| урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... |
| а тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако стра |
| некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ шт |
| и се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Т |
| > <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бр |
| а није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два |
| еговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани |
| S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само |
| и створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин род |
| и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату и |
| би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> глас |
| а се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p |
| n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама |
| е висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До тр |
| шног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у |
| ла уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мисл |
| .{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је ј |
| а што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Ра |
| јаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> < |
| наку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија |
| да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек до |
| хија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијск |
| урске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромаш |
| ле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у свом |
| она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обу |
| ти: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!... |
| еграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, он |
| Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата ј |
| похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио јед |
| , начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, |
| ог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде |
| еше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{ |
| Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двој |
| ајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити и |
| видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за |
| е не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Су |
| је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме |
| о од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, |
| прасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док |
| .{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, варак |
| ак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући |
| ије била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и ос |
| последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: |
| ка батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари п |
| се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од т |
| <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ћ |
| ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна |
| је, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који |
| е родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?... |
| ући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред њ |
| погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} П |
| ле су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти |
| не су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше у |
| е.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала... |
| , па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварал |
| а као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се т |
| и сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нек |
| дељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водил |
| {S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе ко |
| за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде |
| ла.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и ост |
| ом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за ваш |
| .{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не |
| {S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се |
| арем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање п |
| ти зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади. |
| “ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрост |
| шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} О |
| угови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{ |
| и: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекива |
| ербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дур |
| слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p> |
| г задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишље |
| еху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од |
| страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, по |
| еху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџак |
| године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин |
| и, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао ј |
| је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, д |
| нови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, ко |
| </p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Мил |
| у различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани |
| етили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушн |
| свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним п |
| ши, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом иш |
| али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глав |
| толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младож |
| просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и з |
| p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити поту |
| ати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог п |
| около око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је к |
| ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудо |
| м и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од |
| ота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од |
| соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p |
| се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четв |
| ј метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Ова |
| и се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} |
| 1.18"> <head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харе |
| а за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек |
| волико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много с |
| {S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у цело |
| у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>Посл |
| није, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два |
| бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Н |
| ....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још |
| ј се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и |
| је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapte |
| ст мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништ |
| /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пре |
| одлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, |
| и чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је тр |
| је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — мех |
| ече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко |
| име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и дв |
| гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак бе |
| м додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, |
| је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сн |
| је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније |
| орака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом |
| а иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невест |
| а була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була б |
| запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу с |
| ца; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Мило |
| и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро |
| биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{ |
| рено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с |
| лики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као |
| прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по б |
| ном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>П |
| мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су о |
| ча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi |
| пет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу |
| ћи му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да |
| ш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд |
| вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p |
| ј случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље |
| говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости |
| озору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди |
| би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја с |
| ођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах |
| но; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито. |
| коше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина |
| ди, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су кр |
| ла тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли |
| е смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац |
| погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од |
| , на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак доб |
| орни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биво |
| кочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, з |
| те одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде |
| е уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу! |
| д није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi |
| се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, кој |
| дба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући дево |
| коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху поче |
| анемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и с |
| били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи ка |
| ајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} П |
| да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај |
| ричу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било |
| и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од М |
| животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чу |
| , и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна |
| ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио бе |
| , Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравс |
| е у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао |
| , зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа |
| у на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од |
| е неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се |
| .</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак |
| вој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловоља |
| д њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети |
| ад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као д |
| башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и |
| ју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје |
| Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој |
| .{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не зн |
| испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац в |
| га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Раш |
| Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе |
| еограда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан |
| 144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> < |
| b n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природ |
| се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станк |
| туљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође |
| лаву, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених |
| Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам |
| /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак б |
| ицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме |
| е улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону матери |
| том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж |
| једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак раз |
| тражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га к |
| дског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Ст |
| стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га |
| радског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедин |
| звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p |
| помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија дог |
| очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... ку |
| великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S |
| и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</ |
| S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p |
| шао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- |
| и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мо |
| >После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара р |
| те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Т |
| радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај |
| а један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет ба |
| се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази млад |
| ецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од |
| ата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три к |
| рилу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му |
| <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бит |
| ак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица З |
| > <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерл |
| } Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то н |
| један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче |
| врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Т |
| Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличиц |
| p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> |
| су смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти ради |
| и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутав |
| ицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлиј |
| че Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп |
| кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич |
| мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да |
| " /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, а |
| је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отво |
| Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку мла |
| : „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> |
| или су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага |
| гао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а о |
| ахом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Мило |
| <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за |
| је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџ |
| арој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је з |
| киња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капиј |
| {S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу |
| .</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>К |
| , отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да с |
| живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турц |
| .</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади аг |
| најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздал |
| ву Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтел |
| унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском |
| се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, |
| ује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; пр |
| ада београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти саха |
| ећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је к |
| е како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беш |
| >Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће |
| да изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, дово |
| Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повик |
| ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и на |
| олико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити ника |
| сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</ |
| поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу и |
| } Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а ни |
| овор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} |
| цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтел |
| ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног |
| е на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="11 |
| тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и па |
| и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно и |
| S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест муч |
| с, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да |
| лом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Ста |
| еш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах вр |
| ; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито... |
| ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се |
| </p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморн |
| аше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и |
| чао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При |
| > <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаљ |
| ала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" |
| ошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре к |
| Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а |
| ри механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила ду |
| ван диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и |
| Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страх |
| о Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би |
| но рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво вр |
| ати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало м |
| да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жив |
| утем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да |
| једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече тур |
| акве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу |
| а више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја |
| м Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја д |
| ажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Как |
| поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то |
| ри дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени |
| О --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Башт |
| <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату н |
| уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође |
| убоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S |
| авши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо п |
| на би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове ре |
| и, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div |
| ..{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је |
| ка ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе |
| грли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џе |
| ута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у длан |
| ање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у св |
| јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и па |
| а на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга |
| p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</ |
| ју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва |
| то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом в |
| Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крил |
| .</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на пр |
| да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казу |
| , — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела каз |
| ста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </d |
| диле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако ј |
| м и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два |
| . хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, д |
| ану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана |
| Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара бу |
| ту.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, как |
| ви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, |
| у.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог |
| њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> < |
| латином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није |
| ање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљ |
| > <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кол |
| Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће |
| део....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јас |
| лони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавањ |
| е: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> < |
| он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, |
| p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је |
| о добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њ |
| и.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <p |
| сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи... |
| ограду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећ |
| ми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече |
| дмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу |
| по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у трав |
| на, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар |
| исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милој |
| ијатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ |
| дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Нова |
| пет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жив |
| задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа |
| материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала сам |
| pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> < |
| запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроц |
| си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— |
| 3" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише к |
| е заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој |
| мо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој ј |
| ак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћ |
| ..{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући репов |
| н сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке |
| да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку со |
| га тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како |
| ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само |
| за саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав с |
| полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була |
| ери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра |
| с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем |
| за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си |
| је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Ст |
| а, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео |
| се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Зла |
| ет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „прик |
| раду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало |
| рце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је мило |
| ковче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај в |
| p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и ово |
| ари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља |
| мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљ |
| ли су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи н |
| Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не б |
| по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стар |
| е бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има |
| була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше |
| оиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побег |
| е харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не диже |
| је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпун |
| “ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, |
| ала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Зла |
| p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави |
| која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој ош |
| ила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У |
| имила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови ко |
| добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за т |
| кшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p |
| е избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај н |
| ле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џа |
| ита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке доди |
| ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча м |
| довала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: д |
| ао да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио |
| ана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских ц |
| и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли |
| ерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одго |
| „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, п |
| ени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад т |
| ла чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оств |
| удна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у |
| уле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, мах |
| лети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невољ |
| , бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су |
| ега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, |
| иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама зај |
| вајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, |
| иње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да |
| помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гл |
| ољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како |
| n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„. |
| исте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ниш |
| .{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n=" |
| вести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и п |
| и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својо |
| } Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чиња |
| а, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> |
| „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је пла |
| и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душ |
| утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце не |
| јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је св |
| , Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци |
| ече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он |
| ; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече мол |
| м је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 |
| , и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја б |
| распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по бел |
| задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута к |
| не и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год |
| а то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то до |
| или своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред меха |
| ла Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати пле |
| ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n |
| обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пр |
| /p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешт |
| замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад |
| је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња |
| е Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је |
| рци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске |
| : „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила |
| Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смед |
| сило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, ба |
| његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колен |
| знесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> |
| те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срц |
| а као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у ро |
| и, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро |
| тпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата. |
| дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, |
| вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра |
| рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p |
| /p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко за |
| је имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одго |
| <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго |
| ле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београ |
| >Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p> |
| n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв |
| попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> < |
| лату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојк |
| мам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За |
| е Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Зл |
| а невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За ти |
| , кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, |
| <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад и |
| рџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ић |
| вим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз |
| је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пи |
| p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћош |
| су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила |
| ан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} О |
| свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, ше |
| ивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узид |
| ј слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S |
| ..{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему ј |
| ећ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више |
| едва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од пов |
| /p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам чо |
| м, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџиј |
| ато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз |
| ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона |
| } У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не |
| се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p |
| лата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле |
| аха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном до |
| чи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испро |
| њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и |
| ите помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; с |
| На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и |
| то сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека т |
| ђе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћан |
| ожја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} З |
| већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој |
| јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од |
| по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сеј |
| ме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је |
| лим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину |
| — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харе |
| обне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из |
| х испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Ма |
| вај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су ч |
| е речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из ус |
| ом добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нек |
| Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза и |
| рски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром |
| ту преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту не |
| брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад пр |
| као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински дру |
| о стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зр |
| ад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда |
| ресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се |
| бу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бе |
| ђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита син |
| и за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам |
| Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још |
| ан пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се |
| жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу ре |
| мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Зл |
| отрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!. |
| ку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она бу |
| њски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини ст |
| из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{ |
| један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да |
| на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини |
| већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао З |
| х пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред нека |
| кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И по |
| „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта л |
| е дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећим |
| епо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два тр |
| његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb |
| .4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код ку |
| о, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_ |
| Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није и |
| n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако |
| и — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једн |
| а....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, |
| шту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S |
| истим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчи |
| а жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена |
| висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} |
| мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Ста |
| у заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту |
| помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ни |
| епрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом. |
| учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми с |
| а човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегр |
| сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; виде |
| о тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу. |
| но гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожа |
| еко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недогле |
| атске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих |
| том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у кона |
| и....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У |
| чну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливад |
| , Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врл |
| им јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Б |
| >Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци |
| како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како ј |
| ћ запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што |
| сеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је |
| уша!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид |
| Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оно |
| > <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко ј |
| т њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја |
| водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и |
| спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, друг |
| да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“< |
| си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју ја |
| мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, |
| ри врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> |
| м.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, |
| оздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежа |
| ном моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која |
| што на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужд |
| ре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Вид |
| са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кућ |
| .“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" |
| мад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и м |
| к се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Бе |
| нај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, |
| ју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и с |
| , да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живе |
| ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; св |
| C1.10"> <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближа |
| дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто ј |
| ти захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први с |
| к што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи |
| Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да ви |
| и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од ра |
| спала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели |
| будио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред нек |
| <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугл |
| >Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом пла |
| у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беш |
| ..{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао |
| икога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, |
| рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, шт |
| {S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче |
| е, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао пре |
| аштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну |
| Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је |
| кле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> < |
| комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па к |
| ту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишућ |
| е запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була за |
| вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и пр |
| крао и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала дола |
| тнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S |
| ивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшиј |
| е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше о |
| ла <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину. |
| <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у |
| у, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p |
| кријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пе |
| шетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у С |
| воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, |
| одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И |
| lestone unit="subSection" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио с |
| тић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара |
| е баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, ок |
| н и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је зна |
| и иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет ок |
| Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{ |
| ада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али доб |
| вај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети |
| о-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу п |
| Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то чов |
| <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српск |
| > <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у |
| Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако ј |
| ="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да |
| е боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Т |
| ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није у |
| вана: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да ниј |
| о голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православн |
| е за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим |
| и ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити |
| ....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n=" |
| урџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован ј |
| иђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груд |
| провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут |
| ивота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу |
| акав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је пи |
| хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми запо |
| мо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта |
| не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... |
| ири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза |
| .“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено |
| ему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и ре |
| ркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И о |
| </p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш је |
| зила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека ш |
| Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа |
| д ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири с |
| претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић |
| зору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече |
| се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко ав |
| ош спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу с |
| ође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је |
| и сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзел |
| тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Р |
| шетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} З |
| напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Зл |
| ћа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше с |
| ила башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је би |
| <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може |
| о, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Ал |
| то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао с |
| и он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута |
| према; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико |
| е до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; к |
| о се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све |
| ри дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише оп |
| шид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, |
| а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанс |
| у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гоми |
| ражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „ |
| курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљесн |
| склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лаж |
| " /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстар |
| робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде... |
| /p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Вра |
| му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала |
| ведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш та |
| у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у пут |
| ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступ |
| седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла си |
| згледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган р |
| отеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет! |
| чају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га доброд |
| н, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, как |
| raphic" /> <pb n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се |
| ељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у |
| {S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер |
| ...</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украден |
| питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји |
| је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, |
| ити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена све |
| “</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" / |
| иромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћан |
| А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао |
| што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, пр |
| диле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква |
| е фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није |
| и се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта |
| а и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном р |
| у, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему ка |
| .{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазил |
| Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза |
| а, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и стар |
| ..</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био |
| на је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на ста |
| се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је н |
| каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, |
| дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до |
| живао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај ба |
| по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како с |
| — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна. |
| Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српс |
| два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала з |
| пуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио С |
| ора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле |
| знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и ви |
| ник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија |
| </p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мус |
| рчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да |
| ару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала |
| дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, прег |
| булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} |
| а доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А н |
| него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни ш |
| и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има |
| , који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и ник |
| била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p> |
| " /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опа |
| е што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p |
| S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико |
| ubSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Р |
| , она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је доз |
| ако помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београ |
| рило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин б |
| .{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је о |
| нашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Нова |
| било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, ка |
| <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави |
| есрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата |
| <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри |
| Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, |
| Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше |
| и између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац |
| рем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће |
| ече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктал |
| еданаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох |
| зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, |
| Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнут |
| увога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="s |
| није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <mi |
| тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без згран |
| гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити |
| арем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завири |
| е <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиљ |
| а је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Зла |
| никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа кр |
| ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували |
| <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да |
| мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд |
| вори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек |
| анке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима т |
| та пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, |
| могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућ |
| враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица с |
| туњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим н |
| , старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела |
| за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или д |
| би је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Он |
| да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у нек |
| уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за < |
| ату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, |
| самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} |
| > равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве ј |
| соке куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> |
| прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да л |
| утници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви ч |
| ако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </q |
| као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчи |
| витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама |
| годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се св |
| петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, ше |
| : „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада |
| /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: |
| пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска м |
| то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме |
| у и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли рад |
| виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се |
| <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Ста |
| > <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо |
| зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, н |
| ма види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како т |
| <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, |
| тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа |
| 5_C1.9"> <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био огра |
| ј крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом |
| ота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља м |
| е толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан |
| ашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то |
| С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко |
| <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал |
| ђе до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио |
| село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то |
| ="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> < |
| хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су с |
| з Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путова |
| били, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то |
| сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске |
| урци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није боја |
| еми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запит |
| ла — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељ |
| ати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је |
| е, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А који |
| и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У п |
| како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, порекло |
| p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу |
| ан бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је п |
| да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавит |
| ено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да |
| ислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао ј |
| .</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног |
| ори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неко |
| заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето |
| ћи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка |
| о одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав ве |
| ија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мо |
| >НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИ |
| ледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мал |
| Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А |
| и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једн |
| ри и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S |
| еговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Бе |
| ћар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чис |
| ут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта м |
| то, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, о |
| дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће |
| правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најма |
| акарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у |
| сприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду н |
| ство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се м |
| рад, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се |
| некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам |
| , служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчи |
| ад.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена ме |
| сао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућ |
| цима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb |
| је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и |
| дног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима ја |
| пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не б |
| и живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још |
| е, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зару |
| ехана.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По сокацима сретао ј |
| ни разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуц |
| ишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По |
| уше....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка д |
| >Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало |
| е спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу |
| {S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану н |
| Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.< |
| између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београд |
| овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Зл |
| била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По ка |
| и:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре |
| рци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи.. |
| ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим.. |
| ада; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лут |
| ....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је |
| ни сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, ш |
| од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео |
| , шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас |
| Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке |
| е, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао прен |
| да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи |
| од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осет |
| едњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан |
| !...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n |
| адни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ћ |
| ну гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише |
| ица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и кре |
| се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на дру |
| учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, |
| орити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада |
| <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и |
| ку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али к |
| е данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуц |
| одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег д |
| ад.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у |
| неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да |
| путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезан |
| екакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један пет |
| е пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућа |
| уљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је мог |
| лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши по |
| ..“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила |
| то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре |
| е ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио |
| з једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицал |
| на крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па |
| рили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чоб |
| уво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној |
| оји иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану... |
| На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо |
| ше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим жив |
| трнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и |
| еше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива не |
| имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку |
| ао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима |
| Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време п |
| лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> К |
| одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, |
| је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Би |
| е по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Т |
| руштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} |
| или честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много ко |
| ху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњ |
| есели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна |
| и....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе |
| , изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али |
| , ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао за |
| то где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, ма |
| кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли јо |
| p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да |
| </p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко |
| једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала с |
| ала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним |
| n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му с |
| а паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено |
| <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S |
| .</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S |
| ао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли |
| и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе п |
| готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и у |
| православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег време |
| беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, |
| p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капиј |
| у, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџиј |
| .</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиниц |
| чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зов |
| була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була бил |
| <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али с |
| } Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође врем |
| јих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, ником |
| ца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дам |
| јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је н |
| p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидо |
| једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледа |
| етке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе в |
| ижњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оп |
| 1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа |
| да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и одн |
| и и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку бе |
| д одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџ |
| рском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злат |
| праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; оста |
| : на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запре |
| вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље... |
| ху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </ |
| ања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је див |
| его и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљ |
| ва лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту з |
| је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде |
| нако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на друг |
| о је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душ |
| овика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упит |
| град ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било д |
| на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} |
| ју у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слуш |
| крао те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо д |
| рата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Б |
| м га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом |
| кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима п |
| апиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се |
| али се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцк |
| крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згод |
| ело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивал |
| .“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцк |
| ..“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису љу |
| би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости |
| и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад нам |
| е бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> |
| на уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћња |
| ицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с беог |
| ати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} |
| е оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у св |
| ла, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике п |
| соке звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змиј |
| којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напре |
| кивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгле |
| памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четв |
| се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити. |
| а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује |
| то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала. |
| ачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и |
| >За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати вод |
| теље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „ |
| видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> |
| им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њи |
| а на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице |
| ..{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су с |
| отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши. |
| јку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки г |
| Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се диг |
| {S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> д |
| ид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бро |
| је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види свој |
| ори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и |
| ова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду. |
| хо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушк |
| њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим |
| у за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што |
| спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко у |
| и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} |
| нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S |
| рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: |
| о рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам |
| у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....< |
| да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале |
| а црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али с |
| тара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаш |
| ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, јед |
| макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надо |
| на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено |
| </p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало н |
| трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ла |
| ти као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилик |
| е три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао |
| еху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Ра |
| ашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и |
| раде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњ |
| ли и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверс |
| - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, |
| ише постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и с |
| у остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету прич |
| избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и по |
| Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, |
| ше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је |
| поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турч |
| ид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха пр |
| и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало |
| {S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је |
| е Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бун |
| рисети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} |
| уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} На |
| којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили че |
| полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме за |
| у је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло н |
| да, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме др |
| е, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести.. |
| и београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зиди |
| о их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога со |
| стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="2 |
| “, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Бе |
| кво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био веда |
| ав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по д |
| — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и тр |
| веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће ст |
| ћи само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а ле |
| зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили с |
| и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта ј |
| ина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други. |
| ојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверо |
| еху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На сам |
| е Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као |
| била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде ш |
| вати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као |
| е бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис |
| биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, ш |
| кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој к |
| , али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и преврта |
| нка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ див |
| осле дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p |
| рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе |
| рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опа |
| после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да |
| : „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и |
| не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Исп |
| овори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече |
| каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, има |
| куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио |
| додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешт |
| ушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, ка |
| итала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин |
| е, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплаку |
| амти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџан |
| ст година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n= |
| би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове пле |
| е у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер |
| лити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре |
| мо Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какв |
| {S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међ |
| ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и неку |
| код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; а |
| кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради |
| се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира |
| је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бо |
| .{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и |
| и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а |
| а Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је к |
| застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласн |
| же, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ов |
| ао окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} П |
| 178" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скром |
| е од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му |
| та и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Б |
| ричу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што изба |
| м добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Бе |
| аговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и п |
| на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си |
| {S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> |
| е што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, |
| , а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени |
| је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, |
| ђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја к |
| — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних кр |
| а који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место |
| d>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, за |
| своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је зак |
| ћ никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмак |
| ије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитв |
| требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</h |
| као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један с |
| е?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах пој |
| имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А д |
| ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе воли |
| !...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу ти |
| небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко |
| ни, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам |
| огаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је ро |
| је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки ос |
| моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S |
| ндрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} |
| Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коњ |
| ој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас |
| Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!... |
| провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </di |
| рад.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Тур |
| га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој пос |
| пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку |
| месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е |
| нут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама |
| , он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега с |
| >Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће та |
| па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски |
| и он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} |
| јко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу ти |
| том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на |
| некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радо |
| е беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с роди |
| на Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описа |
| да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће |
| 2" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва п |
| ја и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три |
| о <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одг |
| мен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ |
| вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који о |
| својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико ко |
| што је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> < |
| де шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На |
| ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са |
| а не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо |
| а почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девоја |
| /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свр |
| {S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дођ |
| ме, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије с |
| анима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва |
| , слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човеком |
| иво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} |
| Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је има |
| <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Дец |
| руштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од |
| цу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали с |
| и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак |
| ана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим |
| имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} |
| арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газ |
| смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спуст |
| Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало п |
| арао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо |
| <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту ст |
| хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком |
| у стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне |
| отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се јед |
| И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи |
| рену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице по |
| али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао |
| леда и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну |
| “....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од |
| њаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкив |
| Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи! |
| Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphi |
| Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши |
| на мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она |
| беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у јед |
| и!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „О |
| тала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло |
| сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А |
| смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ј |
| рене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Зла |
| он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то до |
| крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана |
| прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="1 |
| S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биво |
| } Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изглед |
| а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а |
| с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је б |
| .{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И С |
| ата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и нека |
| > куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за |
| е турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштован |
| допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одгов |
| мо авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница пом |
| Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама зар |
| ој жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако |
| а, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија и |
| те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да л |
| а осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> < |
| и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само |
| спричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој ј |
| и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени р |
| и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сара |
| {S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, а |
| е долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Реда |
| Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Раш |
| унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупа |
| е, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави |
| де око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механ |
| ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73" /> |
| стаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} |
| и, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врл |
| {S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула. |
| ату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну |
| ош већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор |
| јој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчи |
| и, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу |
| тка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, д |
| ом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај б |
| е могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шесна |
| осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као сн |
| авити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће |
| кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, |
| младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српк |
| а, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичк |
| д милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је д |
| опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n |
| нао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, гот |
| ко задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, мал |
| чика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Бег |
| .{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледа |
| да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> |
| је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени |
| овољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима |
| доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није док |
| оведила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже |
| етнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осам |
| у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим до |
| ја, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гл |
| сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико |
| а на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једн |
| Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата з |
| ма често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> |
| нице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> < |
| вак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није м |
| ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} |
| ханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намеш |
| да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену |
| p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} |
| ли госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био |
| су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а |
| редили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да про |
| ри Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све |
| Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер? |
| и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су |
| Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне |
| рави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су има |
| познатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две |
| а жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу |
| ћи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај ч |
| 171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је |
| јама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана <pb n="80" |
| путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућа |
