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим 
о су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p> 
е и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обр 
ме што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати 
е она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има 
то од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се ма 
<p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стига 
- једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним глас 
" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се гла 
ad> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Ста 
е знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше 
>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у б 
 <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} 
нцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећ 
говића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао ј 
S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} К 
мио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти  
<pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не пос 
 кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је је 
и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање. 
.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{ 
не хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, је 
нуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се 
ћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног  
илојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је З 
..{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца.. 
 Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад  
о није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред оч 
и Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има л 
ола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто д 
е на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад ј 
и да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се 
ко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд о 
 и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога  
окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Пола 
 ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и  
на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа 
.“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим,  
м ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јав 
 поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и п 
нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много т 
енитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата.. 
че причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она 
 једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана 
и тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је зами 
..“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали.. 
у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је пошт 
 постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је м 
гову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно 
 заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо  
 још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још 
исоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недогле 
но.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде  
ного сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један позна 
b n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одак 
затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их о 
ису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злат 
мисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> 
Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му с 
њ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залај 
ође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоко 
ије хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женс 
о се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљен 
 од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо,  
ао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се;  
ату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, п 
а була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За 
ата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко 
> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстим 
рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана 
 да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се  
</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би 
 у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S 
бру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом ј 
S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад 
и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти  
 није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; а 
="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До 
обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и ви 
ун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на к 
ише трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата н 
у у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису  
а спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио рук 
и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церем 
не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну р 
 <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуг 
и требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предо 
а то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше к 
та си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па 
 ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде пр 
 а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они н 
да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <milestone unit="subSection" / 
S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља! 
 n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Зла 
о од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче  
е, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи? 
.{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Н 
урџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу са 
b n="113" /> <p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим х 
годила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мр 
</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема.... 
 није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка воле 
ући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше  
рага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве ва 
ерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџи 
вића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид 
 у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} 
н посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је  
чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је 
није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Он 
ћи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата т 
 њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и  
ке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као не 
 биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разгов 
ри дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста 
ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на ко 
ћи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата  
 полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мал 
а Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му 
п пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку 
pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне н 
решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана  
шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси 
ала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш п 
екрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је  
 што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро на 
ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</ 
че:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!.. 
ат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, у 
„Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти м 
 настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.. 
 Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да ос 
S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?.. 
у, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у та 
есно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је дан 
ума, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше  
буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були с 
е и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и ј 
ло узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање  
окаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њ 
ци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се М 
та.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако 
ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити... 
ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође да 
даше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце 
, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен! 
два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" / 
се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећ 
 натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Беогр 
Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p> 
о упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдски 
, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџи 
све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има љу 
..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе. 
 завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, < 
повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пу 
а тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У кра 
спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу  
махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну п 
то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазо 
 чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше 
у: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на а 
јко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће в 
де малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан 
жјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и н 
љаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{ 
.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S}  
д ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале раб 
да да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж 
 ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биво 
сту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему 
е под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метн 
рака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на 
о сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Стар 
астати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да раба 
ко благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учи 
им судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у р 
зе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго  
лата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила....“ М 
з уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као с 
ач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна... 
и дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="8 
ач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapt 
ла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла свр 
хну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бо 
куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче  
/head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту  
 мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је  
5" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитат 
лаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чул 
 су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као  
 време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је 
на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је  
ге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом 
сли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, 
о шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњ 
ота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb 
рани Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом. 
е му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који ј 
SRP18935_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених  
" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу  
водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледал 
и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два  
ељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом,  
 рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће 
вори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <miles 
ла!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова 
х ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све  
овином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шу 
 ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће.. 
 <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под тур 
оћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али 
лакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису 
тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном б 
ме лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S 
 Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту 
 и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, о 
гледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима 
ћевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која 
<pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потрај 
окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде  
саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> 
баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну 
оштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Та 
 спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „ 
а тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку ре 
ро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p 
 бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице 
замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи р 
 Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми р 
 у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; мла 
до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оно 
рали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се оп 
ена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуц 
ио је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у  
м приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ј 
и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), н 
адила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то 
омшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве  
у како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Зла 
и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој м 
до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена 
{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најп 
 је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине по 
гену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у  
ин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на секс 
 механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећ 
, не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му  
м је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође  
о да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку 
рада, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрза 
е на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" 
 <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, 
и о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекива 
 и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb  
спи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи 
е преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се неш 
ог је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, а 
 руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="15 
шли — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га ј 
дожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је 
илојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу нек 
 урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи  
лики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата 
оде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па 
речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе.... 
апију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне ку 
о — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Ва 
женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била 
мчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи ра 
 не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико  
ког пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> 
ици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад ј 
е била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конак 
анашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{ 
а! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик- 
није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и 
упан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло м 
као:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote>  
белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</ 
 борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ О 
у пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју 
ај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст 
 Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јури 
је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једно 
ола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи 
је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи 
b n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до 
 Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не  
 жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спа 
S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били  
36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке кул 
м приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узви 
су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како ја 
p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милој 
рвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу  
на: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Р 
е.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу из 
ији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази.. 
Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква  
му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада 
и заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како  
 измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доц 
ав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се:  
има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Бе 
оговорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те 
љен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n 
велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи 
едан черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетк 
 је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела призн 
а и она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли  
 је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре 
....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!... 
јка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{ 
баџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па 
<p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се  
“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангу 
ђу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{ 
{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће р 
е постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p> 
а су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан... 
где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.. 
 Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвали 
аду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџ 
еш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> 
b n="128" /> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у н 
ођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заоста 
ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{ 
збави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише ба 
</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским  
и код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темен 
ача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И 
ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у 
 „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврд 
ти...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, ж 
 на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идућ 
ара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питат 
S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан п 
у на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах  
им махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса,  
ша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и 
и.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p> 
су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Бана 
д се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} 
развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским јези 
даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати... 
 су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за т 
одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала 
, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно  
к ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, к 
на; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а 
 се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју др 
трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се де 
екрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што 
једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху 
.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и ве 
уку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође 
ца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе ј 
а болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека  
није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза ско 
же Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава... 
 и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се л 
ичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очек 
ицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога б 
 деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету  
 му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред  
олико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радов 
уку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па  
/> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да 
ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чув 
ате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на  
бао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, 
И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „ 
омислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућ 
њаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнин 
какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милој 
с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџ 
љан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div t 
ети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем н 
lestone unit="subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали  
оја га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе  
а, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а до 
вало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату,  
знаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи? 
Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере. 
д оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће 
која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гла 
он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се 
овео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у г 
месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није 
е сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....< 
 По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се р 
апиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио 
ак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb 
{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То ниј 
 комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, кру 
у, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији  
....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и  
 се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица  
рочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, ш 
на.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан 
ги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, н 
ана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је з 
те сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима н 
, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на тв 
ли у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај  
, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети  
ед некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} 
тале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била пош 
.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћо 
жи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем то 
 и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још бо 
огу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, 
ој шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио 
о некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>К 
а снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли с 
те младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола 
 Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало 
и - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног д 
i> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <di 
јој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> 
 дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се са 
 пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво  
е могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким 
ко се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи  
ом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стиг 
је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како  
је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му ж 
е.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Ст 
огачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, 
 Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „С 
лојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је не 
 очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у н 
ну шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, к 
{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота мног 
о је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао д 
је трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је 
ук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" / 
људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јарме 
ацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срб 
} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах 
трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „ 
о са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, кој 
> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Б 
Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи с 
урчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен. 
замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и осл 
начке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, же 
ло мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока 
<pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башт 
о Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и  
и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> с оним човеком 
р... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у  
 млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану. 
спод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на г 
заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и 
е још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде  
оју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и 
а крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у  
тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је н 
ла поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, јед 
из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био 
 n="123" /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{ 
беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху в 
 више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца 
 се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахран 
кад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом чо 
ице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклон 
танко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крв 
омишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p 
а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа! 
ош спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну т 
ећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа сна 
о комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и њего 
о даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у 
исиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не бе 
а.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно с 
укама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвор 
 хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети 
а....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше 
 први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива 
ко им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне д 
b n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели с 
ерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су  
>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара по 
одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на к 
јстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку.{S} Не  
место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад роди 
та к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред 
S} У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију 
се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и  
 и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што 
идали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу 
нце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, 
ли беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S}  
е Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана т 
 приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана п 
з тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, 
ишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице с 
алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</ 
еси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџ 
 невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се ј 
...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах лати 
...{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За ти 
ац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и  
Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тре 
...{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Но 
} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, —  
једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} З 
да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи  
ине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дур 
 жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близ 
ного... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучит 
си ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одгово 
ест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех 
и уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изроди 
.</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{ 
пусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и  
ућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди 
е Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше  
трља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „М 
{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, 
ешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S}  
то су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, 
егова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погл 
човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном  
нако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао? 
S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“ 
 гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се  
> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што  
84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад п 
ко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она  
то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би  
а се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година,  
ба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} 
Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован 
 Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадни 
е се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часни 
м изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати 
елу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се 
 на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све  
шко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату. 
завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на њ 
 цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, осл 
черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је су 
аву, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“  
турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли  
сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли!...{S} Несрећни 
} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало  
те.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи. 
 заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бањ 
ли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста  
ресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, 
а их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовал 
тнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је 
ах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви укло 
.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну 
ла мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</ 
лови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од  
итва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И запо 
к се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не с 
да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и  
авдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S 
хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и  
p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и ж 
клији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пре 
ни из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде к 
сник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петр 
.</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да 
на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башт 
и се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb  
и, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилук 
обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи 
емић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окован 
/> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди с 
 прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину с 
дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} 
ng="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди ј 
 Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је,  
роговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обрија 
ote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за 
Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану 
ilestone unit="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који 
у да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ић 
им Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива  
ко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се г 
 (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидо 
иновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: 
једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити:  
аше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста  
, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из 
ом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија 
" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у п 
ак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узрас 
ти:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединце 
су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у жи 
ешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загу 
 вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је,  
олан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојк 
т.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се пос 
8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb 
/l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом  
 је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар 
што турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; б 
цама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни ј 
} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну пр 
а ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, 
грала не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је ч 
 налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хи 
ао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе з 
 од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и  
ландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живопи 
оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад  
пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се он 
ина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S 
само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — аб 
равни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед с 
оњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n= 
наво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај С 
х кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београ 
ићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајућ 
: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....< 
е воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тог 
или, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, г 
во у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија  
е.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они в 
страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше  
 и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Зл 
е тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико н 
у и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" 
и за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њ 
еде их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре бе 
еизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зе 
чи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом н 
и само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права р 
S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока 
ока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неко 
 је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљат 
стило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано. 
љи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи 
 мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се 
вати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом см 
ј отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</ 
 кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха. 
 ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја  
г оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд о 
n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов дол 
} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је за 
 га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око неда 
у на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже м 
, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и по 
изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати 
во?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Ст 
ка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p>  
е, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити. 
ја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожел 
ви домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до  
а нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао 
, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она  
младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад дода 
а и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје 
она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет  
 имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, 
је слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши но 
 <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си ку 
{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми 
јка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голем 
ра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учин 
еко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>—  
оз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџа 
, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети 
 мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш,  
анин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом 
5" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испрес 
 игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо  
Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могл 
бо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим? 
 жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену:  
ова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име о 
ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозго 
дговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза  
 је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан 
њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља 
српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти ро 
Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим де 
о и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова 
е!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори је 
ше није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам 
><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован 
{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко 
од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И 
ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и 
акле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара бул 
где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џад 
у Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> < 
 ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све ч 
поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> 
.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојч 
 једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима 
ишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора б 
доглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и 
 Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то п 
и, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извез 
>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, ко 
а; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад 
еве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најл 
.. а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију;  
жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и  
адости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новац 
 и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је мог 
ству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд ма 
 ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време  
вела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје о 
p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на  
it="subSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се 
ао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весе 
обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поште 
еша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би  
а ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах б 
та старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју 
е, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова.. 
се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну  
и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За ти 
тари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде п 
 је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко 
ц притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће  
ави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и  
ред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S}  
чно држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у нао 
већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још  
а, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као де 
ете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогв 
о где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} 
 „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је 
се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Збо 
тари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!... 
и да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед  
рији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године,  
..{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после ду 
 може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сре 
 ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се си 
и Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Д 
утица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петр 
кињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала ј 
жи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега с 
се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупа 
узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се см 
 воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад н 
, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџан 
 не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турс 
ихаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} 
м речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, зап 
ји.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз једа 
који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је ви 
..{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S}  
држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „ 
чаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она оста 
 узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа н 
м.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и неш 
и једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што  
реобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто  
ога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и о 
ва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али  
а својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили 
аћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па 
и, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша с 
ени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је 
му између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који м 
уле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли ниј 
 мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше 
ја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке 
.{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p> 
 клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> 
Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, с 
о и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{ 
диже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешк 
урака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци  
е се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати  
} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе 
 Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то в 
епоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једно 
агодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <p 
е да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авли 
на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} 
 јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској књижевности, то ће оце 
, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстарије 
 што су се овако договорили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем з 
ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој п 
е би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са  
.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпор 
лојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Моз 
ње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислит 
амо може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак  
воли су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговара 
ија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојк 
Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види 
лата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није вид 
а; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго 
 тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињал 
зору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу  
ити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче ра 
о, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, раба 
андишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме 
 после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше ле 
и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> 
ао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим год 
ашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроц 
и около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10  
="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су с 
оносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена 
одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани 
 сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита нај 
је, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p 
и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S}  
рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби 
лови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко т 
повеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику 
S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, 
то си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међ 
е затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џан 
ни јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта ши 
је завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући пев 
ојој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Б 
ом и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, т 
, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S}  
ца и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај н 
поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз ј 
 да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста па 
жара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз 
ати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга  
 руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме б 
ћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и пред 
 а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио 
о је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу  
и примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Поз 
, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским улицама вла 
село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Им 
ти.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се 
 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; 
лугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак  
о се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли с 
н, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде 
а избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а ку 
анашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обог 
ти да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол- 
кати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна  
коро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S 
есну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак ми 
ма на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кће 
, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на г 
 харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожењ 
 се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хт 
е мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S}  
рема своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли  
еханџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само  
 Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некак 
бри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је  
p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо  
о избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси 
један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово зап 
ја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були 
шкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести по 
ко тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она з 
ала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је 
ћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су  
ј були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — 
твору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто 
мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња дон 
рџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у с 
 Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је ок 
ледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су в 
е је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p 
у је младожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону 
 пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p 
це, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету над 
>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешки 
ића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држа 
д је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да п 
 башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велик 
х сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је чит 
 Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и мног 
чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, ка 
о пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату ш 
ене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем оног 
да, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се пре 
ао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавш 
 видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађал 
ио вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Ра 
ата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног бра 
ути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало 
 ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на  
држа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се 
омисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путов 
 језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата нас 
 права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џеми 
> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права  
твени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупо 
кне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Мило 
, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и  
а речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запа 
ило јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „та 
еху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била с 
еђу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Зла 
није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и  
но, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша  
, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија 
 Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се пол 
Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шт 
ио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p 
д рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио он 
 се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око ме 
оче овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души свој 
, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у б 
p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробље 
n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ 
удова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, ил 
венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху об 
мотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше је 
се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију 
ски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и т 
сли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта  
ћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се 
е пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако 
а ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади ст 
ајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе бе 
а и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав 
под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од с 
га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p 
p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћ 
беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопил 
 Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p>  
га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Ј 
и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу стран 
а коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тр 
је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин  
ом стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису г 
о....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Пр 
3" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се ча 
к охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37"  
p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио 
аса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене цр 
копава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете 
а тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Беогр 
уге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет 
е опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако 
 одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло 
их, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав  
о.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао св 
 га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Нов 
вај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке в 
ли, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="3 
 рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погле 
цу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше 
ло не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном не 
цима.{S} Средину тавана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте рез 
суђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дува 
бета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завиј 
 и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S 
какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим 
на.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забул 
{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити  
пркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беш 
ка догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у  
ј завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво  
 овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је сво 
латом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба св 
{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - траб 
слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди 
чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него 
екне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату 
шљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, 
у, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болеч 
 у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и пред 
.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говори 
 девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</ 
у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим 
 није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице 
скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок мо 
а, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да 
ије умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође 
 не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и о 
екрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све вид 
 је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тет 
иви створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изго 
било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спа 
, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори  
</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Д 
ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом  
а за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата. 
сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је мог 
 не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те н 
веде је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, пол 
{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Д 
вори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за 
у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада,  
.</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко  
не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше:  
лаву, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури на 
ио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, ни 
p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу стра 
м београдско-турским улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све 
р се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Зла 
копани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника. 
 источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове  
иваде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац 
којаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> 
д Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци д 
p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они  
 све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; к 
че се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, 
еговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>П 
ва месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; д 
 му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Р 
апита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; о 
ни или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је  
 проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не 
мунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону г 
рошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, поже 
а пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type=" 
....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у 
ра, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p 
{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће ста 
ако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тр 
у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он з 
ј само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је см 
ет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Но 
 могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако об 
 Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Зл 
ете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕ 
аше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни ч 
S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, чест 
није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руд 
ну, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито 
је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добр 
 шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала И 
ј дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало о 
.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше ме 
 казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му бе 
 злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао  
што подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да 
ше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по обр 
n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако д 
вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуру 
 били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у  
и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се  
поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са  
енски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик 
 да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита:  
но рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није кат 
S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викн 
кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и 
едала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уре 
тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, он 
до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, за 
срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозн 
нчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се н 
 канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам с 
 непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од не 
а му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим  
а Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p 
стане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од 
иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се у 
ласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа  
у, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap unit="graphic" /> моју једини 
тајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мен 
х, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <di 
ну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија,  
 и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баш 
најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Т 
иле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се 
 Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече 
српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Бег 
авали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} 
уђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској књижевности, то 
ала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакал 
о спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело 
е биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јар 
аџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, п 
то срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана 
ље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, кој 
..{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" 
о то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није зн 
н познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{ 
pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће св 
аробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је  
већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду ис 
Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, повед 
ид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у кона 
ош у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одма 
јлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ов 
порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обгра 
ли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши 
њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S}  
ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, о 
апита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ  
зад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што  
ије ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и  
 само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрез 
говори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пу 
 и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату поту 
мље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да п 
е јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу т 
е бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљ 
пћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о  
уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се 
 мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p 
ао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Х 
Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код  
унце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нек 
> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћут 
тан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу  
...{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се по 
 то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнак 
{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила. 
нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и 
и народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако < 
и?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.< 
"100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така 
о онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том кр 
рви мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше бли 
>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племе 
у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградс 
кој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и р 
цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недогле 
, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али ва 
} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 
а звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p 
е. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си  
 она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S 
тне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, бр 
му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p 
е име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњи 
обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата,  
дан му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплат 
није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Ср 
b n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован ди 
и се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући с 
а у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није пот 
 да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећа 
и ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића. 
 једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по с 
<l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред  
?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турч 
еоградске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непозн 
 банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и иму 
стио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <milestone 
а би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџа 
 жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао! 
и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремил 
 су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над  
увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S}  
оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А 
едлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном реч 
 беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о вери 
а шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се  
за за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и по 
а, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Мил 
 који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба 
ле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика сини 
су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, 
} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна  
же из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико 
 онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи  
 преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак 
n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Ба 
ко замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећа 
погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла 
ке и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре,  
дити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или 
и.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код из 
и стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа  
и га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву 
ије потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико  
е прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и 
ња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео  
 кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци 
ско-турским улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци 
никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једно 
у: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запит 
<pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S}  
у, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима  
ци.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не  
Section" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} 
стива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да н 
 ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више ра 
јама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први 
јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} А 
 да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p 
p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S 
ја, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_ 
{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за т 
г Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Он 
ја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} А 
егде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Ду 
Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим зап 
} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање  
Section" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње  
ли, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали,  
ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али мо 
S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада о 
 и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те  
стајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љу 
у.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половин 
и се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и ма 
ису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милој 
ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У  
м усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од ст 
еше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S 
ође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div 
дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не поч 
у Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне  
жало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш  
а јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд  
урче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикуј 
="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина 
о ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!... 
.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече 
анин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба 
петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи о 
 вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног о 
 — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом с 
д-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог б 
урче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће н 
 путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле 
 ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були:  
е исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог  
а, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те б 
Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом,  
њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му 
ако бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут  
и висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, 
а брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што 
да у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћа 
ећ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400  
</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом  
 избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли  
д тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у ко 
чно стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке 
је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p 
није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-цр 
.{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После н 
 Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље 
познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и ч 
у страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и ре 
 да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас оп 
дио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог ус 
ам овим спојим скромним радом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих ч 
потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османли 
Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у пит 
удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он 
ме Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — ра 
очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе с 
 и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некака 
егов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно по 
..{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још че 
од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Ма 
део Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаес 
ситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни 
нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то 
м си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па  
, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види 
уркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, о 
новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он зава 
ад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим  
ама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје ра 
 у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да  
и.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Бо 
опа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гл 
оже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је 
у и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати 
 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Со 
И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> 
по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се 
рострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а  
их пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се н 
да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не  
некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} 
ило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе  
онога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лон 
 заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат 
Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трж 
 казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштован 
моћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштован 
ске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капи 
ампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за  
: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где 
аповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на  
 је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир“, Дур 
танимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „М 
нано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Срби 
 и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што  
решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у ба 
о онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка од 
љски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно 
 пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> < 
Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је п 
клоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они  
јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата  
у гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дет 
де у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступи 
е беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb  
о, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па  
 и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други 
 њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма 
ају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је 
</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n 
p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радо 
о се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му 
X.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод  
</p> <pb n="128" /> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бр 
рви, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стар 
кла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше 
, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му к 
 n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, ко 
ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на  
решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, 
обро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће  
добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори  
у.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „ 
дан теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет  
сталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и куп 
одитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обога 
ула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевљ 
у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, 
вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног о 
ако је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату. 
 и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао 
, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „ 
....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрс 
маке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је  
е с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у 
т сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како ник 
 као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка  
икад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p 
ограда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли ј 
 Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p 
p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и ка 
</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво п 
му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уреч 
да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих им 
ајпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну  
како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин 
...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да 
 пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је 
и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} 
 одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" / 
љима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињ 
има пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два п 
ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво,  
 чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршил 
мо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— 
шао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће 
една другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ сам 
 а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први  
заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Зла 
{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао 
за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим из 
Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, ша 
розора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — ра 
раха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад 
била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стар 
 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 да 
сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је  
аду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза раба 
е суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, 
ан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и об 
о великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да  
ра слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{ 
каква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{ 
{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не з 
ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави 
ца се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном м 
 <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од  
обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и з 
итава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само с 
/p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак с 
уљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумк 
је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је б 
добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете 
копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти р 
остиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживе 
 кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харе 
 се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} П 
У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој  
{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком под 
аза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се  
затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је бл 
ште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан б 
и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча проз 
 однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове  
своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила 
су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} 
ве редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид- 
ељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало н 
најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да  
а помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу 
не друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата  
 све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на 
ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што с 
н, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баш 
 то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид- 
 Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру п 
..{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</ 
и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и 
>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У ис 
у собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она од 
гласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убе 
лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување н 
Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да с 
 је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној  
је смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала 
 трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата наст 
ла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде  
повести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час поглед 
ад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показују 
Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај  
 мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала 
нашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али м 
 није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суз 
— стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њег 
/p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек 
наку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су  
>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то  
<p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџан 
 је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, та 
>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и о 
тка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља ра 
ше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мал 
лицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, д 
клети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не 
ена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће 
де послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав т 
еруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То на 
ма носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Ста 
p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, на 
 турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздра 
/> <milestone unit="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крвав 
и кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi> 
 Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S}  
цу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Со 
S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчи 
<gap unit="graphic" /> <pb n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове. 
два могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.. 
аба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше о 
. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту се 
ла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест г 
ик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим дру 
и фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} 
евачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па 
иповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот. 
овићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та п 
 је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети.... 
 о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе вод 
ас о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила к 
 пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S 
/p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако 
ече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости  
ра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; виш 
оју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била ка 
ека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о З 
 <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она ј 
 уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше 
 <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш с 
га навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега,  
че.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није  
аповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, ш 
p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била  
киња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравиш 
лата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу д 
/p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврд 
пкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb 
змишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се 
ђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном. 