| е у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и |
| и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поиз |
| ање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прош |
| недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за тво |
| и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина. |
| з Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, по |
| ису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви |
| >Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Ка |
| сти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим л |
| ли она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не г |
| ештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу |
| настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се ви |
| причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Ста |
| амо једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџан |
| ему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драго |
| ку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и |
| тала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у |
| вом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом |
| велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| рака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојаб |
| ово слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одм |
| рци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, см |
| ер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћ |
| о два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према м |
| о — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде |
| су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили |
| лио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капиј |
| а тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, |
| а јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде |
| ница и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости |
| џије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} |
| беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи |
| га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти |
| само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пре |
| а у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p |
| "83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсв |
| оварао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се ш |
| head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на ч |
| (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други |
| д га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и |
| е, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарк |
| се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где с |
| друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше |
| о било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мар |
| ку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, п |
| Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелн |
| Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, |
| а!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, се |
| " /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну |
| сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> |
| да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свак |
| Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше |
| замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то би |
| </head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо |
| ло је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе. |
| ишта није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је |
| „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још |
| о тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените п |
| не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кће |
| и Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз |
| она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом п |
| , — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> < |
| /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео к |
| рала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше |
| сак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко пред |
| ично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n=" |
| е један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Нова |
| вице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима |
| > <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Ми |
| > <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у |
| сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам с |
| жег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он ј |
| мљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одма |
| из беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{ |
| речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипара |
| он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим |
| друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао о |
| штован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико пове |
| ана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и |
| поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изаш |
| ара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негд |
| др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n |
| ог Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својт |
| it="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиград |
| т Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала |
| е, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести треба |
| аштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек п |
| се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамп |
| се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је оч |
| лато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље |
| запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешт |
| вак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и п |
| "subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим срп |
| ао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поште |
| у му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скр |
| и младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из |
| , јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милој |
| це, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је |
| а самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у с |
| ого.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку в |
| шан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али н |
| абаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, |
| иди своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће ј |
| Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: |
| рио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића... |
| преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз к |
| .“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог |
| баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херце |
| му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену к |
| је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткиват |
| игне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и п |
| ху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потра |
| и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отр |
| много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд |
| а моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича |
| и за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нар |
| вића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чи |
| о, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио дос |
| и својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро |
| иса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде |
| сле поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмор |
| да је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане.. |
| долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако ду |
| велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијат |
| од једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само же |
| говала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из кућ |
| Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> |
| бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој |
| еном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша |
| ола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца а |
| p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> |
| р, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једн |
| </p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p> |
| одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а др |
| и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друш |
| Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер |
| } Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима |
| одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и |
| о трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам |
| олико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану д |
| ли су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела |
| је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчан |
| на: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, с |
| . кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, н |
| м да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут |
| осутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора из |
| војци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у ком |
| S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице |
| више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто |
| више, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окн |
| кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуш |
| еде и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?... |
| шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко о |
| а ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти ре |
| ило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер с |
| уробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће |
| и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говор |
| стави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путо |
| Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и |
| ве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, ј |
| } Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била |
| изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње |
| није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања |
| од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S |
| ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележ |
| демо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; об |
| 18935_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше чит |
| као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p |
| е своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи |
| вао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за њего |
| ти родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу. |
| ик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</ |
| шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме бу |
| за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, |
| "12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом изве |
| ла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући |
| е у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, с |
| који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа |
| амакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречи |
| је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину б |
| е у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори |
| доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су мо |
| ека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дркта |
| изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> |
| .... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p |
| Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни |
| е.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду |
| ио је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није |
| и и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу... |
| /p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мо |
| шља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, |
| то потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљи |
| ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се уж |
| вати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом |
| ест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао виш |
| ина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Ал |
| ао радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ не |
| <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, |
| еограду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> |
| е младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом и |
| х срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја |
| тале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару б |
| сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли |
| и ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту |
| о тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.. |
| ва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нис |
| одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се на |
| та много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се м |
| „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ од |
| ара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!. |
| ажим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџи |
| успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то уве |
| њан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска д |
| Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити |
| и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не |
| је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није х |
| двоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугл |
| <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по ма |
| ни то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и бу |
| је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе прис |
| је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле. |
| као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је |
| не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно |
| не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Б |
| ећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време) |
| еге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли... |
| Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било |
| и ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси |
| ве три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!.. |
| су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <p |
| дно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му М |
| да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Једа |
| нџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и у |
| слови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и о |
| ци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то б |
| >Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и с |
| на стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> |
| поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој ко |
| е допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај ма |
| градским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој пог |
| во на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну н |
| под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, п |
| спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" |
| од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, |
| b n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Ст |
| нај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станк |
| ркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напр |
| самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb |
| тати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густ |
| љук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљу |
| нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живе |
| куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <p |
| ло напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; ха |
| _C1.1"> <pb n="7" /> <head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни исп |
| „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска |
| тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, |
| ке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући р |
| ним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од пла |
| ште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{ |
| >Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо пос |
| >— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сому |
| мали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три син |
| од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у |
| ај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин |
| пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату изб |
| >Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div type=" |
| и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> |
| о смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој |
| у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се |
| ...{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div t |
| Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два да |
| е лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети.... |
| остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете |
| киња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже |
| етом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закл |
| ..{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзани |
| и своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, |
| и покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у с |
| два преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести. |
| .. то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам |
| дну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу туж |
| ми!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Б |
| заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви ју |
| очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учин |
| Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан. |
| одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Зла |
| Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је по |
| удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид- |
| а Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milest |
| мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван |
| утуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко |
| га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај прокл |
| сео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у |
| енади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} |
| ојој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} |
| провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, д |
| беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на В |
| Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било д |
| це, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле |
| > <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде |
| оста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је |
| р сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазил |
| и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Р |
| дом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Бе |
| , да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Бе |
| в ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; |
| аптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву |
| p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од о |
| нлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су |
| ећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том п |
| дине за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина н |
| инама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчиј |
| и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама |
| е и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{ |
| се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S |
| а јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; |
| а је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Тур |
| е замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет |
| ишћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те |
| } Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака ни |
| ојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату... |
| као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у |
| ди са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује прав |
| завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџи |
| лу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: |
| сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпи |
| Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi> </p> </div> <div type="group" xml:id= |
| „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао. |
| решимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа ј |
| "18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату. |
| д апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче ста |
| рбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он ј |
| олује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му |
| рекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на п |
| Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике |
| жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слу |
| ше у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери |
| ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизи |
| и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S |
| евали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како пр |
| мрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она |
| н је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало з |
| амргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и ње |
| ета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да |
| упише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате н |
| рекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте! |
| мет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши |
| игао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Т |
| из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је прежи |
| а нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јед |
| .</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу |
| ед престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а |
| Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апосто |
| Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза |
| ребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео |
| н.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гон |
| крсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div |
| пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај! |
| чима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије је |
| ако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла |
| , жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех... |
| колико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном |
| својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби |
| образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и д |
| S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила... |
| јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске к |
| те из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити к |
| у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободн |
| </p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, |
| сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе. |
| лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, |
| акри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" / |
| ката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} |
| > <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи |
| тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми |
| а <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чеш |
| ицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај |
| сти, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крвав |
| тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајаде |
| воје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега |
| ом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капи |
| а ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одго |
| ћ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси.. |
| p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима д |
| ожемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „ |
| отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Стан |
| осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тан |
| ријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И кур |
| и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И заце |
| рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.< |
| му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се укл |
| } Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи и |
| и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док |
| уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запал |
| грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје р |
| је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после ду |
| сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му |
| ио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није |
| Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се бој |
| абаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није бо |
| и племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, |
| настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси |
| а одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: ј |
| ут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Зл |
| Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беш |
| злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га н |
| прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту |
| има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе |
| овори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равн |
| ни му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пр |
| и су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Н |
| ако су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали.. |
| читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као |
| ат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="1 |
| мер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти |
| одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде п |
| а у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћан |
| јску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баш |
| жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је |
| у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, на |
| и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по н |
| а чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може |
| Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви по |
| ио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и |
| ство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родон |
| есе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> < |
| то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и наде |
| у је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, |
| прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, |
| >Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У је |
| нутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Зла |
| нови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је |
| исова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! |
| омшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> не |
| лиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једно |
| и, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко ба |
| је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он |
| овића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, |
| говићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци би |
| дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и |
| олико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна б |
| издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје пр |
| ожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при при |
| да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у |
| занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Планди |
| и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, |
| родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је треб |
| жења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи м |
| а гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми |
| и.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали прене |
| але су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који ох |
| м гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори |
| лојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој |
| кад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру ст |
| е ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} А |
| арала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коњ |
| Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше |
| , а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се |
| јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путује |
| е стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти прв |
| потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи м |
| И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред |
| аусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му |
| црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрст |
| ти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: |
| аџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Зла |
| ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се п |
| пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мо |
| ко је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у |
| д?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју |
| } Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поч |
| џију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео.. |
| n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од |
| искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала |
| чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби |
| боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом |
| ; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, је |
| сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се |
| запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо н |
| обили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва ч |
| ругу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap unit="graphic" /> м |
| </p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше си |
| душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увре |
| постол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дуж |
| запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним г |
| крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S |
| и дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова |
| бро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} |
| ла, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, кар |
| комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијск |
| тати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мир |
| а извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} |
| ично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недр |
| тране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору.... |
| ..“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И З |
| ), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равни |
| е беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе. |
| рад.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где |
| а плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом |
| анас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па |
| иш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падај |
| дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних р |
| и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче |
| је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана |
| заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{ |
| 64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Бо |
| о год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерк |
| дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог |
| нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једно |
| .{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвав |
| о је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чис |
| они мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били но |
| та....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а |
| не.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у |
| му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и р |
| } Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом |
| <note xml:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </text> </TEI |
| урио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb |
| сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу ти |
| ог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградс |
| полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сок |
| и — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш к |
| зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овак |
| " /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} |
| мо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У т |
| кав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини |
| а препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“ |
| <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело |
| се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп |
| а путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, |
| то одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стар |
| ута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што |
| о кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква |
| је узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире |
| ивим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и |
| е ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јури |
| м ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу |
| че, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш с |
| ремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се |
| џији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, |
| Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} На |
| к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су д |
| е: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у |
| ује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али уб |
| е у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је там |
| бекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, м |
| гово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и в |
| } Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога |
| рушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај |
| града, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села п |
| ена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу |
| д из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све |
| де око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{ |
| ш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шт |
| седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облац |
| ас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Ср |
| о да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и |
| ђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По прич |
| ку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Ду |
| баџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим |
| и.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо за |
| Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је |
| етну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и |
| е и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Бео |
| мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како |
| .{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од |
| ешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некак |
| бећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану |
| о од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Бегови |
| то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препели |
| едњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвор |
| намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори |
| ло се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада о |
| нуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „ |
| ј име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинам |
| пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде |
| игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела |
| м се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати З |
| тован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је |
| ласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неки |
| А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у ха |
| едном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у о |
| да се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити злат |
| на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити |
| ој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{ |
| ед а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од царигр |
| аље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данаш |
| се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћо |
| дала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у длано |
| ом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Зл |
| агрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где ј |
| у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амам |
| з јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговић |
| је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Раши |
| а тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и |
| је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је зна |
| оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није |
| шкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, |
| још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам. |
| штован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, |
| ем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није |
| мила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Св |
| својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку |
| ата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, с |
| њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта ј |
| евеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у ње |
| ат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остав |
| тељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Мл |
| ко звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p> |
| беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је |
| а није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> |
| Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој |
| ога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло че |
| пију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за т |
| ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем! |
| Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, |
| склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105 |
| ; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним с |
| рем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И т |
| ва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју |
| кромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби |
| еде и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој ј |
| то на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и |
| ном, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом кон |
| и и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Д |
| се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату |
| дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, ко |
| их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} |
| p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће |
| ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, ш |
| љуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лоп |
| што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девој |
| и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло |
| не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одлом |
| смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S |
| ну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то |
| спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како |
| и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били |
| ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се |
| мџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и |
| а је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је |
| ш јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још дв |
| тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, С |
| ем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаш |
| у изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарал |
| рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заи |
| као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још |
| је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку ш |
| <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и |
| ем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не м |
| .</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила прав |
| инове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом де |
| и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам мно |
| овек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исп |
| еко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мар |
| ј!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, |
| рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси |
| > <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} |
| е овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га |
| {S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Мил |
| кован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места |
| омшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису |
| лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се н |
| онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је ост |
| већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> |
| .{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> |
| S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“< |
| „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S |
| оља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све |
| "54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару н |
| не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао |
| детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених р |
| главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па с |
| е, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и ч |
| од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим ч |
| ина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први суто |
| ечи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи ру |
| нувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат. |
| јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и куне |
| говића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам изм |
| и пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати |
| погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има ов |
| p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" /> <div |
| тања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се за |
| је десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла |
| е по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, |
| ле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина |
| нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелек |
| било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, |
| {S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је |
| есте, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечем |
| нила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја |
| колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве |
| узетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или |
| праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ни |
| ле су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде |
| капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанц |
| прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служи |
| адожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. |
| ли, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију. |
| е бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — |
| арошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је |
| ао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула ј |
| head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била |
| абаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без |
| х Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала ј |
| У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ |
| вет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило |
| Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није |
| кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: |
| нуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале раб |
| Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и р |
| еца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћ |
| живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог ра |
| ара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је н |
| овори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl" |
| ожи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путниц |
| <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{ |
| он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, он |
| p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд уна |
| ше биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и |
| ред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гво |
| е око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погл |
| ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине |
| тувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича |
| и су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Зла |
| {S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весељ |
| на, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвиш |
| ама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да |
| Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> |
| атном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају |
| е своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињ |
| и.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{ |
| тамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни |
| лим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их |
| д, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је н |
| i>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати, |
| <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем |
| а!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и н |
| /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или |
| близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим |
| вету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и |
| ти.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је нар |
| их рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> |
| ини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, ше |
| ао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb |
| ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души свој |
| p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута.... |
| S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решет |
| м ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Зл |
| који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комши |
| е га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети. |
| држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџиј |
| ра изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, он |
| ри на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју доб |
| мљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде. |
| за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши измеђ |
| ку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами ро |
| том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чис |
| ко говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио б |
| } Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у соб |
| с, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одр |
| бу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Прв |
| некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао виш |
| ац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно с |
| је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве ј |
| } На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске |
| е он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весе |
| потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бе |
| г ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <di |
| рошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву |
| Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону |
| мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладоват |
| ом месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет каз |
| есте решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећ |
| о ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учини |
| што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према свој |
| ЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" |
| _C1.12"> <head>XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештен |
| ругу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниск |
| ат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се нај |
| згова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Б |
| јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба |
| азила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да |
| х после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко |
| у, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста ка |
| не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве |
| у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је по |
| ужио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и дос |
| вића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид |
| ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Б |
| /p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ћ |
| времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је би |
| ама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Н |
| конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} |
| ала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором |
| ој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај ма |
| се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрст |
| анка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — с |
| ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} |
| нама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се нај |
| тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти |
| у у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окре |
| е угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше. |
| ористи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ |
| ром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна трон |
| .{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беш |
| ињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакра |
| <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у |
| ид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време и |
| ом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} М |
| сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћ |
| ма.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој |
| у беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као |
| но казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ |
| ару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара |
| 102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, ш |
| бав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа за |
| о из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p> |
| , и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџан |
| {S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубоко |
| ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорит |
| "110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и |
| ећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тај |
| а; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете |
| језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и |
| није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Моз |
| давши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин |
| судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би |
| кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — |
| опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју ку |
| аде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље пут |
| шио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, |
| ла су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле п |
| паком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и ро |
| п.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један |
| ље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад |
| n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад |
| и, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопи |
| м.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} |
| ећ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Дру |
| ао да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је б |
| ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те |
| на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год донос |
| да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај к |
| нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дур |
| а, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n="94" /> |
| могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко |
| у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Х |
| мрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дру |
| преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се |
| ће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату |
| е хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јес |
| дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Ј |
| дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, |
| опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} |
| оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се о |
| ва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је т |
| не су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња |
| ашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били најве |
| све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату |
| се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слуш |
| да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу д |
| рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и ради |
| што полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло и |
| RP18935_C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату зар |
| рци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи |
| иволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сес |
| ко дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала |
| аном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој глас |
| о анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> |
| дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Меха |
| : „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, |
| ла, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ћ |
| „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа |
| ојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше к |
| ити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се |
| у Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно по |
| а и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај |
| " /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p |
| јеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одв |
| и а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божј |
| сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, |
| дитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет |
| нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?... |
| .{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је |
| оба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Мно |
| ; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот |
| вопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у |
| ост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, нег |
| а, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скро |
| уле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с раб |
| могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у коча |
| им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог |
| скати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њ |
| е својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричал |
| еко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповед |
| ; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нароч |
| ово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} |
| ије видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада |
| је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру б |
| , жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље. |
| говоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, б |
| Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу к |
| /p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече. |
| му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пре |
| нова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој бу |
| х досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати |
| сит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри о |
| ле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег |
| — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готов |
| о у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, ра |
| где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механ |
| на према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћ |
| знати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Мил |
| ном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху |
| ојом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике а |
| итаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо |
| SRP18935_C1.27"> <head>XXVII.</head> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Н |
| ле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе мо |
| које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а |
| прати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вешт |
| већу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се м |
| једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су |
| !{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и тр |
| ....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим |
| он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу ј |
| ам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „ |
| Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.< |
| ом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају |
| се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих в |
| азгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и |
| >Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је |
| како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново ожи |
| и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја... |
| ога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питах |
| брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени ниј |
| м оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за |
| , да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и ра |
| доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку |
| ве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку |
| /p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, |
| да у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита ста |
| некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познад |
| лушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по |
| 01" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{ |
| ила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два |
| же се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска бивол |
| д рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође вр |
| <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика |
| нџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и п |
| и од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су с |
| сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код |
| ије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла |
| були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло врем |
| , Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се |
| д радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; |
| апрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јо |
| ешетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто з |
| раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окруж |
| {S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много |
| .{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после |
| >Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост |
| /hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза с |
| век, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кин |
| рогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умел |
| У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија |
| и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као |
| и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тут |
| и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено ка |
| ај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она ј |
| ео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда |
| : како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; |
| е разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и |
| вонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вију |
| внине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у |
| итким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није |
| е — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на |
| спод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац виј |
| ну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње |
| S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type= |
| е и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како с |
| м) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n=" |
| с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образи |
| а се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дођ |
| срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спази |
| е живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Боле |
| громне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, п |
| {S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Б |
| је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше о |
| у.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, бра |
| он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео |
| што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао ме |
| зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однет |
| собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно пу |
| а то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је З |
| па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} |
| Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, |
| ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у |
| а, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису |
| он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робо |
| погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и у |
| и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још н |
| ла у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти. |
| рилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће |
| , које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва |
| ве је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне ми |
| рвог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не п |
| клији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечера |
| ће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А как |
| шао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хте |
| веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у вар |
| и, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за нав |
| кали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је |
| ајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без н |
| је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудел |
| чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим св |
| S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене |
| о и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити |
| глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Ми |
| асцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави ов |
| ца у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто зами |
| је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" xml |
| се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Ко |
| емер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређ |
| ова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} |
| тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије |
| , и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — гото |
| ајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и уве |
| невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али |
| и до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш н |
| !...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ |
| ао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласо |
| лата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама з |
| ка грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала не |
| од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибај |
| буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени |
| .... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиљ |
| сак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад ј |
| а заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Бога |
| м.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи п |
| ренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим |
| : „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У зав |
| вори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак |
| било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отп |
| /p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта |
| доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" |
| амповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-кап |
| богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатк |
| /p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Мило |
| да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најм |
| вали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец |
| ог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је |
| .{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женид |
| ...{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на |
| читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом? |
| ..</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Зла |
| у дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је је |
| вете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочит |
| ли су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад т |
| ушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни па |
| нај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора |
| е по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Д |
| на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap un |
| ча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дот |
| ве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{ |
| ли су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми |
| ну.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, отк |
| окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам же |
| у, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа... |
| СТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!. |
| ожје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зли |
| за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе |
| и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и |
| а је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се заглед |
| а је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на как |
| </p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је |
| , Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Ста |
| итрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад |
| али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да |
| егство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ниш |
| су ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречен |
| беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n=" |
| ли су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћи |
| се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево |
| јој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту |
| се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли |
| отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро ра |
| ан угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У п |
| почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и |
| рци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по |
| кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте |
| ћом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше |
| опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један с |
| узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод да |
| огао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из ду |
| ња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци п |
| д, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по |
| Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео ј |
| раци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Виде |
| е једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако зв |
| многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би по |
| с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, д |
| изу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгов |
| аест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег ли |
| ни беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две |
| ви сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</ |
| е и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и |
| n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У то |
| ено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговар |
| <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и |
| це у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си л |
| грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чу |
| леру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није |
| оче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је по |
| Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише |
| 87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави |
| очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</ |
| о јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{ |
| кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пук |
| на ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| бињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хр |
| „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиро |
| „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд |
| и: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалос |
| ише овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, |
| >Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази |
| о доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак |
| су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад |
| с залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предг |
| дитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали ме |
| оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где |
| едва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћо |
| } Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После н |
| Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> |
| илана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да |
| тигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{ |
| их пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније |
| зана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин бе |
| а била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и тол |
| је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се ника |
| ј гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Бо |
| бало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>. |
| оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата о |
| птио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више ки |
| ера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из |
| ио, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак |
| га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за ти |
| </p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче и |
| сти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div |
| и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била |
| државао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би з |
| упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке сув |
| гови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад к |
| ма њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је |
| у врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од н |
| ења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још |
| ме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.< |
| есно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једно |
| >Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму |
| <pb n="56" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} |
| {S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у |
| цртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за |
| а.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко |
| свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У ра |
| азе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различ |
| ати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто о |
| је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и |
| тра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се н |
| и трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана |
| ој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живел |
| питати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="2 |
| <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и до |
| знатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" |
| где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и ка |
| <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушк |
| љани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_C |
| Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станк |
| екакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек |
| тују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли есп |
| то се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости |
| ти крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз г |
| ред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само |
| Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запи |
| воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и |
| а ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <p |
| „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{ |
| се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га з |
| S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред |
| „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, |
| пусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркив |
| преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање |
| родавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је с |
| , арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђ |
| ћи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младо |
| ефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, ко |
| ео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна |
| еде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде ра |
| женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађ |
| ан капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче |
| мшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушев |
| </p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма д |
| девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у |
| абаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} К |
| комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихи |
| лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да н |
| ао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, о |
| зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут |
| Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била б |
| каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, пров |
| д њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некак |
| се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен ч |
| окорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала т |
| е била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је |
| d>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивш |
| „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова |
| и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољу |
| оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за |
| јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изедино |
| >— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> < |
| у великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће р |
| а да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; |
| век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ |
| а!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто п |
| У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала |
| ама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не |
| главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу |
| лико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала |
| назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећ |
| а спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p> |
| домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди |
| ђао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића |
| и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Бег |
| ко куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме |
| откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај ј |
| Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе кр |
| воду беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп |
| сник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку бо |
| љуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по реш |
| који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим |
| оград, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме оби |
| а дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихва |
| гао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па |
| илер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најп |
| еговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и |
| међу младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и он |
| ењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, |
| па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам |
| е капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по |
| мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа |
| анко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> < |
| запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Пола |
| и се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена |
| е у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај |
| у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави |
| стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у тре |
| јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати д |
| да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошл |
| еше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би те |
| n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја п |
| иле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде |
| ку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, ка |
| вих груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, п |
| акву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту |
| ва Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је сва |
| утра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Нов |
| пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он пол |
| ј, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да с |
| а.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитељ |
| и кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела к |
| ану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S |
| " /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је вра |
| е узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако |
| а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извад |
| ја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах |
| ала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила с |
| тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, |
| ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Гото |
| свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То с |
| сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, ни |
| честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохва |
| каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право шт |
| дахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавит |
| упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беш |
| му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже ш |
| ру.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у душ |
| еврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети. |
| i>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" / |
| не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али ро |
| кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, д |
| д Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с |
| је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што З |
| а за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - |
| ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што с |
| : „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све |
| тну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на јед |
| мућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису |
| е јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали |
| две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако |
| , пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type |
| ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, с |
| емарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и ску |
| /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у |
| ар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад ос |
| се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју од |
| е кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје би |
| лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао д |
| ....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори... |
| тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у п |
| ше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче.., |
| ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у иск |
| ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од врем |
| мање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђ |
| ари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара |
| беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи |
| о и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и по |
| ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харе |
| воју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу ти |
| дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био |
| head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што ј |
| саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај |
| о посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју |
| харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S |
| се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Д |
| ше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само пу |
| лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад бе |
| ба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак ( |
| улдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.< |
| своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити |
| RP18935_C1.9"> <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је би |
| опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним ора |
| веће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цвето |
| ач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић |
| .{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се пу |
| е се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p> |
| } Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, |
| порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послуша |
| Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било |
| е кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво с |
| један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је мора |
| вши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певуш |
| /p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка См |
| А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше ра |
| у умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и д |
| миљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од |
| ети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Ка |
| Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражен |
| ед лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу паж |
| ела Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу |
| ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло рет |
| сто сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло |
| из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одла |
| пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> |
| елица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дур |
| , а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S |
| S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне ог |
| м обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад с |
| и и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S |
| була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћоч |
| нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци |
| која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевал |
| апије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од |
| и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваља |
| ео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочит |
| би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} |
| ојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох |
| кога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, |
| да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, пол |
| му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како |
| е му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас по |
| ако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у за |
| ад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто |
| трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ај |
| што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори |
| ло што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и пови |
| хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговор |
| кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му о |
| код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве |
| ку и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његов |
| иде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зе |
| о да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и твр |
| ба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Но |
| амисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи |
| .{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је |
| дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала |
| {S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и т |
| урчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Ос |
| оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих с |
| оље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави |
| > <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... н |
| ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам |
| купао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S |
| ромени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што |
| одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у |
| у у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је |
| ад кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, |
| нај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је |
| Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто ми |
| евини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин |
| веде Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на |
| .{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код С |
| чно поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, г |
| згова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Б |
| утао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге |
| аш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> |
| анџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име т |
| у и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“ |
| му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју |
| нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вад |
| атрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све ј |
| .{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке |
| , где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку дев |
| pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одгово |
| ћ учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбу |
| ђе попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да до |
| замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди ово |
| ани паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Сав |
| дају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва поло |
| та је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од |
| ржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да |
| де год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једн |
| ђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет |
| хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — но |
| хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, така |
| више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наст |
| . <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он |
| та и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не |
| Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из |
| уче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у со |
| не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} |
| извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Т |
| на рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, |
| да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра! |
| тао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, к |
| тињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спуст |
| на на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову т |
| ва пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — |
| биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, |
| то жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{ |
| а, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из ку |
| {S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква |
| ако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се при |
| оцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа к |
| чинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан |
| к ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напре |
| .{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div ty |
| Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он |
| <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем... |
| и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао |
| тног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> |
| о би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ |
| S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ниш |
| ло, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p> |
| е, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута |
| еву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон н |
| {S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предад |
| отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{ |
| з гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Он |
| воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одго |
| ада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна |
| еговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Ра |
| е се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је |
| ази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже |
| тован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан н |
| егови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили |
| и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гл |
| крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S |
| и.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> |
| ди је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдн |
| кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за |
| како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта |
| као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p |
| се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мо |
| тупила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи |
| ашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S |
| шао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку август |
| ну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би |
| та: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p |
| уће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше јед |
| д се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерк |
| арошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а о |
| олина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} |
| у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку ро |
| ко доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола г |
| је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газ |
| године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи.... |
| S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> < |
| .{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.< |
| јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна би |
| колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта |
| у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви муше |
| еревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био |
| рижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столи |
| че било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав т |
| оше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, |
| дне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зират |
| } Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испр |
| тву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непозна |
| “</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, |
| "61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд та |
| аду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је М |
| ошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива |
| авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се |
| у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.< |
| м.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко ј |
| о казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и |
| “ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врат |
| ње, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да |
| м кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте |
| аман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и ње |
| ло стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сет |
| } Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети |
| утем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да |
| изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, |
| а, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила |
| и да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не |
| и, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд |
| сти моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, мо |
| че: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Беог |
| рилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Т |
| је; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе ср |
| иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, сам |
| он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је зани |
| долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено ро |
| , осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим |
| на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не бе |
| .{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Д |
| то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници.... |
| собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} |
| капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара |
| ја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и пошт |
| ; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадаш |
| е, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога сел |
| уло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, |
| џије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак бл |
| /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сест |
| говори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се р |
| , чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити |
| жје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, |
| , и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изе |
| не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз |
| ва и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог х |
| {S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешт |
| запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шт |
| она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао са |
| ="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Ис |
| т, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> |
| Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке |
| а у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч |
| и, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из |
| апоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бо |
| ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде |
| н доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што го |
| не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи ба |
| ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се |
| у крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло поз |
| ри на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак |
| елима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински з |
| таре издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би мога |
| } Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S |
| јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињ |
| 69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у биса |
| > <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јут |
| ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" / |
| а, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезан |
| торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, |
| ји беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из |
| нај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво з |
| них дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање |
| а кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћа |
| шким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно |
| извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују |
| не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превал |
| метна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сут |
| спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку |
| ас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} |
| ање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог н |
| чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад |
| ао своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема |
| упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди |
| с лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гл |
| огледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао |
| тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће |
| јају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер |
| авао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Пла |
| ице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна |
| ту.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно с |
| нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n= |
| неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар |
| обро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, |
| .</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан |
| } Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> |
| то год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја пр |
| и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му |
| Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја пром |
| себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио |
| на је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пу |
| ечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана н |
| егња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зо |
| Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изглед |
| ушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад |
| у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао |
| ији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да |
| > <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање |
| илојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико |
| ра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се над |
| се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, дру |
| е и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; осл |
| е не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга |
| Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се |
| је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и н |
| зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се |
| ислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушн |
| ом на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</for |
| ислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат |
| иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад |
| тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, н |
| с да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застад |
| graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући т |
| уше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се |
| и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138 |
| и и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За ти |
| беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је |
| увати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не пл |
| ..“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде ј |
| о и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да |
| ше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђ |
| а као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча |
| три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Да |
| е сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ |
| о прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то с |
| те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме са |
| ?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само јед |
| </p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је |
| ...“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси |
| ака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад |
| па.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у црк |
| и ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се п |
| едала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p |
| и газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али |
| место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија |
| су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет |
| /p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да с |
| чаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> < |
| За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њ |
| е у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, ал |
| а, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високо |
| на Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну |
| е ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово |
| разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју на |
| Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу мор |
| ата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} |
| на би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оно |
| о њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа не |
| увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се н |
| .</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом чов |
| прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке |
| ега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет м |
| рви мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде сво |
| и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" / |
| је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</ |
| тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, |
| рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше |
| А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом... |
| рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да ј |
| један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали |
| варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновно |
| малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се. |
| 168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав раз |
| ти био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио |
| нко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!... |
| ао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице |
| ого изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповед |
| етка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} |
| омињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отво |
| би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе б |
| има, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> |
| /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан |
| рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935 |
| тро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су ве |
| свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко св |
| ија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за сво |
| је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic |
| ије много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју ду |
| розора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам г |
| була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадн |
| носила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром мест |
| и су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба |
| њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ |
| украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} |
| „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему |
| {S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад |
| и Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа |
| у од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Ра |
| Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p> |
| иња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S |
| е се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, |
| натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под о |
| да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао |
| од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија с |
| вати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми кома |
| се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станк |
| сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата м |
| , и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће |
| да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти с |
| ула игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та дон |
| е она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа н |
| вала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и з |
| лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли н |
| да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила беле |
| п и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено |
| једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше.. |
| ита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је |
| је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за |
| ику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а |
| рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да наб |
| глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ј |
| то иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није |
| ичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпр |
| а другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приб |
| а се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном |
| им се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да ни |
| ет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, |
| нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео р |
| , да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" |
| Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p> |
| {S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га |
| Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Уша |
| .</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна.. |
| ово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врача |
| дитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> |
| џију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га оп |
| материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће у |
| и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="15 |
| ного жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{ |
| мим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</ |
| причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} |
| какав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучен |
| ац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, |
| миљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити о |
| болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је дост |
| чиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{ |
| ћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зару |
| старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> |
| ању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд. |
| ји је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили |
| ло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, |
| каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могл |
| левља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; |
| <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} |
| била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак |
| а потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније н |
| и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} М |
| одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природ |
| Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се мог |
| су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Б |
| и златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније назва |
| , коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>С |
| 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном з |
| лук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где |
| ка....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и бо |
| {S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје ун |
| S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљ |
| етка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру сво |
| ми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што с |
| Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала |
| Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговор |
| видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо п |
| ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље |
| и, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, |
| вати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су |
| говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беш |
| од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле |
| беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао ј |
| мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виде |
| Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, п |
| огу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако д |
| Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само |
| ао и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које ј |
| а ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам је |
| морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњан |
| ....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред п |
| ом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли |
| се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди с |
| као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још |
| он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се |
| рата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он З |
| крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество |
| њаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смр |
| ћута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ом ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђу |
| механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој ку |
| росто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и зап |
| чељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{ |
| а је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван пре |
| маци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо |
| љај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n=" |
| {S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се |
| у....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" |
| нава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу |
| онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дун |
| том крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно п |
| к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата изба |
| шерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за к |
| оз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и п |
| .{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади на |
| о.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од з |
| ућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад |
| уће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је |
| Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богат |
| ући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је |
| у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио |
| ј преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу |
| -Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, у |
| ече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би св |
| рик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџак |
| су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот кој |
| се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а јо |
| а, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само аво |
| , вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два |
| ој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се |
| Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао |
| заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S |
| ..</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а п |
| шачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Ми |
| у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, |
| дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и твр |
| обише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно д |
| „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах зап |
| ац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима с |
| еца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, |
| /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечани |
| остао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb |
| <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже о |
| гано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="14 |
| ћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, |
| ј тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ |
| о је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној т |
| амо се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-ка |
| џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Ч |
| бро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта.. |
| у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из пр |
| н, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала |
| {S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад |
| ило, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли!... |
| је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаре |
| игле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхов |
| еног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан |
| негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана м |
| {S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} О |
| XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским |
| а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{ |
| отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Нова |
| животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, |
| говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај д |
| гом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио |
| воју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајк |
| патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код |
| шу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог ј |
| омолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у г |
| } Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мал |
| ве врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету над |
| <pb n="178" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову на |
| свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> |
| ....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодил |
| : „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав |
| p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, |
| и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <div type=" |
| Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћут |
| ом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опаж |
| остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, так |
| ана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" / |
| својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, |
| вори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико |
| е нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу |
| ц и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата. |
| тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жен |
| исто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут |
| Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и поп |
| оћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, |
| да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо де |
| плашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, ч |
| овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешн |
| је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Срби |
| њске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па пре |
| ућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац |
| да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и до |
| а и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих |
| мо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту ј |
| едоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа |
| другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као ма |
| је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разгова |
| нско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неки |
| уцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже м |
| рви петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеч |
| а учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодмор |
| о га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</h |
| еч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чуд |
| три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху |
| е....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су |
| роцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} |
| ђе, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи и |
| } И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му |
| и од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекорев |
| а чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зо |
| и.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb |
| ad> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намири |
| .“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} |
| ма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и |
| који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ |
| .... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последњ |
| о суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окуп |
| његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Мех |
| ло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе |
| рем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, |
| разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушем |
| да на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S |
| је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој |
| њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које |
| д се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и |
| та је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрп |
| која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал- |
| беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у гла |
| и.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али ш |
| чи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је до |
| екакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не |
| ри се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од кр |
| јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она |
| ехана није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретк |
| ње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} |
| јима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, об |
| играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић |
| ана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беш |
| .{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... п |
| Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће ст |
| се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дош |
| се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомич |
| но велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим |
| Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је |
| лињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш л |
| за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; |
| жа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} |
| отражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега |
| аштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, |
| ала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би |
| а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Бег |
| на и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</ |
| <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молић |
| .“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али |
| вакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, ми |
| слуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Бег |
| ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, с |
| ј све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то |
| оброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; ал |
| ло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> |
| е....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" |
| у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је |
| а је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Д |
| пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} |
| говарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и р |
| ла лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозг |
| а и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнес |
| дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана г |
| до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила б |
| ену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па |
| се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Ш |
| оке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажур |
| различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али ј |
| о, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш ква |
| ого што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаб |
| куне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: к |
| /p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си |
| ачули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране тр |
| е, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако |
| у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} |
| Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид |
| од куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p |
| } Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то |
| ог, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин |
| наест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb |
| пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико п |
| "44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{ |
| гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је |
| е замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена |
| аква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу д |
| денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапи |
| ема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене |
| једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио к |
| потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладн |
| ад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале |
| гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нем |
| мо ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупа |
| светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово ш |
| џија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да |
| ле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ћ |
| отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n |
| и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“ |
| ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним |
| вши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и |
| а обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче |
| ву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у |
| .</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу о |
| м из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском п |
| едали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb |
| о белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ћ |
| о, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Ру |
| почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а наро |
| избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} |
| и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српк |
| ова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обуче |
| друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над |
| а и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде |
| дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, |
| да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, |
| </p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була у |
| бавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се пр |
| е и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом |
| да би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове |
| и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад |
| му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевин |
| диле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <p |
| ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова |
| .{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој |
| , а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у мла |
| рби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћани |
| {S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p |
| се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, ш |
| и очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као |
| г непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема |
| Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дреши |
| д виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{ |
| оме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Б |
| , из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта |
| жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори.... |
| егу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, кош |
| траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она |
| /p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му дон |
| , упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни реч |
| наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично |
| оме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би м |
| а коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали |
| ити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „В |
| груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од теш |
| чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p |
| у, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно п |
| прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту ку |
| и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>По |
| сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубље |
| родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им |
| а не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>М |
| рати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата бил |
| } Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој |
| чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ |
| се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче |
| д је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било |
| ела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} |
| о молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка |
| ти.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша п |
| ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је |
| што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и |
| {S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим |
| му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која |
| а Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, |
| мам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Ч |
| S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је |
| а Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послуш |
| и је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече |
| лазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако би |
| } Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били на |
| великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (дан |
| се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разгово |
| И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква за |
| атом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родите |
| ка, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху пота |
| огло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Ту |
| е се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ прим |
| Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с |
| по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је поте |
| у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је |
| опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не |
| се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви |
| !...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: |
| че старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, с |
| ом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да |
| кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу |
| ума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Са |
| мири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окрет |
| уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — |
| но јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом пу |
| апутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је |
| едну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чи |
| ве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку |
| <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Б |
| ку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.< |
| а је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, к |
| а каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутањ |
| Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље |
| аније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не ум |
| и заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим |
| говори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш н |
| чиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован |
| њеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе |
| кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко |
| — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом |
| веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па |
| ту: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собо |
| ем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} |
| Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине |
| обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме д |
| овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим |
| Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div t |
| али су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек к |
| ам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико |
| клетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, скло |
| } Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> |
| </p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе х |
| да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „ба |
| д многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним крово |
| пски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овак |
| S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молим |
| ако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је |
| шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла. |
| српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Т |
| се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите |
| аци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> |
| > <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништ |
| човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити |
| озват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то шт |
| Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред леп |
| а излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најте |
| ?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном < |
| " /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго ниј |
| с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на ко |
| ..“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску |
| лата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој |
| и јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Бе |
| ад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао. |
| ур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе |
| ише пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и ниј |
| вака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p |
| „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му ст |
| ог Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то в |
| је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељ |
| Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове он |
| попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хриш |
| клео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад |
| као и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с |
| ошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: |
| ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја |
| ко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са стар |
| ила на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој |
| је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа н |
| и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет |
| , мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг пр |
| ду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих |
| ељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и о |
| <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, бил |
| рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здр |
| је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата |
| читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и |
| зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „К |
| о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој н |
| личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новако |
| вимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у к |
| едео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га |
| тан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан п |
| , заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда пон |
| о хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисл |
| и ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одгово |
| "32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве п |
| ....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да |
| есетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за |
| у све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако ка |
| не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је |
| о поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиља |
| волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А о |
| своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахиј |
| и одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У |
| им годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n= |
| да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; |
| ило заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском |
| раш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај |
| доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље ј |
| ђава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спре |
| ату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити |
| један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Раши |
| е је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати |
| о образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац |
| јним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећ |
| е то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њи |
| пија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје поприм |
| о....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он |
| и се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да |
| ем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја закл |
| ца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је |
| ред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рек |
| више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела! |
| илојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Зл |
| ишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела |
| ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> |
| ер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p> |
| .</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо ж |
| мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не |
| <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div typ |
| али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да |
| е расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави |
| а, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе ј |
| Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не мо |
| је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом нас |
| раштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S |
| асит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док с |
| није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>О |
| мислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија догов |
| о Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Ј |
| време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви |
| ба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то |
| ан нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не д |
| фендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>С |
| и некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она |
| а.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и коли |
| жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његов |
| е крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака.. |
| Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Зл |
| и, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ < |
| иница у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто з |
| > једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, |
| трило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, |
| твори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била н |
| задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколи |
| још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охл |
| ко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено |
| зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p |
| лата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> < |
| Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим |
| ме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и с |
| волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p |
| и се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања |
| ице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што виш |
| ла да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Но |
| да овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори З |
| оз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено мес |
| добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она |
| <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столич |
| куд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год каз |
| он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољ |
| урџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и |
| а препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзну |
| а је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одл |
| чити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован |
| можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиш |
| урџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а с |
| Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам на |
| о, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n=" |
| вета....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестр |
| е било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим б |
| да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купи |
| Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један виса |
| па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће |
| ...{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> |
| еде око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра |
| ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и исп |
| <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одр |
| он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на |
| > <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, |
| е постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале го |
| вих Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме зароб |
| ао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар |
| цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после служ |
| мусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div type="note |
| ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p> |
| ислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кућ |
| опио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци |
| шила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разгов |
| нај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола |
| је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хај |
| се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?< |
| само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за к |
| рпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одм |
| о више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „ |
| т стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрет |
| ешетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што |
| ила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да |
| па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и |
| би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> |
| ке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпос |
| , ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је па |
| ра.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p> |
| узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стић |
| ога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И ник |
| ога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли |
| ..{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети |
| „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да с |
| послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутр |
| одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из |
| да и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам и |
| кав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да |
| ња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башт |
| ђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман о |
| стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета |
| ли Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била с |
| ј ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: |
| аде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшиј |
| њицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p |
| <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред |
| га и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S |
| а је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S |
| та жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара |
| г прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, ч |
| а ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одм |
| ; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и |
| } Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита |
| колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то ни |
| ља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, |
| трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да мл |
| ајзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Нова |
| и стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С на |
| >Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никак |
| јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је |
| новцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не |
| иком ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ај |
| ела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не на |
| вор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће с |
| по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног ист |
| а далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде |
| е <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — |
| да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж ус |
| ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“ |
| >Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турско |
| н, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му ј |
| ет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој |
| ко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непом |
| ма сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{ |
| ли своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њи |
| часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, ка |
| нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Б |
| и да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе |
| ском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај леп |
| н тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Ч |
| годније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, |
| потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} |
| аше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину г |
| а се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} П |
| де?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да |
| ожио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута. |
| јко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубо |
| реко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були |
| девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Нос |
| ати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, о |
| рку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут |
| сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло.... |
| њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} |
| створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Пр |
| трану, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко |
| ица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра |
| да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је |
| рџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мо |
| алекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отвори |
| е и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој са |
| } Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко д |
| видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу |
| ила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала |
| ба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Г |
| авши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног са |
| азила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата с |
| pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му ни |
| , да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима о |
| у живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они свој |
| у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија с |
| ко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и |
| аху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да |
| ше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, |
| ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке |
| ија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред са |
| лојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запит |
| гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} |
| празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере |
| о једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама |
| а.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} |
| ћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м н |
| очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и з |
| о дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички |
| лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} |
| ало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи к |
| у Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је |
| ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Б |
| иш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p |
| и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три |
| прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уж |
| наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у |
| око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што |
| нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати |
| сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, а |
| ту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да |
| н се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрз |
| о се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми |
| ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и |
| у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За |
| пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; пор |
| је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p |
| а руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође д |
| а клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је теш |
| „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, д |
| ца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабук |
| е на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није |
| е се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не н |
| ноги су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и |
| злазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 3 |
| ик, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће м |
| Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознат |
| јина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, д |
| ла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јо |
| ала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и до |
| ви сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S |
| Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас |
| ива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јо |
| и мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба пости |
| ује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно з |
| леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше |
| ер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А как |
| о рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Д |
| ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним свет |
| рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је |
| ? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу б |
| пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; |
| ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избави |
| а прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође ча |
| а њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} |
| на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, о |
| агослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, |
| век; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче за |
| ак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-М |
| с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у ср |
| и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да |
| сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе к |
| је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње |
| ке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је |
| > <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> В |
| мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине кор |
| ишта не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те |
| , тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затур |
| дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S |
| рипрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко и |
| Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али |
| одавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станк |
| ше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он |
| Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" |
| на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Ч |
| и мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним |
| } Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа |
| тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш м |
| дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, в |
| агрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обр |
| ико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други |
| новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу |
| да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју |
| ој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Коли |
| е као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Бо |
| сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, мо |
| заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је и |
| е проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу |
| сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме жи |
| </p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се |
| ?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква |
| илојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку го |
| p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> < |
| ији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У |
| баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ће |
| огу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само јо |
| а се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах |
| аље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потр |
| нуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, уз |
| /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: |
| Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми |
| то су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве рук |
| еде поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болес |
| били једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињ |
| вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Ра |
| да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе |
| рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџиј |
| онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја бриг |
| опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је |
| туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар са |
| При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега |
| џија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш |
| је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекр |
| </p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица |
| о људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S |
| је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита |
| баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се ис |
| овање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује.... |
| е нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За А |
| главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="7 |
| Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и у |
| ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала |
| ао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети |
| дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они ви |
| Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је |
| /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако |
| <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да |
| Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, |
| а него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крча |
| ан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико да |
| ву и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ћ |
| и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p> |
| којако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у |
| му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде |
| та!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из |
| говором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да |
| .{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ћ |
| неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида |
| оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Зл |
| аду, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из кућ |
| јко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти |
| ги пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новако |
| такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судб |
| а, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се с |
| е пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали ло |
| кве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од је |
| >По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он до |
| а што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим ра |
| ка страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јо |
| ео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и |
| мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да неког |
| же бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> од |
| ла, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи |
| свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бе |
| на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ. |
| ј изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" |
| да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разго |
| “</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, |
| рили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су |
| аменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Зл |
| за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затај |
| причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао |
| ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беш |
| еку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" |
| ј други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да ч |
| S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све је |
| ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицо |
| су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџ |
| ово наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник ра |
| дговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Нов |
| „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове ре |
| ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p |
| другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Мл |
| мору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није би |
| } Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му |
| у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цари |
| колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погле |
| и ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам ш |
| Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назо |
| вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан са |
| ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин |
| ви:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, |
| Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут |
| ро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата |
| ладога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на |
| о много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље по |
| Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као рад |
| добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекав |
| о гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико обли |
| , кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чис |
| ви своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да по |
| <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким в |
| будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога |
| о срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се как |
| ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињ |
| ана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га |
| естом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледа |
| треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.< |
| су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисаг |
| ви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин |
| једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињ |
| рдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се ск |
| повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у |
| ва три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи |
| али пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече |
| ог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зе |
| ија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter |
| бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде |
| , беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биво |