та је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је 
 начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, д 
им Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговиће 
p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и 
а се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изн 
стано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и је 
ла је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као 
беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици  
еља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мил 
 битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{ 
осле неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{ 
 У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Зл 
ош лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тад 
е бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у 
 би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозо 
ла да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овд 
дра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Т 
ији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="V 
/p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с  
мо жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа ка 
не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћ 
џија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Ста 
 Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Нек 
ли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекра 
..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесо 
од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не з 
{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено гово 
/p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и на 
 долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S}  
 бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па 
ија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, 
ештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћ 
ла је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се пок 
 дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у 
е би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко  
овоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог св 
на одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S 
ети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p> 
ноге боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јо 
е је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он  
едра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом 
ме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели 
ола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита мех 
, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Же 
 настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд 
/p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео та 
чена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа  
Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкр 
 на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова ме 
кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше 
де од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S}  
 У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близ 
 дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, 
товао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београд 
 чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <pb n=" 
е путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само једа 
>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, кој 
и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око  
од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу ста 
ије се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="chapt 
 јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се ста 
апију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђ 
е путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим кон 
head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџиј 
та....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим пу 
 Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вај 
о могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео д 
следње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај зве 
мо лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим т 
 слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је 
, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?... 
 могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један ра 
рану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25 
> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора  
а је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави  
рвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту би 
ј глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати  
баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али ни 
 богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капи 
ат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бе 
ок је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S}  
 У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер 
е на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана 
од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и ср 
 је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, он 
им гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отво 
образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о ње 
p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта з 
одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и с 
ба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стук 
!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни г 
ла ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се п 
знемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши једа 
д дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" / 
} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи  
рали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И бо 
р, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махал 
згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се 
у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње  
з Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поје 
 на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у 
и, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им друга 
к: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће,  
назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост з 
о у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може би 
крачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њо 
опа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руко 
{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Б 
 поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе  
е крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога дру 
S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштал 
 кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и ч 
беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга довед 
падало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Вар 
ли шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“  
у.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замот 
ван два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у се 
ак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у  
а умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се п 
јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је он 
: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му:  
еда у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S 
 предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ни 
јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступ 
од онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га п 
ше не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право н 
м одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће  
, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите 
оди оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како  
сле ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један 
же се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено 
ацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; в 
Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, а 
 Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <p 
 се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с проз 
ућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки дол 
поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустав 
дао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња 
и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори..... 
 он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и  
е унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не с 
еколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну стран 
али, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у  
ни стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на но 
и је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутак 
ко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, ур 
ници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху  
срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="chapter"  
ак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Моз 
ији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су изла 
д дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Ст 
 је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро 
S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <fo 
а.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полага 
ајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он,  
еоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи п 
: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуд 
те је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одл 
/> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала  
а јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S 
 до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често  
упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као с 
 а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S}  
ли су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како 
И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође  
 Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате! 
ош црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> м 
па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се 
да, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега  
ј прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше 
ући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то  
брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри  
два нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, дост 
ела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаг 
е Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред  
о промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од р 
ова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир,  
лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову 
лизу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то би 
з Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском прав 
очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке  
чи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хт 
....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту  
е доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „ 
чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми  
ногог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом о 
дмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кра 
S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико  
кве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата 
чудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кр 
репелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула  
сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S}  
агње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да о 
ана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички жи 
 на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршил 
ола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојан 
отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и па 
 своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговор 
лима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао 
град.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радост 
и бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авли 
 већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S 
 нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није х 
 да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{ 
убер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трли 
ољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислил 
а, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек  
олико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили ср 
и који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати 
ке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није о 
ики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене 
ећ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год ј 
јпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најз 
ладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога о 
на путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим к 
ило је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чува 
ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе ара 
био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд о 
 била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу,  
вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадош 
урно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се о 
ајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места  
 био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том 
та из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак  
е.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Роди 
 ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, 
<pb n="123" /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њи 
уће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху п 
{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати 
учади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а д 
јег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су 
ар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер бех 
 саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара на 
г, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати,  
 и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњани 
но бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне  
е тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово  
кад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога  
леда на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“  
 муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; 
е опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год 
уо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Ма 
а за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису 
проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске 
д-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у 
лило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он  
што се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нах 
, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера кре 
у је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, ка 
свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом 
 беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скрета 
 и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахи 
Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре ш 
 које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Н 
гледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и 
а један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се м 
о....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде,  
</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан к 
ала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио 
је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n 
и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих зак 
ка....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о св 
се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „ 
а најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала  
" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџ 
чић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу  
то их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} До 
језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали ка 
о-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово п 
лојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и во 
} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлуч 
 све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он  
 тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падал 
 мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овак 
 гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не ур 
> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара 
 кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стаја 
Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, ру 
 у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за  
 обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb  
пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову 
 соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погл 
заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> н 
да захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Зла 
и, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом 
tone unit="subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, 
е Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај  
о без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрас 
што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од дв 
и помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку. 
а, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не ви 
е запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су знали 
 беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зв 
уо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, д 
разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заро 
налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Бо 
 сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и ж 
о још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сн 
цање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о о 
г ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем  
а први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше  
урских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали, и 
ђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и в 
ло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћ 
ерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на м 
.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је би 
 од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Ос 
ека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву ис 
таће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком. 
} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима. 
ед.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су оби 
елики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина мор 
два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а 
су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S 
га народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџи 
и оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од мно 
баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра да 
есрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа  
лико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и њ 
тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали,  
 послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и л 
х беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синов 
 беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до  
е висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не 
егства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{ 
 брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n 
 да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> 
а и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну д 
 људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако м 
јска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једн 
д Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо 
 поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном  
удили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађал 
под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике 
ије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну б 
ав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" />  
сте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је х 
ри сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи  
и и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође де 
вакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изго 
атији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су зада 
Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S 
тија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста  
а ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори 
у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву ут 
, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису 
њо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на го 
ут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Б 
ана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавр 
радије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који ја 
тво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао вид 
лача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — б 
и као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бив 
ћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом 
измакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гоми 
о и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљ 
илојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог де 
или дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на је 
ма... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачу 
лили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да 
чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} М 
а, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана  
и послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у ха 
лук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљи 
 се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!.. 
 је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без  
да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у  
м, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељс 
икако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разн 
е, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили  
 <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живел 
шили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је 
 чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="chapter 
ама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуци 
а из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, 
је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око 
Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог 
 и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бит 
још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладо 
е и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто  
ва је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три  
лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слу 
а не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико 
индерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили  
анџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће 
p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет  
 <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара 
м стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у го 
</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да 
и његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хран 
{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и  
Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загл 
{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рође 
отуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако  
чких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морал 
Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Ст 
ко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог 
ма одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком н 
и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитељ 
.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења. 
а скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се  
ади и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора сл 
о год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и 
ћ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} С 
 мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се н 
ој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад 
но место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмар 
ног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж прич 
на је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и 
 најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку.{S}  
а каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и о 
ло и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном 
} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Зл 
е уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким ј 
е и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и 
још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра 
 тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p>  
к Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, 
о се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одгов 
вице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџа 
 нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" /> <p>Механџи 
 кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за кра 
хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи,  
 му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па  
тра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове 
ду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико ч 
 воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној 
 окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Виш 
на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано  
дахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе св 
м је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зу 
кљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и 
дати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прили 
и, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, ру 
атила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му  
а не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија 
кој књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi>  
е упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цвета 
нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је 
аву, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехот 
Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити то 
цо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p> 
ти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе 
кане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је м 
...</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча ј 
</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се и 
кало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="16 
} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: 
рата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не пла 
 је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и 
ило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила. 
јвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет 
е. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе  
S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Зл 
ј изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан  
е пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана  
ме.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и 
>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угуши 
уљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж он 
ад мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико  
</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{ 
још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.< 
обеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме  
војина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развод 
о трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке  
мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десет 
оро сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Ж 
и турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турче 
а и свадбеним обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији род 
а скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из њ 
, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким  
 ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па 
ешетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазре 
.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злат 
еху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене 
 частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Би 
} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мун 
 могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевн 
лојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Ми 
,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше  
срет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање  
лост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да 
 врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се  
 својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи 
 је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „ 
де даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и сам 
ају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз  
да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна,  
го сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуч 
 кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје 
стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га. 
Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли  
“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p 
а дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он З 
— два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим 
 </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, 
еста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено вре 
 се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба  
угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не испо 
реме за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти  
све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкињ 
ханџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог  
....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је т 
ву кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, по 
SRP18935_C1.18"> <head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, ка 
да је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Злат 
 ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе  
ј, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај з 
 јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута весел 
 казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју 
 беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке пог 
Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Пра 
ов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и 
ањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Нов 
ишта није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари 
а те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута,  
 готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била  
е, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали 
ести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одго 
, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже св 
потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јади 
потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ћ 
е своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S 
м пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну  
могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија пре 
љку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближа 
је звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била 
 преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Бегов 
даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свиле 
 јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годи 
була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на  
бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе  
 у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb  
о били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле 
 рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину  
 меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана <pb n="80" /> у 
зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло  
штва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је  
хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну 
он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео. 
е чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и о 
ко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, ч 
и пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и унос 
спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p 
ом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром пут 
иком још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ак 
анин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два мес 
чинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра и 
врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и 
у има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузи 
а у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљ 
, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И бо 
p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја н 
 пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била ист 
S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим  
едиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и на 
механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те мо 
и потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрште 
д чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада  
...{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти  
дговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пе 
ђем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики то 
„За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Ј 
 учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конак 
стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе 
Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone unit="subSecti 
 ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је  
 ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb 
 — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала 
говори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није ула 
биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али к 
а јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом 
 српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је  
ише....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живо 
ану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније д 
 турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што и 
т.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> < 
вао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према 
е готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако 
ци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он ј 
ати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</ 
не стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} 
огоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у ку 
аза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања,  
е јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А  
 лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом 
 Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи  
својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Ту 
Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Бего 
вића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као о 
човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо је 
једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и за 
ју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали  
ио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како 
део се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четв 
 је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, о 
о жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родите 
} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — дв 
еговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то  
ретрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> 
була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто 
8935_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и сме 
 на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан. 
тва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу стран 
али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, д 
..</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици  
S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле ниј 
је ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јец 
е <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> 
 лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто 
опаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, 
се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један  
ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Сав 
S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши  
завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати  
а Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору.... 
ова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора 
ћи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Мил 
 глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} За 
="SRP18935_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код 
d="SRP18935_C1.20"> <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава грај 
дити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, д 
.{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде пр 
искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљ 
рећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да  
ече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, м 
 као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S}  
миловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Раш 
за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зид 
 бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се  
ије казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на св 
 — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час 
ућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци  
м ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стал 
ака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну 
шид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој 
а и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у  
 како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих  
војој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у на 
те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао 
т заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и пот 
ном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата 
ином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви св 
ине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву л 
ли отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај ме 
ке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле на 
ј замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S}  
говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> 
сти, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долаз 
гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски с 
хвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сум 
верничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако  
урску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела  
 измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milest 
лов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживел 
ољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је т 
еш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш с 
зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле 
траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Ко 
лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије з 
} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче 
ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и и 
р је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече  
куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, к 
де било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је о 
Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, за 
олесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласк 
е ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S}  
 забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си  
страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и 
а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и во 
око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних 
 одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родите 
еколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко ср 
дница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p>  
ан часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p 
.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и је 
 шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да 
мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока ск 
да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n 
 пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече раба 
де.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад б 
Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој  
; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој му 
 па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда  
ере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што 
ао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдал 
 ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања бе 
ако је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има 
све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племен 
S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли... 
<p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је 
тарац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се д 
ну, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале —  
; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то н 
..</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на др 
еше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи,  
е обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепот 
родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзив 
мтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по 
о српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигош 
нили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="chapter" x 
ве смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на 
а није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, зап 
..</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста  
етнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао 
о.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> 
на се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата наста 
или.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око  
у млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на о 
тао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} К 
га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казат 
.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крва 
аше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је бив 
це и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: к 
зме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њ 
ла.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <p 
, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „ 
о се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку 
 да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с 
 тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крст 
 амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева 
обро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране,  
.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче,  
гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав  
певка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом мил 
звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете м 
а је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он о 
ека, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају  
} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више ј 
 тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обич 
 дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла 
 друштву, показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чоб 
преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p 
одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује 
 што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и м 
 се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису  
ратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изн 
опе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада 
дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који  
народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милој 
 оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се 
 какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби,  
н пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од не 
баџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена,  
ашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а  
 учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је  
ану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког 
а: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела 
тврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>М 
ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав ми 
 пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим 
S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим 
 и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало шт 
 толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и п 
 па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном  
анџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад 
зусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам  
што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста бил 
ажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној 
о ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се  
рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да  
диле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у 
рошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш исп 
 поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто зам 
танко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће 
апита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да 
 да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало п 
што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одг 
 одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> < 
<pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку но 
а ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чува 
!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан  
 у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији л 
а мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крв 
 ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, ви 
ајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив,  
 „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље.... 
а, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да зам 
дан часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, 
о је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био он 
детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој же 
у се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешк 
дно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете 
и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећ 
вим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и бић 
 с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> < 
у је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од д 
есец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, 
ст Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} З 
исли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора т 
тељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај  
сао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу 
неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби  
" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са 
одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type="chapter"  
едан тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> < 
и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверств 
у; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <p 
 су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да 
ам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути  
 И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемог 
Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стар 
{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда  
} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздан 
 ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, и 
 одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати 
о и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!.. 
па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду 
мила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака 
увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, 
м јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p 
 за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињ 
 нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да бл 
 загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, 
„Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и  
у душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чин 
сем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, 
ћи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај кани 
у невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> < 
о су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам ста 
га потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату. 
ја се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: 
атимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик 
ијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и к 
ише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе 
 био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type 
ити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>З 
ебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће  
нем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело р 
ј кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно 
ата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде 
то излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли 
бела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко ме 
којако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили:  
 „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Нова 
ише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов 
рџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш ш 
се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде  
очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата  
 јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога 
 је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одве 
ече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у кон 
о осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није т 
p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb 
а на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако вел 
питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно < 
башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не ди 
ли....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле  
 а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је чи 
се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши глав 
м у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз 
 и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем 
ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се у 
{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле п 
о један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво 
оже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али  
викаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невин 
ру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћер 
ати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано 
а била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век пров 
орити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учи 
 се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата т 
је лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, 
 има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој т 
ечи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам 
ај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После не 
 замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да  
/p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone uni 
 конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су су 
на јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S}  
head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце  
а отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њ 
олено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се трг 
о слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у ра 
pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, наткве 
су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазил 
ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој же 
стадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“  
уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста 
и од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица  
а мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Беог 
 Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није  
видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од пр 
це му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родите 
 и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на 
 <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац запо 
да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, мој 
 прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на 
ти.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p> 
.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" / 
 она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{ 
утон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај ма 
огао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пр 
тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међ 
 било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа и 
погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео сл 
 нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило  
 живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам 
ј страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагње 
као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју  
еленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће 
она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог т 
ја, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди п 
, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо! 
јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и  
уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у М 
 је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом о 
лим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога  
 волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак  
у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јед 
х се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их 
оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из ра 
ресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси,  
 три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме  
емене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђел 
љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> 
 бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји с 
 буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до пал 
ја, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и ми 
 ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што  
чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој 
е: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S}  
ричању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вра 
 да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брат 
аву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и 
ана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да м 
е је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем воле 
ио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зн 
ог дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{ 
раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свак 
 ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И  
 или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би 
е и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше 
очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће 
ласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она н 
 гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе ско 
замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем п 
човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пр 
....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и ост 
а је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јаст 
ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и 
купају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису 
и својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи 
орела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— 
ни, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог једин 
Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће сво 
амо она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга 
још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакињ 
м најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му 
ја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи 
шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то  
је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</ 
отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У остало 
парена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Ма 
д у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и  
1.6"> <head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгов 
 стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Из 
би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p> 
чи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли с 
ине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Ми 
 и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башт 
аџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Ста 
у одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и ка 
 ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав  
"#SRP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се п 
 у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по к 
... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја... 
ко копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да 
их речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити... 
 и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И зб 
 на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Буда 
од српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти 
брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p 
е стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— 
 Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју к 
 И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљ 
ј живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је  
 „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко 
: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те  
 јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и ужи 
те нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити  
е, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!... 
ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Зла 
ам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке 
>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми каже 
з некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу  
ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро 
ан рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“< 
ј добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Д 
 „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После  
 поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, 
— рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јес 
 то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> < 
/> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на нов 
ицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се пре 
екрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу в 
 Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на 
ве.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S}  
 овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу н 
 ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Ј 
казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим  
говић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, 
је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалил 
, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила  
моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје л 
анџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Мил 
ет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут 
 ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и 
гледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хри 
оји путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место ода 
ечено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, от 
и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="10 
 једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од 
а и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па  
 брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо с 
 жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало 
врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори вр 
рем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, у 
, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему н 
 десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S 
..“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва 
ојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дет 
тим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> < 
 бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, зароби 
{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад  
да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше сам 
 Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија у 
ули одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p 
руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да 
 хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како бо 
 рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате 
 Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече 
и: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи т 
Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“ 
овци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“  
Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у  
уће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Ма 
ула настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... оног 
p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита:  
бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди З 
{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да 
а.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде 
је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</ 
 да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћ 
 у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одве 
ж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у  
едан од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши 
/p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест 
ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не к 
идим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћ 
невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек,  
аш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И наст 
сом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Ба 
па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али 
рата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрез 
була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“. 
pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке 
једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру 
: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је  
исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за 
и друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџи 
 време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре.. 
ема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се  
...“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S 
 Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изв 
/> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити о 
ију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у ред 
S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, д 
читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти мо 
 Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао д 
м некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади 
ледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве обра 
гуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи 
уда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш дос 
ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да  
е погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и обра 
 и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим з 
џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред 
говићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була,  
седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чуј 
исли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једв 
ого <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не по 
ро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори 
у додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које  
епелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и при 
амотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата гла 
 се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом  
родице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и д 
 он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“ 
 га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и м 
ија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на  
е мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S 
ан ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} 
авши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати  
 Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу  
.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беш 
о је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње реч 
његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређиц 
Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p 
рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Ала 
уштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила пал 
а!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи 
и мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах 
доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади кома 
е, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојк 
е вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат 
а ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица к 
 добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама 
ека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми 
мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и  
} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши ј 
Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ак 
ла својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек 
из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гл 
рад,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно г 
за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом ме 
 беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и ви 
исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилич 
еки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња 
виш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти  
 не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у се 
, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и нас 
.{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што  
,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала ј 
пају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; 
и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић па 
рема имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, к 
оћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на 
и и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи,  
на што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{ 
он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци  
оћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смрк 
шће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је ни 
олара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим ј 
Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од 
на преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере? 
окој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посма 
и и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турск 
што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је  
говарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му с 
ад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код 
 је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И њег 
аше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болеч 
, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S}  
о после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало о 
јала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина 
„Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метну 
та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат о 
често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу ко 
 куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице  
 али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и башто 
о говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној п 
ци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се не 
 мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали 
амо на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз  
лост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана 
ружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, вис 
е и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки 
јзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад 
ај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери че 
ише.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, 
ај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с 
ка прохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клет 
 је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо,  
ене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су има 
аква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи л 
ије видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је та 
 то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред 
градског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина ко 
ако се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи  
!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана 
тну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“ 
анко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} 
 нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до зем 
руди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша. 
.{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се трг 
ас на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82 
кало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро 
 Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Раши 
 Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше прав 
, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге,  
 може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам 
 хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског 
ом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се б 
По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује гла 
116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског 
ивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора 
 Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га. 
 са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По 
и ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати 
{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} И 
ма то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“< 
 обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија о 
диш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје мл 
 а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p 
ик шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може  
ара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у 
 срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те  
...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше 
да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где раб 
им радом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi> 
ром, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв н 
кавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко оп 
приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кад 
је одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђах 
 добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задо 
 одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан по 
то си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а 
 сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српск 
о снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељ 
препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S 
е ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора 
чице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости. 
да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164"  
 утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златиног 
ка рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже  
дети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „ 
о?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва пре 
зоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски,  
ско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском дете 
 што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивал 
лер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изудар 
Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном  
оју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Бегов 
ијег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и  
ен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе. 
ало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру.. 
рема њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате кри 
 авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко 
е као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, 
је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет ту 
ла, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год углед 
зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где  
ћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешк 
зи!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џем 
S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не д 
олико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожењ 
18"> <head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем  
ање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Пор 
чу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било за 
неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се ра 
 <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе 
о се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци 
издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрча 
до.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези  
говарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд би 
вар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и 
а, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не  
у Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим 
та је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани  
боту потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младо 
к био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> < 
одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се н 
b n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p 
о у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство 
ћ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само запо 
147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв.... 
уди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам т 
ђе кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђ 
"132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго 
е, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова  
ела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођо 
.{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се ти 
"172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једв 
у му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="16 
Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је ј 
, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога  
а деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, 
лаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је мо 
Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружа 
а радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих,  
ла се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S 
ре буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, м 
их родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грам 
је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али как 
науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По шт 
аштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше л 
 се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила. 
а све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету  
> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видел 
ски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону 
лодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то 
21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није уме 
 да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио тра 
 из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама 
них суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из сауче 
д прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па са 
...{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зач 
аше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“< 
а теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к 
 мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнут 
душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко  
то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде ж 
који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у  
ој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запам 
 кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача  
нџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него 
рибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињ 
 ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате  
а одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:< 
а претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?< 
дитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се у 
нка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко.. 
није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем ста 
е ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је мл 
о?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беш 
; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да 
 које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем  
је који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ни 
у замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он ур 
му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотин 
рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одгово 
етна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понаш 
 већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S 
рича мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним 
ван нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном ж 
n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запита 
ру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана од 
 од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му с 
вили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим п 
морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјах 
, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га зап 
е јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту С 
ратимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчит 
прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се по 
 се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, н 
е, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „ 
им се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Сам 
а се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто  
ањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жал 
 Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њ 
ј: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживај 
н од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши ру 
дар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све п 
тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџав 
. кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и о 
ругара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, 
срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помоз 
pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У 
зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живо 
до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови,  
о га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач и 
алуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало 
и се десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгле 
 пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: ш 
јпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па  
 пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хт 
ам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим п 
 беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само 
здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав раз 
 у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад 
 љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупеља 
улбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обраста 
д у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, н 
="SRP18935_C1.9"> <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је 
то опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним  
е свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цв 
шту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комш 
чна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је 
у, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладена 
руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанс 
ла и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И он 
ио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Крену 
 <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p 
 За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и  
ву ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ли 
Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не в 
="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно  
дан од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p 
арају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења ка 
Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега ник 
ута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две д 
кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су б 
ваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до 
е, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао  
ад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друшт 
ости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испо 
у биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отресит 
то спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео 
ајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читао 
нија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те т 
адмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само 
живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — крови 
челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" />  
:id="SRP18935_C1.2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у 
 по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она б 
ве плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена 
да. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града  
ако је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик 
ту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p>  
ом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђ 
у с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле 
ећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крај 
ик рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја 
азујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“  
чину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</f 
угог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он св 
на, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је т 
имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та 
 потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избави 
млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај 
 запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако дале 
 на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су  
>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то 
жи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n= 
ожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да  
дмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари  
, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се о 
 па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кук 
ци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} У 
ру....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна т 
маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће 
 извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" 
е некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо об 
е сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоц 
тати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{ 
у....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу  
ј сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веров 
асе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан па 
и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жел 
рад на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То 
 читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, увед 
али, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко ск 
је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" />  
еца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец б 
 бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи н 
Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче 
, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Уст 
одитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о св 
чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>М 
мовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је о 
> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки н 
ки земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
еше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да м 
Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!.. 
отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо! 
зјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше < 
орњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена каш 
е клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају  
и су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су п 
човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што оби 
и, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши:  
у фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p 
латити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се 
>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног л 
д сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје,  
ра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве прој 
упу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Б 
поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У 
уке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза кр 
 узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата ј 
вор.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S 
атиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <b 
аести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох пре 
м и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} 
иња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу 
а, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту не 
обро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Т 
на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној руди 
н.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новац 
ао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудил 
у ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро пла 
 науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За ти 
врду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: 
 <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест не 
ору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан 
лази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мношт 
ан смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беш 
а шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је т 
, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, у 
е остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало 
да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шума 
ла да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам о 
је, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као  
да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“  
онуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га пон 
„Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По нек 
љи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!.. 