| иш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ћ |
| n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref tar |
| а Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам г |
| е рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате |
| а, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тв |
| а ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p> |
| ешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право |
| а сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ће |
| д?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа. |
| <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да и |
| рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се к |
| сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут реч |
| је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, |
| ам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ |
| >— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу |
| хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу ј |
| одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</ |
| ребало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако д |
| 5"> <pb n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да в |
| сте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће т |
| оз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да ви |
| Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицал |
| опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца.... |
| значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну до |
| <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо |
| ди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Зл |
| аџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Ниса |
| опте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Зл |
| а уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи |
| него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити.. |
| ту нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио |
| улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на |
| У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>Посл |
| ову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и |
| нај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљ |
| лату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Је |
| д отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за |
| ђу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, ко |
| {S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође |
| око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тре |
| рити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S |
| а речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p |
| уди и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије ниј |
| S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак д |
| једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n |
| арој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражи |
| а те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован |
| не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, п |
| „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ј |
| чима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су |
| ча умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води м |
| због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> |
| ма тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S |
| ате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће мех |
| дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бел |
| ву.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткив |
| сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више н |
| ви?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од ку |
| о.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџиј |
| камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Т |
| ање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретн |
| е чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне.. |
| еброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена засп |
| у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у кака |
| рављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гро |
| механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по с |
| о?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали. |
| шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да пу |
| ени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Зла |
| кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то би |
| се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону ш |
| м брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај т |
| d> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — ка |
| S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је з |
| ла; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: ка |
| е довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазле |
| е некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешт |
| д некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави |
| упно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубин |
| беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем |
| младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најза |
| се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p |
| у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату у |
| удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да |
| ид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је так |
| и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у |
| је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату |
| ад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо |
| жа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механ |
| S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале с |
| традан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{ |
| којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: |
| ежје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име З |
| .26"> <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Но |
| заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Ср |
| за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити < |
| д нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да м |
| После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Беог |
| жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S |
| ст, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, п |
| 8935_C1.10"> <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} При |
| о далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговор |
| 5_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле |
| 35_C1.20"> <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид |
| Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме ме |
| еше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња |
| воју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Бегови |
| е до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да ј |
| јмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе |
| ј још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и |
| у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> < |
| е се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сип |
| влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупа |
| ушу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су г |
| његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је |
| на, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску |
| заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да |
| ена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљиниц |
| н пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се о |
| Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много |
| проштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је св |
| еше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и |
| А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет |
| сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} |
| о је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Јед |
| дахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци. |
| се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због |
| ти, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах д |
| {S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом |
| ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако м |
| у имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} О |
| 5_C1.16"> <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је род |
| мо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући |
| ли они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њ |
| 5_C1.2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркл |
| <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху з |
| 935_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је нај |
| , па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме |
| и ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У кона |
| а, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} |
| му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико ни |
| ју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што ј |
| д једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{ |
| могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрас |
| амишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад в |
| авимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> < |
| > <head>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Т |
| и и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, как |
| ема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S |
| S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше |
| до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи |
| а.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у |
| д, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај |
| ти.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња |
| а и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурба |
| е њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, не |
| ље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Нова |
| , здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S |
| ре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петк |
| unit="subSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из |
| шко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђа |
| наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не |
| нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у кон |
| м....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од к |
| ака је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спа |
| ба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове. |
| те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а ба |
| Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегств |
| озгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао |
| еби рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда |
| 935_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу |
| есило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....< |
| се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и вид |
| је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p> |
| p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој |
| Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сј |
| вада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, не |
| а оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, |
| е.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земљ |
| у рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, м |
| м у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Зл |
| е лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај стар |
| путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време не |
| а му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шум |
| ву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да |
| ки и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p |
| мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако |
| Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом |
| , да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некак |
| ао зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао |
| нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом св |
| у свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све бога |
| дној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, бр |
| ј је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја |
| је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један с |
| и о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Мил |
| и уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина |
| је понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтел |
| е погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова ст |
| ела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао |
| векрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже мл |
| е најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, |
| и полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то |
| , доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том |
| и: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није пот |
| /p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћ |
| вање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ј |
| Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је зна |
| а не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</ |
| му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонил |
| два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу |
| даде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у |
| ни чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чоб |
| да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим |
| сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи д |
| је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћ |
| опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом |
| и, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше |
| потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, |
| е Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други |
| >После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње сабо |
| од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потр |
| и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста |
| капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то ч |
| у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће т |
| пути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи |
| и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве к |
| биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> ј |
| иво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћим |
| е пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не |
| врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одм |
| 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а |
| Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би л |
| и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрсти |
| оћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са шта |
| аузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам |
| на од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код |
| , с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И а |
| на кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро п |
| паваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с нов |
| нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{ |
| беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела |
| на.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се и |
| ка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу. |
| {S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али |
| 935_C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробиш |
| ликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „У |
| апи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате с |
| ан отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа |
| На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружи |
| њци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће |
| ати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — |
| огао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гл |
| е пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека |
| етима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} |
| тији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У |
| ...{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. |
| </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „ди |
| го на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном реч |
| да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога |
| дан коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милој |
| овићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила и |
| изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана |
| слушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепо |
| играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла им |
| p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану |
| о га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај |
| p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво плат |
| да за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили. |
| ринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им б |
| ави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним г |
| — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи |
| и говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, |
| ој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу |
| местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су ма |
| та!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов от |
| м га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд |
| ас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобан |
| ешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколи |
| овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели с |
| и и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Д |
| ци.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по |
| о:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њом |
| смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једна |
| и њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговор |
| </hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења |
| ки и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и |
| и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вај |
| и, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по пош |
| сте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да |
| на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чоба |
| али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу |
| у ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; п |
| е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је |
| аџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у |
| нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.< |
| ња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш каду |
| пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, пом |
| " /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благосло |
| ромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање олич |
| ало се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати |
| ј отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При реч |
| „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, |
| обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што |
| адски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, |
| head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, н |
| се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упр |
| срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се мо |
| на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као |
| ек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће. |
| биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ З |
| рему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; |
| у, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла поб |
| наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин |
| хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО - |
| нутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: |
| виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео с |
| {S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се де |
| име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ |
| илуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и |
| <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харе |
| је дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} |
| тупи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати с |
| уши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађе |
| у се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, ос |
| e unit="subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да |
| ва.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а |
| више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за |
| кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајн |
| , да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и |
| ч не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади |
| ке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један |
| е путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг меха |
| а нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> |
| месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао |
| не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за |
| кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики |
| , протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше |
| реченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под к |
| конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беш |
| Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и лива |
| тране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу |
| а испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на др |
| оличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало |
| рст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштај |
| ара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Ја |
| оје је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p |
| ?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и |
| појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n |
| {S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињск |
| а својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Раба |
| Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предат |
| и ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова та |
| а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, |
| је од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је |
| ју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе |
| то изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; оп |
| ати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загр |
| и те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној! |
| им <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете... |
| наш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој п |
| та.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Ми |
| а у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењ |
| ику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одв |
| ели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз М |
| сила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| о преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа н |
| е у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из |
| рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни |
| било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</ |
| од доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и из |
| деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад је |
| ..{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколе |
| н велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана |
| се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад |
| ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима |
| о и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати т |
| је прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше н |
| приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Тура |
| идбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни |
| аћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега |
| ад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па |
| ори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чул |
| огатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, ве |
| чајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, |
| им што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити |
| предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву |
| а, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} А |
| /p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узи |
| ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће би |
| шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро у |
| т до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и |
| .{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родит |
| че палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај с |
| ...</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> |
| собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егл |
| ла прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је би |
| део је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не |
| <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> |
| на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовиц |
| у имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне ја |
| и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже по |
| .{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошк |
| та је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надув |
| /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође |
| за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти тор |
| је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћил |
| морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је с |
| пана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полаган |
| е говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Р |
| а, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни б |
| напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак т |
| ко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџ |
| е дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p> |
| донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, от |
| а сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, п |
| анин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у ко |
| се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отресити |
| да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оно |
| ... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p> |
| о што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу каз |
| очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке |
| на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну |
| роз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве р |
| ше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага јед |
| Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више н |
| ала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћера |
| нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, з |
| ="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чан |
| ђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтал |
| е још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је н |
| ло дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да до |
| две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушки |
| жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин гл |
| се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског гр |
| и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, |
| ашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се |
| алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски р |
| дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну. |
| леда своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћут |
| > <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе, |
| мо Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошл |
| ом и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на |
| ад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве раба |
| заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су |
| а је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: |
| д су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n |
| е као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, З |
| се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, |
| азмисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала |
| се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај са |
| један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу |
| : „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра оп |
| хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је пев |
| висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг |
| во правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири на |
| о: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини |
| ада: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове |
| p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; ал |
| , да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су |
| је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџаде |
| воје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се п |
| ади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и |
| м, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао |
| е рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у |
| .</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били о |
| али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, д |
| е, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} П |
| стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз нека |
| зи каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} М |
| апије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> |
| кака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S |
| ора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске |
| ј човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су св |
| који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И |
| Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори |
| рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје пого |
| е тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не дес |
| ош читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се при |
| /p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав х |
| ре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мица |
| цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се пла |
| вији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама иша |
| како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш и |
| е ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Пр |
| у Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како |
| по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимо |
| p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи зн |
| абаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше р |
| м.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадиј |
| заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробу |
| то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} |
| p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти ка |
| рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара |
| и заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као |
| у се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али |
| не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, |
| >— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже |
| пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље |
| одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дуг |
| војку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије мог |
| о накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није |
| некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умир |
| д у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је умо |
| жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовал |
| том мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — |
| у исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београд |
| он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову ис |
| о изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаш |
| о био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упи |
| сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џ |
| , и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге. |
| своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете. |
| бе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекав |
| ти да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од св |
| у и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родит |
| арија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би чов |
| јаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом кра |
| а је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска к |
| и кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало др |
| цније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру ст |
| уле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је за |
| тра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{ |
| ко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли зар |
| сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крен |
| адна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 |
| аблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време |
| ов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разго |
| _C1.22"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, оста |
| . нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговар |
| ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} |
| сан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд |
| аће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник |
| ичања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје бе |
| шљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, тр |
| у добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" |
| то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још |
| убоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је |
| еца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, на |
| е из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла |
| ављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разгов |
| о: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је в |
| их Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да |
| ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Умор |
| и ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: |
| га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> |
| Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је |
| пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади |
| ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспа |
| сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се |
| е и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. |
| и су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Ма |
| шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јед |
| запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али |
| додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, п |
| се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код н |
| ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад |
| е да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци прокл |
| ло као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде т |
| јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбољ |
| ојим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S |
| механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново ож |
| га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <mil |
| ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори в |
| , а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа |
| а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио |
| из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову пр |
| о, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више |
| и је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје са |
| емо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом було |
| 7" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје бивол |
| , она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћер |
| и кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод с |
| ирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не с |
| Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Н |
| тки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече |
| — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је |
| кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се д |
| у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српс |
| ј на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто ко |
| извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе |
| /p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговорим |
| озгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори |
| док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; |
| јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и г |
| n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао |
| говори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко узд |
| </p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се |
| ва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} |
| е млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да |
| оје је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} |
| : „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи дру |
| е, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај х |
| : „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је је |
| о рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули |
| стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа п |
| да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „С |
| да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с |
| полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да |
| ма себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре |
| ђе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по |
| 29" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не с |
| је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, |
| је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са св |
| е знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо... |
| .{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ће |
| , поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се |
| настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти |
| обро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је |
| у, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћни |
| огао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ри Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, |
| е: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у |
| је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} К |
| и, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и сва |
| плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли |
| е јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још ј |
| егде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дош |
| прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија з |
| ван Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ств |
| о да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре вољ |
| се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубок |
| ро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма |
| , нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће |
| ло; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; |
| јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата до |
| чини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулду |
| ачин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: |
| риле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој туз |
| ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко |
| поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Н |
| ио човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Има |
| ла одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отво |
| ...</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чи |
| оред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чар |
| ом....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чиви |
| београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне с |
| тку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му |
| ме некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш о |
| га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред |
| у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, |
| насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никог |
| аји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији с |
| пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, |
| Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, в |
| и јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="1 |
| могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, гд |
| ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли |
| че: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и |
| >За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити к |
| а најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад на |
| гнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, |
| ражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао ш |
| type="chapter" xml:id="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истин |
| гова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Н |
| “ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде |
| и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n= |
| ош боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата |
| вај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А ме |
| сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије |
| и и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побра |
| и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се н |
| спричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам |
| на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору |
| четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити |
| аже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. |
| е му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и д |
| це, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар |
| о било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, б |
| ам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, |
| есела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама |
| ве нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} |
| час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљи |
| а, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело г |
| ну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као |
| алко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и н |
| онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре тр |
| какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Бо |
| ашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један д |
| Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкињ |
| ивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака |
| ог дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и т |
| нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође |
| >Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу |
| ао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с |
| чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачек |
| ајзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, с |
| И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места |
| е погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, |
| обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на |
| о диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао. |
| буди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз |
| а колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије с |
| ако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет |
| ијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком |
| або, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много велик |
| налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију. |
| , али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и |
| Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар б |
| Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко п |
| есто, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још је |
| ју, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S |
| дин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна |
| ог сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанч |
| дожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по м |
| ред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећн |
| о време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици |
| елевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у рук |
| махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p |
| уму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше с |
| какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа |
| на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она оп |
| робом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац до |
| да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap |
| ити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом р |
| опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S |
| Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S |
| , али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у сво |
| му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше сво |
| едини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је до |
| речено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у к |
| анко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем |
| м и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут о |
| у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше |
| џана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по н |
| ана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за |
| ари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој с |
| удети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот ј |
| клети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одваж |
| Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <d |
| аче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела |
| пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше о |
| малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> |
| акву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турц |
| У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранак |
| , почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца б |
| у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конак |
| д било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало... |
| Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: |
| анка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихо |
| већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, |
| Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да |
| на оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Бег |
| све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже |
| а улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем злико |
| се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ра |
| ала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати |
| аном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази |
| т видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутр |
| што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седел |
| ије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један С |
| рзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була |
| у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја |
| на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу се |
| здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је |
| о је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За |
| у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једн |
| дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у |
| деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, ко |
| учка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! б |
| „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="ch |
| .{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци |
| коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S |
| један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а пон |
| /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP |
| id="SRP18935_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрште |
| "119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану св |
| ара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући |
| ожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али о |
| г с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згл |
| авим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и с |
| гла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само |
| шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, |
| ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте пе |
| е знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени |
| " /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је |
| есто су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!.. |
| а потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изаз |
| ци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако мог |
| зу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све |
| па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате |
| и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко |
| шљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и у |
| слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</ |
| у кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође |
| н, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дан |
| т ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Ро |
| уше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га |
| очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „саба |
| n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у ве |
| замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мо |
| ана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станк |
| <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек |
| или у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, |
| ти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, ч |
| о!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n=" |
| ешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгле |
| те скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад п |
| стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме |
| урила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S |
| а, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара бу |
| се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништ |
| вре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Б |
| ла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и |
| } У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{ |
| од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од |
| ослуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} |
| ђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у раба |
| , кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Бео |
| ромоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату пр |
| у мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом б |
| што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рање |
| </head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p |
| кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су |
| одитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад се |
| лесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа |
| је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то от |
| арала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се |
| та!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он са |
| спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а м |
| е.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна |
| робудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</ |
| n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не тр |
| треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори |
| ра је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочит |
| њем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на с |
| поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну |
| чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су |
| јао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован санду |
| ан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић |
| чеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако |
| сле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад |
| аусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је ста |
| е пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен ц |
| тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњаво |
| е молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је |
| гледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесе |
| чини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p> |
| ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало д |
| ачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од |
| Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за |
| ему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, ва |
| д жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се |
| а, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.< |
| ханџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза |
| ле неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, |
| набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун д |
| ла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесни |
| механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде |
| звора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} |
| довољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" / |
| даиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да ни |
| тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш |
| о ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> |
| стави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... |
| ва комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то ј |
| она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је |
| у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га ј |
| је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али |
| и, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глав |
| бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешт |
| џану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.< |
| свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и м |
| ављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума |
| та и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били |
| були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било |
| шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и |
| есео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све |
| вој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње д |
| ли он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а М |
| недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме |
| је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у свој |
| ао бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не д |
| Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{ |
| другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се ра |
| вио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и пор |
| о ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ |
| гатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало |
| : да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</ |
| ...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} |
| велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Ст |
| није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта |
| 136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће |
| на раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду ло |
| Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — |
| а, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да |
| Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци пос |
| породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Нов |
| и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и зад |
| n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се к |
| била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од та |
| убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то до |
| на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од те |
| х задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити, |
| ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је с |
| етоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n=" |
| овори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном п |
| не у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока. |
| руди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и упла |
| на опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога |
| рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре |
| ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је |
| и дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; |
| , па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, |
| а, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копк |
| S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| т.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се ни |
| емо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.< |
| а.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ |
| од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злат |
| ође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између |
| p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко |
| мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту гд |
| скога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врач |
| то се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} О |
| е готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван |
| е и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши свој |
| ...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи разд |
| дине крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин от |
| ма заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> ј |
| мећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцниј |
| с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог трену |
| издаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном при |
| ознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и |
| вог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три зла |
| Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Тур |
| ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на |
| , Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мал |
| сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и доз |
| ска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити изм |
| Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише |
| којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, |
| ко му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из |
| а Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога из |
| /p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли ви |
| па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју |
| „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Ме |
| ж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> |
| сматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било |
| у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и |
| огна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што |
| } Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћер |
| кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој |
| а Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а |
| S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?.. |
| и и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто г |
| ак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} |
| ече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач. |
| и, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија |
| нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> |
| д.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, |
| и.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је пу |
| а је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>М |
| Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом б |
| абија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’н |
| ама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Сред |
| јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бе |
| о посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око |
| ичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни ш |
| ign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једно |
| биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> |
| једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, мах |
| брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав |
| би, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и |
| ано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на јед |
| ту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу.... |
| стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан |
| аћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, про |
| му шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На |
| им што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћем |
| звади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одреши |
| урке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра с |
| >БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре |
| ши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се |
| на пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после |
| рли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата о |
| преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше пр |
| харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да ј |
| марају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе с |
| слонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се пла |
| } Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор доврши |
| јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Остави |
| је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према |
| о је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпа |
| ару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да |
| нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види до |
| к Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а |
| ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог кон |
| на.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела |
| јим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, |
| S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрог |
| а....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није ка |
| , коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну |
| , ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За |
| едан сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, бе |
| <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет р |
| љати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође чов |
| еликој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће п |
| лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} В |
| вак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих |
| тели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаш |
| су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за рук |
| нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и об |
| ледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, |
| p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у |
| је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на |
| о се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити. |
| поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне |
| с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, је |
| } Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду |
| какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, при |
| стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом |
| абаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница |
| ође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио как |
| љка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође он |
| ва и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Беог |
| Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сања |
| весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пу |
| е од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв |
| дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да с |
| пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши |
| Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар |
| n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада |
| 935_C1.26"> <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању га |
| у суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S |
| у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва свој |
| S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале |
| огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, |
| је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га при |
| о и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</ |
| „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из |
| ина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> |
| опили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, к |
| рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком |
| неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју ст |
| друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу ви |
| шавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре дв |
| .{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је |
| стурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?. |
| : ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, |
| апија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за |
| и Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгле |
| сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека |
| му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва |
| уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеј |
| X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ |
| рбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза пре |
| њу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су |
| привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S |
| турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стар |
| } Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се бе |
| мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца |
| има; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чат |
| е!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко р |
| ло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спас |
| урџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука |
| ао наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сва |
| ак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и з |
| погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственог |
| рила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвор |
| едена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коњ |
| дала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен погле |
| стом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну |
| за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се |
| ка: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p> |
| јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срц |
| ома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем |
| м околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он ко |
| .{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч ре |
| <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина дале |
| све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: |
| .{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још |
| ве механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху с |
| ене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, кој |
| још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходн |
| ум како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска |
| е ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од при |
| Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и |
| ка беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</ |
| во веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; не |
| је лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Но |
| и су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, н |
| самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче прич |
| о и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва из |
| ак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су њего |
| љеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“< |
| г рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> |
| а, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и |
| , који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред од |
| један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} О |
| цкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно сп |
| ој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми |
| о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по з |
| овек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисл |
| ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја па |
| небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Мил |
| е као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва |
| ад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислит |
| Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва н |
| ну сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобн |
| Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врат |
| ских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози ку |
| то претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари |
| неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очист |
| ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> |
| ј непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемогл |
| к учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изглед |
| удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и |
| ала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али |
| p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта ј |
| и ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се нај |
| он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ |
| е, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах.... |
| ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Зл |
| вор....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори т |
| град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и |
| у остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + |
| ; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили |
| ледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду |
| чи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђе |
| та да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како д |
| их родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone unit="subSection" / |
| о крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бо |
| место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} |
| веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} |
| е застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени |
| пали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху |
| кири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних с |
| ом су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешки |
| с, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три |
| .{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, |
| кља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из |
| е, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На |
| ом понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Ш |
| јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белег |
| у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспа |
| илојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> дом |
| а се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју |
| осле Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђе |
| ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је.. |
| ој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки б |
| , али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у та |
| се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко |
| ену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је |
| то је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикр |
| од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим |
| амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште углед |
| и у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се |
| у чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претвара |
| Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је |
| вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој С |
| сак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p> |
| хотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном за |
| да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — |
| мах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек |
| ..“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешит |
| обро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, |
| ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потрај |
| Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог гре |
| !...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило п |
| P18935_C1.6"> <head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко и |
| зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно |
| има чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да |
| идети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само д |
| ка склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n=" |
| њака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мот |
| отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и |
| јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{ |
| и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, б |
| а кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} |
| е праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правд |
| ани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се |
| човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и п |
| ма рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се |
| њ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год |
| е у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медве |
| нко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="1 |
| јко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га |
| везе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, |
| големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко С |
| ...</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p> |
| баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Пого |
| ашти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брек |
| је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; |
| > <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца мате |
| рским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да у |
| старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле |
| иној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решет |
| <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће |
| ком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решет |
| p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на |
| аше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, |
| своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и по |
| ра на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да |
| Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p> |
| ане, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ниш |
| рџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО |
| а градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, |
| урџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пр |
| е, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> |
| ти да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда нек |
| џани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> |
| да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само гов |
| на и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ ни |
| у. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која са |
| обе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, ка |
| ...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, |
| сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вер |
| риступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро па |
| еру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо по |
| саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чини |
| сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> < |
| а је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дим |
| разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа |
| ата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доб |
| граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула |
| живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 180 |
| собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — |
| ом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Бегови |
| ћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се ша |
| До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p> |
| ном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах |
| одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну. |
| Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Ш |
| > <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије с |
| у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене |
| па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, |
| сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена С |
| робили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо зап |
| е, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог |
| риликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја с |
| ије умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала |
| да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-И |
| се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од си |
| пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у со |
| уди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и ос |
| е Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале бу |
| и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и |
| не туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да |
| е спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џем |
| се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter |
| и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама |
| е по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај по |
| јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као |
| ају.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Зла |
| отумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није |
| а теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је |
| нићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш ка |
| е и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке! |
| дио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: кој |
| прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати |
| избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само |
| аше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не бој |
| кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја |
| тидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесе |
| започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“< |
| лила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја |
| ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обад |
| и: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се |
| ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{ |
| Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гости |
| {S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још |
| сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно |
| тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и |
| на свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше |
| преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је ста |
| слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} |
| ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде |
| а оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком. |
| морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви п |
| А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да |
| радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај д |
| виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — јед |
| , чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана ј |
| време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, |
| то избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, т |
| е нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и |
| изу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз |
| посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чека |
| були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да |
| наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале |
| досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да |
| </head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и |
| изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочн |
| и: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хр |
| <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и |
| > прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Пр |
| <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да с |
| буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> |
| ла!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стид |
| во спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прила |
| да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, |
| еколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она |
| ему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да |
| ти говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пре |
| — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију к |
| ну?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="4 |
| у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник |
| шије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред |
| Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што |
| ала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског гр |
| трао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиро |
| натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом с |
| јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.< |
| и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за н |
| својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав ба |
| ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је те |
| p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све |
| ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: |
| ти.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се прес |
| о свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгл |
| инила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је |
| воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је пог |
| заше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта |
| ни што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају |
| ак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грех |
| оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа н |
| је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више п |
| исла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли |
| сели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе |
| о могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противн |
| род у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани |
| ешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојк |
| ам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозо |
| ка ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баш |
| рских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И |
| помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече с |
| 6" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опр |
| И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Де |
| сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од |
| орамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је мил |
| 130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, п |
| је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> < |
| ао суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S |
| тео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето пр |
| За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи.. |
| ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш |
| ши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Т |
| .{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" |
| ери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали |
| Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа |
| потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана у |
| ише била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chap |
| ...{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се |
| ити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека ист |
| како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би мога |
| венога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад с |
| не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за |
| стрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега о |
| јао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: |
| нут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекр |
| решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и шт |
| ирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као д |
| , па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, |
| о би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p |
| етке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најп |
| а је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једн |
| ли, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је |
| вара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> < |
| и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао ст |
| кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И н |
| и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Т |
| кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да |
| е од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко у |
| невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, |
| {S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац! |
| н...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах се |
| /p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут да |
| поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу т |
| а један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на д |
| ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: |
| куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Мил |
| ака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав ве |
| у јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу |
| 9" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је мо |
| ="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели |
| лакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски |
| о, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хл |
| ли новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у пут |
| /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми о |
| ="notes"> <note xml:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </t |
| рабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. |
| та не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, |
| в ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али н |
| образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видет |
| ве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их остави |
| ет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S |
| ако јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де- |
| {S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџи |
| рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш до |
| } Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!.. |
| о хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и |
| тпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпек |
| ао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећ |
| д Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и ку |
| доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек |
| ратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} |
| н суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi |
| З ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСК |
| xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном п |
| ти до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само по |
| има може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволе |
| И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекив |
| и не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се вр |
| ак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, |
| х други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и |
| хо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала. |
| потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили |
| {S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запитк |
| том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаш |
| нуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> < |
| ешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће т |
| о носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо ру |
| е наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хлад |
| што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде к |
| !“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> |
| дан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало на |
| онака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једн |
| .... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу: |
| пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Ми |
| чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога |
| тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по |
| о, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћ |
| ез поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и |
| ет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је |
| довољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија |
| к беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је |
| <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завир |
| у.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заје |
| отражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и |
| а.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скин |
| ојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши њег |
| тву се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се |
| ом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају |
| S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутр |
| м сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж же |
| зно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту |
| шици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њ |
| n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио |
| прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на |
| > <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле с |
| ред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Но |
| > <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да |
| лата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да с |
| </p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то гр |
| јој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p |
| , то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није |
| меде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <di |
| јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше |
| и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста н |
| ..{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју о |
| у....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Д |
| а шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> |
| жу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем з |
| искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; а |
| а ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај ј |
| да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по с |
| Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову с |
| ло.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, о |
| зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, |
| Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни о |
| је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и рад |
| д чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри |
| Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за жи |
| је њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; т |
| ебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често зд |
| ла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу |
| -кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара б |
| и да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злат |
| S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замиш |
| осле прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос. |
| ..{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу де |
| ским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопк |
| тао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавањ |
| кону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познај |
| Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио |
| олико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз п |
| кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад |
| ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак |
| она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики ниш |
| у јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Мла |
| бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p |
| ласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уз |
| а ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за |
| и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса наг |
| згубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{ |
| хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецањ |
| е Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова |
| а.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избав |
| .{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону ик |
| нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, |
| ло <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји |
| очеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра д |
| ема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавит |
| се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>Пр |
| ео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... д |
| S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још |
| почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кућ |
| човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{ |
| досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <p |
| њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је н |
| ј сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар |
| диницу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће |
| >Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови |
| Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа |
| ом муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојн |
| иле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућен |
| ли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обраду |
| доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој н |
| видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај ма |
| кла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и |
| била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путов |
| проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR- |
| “ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У |
| head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родите |
| ти: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин |
| владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдск |
| авих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одл |
| Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом кр |
| а сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћ |
| Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на ј |
| ра була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена |
| ра оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку |
| а краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису см |
| ћи Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве. |
| али, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису |
| брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска |
| илојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет вид |
| ило на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — |
| _C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S |
| о било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} П |
| {S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно к |
| личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко с |
| грао сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци |
| о, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После не |
| у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ |
| звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{ |
| „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бе |
| една! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и |
| прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По ро |
| , нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косо |
| а, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао т |
| но доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причањ |
| .{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да в |
| ди који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турак |
| јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као ј |
| само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спа |
| о, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег пр |
| и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале |
| икад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало.. |
| , и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он |
| ,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један |
| и ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и т |
| зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су ов |
| е и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали |
| и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг |
| живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њим |
| н и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити око |
| опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не |
| исам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} К |
| {S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не д |
| арао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена п |
| скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све |
| о је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих гол |
| ли су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а п |
| се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их ти |
| S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може |
| зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога |
| е без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је < |
| тео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце пр |
| „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада би |
| Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и пр |
| и; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најм |
| воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{ |
| ла.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> |
| к што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; п |
| иња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњак |
| а из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с |
| дету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре из |
| је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умр |
| а нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре |
| ем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво |
| чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по беле |
| n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до по |
| ешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Д |
| еће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, |
| од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} |
| 7" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бит |
| капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у |
| м.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој |
| пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од ра |
| је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти |
| ..“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путова |
| сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда изв |
| х гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве о |
| ромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му |
| сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пр |
| } Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: |
| отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш |
| ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо |
| џије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и о |
| упа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чисти |
| ај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва п |
| -Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара бул |
| Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче |
| ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље |
| и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше би |
| замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је ј |
| много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не |
| добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притв |
| а му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „ко |
| препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и |
| у замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата |
| ста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њ |
| 97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају |
| огородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш |
| че, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака.. |
| али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, |
| баџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш |
| ан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су пу |
| и се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле |
| један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша. |
| и: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у |
| г дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам |
| нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче вика |
| {S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га ме |
| шту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који |
| једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао |
| како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње |
| запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} |
| жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће с |
| окак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био п |
| не његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пре |
| : „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. |
| ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „ |
| друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила |
| чила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему р |
| али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то од |
| је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади к |
| огме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Мил |
| и је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један бо |
| Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињиц |
| а и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улиц |
| „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и |
| .. мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке |
| .{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевш |
| се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И |
| идела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за на |
| ем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање пом |
| иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста |
| ах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово |
| ко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако |
| одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд |
| з отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не р |
| Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само |
| ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене кућ |
| ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала |
| ало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго |
| <pb n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да види |
| ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видим |
| итељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Сре |
| је биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше в |
| лом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше |
| су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере |
| ва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је и |
| а је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да |
| и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска |
| ере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S |
| рочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овц |
| од дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златин |
| ко село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} |
| земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђ |
| ="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, |
| зи кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки ча |
| отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво |
| еоград,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су он |
| нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му |
| боту Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За |
| душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао |
| слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само же |
| не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на леп |
| поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене |
| ајлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о |
| механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} |
| ва у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз |
| , преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, ш |
| а као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благи |
| ом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у ј |
| какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слобо |
| напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али |
| <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном зал |
| равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Е |
| е одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из |
| , шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећа |
| ....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог |
| азговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један д |
| Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за он |
| едаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="cha |
| а ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из ме |
| збрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ног |
| ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и ч |
| ше, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво |
| радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у ам |
| } Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда и |
| /p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији. |
| и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10 |
| ерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава т |
| же осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, |
| је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла |
| о-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у |
| суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за мл |
| то за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом |
| рчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јо |
| !..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго |
| примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога нав |
| бићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!... |
| ју, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће. |
| атин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш н |
| се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за |
| ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав |
| родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бо |
| харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се |
| њу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалосније |
| ињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и неве |
| о још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и |
| етку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као |
| киње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где |
| е на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали н |
| ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова |
| Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> < |
| Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати |
| а жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгуб |
| иљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове запов |
| луге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који ј |
| ницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све б |
| јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, |
| јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа ни |
| >XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Св |
| Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је |
| и и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За |
| рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се |
| вални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном де |
| турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати |
| лико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења |
| о утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад ч |
| га мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћут |
| а.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет |
| грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под сво |
| узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ |
| еће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилаг |
| ата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се |
| сле неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над |
| чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш и |
| уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Узда |
| Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта |
| е замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у |
| оњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се |
| ма: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се |
| Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Зла |
| мо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за |
| ора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фу |
| одитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше та |
| е Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <milestone unit=" |
| где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и |
| та ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, |
| , да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неко |
| за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је |
| аница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу |
| м срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо ср |
| (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Зл |
| овак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p |
| /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у мех |
| су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више |
| панке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва кос |
| и туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је |
| ељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати св |
| есу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSe |
| нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања |
| , и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год пов |
| S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не |
| ди....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n=" |
| дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и |
| дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} О |
| “</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начи |
| ше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао брш |
| те и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} |
| <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му ј |
| еме, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је |
| ј руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са же |
| д је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала |
| } Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад |
| у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После при |
| о неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога г |
| удеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n= |
| живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља |
| ај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и |
| уму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у све |
| еже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и |
| у...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина ш |
| ити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држал |
| гству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је х |
| сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорг |
| ве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић |
| а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем |
| и, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку до |
| т доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом |
| о ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступ |
| стина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани вод |
| а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођа |
| е ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се с |
| опашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је |
| ада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је та |
| ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није леп |
| ва.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана |
| и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{ |
| у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе једа |
| ти: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} |
| беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> |
| .{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до |
| један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак |
| к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред ле |
| , да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштова |
| ам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> |
| ље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се н |
| .{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Бег |
| у.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ј |
| ном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злат |
| ила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати |
| /p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.. |
| овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом |
| је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог ми |
| јатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и веч |
| ори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћеме |
| дић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му ре |
| спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи т |
| тири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој. |
| се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радо |
| оје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!.. |
| ам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од |
| испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико ј |
| анче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљ |
| црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше ме |
| очитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Б |
| доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна З |
| лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} |
| ре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око њ |
| ану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану |
| а другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је н |
| јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју је |
| !...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог |
| <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо |
| на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила ст |
| итог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" / |
| све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто ј |
| е је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој |
| јзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задов |
| p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа н |
| џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџ |
| оранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једн |
| сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је |
| И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажа |
| , и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је к |
| булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препели |
| ну иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је он |
| и овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те |
| умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска ра |
| на.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" |
| лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> |
| дано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о то |
| у.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе |
| ма обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења |
| е остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волел |
| ци родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здра |
| ....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благосло |
| омисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у |
| а турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше |
| на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у |
| бли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, |
| е, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд |
| а није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div ty |
| Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима |
| , да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хри |
| м махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим л |
| гледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као |
| ро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу |
| и су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само и |
| у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својо |
| ту.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, |
| ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прил |
| <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из сво |
| .“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам |
| чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може с |
| и, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ниш |
| аш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклет |
| то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p |
| ања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <div type="chapter" xml: |
| каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре |
| ајбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Нај |
| еде на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа к |
| ко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова н |
| ро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто |
| све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах |
| ли га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња о |
| еситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="1 |
| ој кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце м |
| ић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим. |
| на задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p |
| „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче му |
| 0 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за њег |
| дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика |
| очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас |
| подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић |
| “</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Бе |
| но и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код |
| главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потур |
| угог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Сок |
| Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све |
| е уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена С |
| -Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Бегов |
| о читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се та |
| ез другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли. |
| требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без дру |
| <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: |
| ку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду |
| сти, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом |
| S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао |
| стова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се |
| бу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{ |
| пустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> ра |
| аџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису ч |
| пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, |
| тало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону С |
| за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дет |
| смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништ |
| ?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћ |
| ли; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах тр |
| живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па н |
| и се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половин |
| ен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде с |
| икну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврт |
| ети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти |
| зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви |
| } Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај т |
| ада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не |
| ри да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да |
| ти:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме |
| т седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и |
| је све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> < |
| јка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прост |
| уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Изв |
| д својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама од |
| {S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је |
| као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дођ |
| догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душ |
| ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој! |
| сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га теши |
| а много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} |
| што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати |
| њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три |
| Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Ст |
| и беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на ар |
| еде је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злат |
| ан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док |
| на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта |
| мноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северн |
| у.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну |
| } Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо свој |
| ита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта и |
| не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро |
| ка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Бе |
| е била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и после |
| у напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај раба |
| е, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к н |
| дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан |
| жан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" / |
| неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо нар |
| едва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није |
| ашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом |
| “ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, н |
| поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, нова |
| азати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва? |
| , па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запит |
| на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже м |
| оножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је |
| сту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти т |
| ој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој п |
| ко малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме |
| о чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га з |
| , да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како ј |
| огло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџи |
| ешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говор |
| > домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беш |
| овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у ру |
| ј рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва |
| беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Њ |
| ци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој к |
| је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко |
| родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „ |
| а...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се у |
| ла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе изл |
| али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на про |
| вором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани |
| > <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску |
| та најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али |
| механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и д |
| и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, |
| лата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџа |
| боде коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он з |
| ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бе |
| н се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и |
| а једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злат |
| ени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има п |
| чевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке д |
| абаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рек |
| а му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса она |
| анку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оно |
| овак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је б |
| о га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је |
| Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио |
| и Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролет |
| није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> |
| и чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном не |
| ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвеље |
| аше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, |
| је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јут |
| ј месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом. |
| и, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И ни |
| ајвећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облача |
| сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћиле |
| попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесник |
| знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све |
| м одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живо |
| ла старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, за |
| {S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци зароби |
| ити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| {S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ј |
| оба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми |
| Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере |
| ичка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицал |
| Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају ш |
| се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Н |
| е.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом та |
| им врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!... |
| е крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим кошту |
| а и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време нос |
| војој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов гла |
| p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није |
| би Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</ |
| о се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „ |
| ео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: |
| је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одго |
| ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак |
| кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се к |
| ити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — |
| /p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p |
| Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и С |
| >Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је С |
| да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још |
| ад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једв |
| сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Д |
| на уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у |
| ...</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла де |
| а је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се |
| у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се ш |
| , још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом |
| мео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру |
| Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп б |
| а ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“ |
| је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> |
| да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један |
| !...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се про |
| о у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> |
| .{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је |
| енула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> |
| чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Зла |
| оју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључ |
| е хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не |
| Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p> |
| ли се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела |
| } Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на |
| де год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојк |
| ан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена |
| рихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S |
| остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p |
| ије без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај чов |
| ..“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лак |
| у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n |
| вак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?. |
| пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину |
| ђе му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> |
| кају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Ка |
| тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори |
| бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе |
| апрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље п |
| се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно о |
| обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Ср |
| ре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће |
| град и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то |
| они...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу |
| подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од |
| ку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се |
| две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n |
| е....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговар |
| која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше д |
| су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако п |
| {S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Ј |
| } Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међ |
| овак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!... |
| дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је узд |
| олеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упит |
| зу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{ |
| урчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су |
| на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало |
| његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо |
| и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била т |
| а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ов |
| ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије |
| емер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дур |
| нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он ј |
| ршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост |
| та разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је |
| дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ |
| е у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџ |
| дало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени |
| ли се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пр |
| е преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Ду |
| ј исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Зл |
| била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обу |
| добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и при |
| намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је н |
| {S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском је |
| p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, |
| Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевк |
| а обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој ч |
| столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и гре |
| ше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упа |
| беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} |
| тарински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто |
| ненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта |
| хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање |
| тела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ |
| цом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То |
| гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача.. |
| кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> |
| овори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>К |
| морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђун |
| } Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну м |
| Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је уп |
| : „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само те |
| <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита |
| лата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго роб |
| ати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада бил |
| авала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш од |
| ни су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се |
| мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — нај |
| једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су |
| а туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрт |
| <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући с |
| Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам изда |
| — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p |
| ли ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не зна |
| S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач.. |
| Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} З |
| ика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да |
| изну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, |
| уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београд |
| е причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како |
| кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} |
| ад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потур |
| n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође |
| Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим |
| ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је п |
| еханџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како х |
| Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа |
| ту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чо |
| буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао с |
| ручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, |
| рци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну |
| ца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све д |
| потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни ч |
| та у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Ад |
| као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на св |
| на Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат |
| како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је |
| и рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где |
| ка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше |
| Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окр |
| ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ |
| ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга |
| е дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и с |
| мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, гот |
| овац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен в |
| ика ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништ |
| {S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељи |
| метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко ј |
| и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непр |
| реврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> неког |
| вањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би < |
| анемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задовољи |
| се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку к |
| ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод про |
| идимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим ј |
| ше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу |
| о сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше лег |
| и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе оч |
| p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што ш |
| ао опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болеч |
| Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају. |
| н он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као |
| {S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p |
| ном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомил |
| ат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништ |
| не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија |
| пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> са |
| глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас позн |
| друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка |
| дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се |
| близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж за |
| S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се |
| озорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> З |
| <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и р |
| ....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био |
| ко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, бра |
| и. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен ј |
| на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му бех |
| слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ неви |
| p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> јед |
| ану, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издв |
| Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се п |
| млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица о |
| а чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вич |
| че, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у на |
| , она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој |
| робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу |
| сту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху. |
| >Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио |
| умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>М |
| > <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газ |
| вор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача св |
| </hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ |
| пресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од ме |
| воту коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> < |
| енски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јо |
| као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стоја |
| тог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како |
| p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше |
| овека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси ви |
| <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из башт |
| а, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало проји |
| еље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С раба |
| радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову ве |
| дитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“< |
| оде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито г |
| ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад |
| и, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути |
| -бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили с |
| у, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли ј |
| ћем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду дол |
| нке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Бег |
| и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је б |
| .{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуч |
| тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, а |
| и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да |
| рбин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и заба |
| за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то |
| , да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана |
| ..“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду п |
| ене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасе |
| И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{ |
| ету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, |
| , њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прил |
| : „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата |
| .{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе |
| ела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> < |
| је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... |
| ај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером п |
| се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата |
| ашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} |
| ске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допуст |
| ; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p> |
| варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда |
| лије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте |
| и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто с |
| Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад ј |
| ио ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Види |
| .{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једн |
| д његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{ |
| аџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче п |
| .{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он |
| Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату |
| pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“ |
| у.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тиц |
| дао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, |
| отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и |
| г дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост |
| ли Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Д |
| <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зида |
| и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушк |
| за да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула зв |
| еме Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли наро |
| има ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису |
| пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и |
| к је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погле |
| ивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Н |
| рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div typ |
| а друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некак |
| му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> |
| својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У |
| риложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети. |
| але — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} |
| а челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до |
| , беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити к |
| а, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSe |
| n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} |
| го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем |
| ком.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шт |
| ка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не |
| у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} |
| времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувен |
| је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{ |
| ија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и |
| де, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Р |
| ули у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, |
| ста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <di |
| : „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак св |
| ап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати |
| од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет до |
| тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити д |
| анску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли род |
| децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле |
| у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У |
| то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спава |
| коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицо |
| индерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} |
| 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На ј |
| о: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи |
| ање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко- |
| рко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запев |
| родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним? |
| роз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запит |
| вело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека |
| з бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој |
| један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} |
| 8" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баш |
| ваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљан |
| уруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </ |
| ..{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега |
| бру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт |
| едну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слаг |
| и двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских |
| ишта није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођо |
| уђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се к |
| ож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — дв |
| " /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се |
| дну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчи |
| најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши |
| познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страх |
| у дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и г |
| човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за јед |
| же боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијск |
| им узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне |
| у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав |
| S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: |
| куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали д |
| осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комш |
| а и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза т |
| ка кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија |
| ади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико м |
| акри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и ј |
| ула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а ка |
| ад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Миса |
| доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му |
| ли, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су |
| ас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци бео |
| Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирк |
| у....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решет |
| речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потр |
| >У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђ |
| дела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, до |
| а окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „ |
| :</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S |
| ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног добр |
| е не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било уза |
| поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... < |
| ше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и б |
| е под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не чове |
| е, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који |
| нула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштова |
| ову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а гор |
| /p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је |
| Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест |
| сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души |
| } За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долап |
| ош ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што |
| че вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Д |
| како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле |
| је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одгова |
| обана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година |
| дијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{ |
| таро рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је вре |
| {S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Бе |
| ку....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат ње |
| ћи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, провири к |
| а си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време |
| ше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина н |
| е мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко |
| је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој ку |
| у тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас понов |
| лојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао |
| ару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Бо |
| лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p |
| ула.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запит |
| у кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата |
| је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, |
| ала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| о Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> |
| 1.13"> <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} |
| ћном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била к |
| адост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезвер |
| е око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јаха |
| паса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе |
| како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и н |
| <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога наро |
| оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и ра |
| е златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле |
| так дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n= |
| баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit="subSectio |
| " /> <div type="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n="IV" /> < |
| " /> <div type="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> |
| Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово р |
| здрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, п |
| , да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има б |
| чито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у ве |
| зи твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се и |
| својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним че |
| росто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Зл |
| проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде н |
| ла с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> < |
| де Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је са |
| екаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" |
| ad>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, |
| са, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обуј |
| урџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као |
| , она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач ј |
| јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој |
| и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; пров |
| нина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, с |
| реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто к |
| ленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако |
| свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гро |
| беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на пи |
| говића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, ча |
| механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је ј |
| се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Д |
| ина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али с |
| апита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да |
| ућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — |
| од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало |
| ћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрск |
| ао срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Зла |
| ла права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену ле |
| очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколик |
| бана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана |
| едом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} И |
| нка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин п |
| грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али ч |
| којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и |
| и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави ј |
| је разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb |
| да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је |
| p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча |
| {S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешт |
| уши паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на |
| иле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} А |
| ошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу |
| е време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко р |
| одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу |
| Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадниц |
| еше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељ |
| нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И |
| “</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове оста |
| ата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Д |
| ти: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p |
| , беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић |
| Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не ис |
| очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско ос |
| вика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је |
| је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што |
| <head>XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могл |
| обише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Ду |
| лико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче |
| и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бе |
| аш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були |
| знавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете |
| је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он |
| ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромн |
| на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала |
| „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је и |
| ...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па в |
| је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај |
| овом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према |
| и јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; п |
| е разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и о |
| ти своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ћ |
| други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Он |
| а, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то вр |
| ко као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па |
| се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко |
| ше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само јед |
| и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обуче |
| {S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче при |
| ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани с |
| бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа |
| го запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара |
| она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно. |
| премила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто за |
| .{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме уче |
| живи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, д |
| амо се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Ч |
| верише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је |
| а истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и он |
| Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је |
| ти.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је З |
| знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Ме |
| богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја зак |
| у Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да ј |
| није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим шт |
| сом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није |
| едњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска |
| ивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спре |
| м Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што |
| томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год |
| старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој |
| Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да доз |
| .{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила.. |
| завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Бо |
| Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она к |
| ј јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива |
| замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитал |
| дбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она |
| имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџа |
| ече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље |
| на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, |
| о даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево |
| </p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела |
| авежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђ |
| о рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у |
| тну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се с |
| лах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи |
| pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушн |
| урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах б |
| ј, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оц |
| е било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; |
| м, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала пр |
| вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пал |
| и можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти з |
| и: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати |
| у Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{ |
| појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког |
| мити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати |
| , крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко до |
| ој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> < |
| д видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно |
| и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било запов |
| е названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злат |
| ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше д |
| уке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, |
| лела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Је |
| тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође |
| иле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спрем |
| то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила < |
| е правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапил |
| врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{ |
| </p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још б |
| нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстим |
| > <head>IX.</head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањено |
| Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи |
| етлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла |
| 2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мра |