на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи 
ра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ак 
ше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако са 
или су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Ср 
о је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један ча 
 и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од ме 
шли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже  
и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго пре 
нџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомуни 
а су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, кол 
е изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У 
е у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусат 
а конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{ 
 обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, син 
да ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре  
што слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе  
 надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојк 
 му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му  
чепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и за 
о обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb 
о ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пу 
 решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је  
{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа 
зати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле 
у.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као му 
а, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осе 
е се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се  
ост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих ч 
етна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку глед 
звезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко бе 
бине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши.. 
ра: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно 
а је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на ч 
н.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, про 
ла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу,  
абаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се 
 знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се  
ири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и о 
XVII.</head> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му л 
угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и з 
ридржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Ј 
p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му 
" /> <p>При речи „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој 
.“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови 
запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руко 
е главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p 
у већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S 
 Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати З 
.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикр 
кло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>О 
 Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како  
моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опе 
често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" / 
зад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па 
у је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита 
како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Е 
..</p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се  
.23"> <head>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{ 
 чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... 
ували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, 
ко нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’н 
ече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако  
уком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што 
ке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса б 
вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто ви 
гова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Т 
уништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио ст 
 али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — так 
 рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом 
ед Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаб 
S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> 
 ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Ш 
вадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво бул 
олима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биво 
пра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијск 
“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћут 
е Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Бож 
; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И ст 
о хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црв 
.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пло 
{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља  
вним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни 
 да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве 
о год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчу 
горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у 
 га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљ 
еше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови п 
само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице б 
се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора- 
ла су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> 
ал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, ко 
илом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сраз 
</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види 
срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш  
оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно  
ером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и  
шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле свој 
озден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа 
им је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S 
ца.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти 
рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не ма 
 три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се за 
о десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики сева 
аву појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади.. 
х свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Ту 
 одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, ка 
ати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу 
 <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћ 
и га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђ 
је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала,  
> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако  
 и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и з 
а каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога нар 
Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко п 
а је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="1 
је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на ј 
о њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, 
Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „ 
ј!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути:  
о што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из 
ао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како  
а очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, о 
 њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзо 
ало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика  
еме нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" /> <p>Меха 
 где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је ј 
лове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и 
ва, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај 
е онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а н 
а својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до раз 
доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} По 
 су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за  
<pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref  
е.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, п 
 у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека  
 некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу... 
 овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разб 
ладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капиј 
под куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру 
е много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, 
стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом  
манлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каме 
игао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </ 
 вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Ве 
капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, пров 
е била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је 
па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе 
и на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће 
ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се п 
 мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и неку 
ај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" />  
пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад 
 мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; 
мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она те 
сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младоже 
 с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану 
и исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њихови 
е могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и  
зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада из 
мо ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опаса 
...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити  
оварати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" 
ла...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга 
здом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулс 
дмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења,  
ти до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлете 
овче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Н 
и је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p>  
уше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад  
ком ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном  
екне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одак 
је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али  
спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза 
: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „К 
ешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћ 
из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећ 
"111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из соб 
 већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у н 
заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је 
ледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није бе 
прости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше род 
 и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољ 
ешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Ст 
дном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од пр 
 некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је  
е друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато сп 
кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за 
десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па иду 
 у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето,  
 нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти р 
</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана 
за јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и 
 нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с т 
="SRP18935_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је 
игоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у 
припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Т 
да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се 
, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди  
 за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на друг 
је је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне  
рему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; 
еду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца 
<p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом  
тавимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутим 
е ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div ty 
одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по душ 
.{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му ј 
иге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромни 
и</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....< 
Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="subSe 
заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb  
ote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа т 
ј венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{ 
и траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и  
 овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад 
ше видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, к 
и стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и на 
 буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </di 
жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшил 
о дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у р 
, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је:  
ајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих 
мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Ста 
 је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред кућ 
ана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала дол 
ваку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сн 
; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра,  
ђе дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде каза 
 Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је цере 
одмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је понос 
вом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су  
, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао в 
Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још памте беогр 
род српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда 
лицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ног 
ком влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам од 
о:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку со 
м боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изг 
причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харем 
од живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n= 
о разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одго 
ела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако ј 
вако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхи 
а већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи... 
 она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n="94" /> <di 
ана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S 
к мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је  
ворили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је за 
 беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: д 
з зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врст 
није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, г 
ју села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Бож 
д-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био 
ше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био 
урске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућ 
рате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и од 
ошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капи 
аче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ 
им годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама 
 завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} П 
!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби З 
х се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу  
а слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло  
ила грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђен 
ин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз бе 
.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку со 
гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она  
 високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у 
ла је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сут 
 верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом. 
ни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Беог 
они Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само  
слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="11 
тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људ 
и падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, 
обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <p 
каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао.. 
то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке па 
 кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори:  
год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступ 
а зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, т 
а....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула 
рније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Г 
ести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску  
лободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те 
матра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, 
дведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта 
ме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Бего 
 уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислил 
турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана 
језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано вр 
г дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, заб 
а чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну 
 Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан би 
, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест,  
: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџ 
о!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам 
ек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престр 
а!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам  
...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из за 
већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили  
се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....< 
о рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била тур 
а му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом 
ом месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они и 
 животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да зв 
 равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај мла 
ука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су раз 
 ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће раб 
а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Т 
пском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богат 
иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с  
дног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после ве 
ије могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло 
 тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> < 
о пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и њего 
оји оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ  
двели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја та 
ојим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово в 
у, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и п 
Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто 
а се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били 
лети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родит 
в ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који  
а је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало  
много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како д 
жњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шанд 
м.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после 
амтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Беогр 
 до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ниш 
ких прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали, или  
народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија  
> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је 
 Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену  
 колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог тр 
?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако з 
белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци! 
а ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их  
ри, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам 
рци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ до 
редак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Тр 
кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, 
а за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја  
рпкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и т 
 јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, 
 наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није 
ога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене 
девали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и надену 
 сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће л 
Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турч 
има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче 
/p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <fore 
 зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“< 
 а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је  
раз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</ 
ије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као  
ста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у г 
 сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати,  
 су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нек 
акићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Т 
обанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски прог 
те, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчин 
 проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник  
р сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко з 
обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чо 
га соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По о 
ш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Б 
прича механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, 
 Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку:  
рчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати мл 
ти — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат мл 
то ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на  
јко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, 
гих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћ 
 улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му ч 
Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто прогово 
о да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} С 
gn> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док б 
н брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач м 
рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изус 
: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} К 
изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве ру 
ерство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа 
 бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару... 
 поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не р 
а стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та  
ило и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погле 
 није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то 
 тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да 
ажи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега по 
ку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Бегови 
ве по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у  
..{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" xml 
е својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како 
и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџ 
е Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n 
итељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се 
шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он 
и се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна. 
јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу  
ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> 
 својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом,  
тва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони  
ма и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она  
баџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву 
итао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о 
{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је  
ви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе  
а ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одве 
ивели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју З 
 поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> < 
с су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати,  
е за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах по 
ата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече р 
илично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече 
 Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш  
још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако бла 
џију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим д 
урчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених р 
а није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показ 
} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пе 
ри: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбе 
а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?< 
то се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од 
Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и оста 
 и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у 
а иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, ра 
говори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У  
че кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе  
оше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће ј 
луцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} 
Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се 
некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити;  
и ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећ 
богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и 
крете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на 
Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је им 
> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и не 
то од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p>  
о што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да ј 
ича све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се о 
де на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, н 
акшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква де 
 стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми у 
 веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме  
?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти т 
ула издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата  
еше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ов 
апиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили  
} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак д 
мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква нев 
мешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није  
дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се з 
етна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мој 
 беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте та 
, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу 
 опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> < 
 се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећ 
нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кун 
тао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо бил 
ла....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај доби 
е спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао пола 
ма никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам 
еговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је 
...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше с 
ну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За т 
 За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одгов 
реко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више виде 
S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћ 
 приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радо 
дати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих оч 
 вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти ј 
авити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што  
им погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас м 
наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговет 
S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку.... 
ачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, 
да у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећал 
заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пу 
ој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе З 
 каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с клад 
ишта не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић 
а је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Бего 
ад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обе 
рему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</ 
а се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да  
рошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} 
 пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу  
ри дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разго 
о је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити оста 
ати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху 
то му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и сто 
га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ов 
ветно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је.. 
.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Злати 
е — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде 
 га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} М 
механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута,  
о, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџ 
о Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врач 
ео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџиј 
му, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата јо 
ки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено 
ла сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме 
едала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрс 
а прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко 
ичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави п 
 будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; 
ега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко с 
е се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“ 
SRP18935_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше  
у крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар п 
веку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав стр 
 време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назг 
о, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом о 
ате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Зла 
.. рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одг 
казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и  
 одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, та 
аћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се б 
чинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> < 
ело, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече 
> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, 
тујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чан 
лих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неко 
b n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се  
="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати 
па, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве  
имо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се пре 
!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се  
/p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити 
одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред наро 
аиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и  
ске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чист 
оше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже 
 чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чоба 
, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у  
рви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ства 
е су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерат 
адовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док 
амишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ  
а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само 
 Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не  
опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>С 
ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, к 
д уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати 
о су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; ка 
е тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро ве 
му упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одгово 
тле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим 
се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{ 
то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> 
шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До 
радом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Про 
, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на к 
 Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трош 
{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на ј 
што мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђ 
ући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он јед 
 ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом 
>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" / 
у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити  
p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и  
ни још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожењ 
 је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће  
 не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они д 
ва овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обог 
} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У та 
и се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако чов 
ље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђ 
ши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је  
вак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p>  
а....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколик 
 ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога 
престанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како б 
андук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му  
оред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну  
 укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спус 
рећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату 
одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да т 
инута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати 
је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да др 
и му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на је 
..{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задово 
у задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S}  
цао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некак 
ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га зап 
је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива.... 
чну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач 
 од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S}  
> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корак 
а јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Стан 
ћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будем 
али су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, д 
им гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика  
ичну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу  
је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и ви 
 се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи ст 
, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде  
о је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као д 
 твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису 
, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана мог 
ни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти н 
во што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; 
ио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао јед 
 чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку св 
p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Ј 
леда и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица 
ети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Срп 
ач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S 
ан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је зд 
рци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми 
 ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И к 
{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно,  
</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци зароб 
 је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи 
ом преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан с 
променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин ве 
Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То  
ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> 
дну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су до 
а.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на паме 
ри врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на о 
једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће с 
а буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде 
 добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... н 
речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“< 
датог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> < 
 хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер 
а у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p 
.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бе 
 да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до  
у донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави.. 
а му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојак 
S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако на 
она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше  
укао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метн 
 је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од т 
ћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима 
ну свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори 
 се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде  
е хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb  
ћи дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
у беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чи 
о је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута  
<p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се пра 
ђак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба 
лије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндер 
 спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђе 
ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје мл 
с изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одгово 
у: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчи 
У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје т 
...</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху 
 <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху с 
ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" / 
S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола с 
бет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџа 
џе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је вен 
ју кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Најв 
ген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пра 
 уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спа 
ђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и  
</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се ди 
рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була  
кошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто 
оред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџ 
е дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџ 
ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S 
ити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је с 
ога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна  
иш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је 
ру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па мак 
својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А  
ко будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара 
шта не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p 
а ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Зла 
/p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала.... 
 вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> п 
одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све неш 
ан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За  
ој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши г 
ујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p 
<pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одс 
же заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прил 
бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злат 
ћи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником н 
, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на оп 
ћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти кри 
ћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми 
де отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У ост 
 издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку 
, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана ј 
руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш  
град сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони?  
ини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је 
сто, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код  
ле, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам,  
и, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, г 
, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш по 
у деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} В 
тва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам 
е, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен чове 
или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не вол 
, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p>  
ом, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> < 
ало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле 
Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно 
у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па мож 
ласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Ст 
. макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче 
и.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак 
ом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог 
ћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> ку 
чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И н 
Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p 
.{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити 
д, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скрет 
ку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао  
ни: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали,  
 могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну,  
у кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p 
ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се  
 ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид. 
 волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Злати 
онивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запи 
е нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника  
ло и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је 
ао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује с 
се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од др 
а ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећ 
 у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Боле 
 — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће  
 ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после некол 
и призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држа 
радити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи 
да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша за 
 Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора  
е дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S}  
, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по тре 
несеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то  
в читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најм 
на.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубиј 
о-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син бог 
и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Злато 
н.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Ка 
....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме 
сле њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је љу 
 Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики 
p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговск 
 тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје д 
 био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је ц 
ут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом 
..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, з 
рсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p 
ј кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере  
P18935_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и с 
 пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неко 
у поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type= 
ед, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За нај 
 пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља д 
p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку. 
ит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нар 
ана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак. 
ти између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све беогр 
овцима.{S} Средину тавана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте р 
апија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на град 
и новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он за 
 куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S 
ију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.< 
 њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око 
ињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његов 
</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај в 
ека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у какв 
ти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопа 
о доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас,  
летва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу стр 
вај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и вер 
ућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живе 
 које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком  
мо један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запева 
.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу миси 
торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза п 
ек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз реш 
{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у д 
ошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је,  
Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још о 
ека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S 
вну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко 
 сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је  
рочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна 
рква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S 
 су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где 
 хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекуј 
буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика си 
ија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара  
вала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи:  
око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, 
спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан  
т и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа ж 
згово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{ 
да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне с 
; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, 
 њеним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како  
а чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто,  
о механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Зас 
 <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, ви 
а свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа,  
рска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капи 
а овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели 
ј филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци д 
већем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду д 
е десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па и 
ешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим  
не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су са 
 запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја к 
риге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем кра 
е Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S 
на доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на са 
и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, об 
 као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, т 
се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, с 
 отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је п 
 ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; а 
о врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично 
 чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе З 
до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано от 
је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето 
упила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ уза 
S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јад 
хвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну 
 бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је 
љењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили  
} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња 
ови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} 
 како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали 
у привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака. 
ј дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења ша 
 уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, 
м хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су 
 из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путо 
ом годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се  
дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи 
 отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави ле 
 исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице 
тиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone u 
еко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео ил 
асе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу  
развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је б 
и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће п 
увише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— о 
 кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где ј 
 је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је дава 
 не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <p 
уби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За  
.{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и а 
ла да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор 
 Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још леж 
и ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, оба 
.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара каз 
тио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „П 
е цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недог 
р. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему п 
робили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од т 
у Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче бил 
е овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само  
о у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по  
ца била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По  
му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искрад 
ог сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдс 
ојих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone unit="subSection" 
ом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи нап 
живи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима тро 
 Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крит 
лазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека 
p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пе 
а ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозн 
зати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пр 
 овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње 
ле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар изб 
....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошиц 
се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро под 
ку равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе 
ог пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се ок 
е доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усх 
ва овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам,  
ојој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велик 
на.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила пр 
 се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <p 
ча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; 
е посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је  
а сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S 
..</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и 
прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све в 
прегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да  
 Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бо 
 као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глав 
да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али  
тра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Оби 
преми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га зап 
а ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спр 
а младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И  
вала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху нас 
ок му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповес 
то и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те 
оградске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била,  
p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње 
 јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је  
у, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, 
ке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к свој 
 свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали с 
у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав р 
ене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се час 
је ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те к 
м.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не 
а, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња. 
џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео 
решење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, в 
а родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитељ 
и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S 
звади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико 
} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ниш 
мах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама 
бијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћеме 
ојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана,  
Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних  
вом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостова 
њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јо 
е — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци ни 
ударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена 
е скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и св 
део је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих г 
своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи н 
ђе, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год каза 
 Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пр 
се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тад 
 није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи 
сти и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За  
рну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца.... 
 и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше пор 
 <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском 
{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зе 
о прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка 
обегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала ј 
 И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, реч 
н и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић 
ави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је п 
Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи 
ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде с 
рој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука. 
 муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опе 
 башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га сре 
д оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли за 
 се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа  
аспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је  
 спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаш 
p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко 
м.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - тр 
лаве стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њи 
ва тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси 
о Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћин 
сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири 
да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбун 
 није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тад 
 за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За  
розору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет ре 
ћ, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази д 
вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једно 
ах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко  
.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> < 
ве је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, т 
 живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много из 
е било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата с 
и она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беш 
свукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Ме 
џу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвор 
S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и полич 
мо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још д 
 пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} З 
 доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: 
јмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у 
pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злат 
 близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div 
ли ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим 
 челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што  
аспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата б 
/p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, 
 ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{ 
 обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу 
а јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мума 
анашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе 
ну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год 
.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{ 
овати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> ј 
то је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру 
реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико 
>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се св 
тао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>К 
раведан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп по 
бром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет к 
„по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој из 
 пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта 
авила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумит 
о је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог  
 чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој  
ло у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палис 
бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај  
с Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахива 
Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега ле 
ио је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасал 
знавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} П 
{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и  
вео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим  
х година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га вео 
ријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и в 
града; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је л 
.{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле н 
г лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} 
} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео... 
 очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије  
ше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубљ 
рат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осен 
, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу  
воје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се уп 
 још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу 
таде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли ни 
вати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затур 
ивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет  
шке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обиг 
 <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Ту 
ича цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети 
аже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А ко 
ртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и узд 
 Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрн 
акве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мо 
што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити он 
астаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развод 
 његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики  
ек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити 
о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много гре 
и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n=" 
е и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У 
ати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан < 
и дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од ум 
ти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, с 
под њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне нек 
ши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток  
ло на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и  
<p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се д 
а како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, порек 
</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У пово 
овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог пос 
 кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко 
ан и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народно 
е, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искуп 
 руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза  
оре у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бус 
бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим 
оград на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S}  
о Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и о 
ујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке,  
вели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а 
д је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако м 
ад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође ца 
е из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злат 
{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у с 
си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућ 
лагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало з 
ород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и  
азе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај т 
е измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и ум 
...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S 
срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног С 
риликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик:  
 не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{ 
стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Ср 
ео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је 
 како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног добр 
..</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се 
ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </d 
 нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајец 
те на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на св 
едан бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је 
е отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, баб 
тмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злат 
ини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће,  
тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злат 
, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на 
 обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше. 
лату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно 
.{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод о 
о беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али  
 старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости остав 
остајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са сво 
ео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли ј 
једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Тур 
ју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један друго 
 коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут ч 
ата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да 
нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећ 
“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, 
 како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у оч 
..{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се 
ао из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову  
При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи заста 
о турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Ст 
Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређи 
ом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак  
је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико да 
ела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се  
 и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, ув 
није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим ј 
/p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори в 
чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које ј 
да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Н 
 Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе 
 река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше 
ли, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуј 
 путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој ку 
и.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа. 
Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек,  
а се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благ 
 трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемил 
Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за 
иван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Поп 
ву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена:  
га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Ср 
 сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто  
ј торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се  
д.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се до 
а око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог т 
 овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке 
и у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвали 
 загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Т 
 је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</ 
оје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{ 
упи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста стар 
 умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата  
 нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи 
у, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани з 
ма, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно 
на љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупе 
ла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их  
 и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа ј 
нина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вер 
 једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за 
и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} 
..</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се 
е био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стра 
Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, 
/> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је виде 
мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и сва 
ли цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, о 
ш черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је  
опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јо 
....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на дру 
распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одгово 
аплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости  
 напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="1 
, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже  
 Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да  
овати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро н 
рмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гости 
главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!... 
ебо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на  
предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у н 
 кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са сви 
заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су,  
обињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га 
екаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано  
 девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се зак 
е падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаш 
ва нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти 
убокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је пос 
 вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази не 
вори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји 
ини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија тур 
 рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том кр 
 нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало 
ркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одма 
вељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је п 
 у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је сво 
о из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>С 
> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „ 
-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p 
 није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од љ 
Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом  
њу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске ве 
ароду.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S}  
лник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога,  
="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у би 
/p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако ј 
за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло би 
се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и нек 
apter" xml:id="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Д 
</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је  
кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и 
head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху нами 
је видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи крива 
} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево 
договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, 
на Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу 
ет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избав 
 жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи,  
ахали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко  
ља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од ва 
у однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи н 
твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, 
 мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао 
а турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које л 
бо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборав 
ем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код он 
d> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад 
Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој  
описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: 
дитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и  
 је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} 
 булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрас 
врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који 
у путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек н 
и са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Ум 
т“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмор 
 два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; 
та му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав 
е; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p 
понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му ни 
{S} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика реч 
сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат  
н је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како 
овори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се не 
ата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: 
ко лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би неш 
 дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела  
оворити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном у 
 Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и са 
ва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да  
ке воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је п 
p unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо че 
 да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, 
еца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја б 
из друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска  
{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредн 
 <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и запове 
 Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" 
чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једно 
</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41"  
аквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кр 
>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Бе 
војој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе  
лату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид 
, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо з 
ден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако 
ашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S 
 под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку 
ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, гр 
у.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубо 
ешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скот 
кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је  
"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та ј 
н заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, е 
о је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" / 
ком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и н 
јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и леп 
вали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чу 
Section" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским 
 у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешак 
е мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S 
 му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p> 
де у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једи 
ку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четврт 
ио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S}  
 драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године  
огао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само  
ах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од 
 допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоч 
д побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S}  
еше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад 
 Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} 
сили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n= 
/p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће  
 њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама ко 
је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да З 
изу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Мириј 
са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ли 
з тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Бео 
, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази ста 
џана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поч 
XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав  
ид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, 
 газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна  
 срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злат 
ead> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син 
есеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец 
ту рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беш 
што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пут 
, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја  
 помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</ 
дмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена о 
V.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....< 
у.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџа 
 <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића  
а, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза т 
у у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату. 
нака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћем 
како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула 
у потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога  
адост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих 
то бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи 
тавана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је ве 
ужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Сре 
што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казат 
изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <p 
 запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; 
ц син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одла 
дио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, ј 
оворио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења 
и су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија зап 
амачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну  
ва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади  
.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњ 
 казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима. 
кад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, 
 те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао пр 
додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам н 
ете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чист 
решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у 
вога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својо 
икад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота... 
ругу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара б 
 стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, бли 
 невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гос 
рећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата конач 
.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у веч 
е је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе,  
 у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му З 
ити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо  
ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, 
а једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе  
ој капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да  
рви сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимз 
.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А мож 
з Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка:  
 то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав  
 <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћ 
 другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад  
ре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути с 
 се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дреши 
> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у р 
 крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опрошт 
в силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озре 
!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто зам 
а доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чи 
дан пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пр 
 сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почн 
и као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату 
и, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Биће 
она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба- 
азати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> 
усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Зла 
{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси  
> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду  
бар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му 
х, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски 
<p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног 
зиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Р 
дили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтел 
е- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекн 
ови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговар 
ји спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавал 
ецом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући  
што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву  
ивот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову сво 
ога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару ж 
а тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је за 
а оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} 
једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У т 
у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Бег 
 Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у оч 
го сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} 
о му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата п 
ше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред х 
о се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи једа 
} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, за 
а ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко С 
ти, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сиг 
м што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те мол 
аџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е,  
и ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити 
динова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој  
 була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је  
е зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслог 
е опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му ње 
а овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити 
раза јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту 
id="SRP18935_C1.9"> <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав  
 у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младож 
.{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувш 
сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на 
 или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се ни 
руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана до 
ста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде М 
где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица  
и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмул 
помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемил 
ри, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао 
мах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Зла 
о завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врат 
а, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, кој 
ара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору.. 
одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била пр 
исто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једни 
на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна по 
 пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беш 
ане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и  
вика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> < 
ој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} У 
згова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозо 
рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и М 
штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путова 
еч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет  
 Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва,  
ханџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи:  
а, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</ 
ажити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи м 
згода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Нов 
м: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, 
оту ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала  
онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га дец 
ном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре 
ма и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
и бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изг 
ру помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p> 
<p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од буру 
е задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким трен 
 стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Зл 
ску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу св 
та је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, 
је бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем они 
бро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим ј 
заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се лати 
уго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p> 
ћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му 
и мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге,  
 очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож 
ла....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао зас 
у....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет 
сте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине 
 и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита 
не.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запит 
а кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право по 
врдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон 
опа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра д 
Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у нару 
ну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Ст 
та је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе,  
у, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S 
красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Тур 
е све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста н 
 негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено 
а ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi>  
у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и нам 
о није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се саст 
ајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га 
слепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из лис 
би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усе 
 родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} 
а је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Так 
шом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати И 
плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећ 
ни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде изб 
ог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљиво 
који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како н 
спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једн 
едну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска ви 
 ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и же 
 да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“ 
 ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се  
ред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у ама 
бекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка  
{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође  
мула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од 
ори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим од 
на, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; 
Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац  
о у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после ту 
панке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p> 
, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...< 
аман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жен 
 нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад оту 
о ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</ 
 и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си он 
о па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој мног 
ого не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе 
ад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Зла 
/> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана 
 пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S 
ли ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо 
јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} 
вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, о 
ац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и п 
е тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Ј 
ти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{ 
е се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше 
 син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме  
и.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем  
ти своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један 
ођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли 
 су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по  
...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, З 
 него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и ре 
њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родите 
у.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p>  
о, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим,  
што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану. 
Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, 
уд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о наш 
је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана ф 
пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разни 
 да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу 
раком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јо 
та не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивиј 
гла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату,  
ad>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верс 
 су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Т 
миног Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са царигр 
ма, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равн 
ица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један  
 видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала ч 
породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле 
мах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Н 
ана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си 
ритвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ 
доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка ви 
ме: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од пл 
њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега 
 само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свако 
о путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запита 
д оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зо 
еста помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S 
упе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели н 
нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није 
 налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 2 
 <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће 
, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неко 
инута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам  
и..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—2 
ругом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво уков 
>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему  
рава радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што мог 
дахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је:  
и се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу  
да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, по 
ћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори м 
а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S}  
ха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице.... 
риградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се л 
је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, к 
од мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше 
види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро ј 
бу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце г 
, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија 
.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{ 
ила у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Р 
ту, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наш 
плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ни 
дговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се с 
“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, 
И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали ко 
склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то  
 одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; иш 
S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div typ 
ајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ блед 
ј Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горк 
и ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако 
 ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... п 
апи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџ 
 препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет 
у, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату ник 
.“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и препла 
е мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми једи 
али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча 
ана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</ 
тео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Бо 
На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, кој 
 га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из  
 али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као  
 недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији 
ао хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се  
ћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер 
.“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У јед 
 казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова  
е.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрст 
, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, река 
</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Т 
вати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здра 
већу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку 
 отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запек 
— пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нек 
к се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима. 
 И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше об 
еплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљи 
аџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже м 
има најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло б 
угој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мн 
руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одај 
поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један  
"108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о 
 да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџиј 
њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топл 
уму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве ро 
гатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце 
ћи и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој на 
} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку 
у потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n 
ђу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде  
ат је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што п 
Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он от 
ије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да  
 били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погле 
клетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, је 
збије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и  
Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Ко 
аду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на че 
<pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва  
а, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање 
крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" 
азговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Јед 
еше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима 
отурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.< 
ве три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше ш 
Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао н 
њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попо 
="128" /> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недр 
ну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петр 
а, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од свој 
два истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се  
жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље,  
Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Бе 
 се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је од 
, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на д 
гледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се 
, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити м 
ада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у ха 
 из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тр 
е речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку. 
 и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која 
ао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p 
 једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га ж 
ње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{ 
ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај злик 
ела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостињ 
механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и 
ом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душ 
рене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чин 
одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њи 
егде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, ск 
уту још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За  
тара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кав 
мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова  
, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци и 
 спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку. 
миле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А  
уо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу 
а око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Ми 
о сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, 
и о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше  
у милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана 
 познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље. 
 захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још ј 
pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злат 
наторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око 
умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми 
чуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Види 
тојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало  
ке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, 
и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео  
ше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави ико 
рилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У  
д прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српско 
аник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да с 
м се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су с 
рете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше 
ису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — закл 
 па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а ј 
нурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити,  
августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао са 
жни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не глед 
те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му  
 путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одм 
 Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, с 
оћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</ 
ати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да од 
, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало 
стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" 
ог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одмори 
трала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу  
 ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као закла 
 је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се х 
сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре сти 
али у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела с 
да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи 
и: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи ста 
— два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Ту 
} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долаз 
/> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <mile 
...</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Д 
 се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш 
љала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестења 
олегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једн 
 не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајви 
погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу стр 
млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини ј 
газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешк 
а тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда и 
не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе ста 
-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> < 
ази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је с 
 За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу цр 
вак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом др 
Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: од 
и и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 г 
чу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћ 
тно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то в 
ло.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на д 
г ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке с 
 одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се  
 мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Зла 
0" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Те 
 Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да 
же.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенц 
су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах  
не да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, 
 Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где  
ле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“< 
у, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Н 
и пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други 
 међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут н 
прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један,  
уку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим 
оклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без тра 
механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај  
т сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаш 
нила....{S} Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко је 
лизу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву 
оодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рек 
и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слуг 
енику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је 
извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати л 
ут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стој 
 извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p 
часи, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раниј 
} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији:  
м рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово 
 Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле:  
н, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се ко 
 те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и не 
 више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га  
 нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити 
ви ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио 
 али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је 
танко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја 
следњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чек 
 селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Зла 
а дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обича 
дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда 
х другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрест 
рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер 
о одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велик 
шеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад ра 
/> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрх 
 држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Таван 
-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру п 
ече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџ 
племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога чов 
 натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут. 
ш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио  
ату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јед 
„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p> 
ча Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави  
ије пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде по 
пажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекуј 
ку дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и  
ла, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које  
 дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по  
.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти  
foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и  
на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћеме 
едном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и п 
ако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Но 
једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе пр 
а видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах  
рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара з 
абели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле 
и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хте 
да под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку приб 
а се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пег 
.</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад 
ви анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљ 
 виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ 
ик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти 
.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у 
дну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишља 
крстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељск 
у своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше  
, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем 
ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна.... 
</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жал 
тара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, 
у</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div type="notes"> 
механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искрив 
тари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и 
ије се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну ко 
рџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турском јез 
ти шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена,  
ко ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше 
ћ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недр 
аве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће 
ио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p> 
 све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже В 
 на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Т 
иковче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сах 
анко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башт 
} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S}  
вио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чис 
има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли 
ном нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа  
 некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко  
е тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, ла 
мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у  
<p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је св 
је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру 
аде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песн 
ен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гр 
емој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ З 
p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар 
о!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут ста 
г часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <p 
 кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<h 
 а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у ама 
ни + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: 
е поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темен 
е то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да с 
о дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости о 
роту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, т 
е тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И шт 
пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Бож 
<p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А  
ш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у 
да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пе 
 зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: 
будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара бу 
у услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старо 
недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p 
е говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за тв 
ану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учин 
зати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав с 
а своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Мило 
 несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{ 
латом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се  
тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће  
азбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је м 
ати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он  
то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да 
е било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју р 
оцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — д 
ладим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџ 
аса не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два д 
{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари 
рихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељ 
{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с 
вилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче  
 њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше  
шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћо 
ве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се 
 каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у т 
ним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које с 
е морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, 
јски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p>  
слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој  
та није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була,  
 и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као  
е из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> за 
ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџид 
 јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је 
и:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p 
ену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом и 
и повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову н 
нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач. 
 низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је 
 узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ 
и има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" />  
ед, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео,  
>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, 
 <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> н 
обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачо 
апи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су д 
се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) 
турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исп 
ла права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке  
и Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кр 
на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му  
евојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закуп 
мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S}  
ознат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату на 
е моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и  
Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S 
 му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хан 
ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, 
 јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали 
да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго ш 
ла казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некак 
 и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије. 
/p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „ 
мо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко пита 
ашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спав 
9" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци —  
е једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је 
о у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели с 
ну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да  
а.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то 
head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми д 
.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весе 
ула?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи о 
сти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Д 
“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати И 
гање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што  
а је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је д 
ње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог  
 и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да  
S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p> 
таје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода  
ет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој  
а признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола 
је су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога о 
невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је п 
а истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S}  
а цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети с 
....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џ 
на и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче  
" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала —  
себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад  
ве главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде.. 
ије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки  
подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је 
 био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S}  
кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији т 
српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је башт 
ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућам 
а.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али  
 у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на бу 
ши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <milestone unit="subS 
 И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак за 
илојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће 
стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да сво 
под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса 
: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, д 
У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње л 
пред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежа 
 коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико раба 
екне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобан 
уту.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да каж 
 том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет она 
ај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у  
 умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе 
p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? 
о као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негд 
алилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећ 
 ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја не 
е играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се и 
поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит  
 су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој 
рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сут 
„Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S 
 заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред о 
цу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толик 
} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна 
ђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</ 
, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним чове 
дан ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми  
ш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“ 
она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и  
 „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери 
{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези тво 
бин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате  
колико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том р 
абаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко с 
ваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и г 
анин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S 
 прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ С 
чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег врем 
 <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћан 
о.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“,  
 /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу 
н.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) д 
ре?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и  
у име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име п 
е исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако 
— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p 
и име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се врши 
 у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone unit="s 
у сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, чи 
а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те пре 
шну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па насл 
дише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времен 
ату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била н 
а понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“< 
кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра ко 
арен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид- 
мудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две 
до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело 
р, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она 
е бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један п 
е своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није 
лати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар н 
о било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p 
, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане обра 
еше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој сам 
из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да н 
 од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти 
ислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема сврш 
е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то  
а са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њ 
дава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш д 
и од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{ 
ај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Сам 
 рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и  
тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене т 
на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="11 
ало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, к 
осао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу  
 пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жа 
сти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није да 
обио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулз 
де ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је  
нога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаид 
рске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, поди 
и Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у т 
 је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија за 
 кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од неч 
p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда  
други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји мо 
еднако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! 
Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не б 
у, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, 
Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерић 
вадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен ист 
а“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати 
 сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, 
.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав  
ра баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да  
иже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, 
ска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p>  
ју се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ног 
оли, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син поб 
лику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју пос 
бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика,  
ек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид- 
Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пу 
“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго ра 
е и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Х 
да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новак 
та купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог за 
 су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад  
гледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Оз 
 левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погл 
се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату,  
сла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.< 
ису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистил 
мештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново  
ар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрв 
 чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе  
у.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — 
ед њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи в 
ку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S 
(која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим ме 
н јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није 
Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту 
 села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; 
е трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда  
S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Ни 
p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је тр 
ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{ 
ису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало и 
Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те пре 
ти онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Мех 
природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лиц 
ох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко узд 
и комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била,  
ај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти  
 би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по 
на, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграб 
 год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купит 
p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то  
јати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“  
г дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били б 
се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као б 
а се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После 
 на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, 
у косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од 
 мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутиц 
 А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади! 
ишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су н 
ер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у  
у девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије 
 тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад  
 дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним гр 
 памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и и 
ака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је  
чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је 
ојој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропут 
 је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто ту 
 Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут 
ила је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубар 
 већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчи 
 То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, мора 
 му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div 
.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу  
ке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две  
оседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџиј 
 главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отво 
ву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час раз 
ак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, наткв 
 унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез 
а и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повик 
је, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се ње 
о друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју стра 
м.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видет 
 је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на  
у.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у 
е јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се пр 
оћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} С 
 хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила 
ли дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан< 
дног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику  
 Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S 
и шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, 
вест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шуми 
иња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути 
ељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише 
.{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да  
а....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао,  
67" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се 
 баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране зак 
ли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p 
 живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, 
, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше см 
 прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном  
.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S 
!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, дос 
 је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке  
 невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за усп 
 добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши 
уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја  
40" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{ 
Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: ба 
етале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз ње 
м, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево н 
у.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати. 
е јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био не 
чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Ста 
аџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.< 
еше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935 
 „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се 
повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом  
лаву и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку о 
Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и с 
 правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата 
Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме  
ла дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, уз 
о пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Бе 
"114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target 
оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове дон 
из басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и пред 
S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата ни 
“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крвав 
 руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он од 
се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвав 
вије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</ 
да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвав 
, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја  
уту.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући 
 „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погле 
ео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна по 
се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{ 
...{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: д 
.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, 
а запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и прот 
иком се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пр 
оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после по 
и радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу 
равио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу 
ова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не бе 
“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} О 
а прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и  
ост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> с оним чо 
 је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже 
егла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је  
веде га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске на 
но јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој  
> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом проз 
а како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана... 
22" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко с 
е испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена п 
о 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко,  
, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше гот 
ледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту,  
ав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опас 
еханџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут 
азио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срди 
="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по  
водове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пу 
....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве... 