| Section" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и д |
| ти пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све |
| <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </di |
| ли да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од |
| е и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се о |
| ила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за |
| д је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је |
| n" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Бег |
| е зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женит |
| дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син |
| џана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било |
| оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то З |
| ати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стар |
| ака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} |
| породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, ра |
| виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве бит |
| јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шар |
| бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом |
| од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о |
| це нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се ро |
| етво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, |
| аку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара |
| немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора |
| } Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном бр |
| д је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, |
| .{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дркта |
| оле...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... |
| дина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним |
| рцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српск |
| 8" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још м |
| није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да |
| воле, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, |
| скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље |
| Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек ка |
| +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био |
| кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала ј |
| богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљ |
| удније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало |
| шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој |
| <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се п |
| јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је раз |
| мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага н |
| харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем |
| околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла |
| мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао |
| , мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодн |
| а узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколик |
| у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повече |
| ца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка |
| Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа |
| лену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако нака |
| поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских |
| — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!.. |
| ">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на ле |
| к.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— |
| испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски |
| аше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некакв |
| е човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из он |
| ош лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обраст |
| у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном.. |
| .</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају гд |
| зи на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беш |
| > <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли ш |
| робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној ж |
| на и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долаз |
| је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, |
| урски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је |
| што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповед |
| ојом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим |
| ијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, ч |
| у.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi> |
| паком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јуче |
| у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду |
| то му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу |
| ом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим ода |
| ованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше |
| тељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... н |
| : да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија |
| > <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да |
| у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљај |
| “</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнуре |
| ан непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли ј |
| о, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариг |
| то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: ка |
| у....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p> |
| и.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S |
| ас једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на ко |
| уша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Ми |
| а месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово |
| једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, |
| сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притв |
| ође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило с |
| а, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Зла |
| Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p> |
| ита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли исти |
| ?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и |
| а не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла |
| допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{ |
| <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се за |
| ких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута... |
| ипознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаес |
| и у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За ти |
| S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и аји |
| </p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и з |
| урџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред |
| еђу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав |
| мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да го |
| оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p> |
| путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије |
| , борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопиј |
| росто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <milestone unit="subSectio |
| за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас |
| он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb |
| ети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молит |
| у, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се т |
| ар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p |
| а моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црн |
| апита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па |
| ече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаило |
| беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија |
| љуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} |
| ја очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих |
| урчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу. |
| Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак |
| ом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, |
| е бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Беог |
| t="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху су |
| ота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, н |
| видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну ни |
| то год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану стар |
| рео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се |
| истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да |
| н соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p |
| ска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издад |
| да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде |
| ај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурму |
| га! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели |
| за леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор |
| м?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, ка |
| из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мал |
| а самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога н |
| ећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим |
| чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су бил |
| ру али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ов |
| н никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да |
| , докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба на |
| је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи |
| ревртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} О |
| није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке |
| намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку |
| је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој стр |
| радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене |
| } Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је с |
| петљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај |
| је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Та |
| на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства |
| ше и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене. |
| ку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био |
| , или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколи |
| „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи |
| b n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, |
| етак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</ |
| зимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је |
| преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не |
| њак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родит |
| ј мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кра |
| и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по д |
| више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште м |
| оју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала. |
| ог отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у с |
| а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Бо |
| А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се |
| и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народн |
| је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај ист |
| у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, |
| ој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и |
| о у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу |
| ви, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> |
| ао да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је пос |
| идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко з |
| н Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану за |
| мер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и |
| утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за б |
| џија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали.... |
| ани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледа |
| латини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко |
| вићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопи |
| и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говори |
| n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта б |
| едан пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет башто |
| дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрада |
| воје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја |
| с, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то |
| есе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пу |
| .</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— |
| што је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је |
| бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак на |
| о бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да вид |
| што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај раз |
| чно дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> < |
| јко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и трекле |
| поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се ов |
| о је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове ку |
| с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и п |
| е главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, |
| ати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, |
| крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мал |
| ид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, с |
| не му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ћ |
| век.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 год |
| мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> < |
| та је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали о |
| био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p |
| рада у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати |
| Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином |
| омислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек |
| у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни |
| тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати |
| хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече св |
| тована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се |
| ог Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Б |
| је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чу |
| ражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p> |
| али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто пом |
| глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити... |
| а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харе |
| <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко |
| о је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она |
| речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуља |
| вештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и прич |
| е, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су ода |
| ојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је |
| .{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке |
| овче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и |
| ећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су |
| дских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И с |
| и послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу те |
| је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуд |
| раком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Ми |
| или.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитива |
| исливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је |
| пала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио |
| о <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За т |
| ј, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни доба |
| еше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и рас |
| се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања |
| ана.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витк |
| раја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и о |
| а механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног |
| родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких |
| еху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као д |
| излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши |
| гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрк |
| ењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је о |
| и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена н |
| {S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје |
| на је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, |
| па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бе |
| у руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на у |
| „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне |
| у реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба оп |
| је, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се в |
| {S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добр |
| по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и т |
| /p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> ш |
| ор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за чита |
| те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делигр |
| зостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај |
| омак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши вел |
| у, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у |
| Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касар |
| .</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрст |
| кта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи о |
| 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; ал |
| >И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему с |
| вати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> < |
| за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то н |
| } На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не |
| пије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ј |
| е Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала с |
| скупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су с |
| оград пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један |
| ају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је док |
| ван Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану |
| леда у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита с |
| {S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погл |
| оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и |
| ована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</ |
| ла.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" |
| доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што |
| еши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао |
| ....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да |
| сприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сн |
| ату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као т |
| ла само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је |
| је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија вра |
| " /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <mi |
| моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах |
| одељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чоба |
| р и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| је видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Бли |
| <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја |
| Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђу |
| речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбу |
| ју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио |
| довања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић |
| ће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак гл |
| >Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{ |
| је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила |
| уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу |
| а.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак умо |
| војим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха |
| подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p |
| екла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе и |
| а и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, |
| тавио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и п |
| ао да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче зан |
| — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала |
| урчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“< |
| сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час |
| p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... |
| ре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата. |
| урџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Ку |
| у газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од те |
| , поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање п |
| е Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало |
| утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведе |
| ен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у бело |
| ткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му тол |
| мо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца |
| о јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху зак |
| а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост |
| була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је |
| ладог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће |
| отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето |
| упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} |
| ене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Зла |
| јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и за |
| ље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси позн |
| као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ов |
| ицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола |
| м и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче пали |
| ако ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!... |
| м српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за ру |
| да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са З |
| одила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претвара |
| доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} |
| дели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишу |
| на беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S |
| ко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале |
| </p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Д |
| је могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врд |
| ече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допал |
| вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је |
| рано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није к |
| траше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, |
| ли су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика |
| е могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му |
| е тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрс |
| ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакрије |
| д ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Ста |
| су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живел |
| отурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије |
| ратом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Ста |
| <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што |
| на је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — т |
| алик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} |
| је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Меха |
| } Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто п |
| ли се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја |
| анет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као пр |
| ком осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као |
| јна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S |
| >Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А |
| к над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} |
| сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај |
| оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола |
| } С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изглед |
| екавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног |
| Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедо |
| /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и |
| 6" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим с |
| олазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата |
| p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да ј |
| узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за |
| и га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време с |
| Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да |
| запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: |
| ао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“< |
| хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај |
| и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, |
| и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та с |
| по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети |
| ста чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору |
| >Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде |
| <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му |
| Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка |
| уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је г |
| икову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, |
| је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на у |
| му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тре |
| утује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да |
| у само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана ра |
| Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа |
| b n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му рук |
| p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи зас |
| творио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и туг |
| о један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао и |
| арали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође |
| могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му |
| е тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме м |
| ом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима |
| већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где |
| нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили |
| обар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жив |
| му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко о |
| вао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљ |
| тра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ |
| иградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висо |
| сницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учиниш |
| се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као баја |
| је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} |
| ивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошл |
| обова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београд |
| су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они св |
| ад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми |
| </p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p> |
| алеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chap |
| , којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад ниј |
| че руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да |
| би овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> |
| и из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотр |
| што турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p> |
| >Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злат |
| ој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и ни |
| оју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> |
| ве остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати ст |
| најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изг |
| биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и вид |
| о у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија |
| роје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласо |
| Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>О |
| анко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, |
| ешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону |
| ад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше |
| тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p |
| ?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана |
| угла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват |
| аробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, прокле |
| етлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавда |
| раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српс |
| на.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у |
| ису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претва |
| p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} |
| ..</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, а |
| е су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{ |
| о, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Ум |
| ника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог вел |
| а што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио |
| чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем бе |
| повима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} |
| р.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгл |
| зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> |
| Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо |
| , Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> прек |
| сног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд оша |
| о, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, |
| итаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: |
| њица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је зд |
| ву.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да |
| ати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати к |
| зда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: |
| то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да с |
| тован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном |
| да ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо |
| баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули бео |
| ојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Мило |
| </p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичнос |
| ре ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младоже |
| аде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујем |
| у кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра |
| </p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она |
| n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из с |
| е преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> |
| лике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одгов |
| а Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пре |
| шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже |
| ечи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и |
| ен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз |
| ек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на |
| Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала |
| ету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — к |
| а то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко |
| беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе |
| и своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид |
| ти се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа н |
| ату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођ |
| леда га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се за |
| ки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут |
| .{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва ј |
| <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојем |
| , само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јад |
| озговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помо |
| , полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде д |
| .{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом ви |
| беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива |
| наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чу |
| бавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злат |
| угом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Нова |
| руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, |
| а, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу м |
| .{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак |
| ладожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по |
| таје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћ |
| године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се |
| обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико ра |
| а је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико |
| ше.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него т |
| метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише |
| брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море д |
| а одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путу |
| тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њ |
| слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња |
| Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ј |
| иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџ |
| је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа |
| ле рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође |
| а грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али |
| "101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара |
| пи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та преп |
| осело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <p |
| ви пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац бо |
| пи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи изл |
| е на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, |
| љена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово једи |
| ше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут |
| шина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни |
| сенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје род |
| опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао |
| извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде... |
| с „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима ту |
| пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n=" |
| јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" |
| Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко |
| њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, д |
| дитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да доби |
| ку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је |
| ашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он |
| оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живот |
| не, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се |
| латин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан на |
| ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд гд |
| а!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћ |
| рно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од с |
| поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86 |
| арој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и |
| час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљ |
| анила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован д |
| тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава карт |
| к прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све ш |
| ричао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>Пр |
| ком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како с |
| b n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запи |
| /p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најд |
| меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана |
| може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска бив |
| а час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" |
| их.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Тур |
| стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу |
| /head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је о |
| идела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим с |
| иде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} |
| је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} |
| н пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ниш |
| огу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: |
| златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседај |
| а одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви |
| џана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро |
| , извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати |
| киња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с |
| , као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут сто |
| акве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оста |
| кве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао |
| а одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по д |
| сушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше |
| и испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу. |
| обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени |
| шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одраста |
| ...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одм |
| богатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло ма |
| е; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамти |
| замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад |
| је друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је |
| оновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p |
| знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски |
| Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она св |
| и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он |
| сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме |
| бол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скад |
| и два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, |
| ше <gap unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибо |
| ста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду |
| женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" |
| овцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр |
| шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Но |
| ли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му |
| ав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се |
| руди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је би |
| тавили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим |
| } Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви |
| и ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и му |
| пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како н |
| есио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио |
| Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све |
| на у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико |
| , погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео |
| и, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, |
| Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мар |
| ако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="c |
| орала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9 |
| ко осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обо |
| о познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те стр |
| мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спа |
| ру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој |
| ио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки ни |
| им жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окре |
| јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан р |
| је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џ |
| у!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родите |
| сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зор |
| по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и позд |
| вала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није с |
| киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n=" |
| та нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десил |
| у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, |
| ва као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станк |
| аку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли доб |
| ве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била и |
| Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један в |
| стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" / |
| уке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махн |
| јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београд |
| у, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београд |
| ем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара |
| долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћош |
| дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре |
| е Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, |
| чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у б |
| >Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста |
| ке али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> |
| ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Б |
| вори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила |
| тован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево |
| ан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> |
| ну столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и г |
| а, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпал |
| ре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас |
| ..{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за сво |
| одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p |
| је, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, пр |
| по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="17 |
| ј се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се с |
| } За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за рук |
| да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све |
| <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нем |
| познатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, |
| иса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ ср |
| срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на он |
| , морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узј |
| {S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турск |
| ...{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује |
| ду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу |
| е куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај ма |
| аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили |
| зјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Раши |
| ко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па в |
| ори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао |
| pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</ |
| рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид |
| ра бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он |
| , није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим |
| .. већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у |
| град мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколик |
| т заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала |
| е заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се |
| рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Мило |
| ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Л |
| мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, ш |
| !...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћ |
| ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, зн |
| во ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Б |
| кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ пре |
| е Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ прове |
| е он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то |
| различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су |
| а врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од ап |
| тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После |
| е у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније уз |
| шта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и т |
| улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнс |
| старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београд |
| аџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред |
| но големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко |
| Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко мо |
| је кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале |
| и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S |
| а времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчув |
| да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом |
| подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палил |
| ци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак н |
| Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија зап |
| ена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближи |
| ан пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд |
| Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју једи |
| ,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хри |
| ало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једн |
| „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми |
| биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко |
| и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у |
| дан дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колик |
| ио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“< |
| иделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је |
| оше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући |
| .</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори |
| > <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе |
| е чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које |
| а чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баб |
| ве што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и |
| припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио н |
| полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин ку |
| мисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шт |
| скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељ |
| о онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је |
| напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један о |
| у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S |
| га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодм |
| а спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један |
| врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он |
| натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудно |
| шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окован |
| асним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које |
| Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Је |
| а испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљен |
| је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати с |
| какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој |
| ашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: |
| улабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к |
| беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лиме |
| ам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тог |
| ; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се при |
| и, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, при |
| ид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су |
| <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што |
| дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како с |
| механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и ме |
| х, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли |
| се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати |
| ри Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од стр |
| од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође |
| е, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и |
| шкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Изб |
| од Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запе |
| евајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну |
| У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и |
| ко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и р |
| лики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду |
| , док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах поз |
| ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" |
| воре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџи |
| очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом |
| мадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му |
| многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само |
| "155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни же |
| i>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрма |
| p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти цр |
| и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још |
| и није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад |
| нице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој до |
| извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S |
| ила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута вра |
| “</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap |
| усте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто д |
| жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и пос |
| ре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том су |
| измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или сти |
| прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш и |
| рку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича |
| ...{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, посл |
| ави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да |
| за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type |
| у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бел |
| како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Зам |
| и; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на п |
| говором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџа |
| ; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја |
| ше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена |
| ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није д |
| ицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Д |
| ешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кесте |
| Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, |
| екла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојк |
| о често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад |
| или, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они ка |
| мела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћеме |
| ку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} |
| д је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мем |
| и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <div type=" |
| њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То ниј |
| лате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цвет |
| а празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове мате |
| ексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да |
| но што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце |
| о изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградски |
| уна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или |
| <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, с |
| ијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Ср |
| разима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље ви |
| т; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави |
| ко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.< |
| гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви |
| које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога |
| а се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а |
| а одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била ви |
| о наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши |
| аве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер |
| јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата им |
| , али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избави |
| аробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва |
| ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и |
| е су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице |
| ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изо |
| а по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледају |
| јахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, как |
| роваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти |
| ког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} |
| извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко |
| е церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла о |
| даје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, < |
| е да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара |
| је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злат |
| } Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| сти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у гл |
| <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата испри |
| ч.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била не |
| уде.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, |
| .{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу стра |
| је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био. |
| ; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из |
| та избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад М |
| одили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни р |
| /p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и јо |
| очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати |
| , само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрк |
| ке улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му |
| иста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба |
| а....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад с |
| ратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни |
| ?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине |
| ло пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће |
| једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Зла |
| ела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S |
| ице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорел |
| наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замис |
| !{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукам |
| бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И |
| ало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим коза |
| већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му с |
| у.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила во |
| а склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али т |
| дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете т |
| арали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.< |
| то је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада м |
| "95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који |
| n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једи |
| сео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаник |
| је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако г |
| Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад с |
| ли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нис |
| змем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их |
| , упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су п |
| м, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> |
| у је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се ни |
| о више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и за |
| времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити њег |
| на, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га з |
| оји је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Бегови |
| ..{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она.... |
| итати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих |
| богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; |
| ко: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој кака |
| је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету ш |
| S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обве |
| а.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему д |
| И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је М |
| није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам мог |
| ревртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а |
| им окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на < |
| вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, и |
| а даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на сви |
| } Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе |
| међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} З |
| „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дур |
| Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Зл |
| разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је о |
| ша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали |
| ојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n |
| p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој |
| } По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне |
| аше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да |
| наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да |
| на река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достаја |
| је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао |
| ри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгл |
| зађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене п |
| о.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запи |
| Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој неш |
| е беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да |
| ашту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу.. |
| рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Бегови |
| Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се н |
| је видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа |
| ој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног зад |
| и своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љу |
| еоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеос |
| ући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана |
| ате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од неку |
| ут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </d |
| то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти н |
| то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, |
| , спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу |
| куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан ј |
| а брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женск |
| да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли па |
| и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом |
| им гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече |
| тељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....< |
| , јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, |
| што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури< |
| олеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај ч |
| велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерн |
| ало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахн |
| .{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле св |
| _C1.6"> <head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозг |
| ије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме |
| да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он |
| стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, та |
| сирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S |
| м биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> < |
| ата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А |
| "129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не |
| ог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понуд |
| тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и так |
| олико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дур |
| богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом гото |
| из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и по |
| а; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правд |
| : „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити. |
| танко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n= |
| лојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која г |
| каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула |
| по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео |
| Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо то |
| уше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је ради |
| златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата из |
| а зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхта |
| , и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју т |
| адовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је с |
| 00 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од |
| лена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да |
| сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла |
| жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чу |
| полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стига |
| ку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У |
| шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S |
| казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетв |
| мохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак р |
| ..{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надуве |
| ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог |
| {S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Ја |
| ован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{ |
| му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао |
| ата.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S |
| иде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ б |
| ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџиј |
| вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све ш |
| љу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон ка |
| лату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз со |
| > <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; |
| руну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео |
| ме, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — го |
| ежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit= |
| во весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два |
| је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на |
| p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем пови |
| едну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“< |
| зговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег р |
| а....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, |
| ву и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До н |
| прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сут |
| ана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату: |
| чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p |
| створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матер |
| е Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, |
| ше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим го |
| инства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленови |
| ас размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка |
| све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Раши |
| ено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет прет |
| толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени. |
| нствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је ску |
| >И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубо |
| .{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} До |
| хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се |
| ку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <mileston |
| .{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к |
| од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгов |
| , — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети |
| а је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала |
| души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му |
| Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина. |
| були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је г |
| у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој |
| p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p |
| ича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ј |
| а, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог м |
| уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само и |
| Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало |
| о је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један |
| сли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле М |
| рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу. |
| кад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" |
| ав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што с |
| аретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S |
| > <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" / |
| обљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео г |
| о му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав п |
| наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м |
| е стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница |
| развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће мн |
| и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и |
| гатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} |
| на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда |
| {S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа. |
| ало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо ок |
| ти....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну |
| мали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахил |
| и, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девоја |
| е праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан |
| о што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста б |
| гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несре |
| тну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, б |
| комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> |
| кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућ |
| рља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли |
| млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му |
| гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту |
| путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код јед |
| плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајд |
| у особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</ |
| > сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; ви |
| абављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „хану |
| онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечове |
| е млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини |
| диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије |
| S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се б |
| рлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна |
| у цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толик |
| XXI.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], |
| се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кућ |
| конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они с |
| к до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Боле |
| искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} |
| Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог |
| ој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb |
| више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву н |
| свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљи |
| купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио |
| и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговара |
| p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао |
| ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар |
| Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека о |
| а у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју с |
| S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" |
| какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је |
| био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{ |
| в као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се д |
| о; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на |
| ла ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата н |
| ико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенич |
| ети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се |
| а жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комш |
| светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могл |
| ове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се ма |
| н дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, кој |
| помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж ж |
| еколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем... |
| стала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, а |
| комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је ни |
| де испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку х |
| хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћа |
| За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени баја |
| хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> |
| рају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и н |
| ку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор |
| и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и и |
| бучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако |
| џије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они с |
| промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату |
| узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле по |
| је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек |
| емиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} |
| Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поус |
| рпске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и не |
| макла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обази |
| ала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њи |
| онекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју же |
| скошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до |
| ећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придрж |
| и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је с |
| ашна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно |
| знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Од |
| рио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџи |
| ахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" |
| јко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Злат |
| стељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало |
| ="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле |
| > <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би ба |
| у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они наум |
| ана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад д |
| n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на н |
| прти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским у |
| ном.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумад |
| шње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} |
| /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, |
| .{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="1 |
| } Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек |
| трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он |
| ади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} |
| ог човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе? |
| аље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Бо |
| ле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше |
| " /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори |
| е старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} З |
| о чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Ник |
| није и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клону |
| а; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака... |
| својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов ра |
| ује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} А |
| у у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} |
| и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парч |
| огледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није |
| у су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако |
| гово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: кл |
| пустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полаган |
| погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене |
| ече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошу |
| рт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по л |
| рка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, пев |
| руштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра ра |
| па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну бл |
| о београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајки |
| ер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори |
| њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опа |
| ној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јаг |
| анчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ру |
| ати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја с |
| оли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p |
| , да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите о |
| н шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле св |
| усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади се |
| ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим проти |
| закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеј |
| кињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалосни |
| пкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и не |
| ом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, |
| се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче с |
| ху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароб |
| рваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада |
| ата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен |
| комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаш |
| {S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Бегови |
| одитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост |
| весео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао |
| је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја ја |
| мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Ј |
| им истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, кој |
| речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као гром |
| вај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова |
| оје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши |
| па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он |
| е, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жен |
| је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и пос |
| а кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то |
| какво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} В |
| лата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џа |
| умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> < |
| ко се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замис |
| ојом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комши |
| оје изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек |
| м хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут ца |
| у скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из н |
| ом крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тава |
| , како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шт |
| право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да |
| а муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она по |
| акојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет д |
| дан познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови.. |
| ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав х |
| пу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад |
| : да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој |
| Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добр |
| ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару бу |
| ружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крча |
| е у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у кон |
| ије требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом с |
| шао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сва |
| на тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ов |
| је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се |
| ом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени бр |
| прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Ст |
| одинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкч |
| нце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту |
| тра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда дола |
| жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младо |
| чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и |
| адскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Вр |
| о народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Мил |
| челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле н |
| њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> |
| } Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугуј |
| се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што |
| погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам х |
| овом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену оп |
| једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по |
| е рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом |
| а за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог к |
| ињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова б |
| >Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, сам |
| ати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли |
| <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Зл |
| акиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и п |
| едан буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри. |
| дину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње ко |
| ме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани |
| памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При ре |
| их се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, |
| обани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима |
| несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим |
| ележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име |
| свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три з |
| ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, |
| ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити.. |
| је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Ту |
| и са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по с |
| ним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла д |
| вну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало глав |
| ји су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан |
| а се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинст |
| илојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја |
| гову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, |
| .</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо |
| одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се ра |
| се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се |
| у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Б |
| p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и поло |
| о лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{ |
| или су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке п |
| враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од ње |
| дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз д |
| пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља. |
| аје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичаји |
| , чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може |
| а је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није.. |
| р пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} |
| Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти до |
| су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, |
| ђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турско |
| не у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доб |
| путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли е |
| Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, |
| ?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је |
| у...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми м |
| синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злат |
| пет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек. |
| ељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом и |
| што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрос |
| де је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, |
| е и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака с |