та није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} З 
говој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још 
ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што 
а својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас,  
је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из 
оје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, 
..</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу 
тлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак з 
ијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред но 
 дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у  
III.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав да 
 вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Зла 
обама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изре 
рала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, 
а и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи б 
 <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p 
id="SRP18935_C1.10"> <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово 
м.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодн 
града они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан ок 
отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сак 
тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно,  
 је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“ 
 Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи 
говом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше 
е спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — 
шљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S}  
биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја б 
аве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али 
ара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако  
м, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се  
леда на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида  
и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да ј 
омшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јас 
к — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро р 
о оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропус 
мао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S 
— 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с д 
е окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је и 
 је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухва 
м поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су  
 раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: ка 
к, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату ко 
е; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улази 
 и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана 
орити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потраж 
 пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p 
it="subSection" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко о 
сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подуг 
учи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Су 
е да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти 
едном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетк 
 година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, оп 
 три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из  
под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже с 
 био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у ле 
и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица 
ас погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај 
ту преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам ур 
ој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с  
га назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столи 
та је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{ 
гом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати 
је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знал 
из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао ка 
долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притр 
еображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошиц 
 биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, поче 
ату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и неш 
шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано д 
лио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед 
 своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, 
 показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи по 
задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клуп 
ти, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да  
ешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се 
не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге 
 више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она у 
рала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то  
х канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали ч 
 <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је  
 Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили 
ељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: 
S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" 
и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина  
а се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да  
и изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p 
н се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чи 
остојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма 
веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненад 
ла.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија  
о шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{ 
е.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повеч 
бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
д њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе п 
мо једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n=" 
мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <p 
 пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли р 
 оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на гл 
{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на 
уџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и 
е надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, зам 
остима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај д 
 пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне  
..</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела и 
куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p 
 Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре  
 растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потму 
га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време сед 
 то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И  
вима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У  
и.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад 
аште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули беогр 
у за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаш 
"151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на нед 
агрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити з 
„Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не 
ло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле с 
ован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцегова 
гачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махму 
га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко 
о, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара 
тара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} На 
<p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који  
и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређ 
Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли 
дмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Моз 
к, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и 
 прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету 
уд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком 
вити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Зл 
p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, ски 
сеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада 
исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана  
прода....</p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи 
а чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору по 
а, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски г 
 што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Мил 
8935_C1.23"> <head>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су 
а Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама ли 
 савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом 
олако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао  
дио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао п 
шу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско  
азити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У први ма 
војом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та де 
ности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> < 
није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичиц 
ог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тај 
т да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима  
 — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико 
тне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни з 
песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S}  
!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је 
а и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једн 
чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад  
 он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувш 
 оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, ко 
 се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала  
="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и н 
Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете  
ед те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати 
lestone unit="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битк 
њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само ј 
>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говор 
..{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга по 
ограду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљан 
ћи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и са 
 се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „ 
о једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја иш 
код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја роб 
 чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" / 
а се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било.... 
кивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умел 
аду, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, ис 
амакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Зл 
ведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима 
 му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p 
 њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да н 
 после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гаврано 
је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дан 
равском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што нап 
ом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли,  
г буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Ј 
} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „П 
д бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> 
јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те  
и ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише нек 
ве Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте,  
 <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, с 
ким бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа. 
а....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљи 
но место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За ти 
} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је б 
ла непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да  
ославни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена сл 
година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" 
ажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње о 
дине Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, 
p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћ 
 од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} 
или на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако д 
у, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго не 
 сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се 
ма збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који 
тово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хит 
 <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је го 
ко је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А кака 
о од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га н 
т не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српс 
ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да 
 горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Ист 
.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Т 
на за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћер 
крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми  
Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је 
је.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно  
је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућиц 
и је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у кон 
жеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од  
што у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новак 
поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као  
: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати 
иста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво с 
а дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђим 
одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек ш 
 и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српк 
а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једн 
долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта т 
ерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јад 
/> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Ова 
њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то до 
рохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-п 
варала стара була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом пре 
 кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој зап 
гатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово 
роменио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: 
ирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом саве 
едан другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што ј 
ушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на с 
у на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз с 
ата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он —  
а <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Бе 
> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецан 
 само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила.... 
ну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-де 
 обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Д 
као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну с 
 ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће ј 
и не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу... 
з Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Ос 
ја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах л 
ак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За 
 отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија 
а груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се сти 
ешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас 
град?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као кр 
и родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благосл 
ији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је  
сала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестиви 
 служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после 
га нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p> 
заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна 
 у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала 
ера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Но 
ј старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше до 
е.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, д 
а му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати 
војом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су 
ом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним ро 
ашно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима 
 и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар  
{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер 
 Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у  
запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ј 
е, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући 
ован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана р 
, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p 
 бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубок 
ица гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну 
 највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човек 
вом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међ 
а није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у 
 јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од 
 му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд п 
змеђу Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али 
ила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти 
 кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p 
апитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина 
куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чи 
зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, з 
а оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе во 
уж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути: 
у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши  
етрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{ 
 ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нам 
 нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ С 
 је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама  
дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опрости 
 и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна боје 
ва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“ 
несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало посто 
петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Ми 
 џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, сагра 
О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити 
свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном  
што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од З 
b n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим вр 
</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да 
ала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела? 
 одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио,  
 Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу т 
 се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено м 
ресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се ј 
и Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} 
маукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што за 
едине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку 
икога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div typ 
} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати 
ека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није 
з једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав ба 
цу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замис 
ти младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час 
?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш  
и.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гл 
 жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу 
{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегств 
рпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па о 
о испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид 
е се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов дру 
ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ На 
етку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’н 
 би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио изме 
е боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто о 
тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечер 
 — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом 
 и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и п 
преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све мој 
у стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, рад 
својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далек 
.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, ба 
чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „А 
оштеног човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе 
ни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И 
хивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, какви 
 Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S}  
а он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја в 
е се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући,  
као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и 
b n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може би 
а јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу те 
а се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули с 
и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја 
инице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све  
 се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се  
p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џб 
игра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S 
 <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте;  
ала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се  
ви!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхића 
лакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата м 
 <head>XXI.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за  
адан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где 
ле кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину п 
арем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да 
а, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитал 
 бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено за 
!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгор 
луку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико да 
причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућ 
="113" /> <p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харе 
ана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много ран 
говића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S 
е за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном,  
давали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још 
<p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од 
р бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му:  
се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Ниј 
 изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-мора 
слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Пор 
е у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, под 
гледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак у 
ука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свил 
за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице прави 
p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у леге 
тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају р 
ења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је ве 
евојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље 
за се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фиск 
</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па 
исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!.. 
избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу ок 
>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" />  
— нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивањ 
е, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он 
клани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго  
то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се јо 
о ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, бех 
у и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван ш 
олагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Јед 
т се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек... 
ма и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак 
о је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је 
клоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год н 
био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању 
 она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} 
вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женско 
како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капи 
ен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије 
осао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, ж 
ме шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лакат 
ком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и ст 
дске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка 
 се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београд 
} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> 
а узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет са 
у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред сам 
 и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана <pb n="80" /> у собама, на 
 је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана 
олишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зим 
и леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Јо 
д конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово ни 
 читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играј 
, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијај 
 само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре 
ја, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек  
однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нис 
 стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењи 
 под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" / 
шуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен;  
 Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко 
 И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко 
сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дувар 
} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић. 
p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и  
иклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <p 
ј кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога п 
па, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из ду 
 могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала 
огледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је ос 
ла све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекл 
ала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на  
ан ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди д 
 Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год  
о не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за 
ем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му ј 
д својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се  
p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то мо 
о у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Тур 
b n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је  
скочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб 
рети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на  
еба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свог 
ну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што  
јој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на ј 
 оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Раши 
ло дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвник 
 Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је  
самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих дв 
pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо наро 
биља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџа 
ој Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p> 
 ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцн 
 му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да о 
случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље зн 
, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су круп 
S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам 
у здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврш 
“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замисли 
о себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико 
аси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div typ 
, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И 
једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко св 
ородицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{ 
киња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина  
ју орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поизд 
 изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди 
шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околи 
на је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркал 
и по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд 
о јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, т 
 некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, у 
нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље. 
набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је 
и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само  
} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро  
и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио д 
ке паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговар 
, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одај 
 Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља го 
его што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p> 
ленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме з 
, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кра 
су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катил 
је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Ста 
онела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Ва 
си видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У 
плахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час 
>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: как 
, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, ка 
е око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту шт 
д домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледа 
S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{ 
ек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настад 
иримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новак 
 завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све  
у сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају  
есе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да ј 
 сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто с 
ри прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана к 
таре буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дур 
 Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, ис 
{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан ске 
рчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београ 
а кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Д 
 Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би  
ом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисл 
ни Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то н 
собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах  
 не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је т 
 некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно  
плахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџан 
Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893< 
.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимир 
де замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стоји 
де напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а о 
.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> < 
етали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај  
 по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној р 
егова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете м 
сту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву 
итати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не п 
> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући до 
bSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се стани 
онајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 
о бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије изва 
и.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као п 
на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку о 
Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата ос 
е њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана м 
је још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут 
о од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И 
ад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто гов 
сти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у пут 
, а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и 
танком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које 
ц, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, пр 
самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке.... 
а ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам 
, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку 
ике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој  
ли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} 
вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад 
у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му 
....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни  
е уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакш 
о нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Ка 
 она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</ 
мску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и н 
едао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова н 
Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи ко 
они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и ни 
моли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Зл 
смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац у 
сте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Он 
{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p 
лико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском в 
лату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам глад 
157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после 
ај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да 
питала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он 
ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљ 
иком ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механ 
год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{ 
{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећ 
се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда 
 једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж  
ла би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана 
еома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, 
у је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној. 
им друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше 
45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у 
 Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио.. 
на помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, 
иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не 
ој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он 
имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се мног 
де кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли дов 
к, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она 
а Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; 
ко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала 
ела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није з 
шашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспи 
 Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски наро 
ована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тад 
ње и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је 
г коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> ра 
екивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљи 
 она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?. 
од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему пр 
ислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај 
д и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је М 
о заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и д 
, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом к 
к над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто м 
 погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се м 
кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p 
: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Бо 
 /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се  
ловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <d 
з рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све ви 
плашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изг 
 видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав хар 
Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву в 
н готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И  
и се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па  
ханџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио  
с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?< 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, прич 
итати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли  
не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомун 
 искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p> 
тарицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p 
еханџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само г 
ише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Је 
ицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица  
по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S 
личицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и 
 пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p 
рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злат 
ру која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах иск 
.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</forei 
чи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </ 
ак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — неш 
словити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућо 
е нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од ка 
тара була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти ка 
им.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником 
у било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> 
, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори с 
раћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било ј 
а леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јур 
о за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколик 
а ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће А 
ј околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, д 
помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" / 
ља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега к 
 да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} 
јкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више  
нај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити 
> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="11 
је при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овеја 
ха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тикви 
дмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је  
оја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се т 
а заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана изба 
д радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> 
 срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година,  
личавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Зла 
била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку. 
 отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су р 
х познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на р 
ека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав 
 је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако  
сео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n 
идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш зал 
м, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се к 
а и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге оп 
, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тад 
оља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли 
шу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диж 
та да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном 
; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене прео 
е провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било 
и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело 
имим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и 
, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по р 
унем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осве 
ех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми ка 
>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдраго 
два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао 
е, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао она 
ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала? 
аже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне при 
ац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?. 
ом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p 
 га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ниш 
јаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао од 
ића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је с 
некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то  
олапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој 
 десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и па 
S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији с 
Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и уж 
ије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми је 
еверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила. 
p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело н 
ао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души пакле 
ок тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} 
заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!. 
рене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато 
-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре 
ије добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људ 
 видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, 
њу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" />  
и, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми 
} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топо 
 пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окре 
о беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај 
од кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку у 
 мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грче 
</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном 
ио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, 
ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрда 
 ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне ста 
По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и  
лавом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; рук 
 недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато и 
 И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино ја 
R-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да 
теше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
<l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прођ 
>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једно 
"IV" /> <quote> <l>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div> </front> <body> <pb 
Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Големо богаст 
> <div type="titlepage"> <pb n="IV" /> <quote> <l>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека 
 га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин хр 
цио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не 
м издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“