| се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нарашта |
| грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан ова |
| у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џем |
| , а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" |
| икаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, |
| евачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћ |
| адало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи |
| и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрад |
| ризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Н |
| милицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихо |
| ханџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и |
| " /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди |
| ујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка з |
| {S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божји |
| уда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, к |
| човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, ста |
| етње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мисл |
| ућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним |
| трашно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељи |
| изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити |
| <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуг |
| видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шесна |
| највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи ј |
| амо још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био |
| зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су |
| м кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <pb n="128" /> <p>После ових речи, Станк |
| здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто ј |
| зи у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је позна |
| а а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S |
| а ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџ |
| народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћа |
| <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека |
| г за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрст |
| а се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пу |
| и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео мој |
| отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску ба |
| д те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у г |
| е и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукам |
| зурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно броја |
| е јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговић |
| посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо |
| им прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спуст |
| до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да |
| </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, о |
| д!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немад |
| боравио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у проче |
| ..{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то |
| ди један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} |
| овом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“... |
| тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци к |
| ци једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пеш |
| ман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне ка |
| ивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ |
| епу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али ј |
| и својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да уради |
| долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавш |
| за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} |
| да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико |
| <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек |
| а мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан |
| један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које и |
| кад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гроб |
| своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога н |
| угог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање... |
| апију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном! |
| сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али м |
| и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да ј |
| горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она |
| мула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, к |
| слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} |
| никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> |
| угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно |
| На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном по |
| и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за у |
| Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких ра |
| — Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрља |
| дну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро п |
| лика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала |
| едаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „ |
| о од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шиб |
| ћи у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назва |
| твртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су пове |
| оре.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлиј |
| е ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} |
| па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је ов |
| чани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и д |
| ва у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, зас |
| к главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Сто |
| еше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћер |
| единицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој |
| раћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и мат |
| мо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! ост |
| никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још |
| о башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори кап |
| е најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде д |
| својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике |
| и себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Нов |
| кшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“< |
| г човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно |
| четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p |
| ла, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мо |
| га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати |
| му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он та |
| горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена м |
| и....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; |
| а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...< |
| иковче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде |
| је на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је |
| ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и |
| ати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му |
| ова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман |
| шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час |
| да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму |
| ерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правд |
| сани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан с |
| рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си по |
| а служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начу |
| н овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Бег |
| му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: |
| амет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} |
| а беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} |
| дском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао |
| руштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У |
| и извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Зла |
| ше.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком р |
| слу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p |
| је спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом загра |
| нао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“ |
| 1" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже гла |
| сном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису |
| гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p> |
| Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у т |
| ведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита с |
| Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио.. |
| загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити |
| пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетак |
| пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће ј |
| етварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је |
| >Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газ |
| т.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, уз |
| !{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тишт |
| кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српс |
| гли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се д |
| моћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија |
| то ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања |
| во механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радо |
| у с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и м |
| иду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва |
| Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку |
| народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два |
| } Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева |
| и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ |
| тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата |
| оњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да |
| по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџи |
| како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да и |
| да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом ниј |
| е као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попел |
| јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и |
| егао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима |
| иких пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се |
| ачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ... |
| сео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и |
| гао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико ми |
| .“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старо |
| се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца |
| лики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Мил |
| вом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он |
| м.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегс |
| не на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зуб |
| дну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те о |
| у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велик |
| ко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад бе |
| уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под |
| у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор б |
| а....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, д |
| стиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} П |
| осле неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начи |
| о кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </di |
| ју и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два т |
| прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена |
| опије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толи |
| говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао |
| у понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одг |
| са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да прич |
| т у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио сво |
| деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој |
| е равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У |
| удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој при |
| ића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам к |
| ...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе! |
| Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S |
| Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S |
| {S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турс |
| му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао г |
| н га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри |
| чало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован |
| <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитат |
| онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n= |
| е, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у |
| у је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој пор |
| да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и л |
| а, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у а |
| сти и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи об |
| еља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, |
| оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по прич |
| ражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb |
| руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су сам |
| ну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушну |
| lestone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће и |
| е да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шу |
| да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p |
| еч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено мес |
| о би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; је |
| ота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S |
| одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, п |
| овите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: |
| ћ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред |
| јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три |
| <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве рук |
| , а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговор |
| још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пе |
| ве то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једн |
| ад селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати З |
| да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима б |
| а.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла М |
| ко ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кр |
| т човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега д |
| тала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није ника |
| братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурч |
| јући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним д |
| ет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног |
| дно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате. |
| а: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се |
| е и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и в |
| миле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?... |
| ве што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Ал |
| права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што м |
| или, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником н |
| баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја закл |
| , заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није про |
| е, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом |
| конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама је |
| е прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се |
| омично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у не |
| тово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена |
| Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, |
| нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Та |
| а се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим |
| свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није дес |
| и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} |
| је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чист |
| ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда |
| сеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на |
| ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му кр |
| ања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...< |
| а то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, |
| ну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Нов |
| ћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говор |
| {S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се |
| м смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и |
| ким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли н |
| као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове о |
| <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жало |
| : „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, |
| тељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало и |
| дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и |
| Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли |
| дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које о |
| а и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особ |
| лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући |
| У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињ |
| мам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{ |
| . „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p> |
| у рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p |
| и не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; |
| S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} |
| ђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p> |
| идећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да |
| овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозг |
| зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуљ |
| ости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре кр |
| S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим |
| једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она |
| држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погл |
| њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше с |
| па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се |
| а образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главиц |
| га тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћ |
| и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је |
| ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема н |
| ака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој в |
| својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та |
| о....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> < |
| тањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где г |
| ца ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> < |
| ска прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га |
| {S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он |
| у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожен |
| долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мно |
| еки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су |
| је комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, кој |
| ред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се |
| ења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог |
| рке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима св |
| трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханов |
| т и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду до |
| вити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио |
| Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било н |
| танко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече |
| n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити |
| питао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} |
| ве комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p |
| те!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, д |
| евши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и |
| њиховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она сло |
| љено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Ро |
| преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недог |
| м полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чек |
| } Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> |
| итеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С ра |
| ранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Док |
| је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте |
| ђу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Пог |
| } Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и |
| итати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља ч |
| ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ |
| >Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџ |
| листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу с |
| с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> |
| што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличиц |
| да му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недр |
| .... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију |
| е жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега |
| : „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По н |
| > <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, |
| анатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — какв |
| } Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи |
| ди нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види |
| х речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замоту |
| ирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те б |
| оћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} |
| о за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим |
| , па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у |
| к и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Би |
| н од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга |
| > <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</ |
| Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и о |
| ј се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapt |
| а....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе |
| нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајеца |
| Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој |
| товао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан пр |
| а, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко |
| ек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је д |
| /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у зд |
| ш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и |
| ија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <p |
| емир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао |
| изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све |
| ем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку |
| кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да |
| од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да |
| их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добив |
| ко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде |
| ху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверс |
| пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и |
| >А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби |
| м, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао |
| , чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} З |
| н човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи |
| анко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два |
| к, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубо |
| ти људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест годи |
| о око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе ш |
| едена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували с |
| аци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похва |
| , сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре с |
| и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати |
| н.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p |
| ја и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Б |
| кивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом |
| p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} |
| у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градск |
| о за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије |
| ту, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плач |
| снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време |
| ац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јо |
| и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} И |
| посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и |
| она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, |
| Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам |
| ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је от |
| га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И |
| а Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p |
| почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана ран |
| е јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне ш |
| су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напоми |
| паситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога |
| икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је |
| ли су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили п |
| кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> |
| на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и о |
| угу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и |
| нине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злат |
| ну намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је |
| па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, |
| .“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином |
| а, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све св |
| n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски б |
| ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Бож |
| као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— |
| н сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га те |
| није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, |
| ахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена |
| и даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се |
| ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стат |
| лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе уну |
| џана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ен |
| „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећ |
| анашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он д |
| ко се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, |
| њено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво |
| апијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су дос |
| дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат |
| је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крв |
| Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше р |
| несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохр |
| сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас |
| акати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало |
| ко није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку пре |
| и, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је ж |
| } До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју же |
| путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, |
| и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомил |
| и Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадн |
| “, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уве |
| ве једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече т |
| ла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват ду |
| затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју |
| али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, |
| мунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Зл |
| За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање св |
| , шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу наг |
| говски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злат |
| та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око мл |
| о сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја |
| е од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — |
| неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату св |
| се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, нек |
| на“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог |
| у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — |
| оведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте |
| су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су за |
| " /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петл |
| нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> |
| лупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила |
| ш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод |
| Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте неви |
| и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се в |
| а легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по |
| као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, |
| > Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са ца |
| ако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> |
| пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши у |
| певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у |
| већи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 |
| дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу ср |
| брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" |
| {S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој |
| му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не |
| ећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нем |
| е јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дур |
| ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али сла |
| е не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања бе |
| чито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћ |
| : „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону ст |
| и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде |
| ркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се је |
| кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Ј |
| тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема п |
| ао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут при |
| ашту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то н |
| и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шт |
| вити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на |
| још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гр |
| у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Беогр |
| брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће |
| ско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и |
| ења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен |
| покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери ви |
| леднем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бел |
| е му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло |
| чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребл |
| .“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јес |
| e"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> |
| а чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не |
| а је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була |
| сет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчења |
| онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљи |
| свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.< |
| је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ов |
| сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју ж |
| ?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах |
| о био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово м |
| три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили с |
| угу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи |
| у.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с |
| м.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био чо |
| аквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он ра |
| еља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ћ |
| м, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још ј |
| потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је |
| ити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, |
| ио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опа |
| и и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозо |
| е некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том |
| ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем св |
| ако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и нап |
| овор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се п |
| нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање.... |
| мер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико |
| надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души па |
| и први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Бо |
| еној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али му |
| е у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се та |
| {S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим в |
| еговим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На |
| уку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} |
| сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, о |
| ила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још |
| и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и он |
| е.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна |
| у колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепан |
| “</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, |
| ништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је к |
| говских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози |
| , што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, пром |
| рачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чи |
| дмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости |
| ју да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуг |
| ољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као |
| а коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала |
| ле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је поход |
| воја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста пре |
| дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакв |
| и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спаса |
| путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други р |
| -Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци |
| м-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид |
| змећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на |
| ена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићи |
| оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма к |
| и пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шт |
| е ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</ |
| сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> < |
| чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, уд |
| /p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S |
| ојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Ту |
| пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овак |
| није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> |
| .{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад ј |
| путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је дан |
| јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погоди |
| и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до з |
| <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима |
| head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, |
| ву своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и онд |
| шан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </d |
| ; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну.... |
| да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не беж |
| о је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газ |
| о не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{ |
| т сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође |
| чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би м |
| Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је |
| тва Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} |
| место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали |
| се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да оч |
| ... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....< |
| да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па |
| е моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже |
| ак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгов |
| рају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ов |
| Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо ч |
| Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један |
| убе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала |
| вуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Ба |
| наку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избав |
| ија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p |
| у.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да |
| нствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су |
| очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи скл |
| У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче једа |
| се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} З |
| хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет з |
| ва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита |
| воји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су |
| , он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном |
| е с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се |
| то је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви |
| ва је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџи |
| још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да |
| и опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак |
| али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуц |
| ежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кр |
| на стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и т |
| b n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, |
| е: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у њ |
| у: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{ |
| ути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на ко |
| слио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога п |
| ана, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече |
| 09" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три д |
| ебе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота с |
| ом баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да |
| ="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше |
| ду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милој |
| че, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће |
| потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Р |
| е та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем |
| т и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, п |
| ид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где г |
| ела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена |
| ли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утех |
| а.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> |
| се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, о |
| S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је |
| онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно |
| та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја. |
| те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у гла |
| а....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог д |
| е, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можд |
| >Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живо |
| која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци од |
| најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP1893 |
| т пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак |
| , рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три р |
| рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb |
| ану и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га |
| домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука |
| куд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане. |
| све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на гор |
| ара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе |
| шиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похи |
| е стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако |
| а.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко |
| е леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="10 |
| ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата о |
| на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и |
| Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим пр |
| Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи га |
| де је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и |
| ведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и пре |
| -капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима |
| е време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и ме |
| , обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну |
| х родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама п |
| цом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очи |
| у 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав |
| ресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Је |
| ко га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је ула |
| едном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту о |
| /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> |
| џије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту |
| ује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село |
| звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дур |
| к и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме |
| /p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад |
| аше руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на |
| да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену |
| ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласо |
| едан глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмул |
| им противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола! |
| ом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- |
| одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата бе |
| арости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, о |
| ном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у нека |
| 55" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени |
| о прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкињ |
| </p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од |
| баџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је о |
| апита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} |
| нио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и к |
| и на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јец |
| ој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум |
| бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у |
| ити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{ |
| , он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му н |
| стао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај р |
| /p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана г |
| а, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда до |
| изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић заглед |
| донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Б |
| е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео |
| у то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожњ |
| “</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!. |
| луку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри.. |
| p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p> |
| ља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>З |
| лобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{ |
| му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора у |
| о се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџ |
| о тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио |
| ења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то |
| само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадно |
| мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће |
| а завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="chapter" |
| се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се |
| ата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само мо |
| његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, |
| били што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ио је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p |
| стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази |
| > <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ |
| ешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беш |
| По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>К |
| .</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитат |
| растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177 |
| ашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мал |
| рац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повел |
| и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изго |
| .{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо |
| ац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут |
| >Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведе |
| ко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> |
| из, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чи |
| ="133" /> <head>XXI.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао |
| Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и д |
| дог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече запов |
| ах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и З |
| знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те бу |
| n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год ка |
| познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, |
| вољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb |
| рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су до |
| воју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се об |
| уо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> |
| кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко |
| шљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади ч |
| } Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, |
| с опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и |
| ивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, м |
| уби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, син |
| ти истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јад |
| се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сета |
| S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећ |
| се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато деси |
| о онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а ни |
| рбију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећ |
| во зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По ш |
| али нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Мом |
| p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је з |
| се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка |
| д се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба п |
| <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном исто |
| > млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, |
| анаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он прича |
| пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она |
| — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дозна |
| , ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у |
| наку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена |
| > <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад пр |
| а је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за к |
| подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи а |
| старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је |
| , те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се је |
| е — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назв |
| си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да н |
| ви неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим з |
| таше, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и |
| вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову |
| у на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се. |
| ја и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа к |
| олази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најбл |
| ку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали ниша |
| ући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах |
| капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</foreign> |
| </p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше |
| ио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапу |
| сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, к |
| укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је |
| да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није м |
| једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој |
| резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у |
| крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се пом |
| >ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div> </front> <body> <pb n="V" /> <div typ |
| узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно па |
| о наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни п |
| неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, а |
| оче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“! |
| <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и |
| Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> |
| о нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кућ |
| чара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби |
| погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богор |
| ше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није уме |
| а ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У т |
| ти.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштов |
| ју.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} |
| ...{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божј |
| је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у не |
| ла, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запитки |
| рског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у св |
| су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се |
| b n="100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, |
| ба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време |
| монија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| чајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да |
| шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов |
| белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ј |
| ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време |
| азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapte |
| кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па по |
| мога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ј малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двој |
| ах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, м |
| је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“. |
| и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с |
| е зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак |
| ишта нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну крави |
| он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да к |
| ...</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или виде |
| гао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није |
| отурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ни |
| а да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу |
| Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{ |
| Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23 |
| ача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. |
| ак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирак |
| и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потр |
| олитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у |
| а доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} |
| оју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да |
| отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у ав |
| љи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не |
| оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да н |
| ју.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту |
| уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре |
| родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише |
| обани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Та |
| а другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шали |
| пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године |
| е беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} |
| о, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једно |
| сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као |
| етка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћ |
| куда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{ |
| Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецан |
| ли су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица |
| а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, |
| Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> < |
| била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је бил |
| уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет неш |
| ечи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и ш |
| ћа, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} |
| жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И так |
| овак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не ти |
| Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од |
| и се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, д |
| српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке |
| вори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се |
| и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у |
| не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак н |
| , Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у |
| д своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви леж |
| чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сеј |
| нови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглод |
| ка, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} |
| е сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која |
| ешетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам т |
| пане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни поми |
| биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијал |
| p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} |
| ста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што с |
| је још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Наме |
| адни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредно |
| Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им |
| арија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринае |
| ко богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српск |
| ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S |
| крива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се зва |
| у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше об |
| .{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земљ |
| > <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе ск |
| цу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да |
| и: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.< |
| поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко с |
| } Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — |
| да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође чи |
| абогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица |
| илојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један |
| ? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је пр |
| ина.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне |
| кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код |
| ће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаст |
| оју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој к |
| Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беш |
| уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ К |
| ље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и н |
| ата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој |
| омио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити... |
| надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у ку |
| адостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколи |
| миле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијо |
| — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло ј |
| ли су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје де |
| си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па |
| паса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турц |
| а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац пр |
| ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај п |
| <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, им |
| p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара.... |
| стру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари |
| запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му ду |
| „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже |
| вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од П |
| ва, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је |
| свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и |
| је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико да |
| морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која с |
| а се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурче |
| нко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Ко |
| Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уго |
| тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу |
| ао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир |
| кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, |
| ом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе на |
| још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала |
| ки севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало |
| колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по |
| угу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћ |
| је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће |
| м речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чувар |
| ањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода |
| крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није |
| ју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде |
| својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред млад |
| она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су ј |
| <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, т |
| јко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу |
| ојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у |
| м разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена |
| да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Злато |
| док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше буд |
| тпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на |
| ар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом шт |
| p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест |
| је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По сока |
| у над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник. |
| ду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, |
| вршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али |
| траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се |
| урци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту б |
| >На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Ме |
| м нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа п |
| грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: |
| већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији при |
| г глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко |
| „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад |
| је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено |
| <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Св |
| дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни |
| зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} На |
| ра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет по |
| иљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Љу |
| е.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута |
| био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешт |
| , лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му ве |
| охе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше |
| погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до |
| Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је б |
| гње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва |
| некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На |
| е крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одма |
| ђе напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од |
| душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" |
| овика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе |
| идео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и она |
| а.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет |
| ра је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све |
| вом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ про |
| а је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није |
| о месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Н |
| Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, пог |
| и родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да |
| је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није.... |
| је потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, за |
| он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} |
| е, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати траг |
| џија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту |
| } Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана |
| чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће |
| ара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела |
| чио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле |
| ене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и |
| чно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах дру |
| !{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена меха |
| и не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин зароби |
| “</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробље |
| у за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, |
| и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта |
| .</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџан |
| ад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој |
| ="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у о |
| S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође ме |
| да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог и |
| ред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} |
| анском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и |
| <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах |
| ко дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, ст |
| а се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка.. |
| мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га |
| једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на њ |
| дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и |
| мењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље< |
| и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим |
| P18935_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне |
| RP18935_C1.20"> <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у |
| ?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да уз |
| Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко |
| вао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Б |
| еге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља дла |
| доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само |
| оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућут |
| /head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, |
| чи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Т |
| и то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се |
| би Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати |
| оју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, |
| једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „н |
| да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, |
| се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само л |
| ош једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мар |
| овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> < |
| војој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи б |
| Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нариц |
| милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка н |
| запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао с |
| , дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата у |
| и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, с |
| енутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>ми |
| апекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крч |
| по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два |
| 935_C1.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута |
| и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже |
| узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n=" |
| ти у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Мил |
| ча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и к |
| ора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> |
| друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме не |
| е витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угл |
| и, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко |
| > <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина |
| , врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у |
| рај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше она |
| олази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капи |
| } Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је |
| пити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запитки |
| и хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казат |
| аде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Бол |
| мам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о св |
| и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си б |
| ст, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овц |
| а се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је тре |
| рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! |
| тали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је за |
| и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбу |
| лим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„З |
| де (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{ |
| бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело |
| али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће з |
| аху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало о |
| давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, к |
| огоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сре |
| а ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дозн |
| жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и п |
| о до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики с |
| дан пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану |
| овали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна секс |
| д негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради |
| буђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је |
| ер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} |
| упи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була ка |
| Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div |
| адикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> < |
| е рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Тур |
| а на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{ |
| аде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, |
| ести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао са |
| у је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} |
| .{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточ |
| е....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовано |
| </p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџиба |
| шко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклиј |
| азне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из рет |
| ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу |
| де год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, ил |
| ажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако |
| ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нис |
| мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, |
| е још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада пред |
| ћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћу |
| p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти |
| дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Злати |
| се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа ку |
| {S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или др |
| глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit |
| ад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> |
| , па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје |
| еру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто |
| обу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш |
| чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и |
| е продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он ј |
| ..</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала. |
| дић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ |
| неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је пон |
| чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се с |
| Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се |
| ле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи |
| уче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" / |
| о нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турц |
| <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми к |
| јкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће м |
| то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из |
| S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао |
| ајпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога |
| акво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њ |
| каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> |
| уд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све |
| е носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вод |
| заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} О |
| де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу |
| ла; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ћ |
| оју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одго |
| о дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p> |
| ати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, |
| } Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао |
| ти, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је |
| у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зг |
| е бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувш |
| и: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми по |
| путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> |
| а јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одваж |
| и: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој |
| ако да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Ал |
| и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од |
| ко изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> |
| одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна п |
| нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима виде |
| ка ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по н |
| им сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} В |
| ловина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} |
| нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве г |
| на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна З |
| ла, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити |
| уд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа с |
| али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те |
| каше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на једа |
| то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре ви |
| он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње |
| никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ов |
| полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, |
| м видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа н |
| лазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе ср |
| рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да нико |
| ца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема к |
| стру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче |
| p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним г |
| рало се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук |
| друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног и |
| њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“ |
| „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна? |
| е би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој |
| не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутр |
| е из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да |
| за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд до |
| ору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на |
| <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа.... |
| леда на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресеца |
| могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај ви |
| и ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било |
| ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само |
| олагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n= |
| а лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два |
| од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „ |
| у.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле |
| е Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао са |
| жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете |
| , као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ |
| а ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог ко |
| у Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одв |
| поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али са |
| абусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добр |
| коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња |
| ла од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је |
| зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ ре |
| плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... |
| а, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћута |
| оћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и м |
| е пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли |
| и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_C1 |
| а уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати |
| {S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак |
| Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и |
| ом) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у к |
| , она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код оно |
| и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, оба |
| па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где |
| адости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искре |
| за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“< |
| сади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити има |
| и смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха |
| им гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије |
| запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили. |
| еноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти |
| а.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом све |
| амо још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Б |
| и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стран |
| едном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати |
| буне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао |
| ј були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем! |
| ас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренул |
| поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли |
| први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да прокл |
| ана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, |
| м.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и п |
| ојим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Х |
| мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одвед |
| вање нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто мн |
| некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва? |
| нега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спав |
| ла хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку |
| је....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрл |
| е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије |
| ушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави |
| везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били дола |
| им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварил |
| образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би |
| обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Зл |
| е, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и |
| о како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћо |
| Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево |
| као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и |
| били!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили |
| ци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си |
| и: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри З |
| у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њим |
| и, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем! |
| рска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је у |
| о чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то |
| ушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу |
| тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шу |
| д гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груд |
| августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone |
| ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака! |
| нодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак оч |
| спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се к |
| , није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта |
| све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час |
| кла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала |
| вши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је |
| ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведен |
| да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Тур |
| ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац |
| о, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и |
| твори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали во |
| уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на |
| у!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се |
| а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи |
| ан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем |
| лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћиц |
| одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који с |
| и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкив |
| лицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкива |
| дати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у |
| е бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповеди |
| да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породиц |
| S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђ |
| а јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је |
| наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, г |
| ебало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред сво |
| чићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели руча |
| Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, а |
| , илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука б |
| џије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду |
| м месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола |
| е један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два к |
| чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вал |
| једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S |
| биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватр |
| ле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није |
| унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови |
| ђе.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> |
| на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш |
| сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} |
| ричали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„ |
| макоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повик |
| се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са |
| ији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> < |
| Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Д |
| S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине д |
| гим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре |
| к, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У свако |
| ла је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала. |
| ња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — |
| се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгин |
| на.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло би |
| е коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који |
| ог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољ |
| поведи слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упр |
| бу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На |
| шти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на о |
| ва врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А најви |
| епо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— |
| о отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Бегов |
| ојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гл |
| им се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко |
| евалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p> |
| да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа |
| огат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је оста |
| ила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже |
| иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, п |
| исто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хте |
| азио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; д |
| } У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку |
| је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Ка |
| >— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се м |
| Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злат |
| чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одгов |
| е стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала? |
| „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је вид |
| ао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за по |
| инила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, |
| еној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао |
| ом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака |
| оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По |
| , па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћут |
| ке воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се |
| ачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ |
| зор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и |
| а хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код свако |
| дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито љ |
| } Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Зл |
| недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је јед |
| замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из |
| екне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мисли |
| и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад |
| и!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, |
| на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тира |
| жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} |
| шао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, |
| и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута за |
| ћи, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то |
| рао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцв |
| .{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, |
| аде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у б |
| ајвише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и изл |
| граду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Ми |
| љуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Ал |
| н не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана гово |
| зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш |
| старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено |
| зличито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у |
| што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба.. |
| ли, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже |
| другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у |
| а девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје |
| ути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; |
| стима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема р |
| је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће г |
| нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гл |
| p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од б |
| елези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће с |
| ројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Как |
| анове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, заг |
| } Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беш |
| беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим |
| приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што |
| иде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} |
| и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњ |
| же, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је |
| !...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Он |
| јом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним |
| рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је род |
| о је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и за |
| те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавни |
| да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви нос |
| .“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „С |
| и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да чо |
| “, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав х |
| и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а д |
| у то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим с |
| изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку авг |
| аповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој |
| ори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни с |
| рата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом дед |
| ишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме дете |
| м свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а |
| су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како |
| амтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <p |
| а му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p |
| о просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте |
| злази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже |
| им побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој |
| </p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску ви |
| људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и |
| а кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> < |
| рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима |
| а Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ам |
| >Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било ј |
| даде. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад |
| чило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове |
| оступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава |
| лела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овак |
| је својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - |
| је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да |
| заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском јез |
| , — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити ка |
| ан Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Б |
| е морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је |
| {S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетв |
| Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: |
| јко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату |
| ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да од |
| рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмеј |
| ш горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладн |
| ... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено... |
| а.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>К |
| ата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим пу |
| ро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она нај |
| ане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и нар |
| е овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлете |
| и и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован зн |
| око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан |
| оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је |
| Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетн |
| е у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} О |
| оћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори |
| цу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не ум |
| није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао |
| одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко |
| , како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и |
| тнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p |
| n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није |
| се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке... |
| тима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Нај |
| жаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред ужива |
| ручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у ам |
| сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, |
| а стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није мно |
| аџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је пет |
| у Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо |
| само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње оп |
| {S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је би |
| ако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио |
| рџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се |
| се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо |
| новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут |
| аца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и и |
| м да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим |
| обили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је изба |
| роклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли |
| <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И |
| и једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у |
| е сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав п |
| речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је |
| > <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и |
| ву, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73" |
| где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је |
| ући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеш |
| ш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и к |
| оград. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а |
| у младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида над |
| уд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегст |
| знајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> |
| динова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове. |
| ушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњи |
| рца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво |
| лушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем |
| на млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица |
| детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зелен |
| турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па |
| Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да |
| Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату |
| тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и ра |
| дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</ |
| на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина ш |
| ри.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњи |
| џерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних парма |
| Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је ме |
| , час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је ма |
| трулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-ка |
| и се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ран |
| ете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испрес |
| истим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио з |
| же му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“ |
| нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А |
| е и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је н |
| у говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једно |
| градским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је б |
| „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми н |
| споде Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је |
| то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злат |
| одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва |
| ка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге |
| е заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злат |
| мшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико |
| 6" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се |
| , и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а пона |
| ну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њ |
| е.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у |
| се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соб |
| ту, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону икон |
| одитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена |
| је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Р |
| знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџ |
| } Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су поср |
| ња, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима з |
| ји је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На јед |
| прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону чес |
| } На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху м |
| ћа.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помо |
| им је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75 |
| а се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се |
| } И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако ник |
| </p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је л |
| шла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је леш |
| м, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себ |
| је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њ |
| тимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држ |
| р, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то |
| рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет п |
| еговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђа |
| љска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео н |
| мо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њено |
| рке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она с |
| „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознад |
| Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и |
| .</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а |
| е срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто ш |
| беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држал |
| на је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да с |
| з некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n=" |
| , и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да це |
| ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени к |
| била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју ј |
| Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знал |
| куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било у |
| Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко |
| е изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав г |
| азити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је |
| ић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Бе |
| о данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу дов |
| ла, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злат |
| ви.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала |
| аволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек бил |
| ерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се бе |
| p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престоло |
| а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечове |
| трану; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где |
| на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак |
| у или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с о |
| или су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>К |
| шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање |
| у Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто год |
| по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone |
| {S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче је |
| а зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу |
| у....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није |
| p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до по |
| ве у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p> |
| у кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком |
| о мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињи |
| застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{ |
| ?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко ре |
| ма никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, |
| екрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{ |
| астиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скро |
| >Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће веро |
| девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, |
| о, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај |
| азне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле р |
| були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она |
| ражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на пр |
| слушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па н |
| та.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није трену |
| ала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија |
| тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала |
| ала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запи |
| виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побе |
| о решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја са |
| то ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше |
| аре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здр |
| ичанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је |
| у Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У хар |
| у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и |
| чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је ст |
| Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у јед |
| говић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њ |
| вих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним |
| } Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, |
| де јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Зла |
| вљена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> |
| моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> |
| ана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на |
| е, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу |
| ала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, |
| шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се с |
| је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазил |
| > <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени м |
| служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је о |
| су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улиц |
| и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то у |
| седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е д |
| и, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и оп |
| је, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела би |
| ођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску |
| <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја с |
| S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, |
| и је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{ |
| Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се п |
| ли је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз |
| а од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељ |
| де?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчи |
| врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник к |
| којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама поту |
| о и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа |
| у те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да |
| едаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био ка |
| о је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, как |
| pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи |
| та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да |
| е то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто |
| на механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди |
| >Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Ал |
| ешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и |
| д доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</ |
| <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у д |
| или.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} |
| леде, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести тр |
| шао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!. |
| же мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом т |
| к не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је |
| тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме му |
| >Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремат |
| мисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи о |
| тово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора |
| зује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју ве |
| тина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда |
| ј варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак |
| а није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на |
| ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, д |
| петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је |
| ала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер са |
| одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n=" |
| ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже бо |
| гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, ова |
| а је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до ше |
| им заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и и |
| јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да ј |
| а ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: |
| жите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговиће |
| XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути |
| рупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из са |
| их осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као |
| и спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је |
| онаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, |
| надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад |
| једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у н |
| p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше чове |
| не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко |
| и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се ни |
| уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на друг |
| ојих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непр |
| и од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па |
| м собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојиц |
| ом ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније |
| ај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, |
| бе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се |
| побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одма |
| рлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље |
| ј запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће |
| башури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: |
| а беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су |
| чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, о |
| што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај |
| ирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на |
| о мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што го |
| маћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше с |
| валио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Н |
| иримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утиш |
| му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то |
| а, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; т |
| вету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли об |
| виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?.. |
| осле непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље |
| и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.< |
| ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом |
| рад се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шар |
| му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је |
| ога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дван |
| своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавит |
| је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и |
| озналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapt |
| а турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и с |
| p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично зад |
| екавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и пе |
| инио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!.. |
| <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекл |
| тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окре |
| четку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <miles |
| ашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она др |
| вцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb |
| и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тра |
| лата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџани |
| а, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „ |
| беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, |
| е за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди М |
| и злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао да |
| ирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио |
| ху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се н |
| киње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и пев |
| о пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита |
| нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су |
| и“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече мех |
| сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сија |
| много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим запо |
| , да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога |
| „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аман |
| ио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигн |
| о је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао: |
| та се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим |
| мет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му |
| плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и са |
| г места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше. |
| p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала.. |
| е.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли |
| шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра |
| <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог |
| удновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" / |
| ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле |
| е радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свака |
| ... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо свет |
| ју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је т |
| .</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље |
| graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију нап |
| клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге |
| , што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћил |
| к свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Бего |
| су Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава с |
| ицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети сво |
| рци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, |
| клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и о |
| бно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се |
| и.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да |
| опила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, |
| е и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, н |
| дају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је з |
| иволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за |
| трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши с |
| , те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишље |
| чин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало |
| доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задов |
| је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није |
| би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу о |
| здахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабра |
| нинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S |
| е у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{ |
| да лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке |
| осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара |
| Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се |
| з решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чист |
| ка се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“< |
| ав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па м |
| <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, |
| вак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пр |
| ило.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је |
| се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није |
| си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресец |
| > <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, кој |
| зати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код |
| p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се |
| је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови |
| сао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} |
| брте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде? |
| врне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим бео |
| И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџа |
| у Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И к |
| зе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, н |
| ађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз пла |
| ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, |
| да, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S |
| S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отв |
| шид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p |
| но отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Стан |
| коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, |
| онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару бу |
| .</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, |
| p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном |
| ма равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: |
| асиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе |
| рудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче зав |
| цати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџан |
| оређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерл |
| знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одгово |
| и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је |
| запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али н |
| једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{ |
| е јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да |
| ан од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Моз |
| одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, о |
| верити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му |
| су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да ј |
| редику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; |
| е Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Ду |
| , Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: |
| врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би |
| во име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког у |
| Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гос |
| рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждер |
| жни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде прокле |
| и баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chap |
| а Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све ком |
| абаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{ |
| онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{ |
| рају, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста |
| младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали роди |
| воју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из ку |
| о на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигл |
| еч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да |
| а на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшј |
| ше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све зл |
| ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapte |
| отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амам |
| ора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве |
| ц дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а |
| говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је |
| Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и н |
| еврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, |
| нити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома ј |
| по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у вел |
| е Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести |
| ли у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злат |
| а то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после |
| саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој |
| то пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је о |
| издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата пол |
| е познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговић |
| : где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати |
| њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач.. |
| {S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен п |
| ml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном пон |
| } Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је поглед |
| } Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и уд |
| ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S |
| је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници би |
| <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се |
| здрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни п |
| цу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, ко |
| рсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У т |
| ижи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје п |
| ту за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се |
| завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало док |
| е, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита |
| деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово |
| и грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни поп |
| о у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има л |
| на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решет |
| it="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим |
| ње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и |
| е није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде |
| ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> < |
| пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао |
| неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп |
| За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему |
| — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и |
| ледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и по |
| дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а |
| ко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад н |
| S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је |
| лачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </ |
| вој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође |
| газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и ј |
| очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах нав |
| у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је нек |
| ено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турк |
| та се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и |
| дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се |
| оже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао вик |
| уо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} |
| Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко |
| она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Ста |
| е мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај |
| убоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли |
| је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигд |
| сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даљ |
| а сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа з |
| ду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно позна |
| добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опе |
| то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати. |
| је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була д |
| ном бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се н |
| ...{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, |
| Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n |
| p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је исти |
| повести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турс |
| ута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Стариц |
| у: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој |
| ти око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пу |
| а налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и |
| је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У овак |
| молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше |
| мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па на |
| њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже |
| не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна |
| Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске неја |
| и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, к |
| у је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она |
| на....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопч |
| г, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако |
| ој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да ј |
| тељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава свој |
| > <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“ |
| н човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом |
| у чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S |
| је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја с |
| говори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим |
| а....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало |
| единицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Б |
| вим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Срби |
| а оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слаб |
| м, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај пр |
| осла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бо |
| у ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости |
| је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори |
| /p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, |
| ати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слобо |
| S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра |
| према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, св |
| је....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <di |
| -Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке |
| трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пу |
| ана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак |
| та пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута п |
| рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> |
| обро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџ |
| ди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два |
| боравила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, ку |
| ић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и |
| и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили с |
| а, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо |
| ишћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли |
| ?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара. |
| „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, ку |
| је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се |
| нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мр |
| ка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао |
| а је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се |
| ију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И ј |
| ли никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади |
| а су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој |
| тељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити! |
| ш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и |
| да ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем |
| ри, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио |
| ле, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је |
| } Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Б |
| ачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близ |
| води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} |
| аједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крва |
| више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напо |
| едом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова |
| баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај да |
| о и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је сам |
| па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над |
| то Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће |
| крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крв |
| р, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за |
| много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по ред |
| походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и прет |
| се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њ |
| .{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако би |
| сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се прев |
| S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо д |
| ло да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у то |
| ћу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољил |
| идео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} З |
| ио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; п |
| апа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Ми |
| авицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах б |
| ошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> |
| је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељн |
| лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило |
| а данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и |
| а на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да |
| ивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Те |
| и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао |
| 935_C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије |
| итав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на |
| </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p> |
| ли.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружи |
| ад каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај к |
| ишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене |
| тајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је мо |
| о и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Б |
| е је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapte |
| ан пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајви |
| Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој |
| та, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он го |
| ....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све н |
| а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само блен |
| а....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </di |
| еговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале ка |
| Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им |
| ни га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај и |
| а што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године би |
| а овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} |
| сим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Раши |
| н му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{ |
| > <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који |
| мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места па |
| аду из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења |
| ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешт |
| у ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо по |
| ије кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како ј |
| ак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па |
| и осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и |
| subSection" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближ |
| ина.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра р |
| огледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на |
| азвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; |
| п, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча п |
| ажења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, д |
| оле и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је |
| и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто ј |
| је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, |
| дмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, |
| и мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, о |
| а би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па |
| и само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је сл |
| време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши нова |
| му, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа |
| е је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да |
| труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну ру |
| много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јек |
| ва бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Ов |
| однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} |
| се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-М |
| е, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће наш |
| ма; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јаст |
| о се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „ |
| да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен |
| је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.< |
| pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта |
| својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да |
| се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су м |
| карађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени |
| .{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор дов |
| , што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног пр |
| А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало по |
| ико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле |
| пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше |
| сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити |
| есних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма |
| о и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у |
| се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним корак |
| } Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, зла |
| њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде! |
| ш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је з |
| у суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве |
| слушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, ал |
| га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За |
| ље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један |
| е рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвавље |
| тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да ј |
| о се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него |
| и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ћ |
| и њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали све |
| и помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му |
| ве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одм |
| јекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и |
| лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни зало |
| има одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени род |
| им бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе мо |
| еограду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина |
| ору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћ |
| уо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чи |
| Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и сн |
| ио је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какв |
| стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Зл |
| в минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, п |
| ојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само је |
| мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотл |
| анас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјах |
| а Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ зап |
| ави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом пос |
| и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се |
| никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n=" |
| S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега |
| близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази М |
| је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јад |
| и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и т |
| е глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поно |
| бин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116 |
| дној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклет |
| о, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у |
| S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земљ |
| цу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће |
| с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се |
| обињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. |
| н био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше ста |
| ла ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како ј |
| p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу п |
| и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, шт |
| познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S |
| га је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по ком |
| е каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић у |
| т сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље. |
| стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су |
| } Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по |
| је изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред |
| ским улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А |
| n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу с |
| даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то |
| једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара |
| а не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Ме |
| ади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а д |
| </p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, |
| </p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), |
| писати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слу |
| ша.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 |
| азговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да с |
| ва само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао |
| овину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће |
| рица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом |
| дознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела |
| брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из б |
| у приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће виде |
| p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type="ch |
| т, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он |
| одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њег |
| ао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла |
| ћама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ скл |
| на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb |
| сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је оче |
| ледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и висок |
| , — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и |
| видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији |
| мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео |
| на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџер |
| рџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, до |
| словити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја |
| њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало... |
| ад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа |
| д Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад у |
| >Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојк |
| >Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у ама |
| .{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је |
| еше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} О |
| : оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, к |
| оживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љут |
| тво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око н |
| ан који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење |
| вљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, |
| була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде бл |
| </p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78 |
| subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске. |
| коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочит |
| ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од |
| поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора... |
| едног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и |
| ко се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi |
| радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и остало |
| ију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се |
| дњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га |
| рио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај об |
| ажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак |
| о одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђењ |
| из што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај и |
| за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожеле |
| непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом |
| о, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити |
| којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро за |
| ; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од ара |
| “ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за |
| >Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пут |
| о, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „ |
| ву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели от |
| естра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: |
| беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако |
| <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна те |
| запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> а |
| и у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са С |
| еханџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа н |
| диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и дес |
| се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у |
| {S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру |
| арочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку ч |
| ла је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и д |
| > Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, д |
| о реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у |
| е туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види с |
| ко је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из |
| гат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам |
| о прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се |
| све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како ј |
| S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> |
| “</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио |
| ду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, обр |
| наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на |
| палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је јед |
| прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" / |
| ади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да ј |
| Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како ј |
| је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце ј |
| је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, п |
| заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђ |
| рича своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и |
| х река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцка |
| та, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер |
| то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет... |
| “ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстал |
| ад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му |
| би у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у обр |
| вало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или |
| д се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом |
| але, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) как |
| ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви зна |
| гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепоти |
| ћар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone u |
| ла.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзиј |
| и не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиде |
| вена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. |
| е у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао свој |
| Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>З |
| превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „ |
| Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали |
| јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић о |
| трпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!.. |
| авом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега п |
| ег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти д |
| е и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим |
| p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{ |
| је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после не |
| чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да ид |
| и: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, ни |
| њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овак |
| прати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одл |
| сети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ |
| >Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" |
| уги, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџа |
| " /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде |
| аџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму н |
| а...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотл |
| не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником н |
| а види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ћ |
| цима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им |
| ући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би |
| pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ј |
| и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> |
| ој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи погле |
| и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{ |
| епуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Бе |
| еног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост. |
| некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, |
| о занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задов |
| !{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео |
| n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на на |
| а Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није |
| ви: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више тр |
| азних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоценос |
| ше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и гото |
| а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу |
| аду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом гово |
| медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, |
| лово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали |
| ине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава |
| нама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, а |
| овна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу проша |
| у?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и |
| пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном М |
| ли, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували к |
| е хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: |
| } Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била |
| Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, |
| то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap |
| г, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Р |
| шена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошу |
| лате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај |
| кве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погле |
| н мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвор |
| ши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се ка |
| се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</ |
| опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе |
| ово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села |
| што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа |
| дито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би |
| </p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у |
| их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџи |
| веде своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна |
| одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху с |
| бре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољ |
| по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> |
| /p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрн |
| ишта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, нач |
| ре Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном реч |
| борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића |
| а њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, |
| а; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко п |
| Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не дост |
| ко и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења п |
| > <head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и н |
| ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погл |
| и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она ј |
| тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и јед |
| еклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српск |
| /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто |
| У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде |
| мњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, |
| } Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко |
| ош више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут ишт |
| е оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио |
| паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се в |
| и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некак |
| овек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће |
| ла:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој |
| ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, о |
| ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> |
| јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</ |
| е родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много об |
| ад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео с |
| оведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то |
| рџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али |
| ањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, зн |
| ознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ жи |
| ле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тре |
| ја је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже м |
| амо да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и |
| упило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад |
| цом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <p |
| мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} |
| иста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио |
| р он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку |
| му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд |
| ели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само м |
| се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешт |
| у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном дру |
| да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче не |
| о у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште уг |
| о је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; ал |
| заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хте |
| дног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш |
| .{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па с |
| н је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети. |
| а, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо |
| сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовал |
| тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За |
| ..“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Др |
| што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љуба |
| сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} П |
| родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да с |
| проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без |
| ало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покрој |
| гом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преобра |
| јим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комши |
| непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата. |
| јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на |
| ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те в |
| еваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче |
| и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове |
| а сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспа |
| пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не |
| ћа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кро |
| на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вешта |
| инама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" / |
| ише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> |
| е задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, З |
| и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који |
| же Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Б |
| а ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n |
| важавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи р |
| ају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њен |
| аваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано р |
| ренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из њег |
| !...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из |
| ица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дур |
| тином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и и |
| ићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и с |
| лучајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се кр |
| е нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ћ |
| зу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мат |
| — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена |
| таде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; |
| кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ пот |
| д свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше и |
| о се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, |
| беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, |
| размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнак |
| род као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опрошта |
| ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дањ |
| ачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, |
| н јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како |
| био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један |
| , кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта ј |
| га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао |
| о, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодит |
| деле Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> |
| о....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловај |
| ?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, виш |
| о моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном |
| а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Бе |
| их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње хано |
| еде је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухв |
| и Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, д |
| Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је пр |
| ве то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} |
| људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Ј |
| Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече |
| чке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на о |
| } Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање |
| од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко |
| сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дођ |
| им све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је д |
| ну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови |
| како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Беог |
| ту није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог ст |
| S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је |
| !“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и мал |
| ни.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то |
| ај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на хе |
| је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као б |
| анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Афер |
| а врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме о |
| ену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару бу |
| ове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и с |
| ћ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} О |
| је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, |
| ма.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места пом |
| да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио ру |
| } По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била |
| усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остар |
| су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање |
| Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и бра |
| здисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јест |
| е је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадн |
| ного великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е |
| луке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменич |
| роши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома |
| а онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Ст |
| јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и кр |
| времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво |
| ко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На је |
| јом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А ода |
| не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> < |
| } И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити за |
| мирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута н |
| а.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли с |
| робан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Же |
| ли: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана |
| отегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво с |
| ара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каж |
| су могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија |
| ко, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је вик |
| павала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је пла |
| родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали |
| муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жен |
| p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{ |
| Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може п |
| у?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је ви |
| {S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом п |
| у се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од к |
| ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и х |
| пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Но |
| тово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну |
| емљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два |
| лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу п |
| ој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролази |
| земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у р |
| Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја ли |
| еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд пут |
| вега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао. |
| > од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оно |
| су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти по |
| е понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механ |
| о је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по |
| бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p |
| мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка б |
| шта....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, |
| одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго за |
| b n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо |
| честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо ш |
| ак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о ов |
| она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напи |
| у гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облача |
| чу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до |
| а притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поч |
| ад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек |
| уке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, у |
| да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне |
| ало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93 |
| b n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> < |
| ти мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну |
| } Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Бе |
| ући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Ми |
| ђе својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он |
| а један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и |
| алазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и ни |
| брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај прокл |
| ри бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су ве |
| вога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изос |
| све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је дове |
| узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вај |
| о <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и са |
| роже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — д |
| лико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди |
| ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} П |
| вога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се |
| ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико ни |
| егових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше... |
| непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скел |
| бешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом пр |
| улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-кап |
| хран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак раб |
| цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике |
| ло се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, |
| овну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџиј |
| ешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то |
| _N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мо |
| скрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а |
| о к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замоту |
| ти леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је ст |
| ом која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу |
| рошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здр |
| и амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути с |
| S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица |
| Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време |
| есет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му |
| урчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, А |
| ли, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Бег |
| ="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>С |
| каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На |
| и крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд поша |
| оцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, |
| оћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави п |
| аше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових |
| >Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се дог |
| гано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за |
| жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже за |
| unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чека |
| десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму |
| натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су сво |
| ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што пов |
| ни видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо проп |
| их је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста г |
| ало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да |
| Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није |
| ече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, п |
| ва два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хт |
| :id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага дале |
| сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.< |
| се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се |
| опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме о |
| Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозор |
| су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек |
| е „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је |
| шити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људм |
| мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом трен |
| е, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“ |
| олећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти с |
| Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто пед |
| бигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико раба |
| главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојн |
| е се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери |
| да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у не |
| ље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, мах |
| а сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало |
| оје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па |
| како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је |
| ла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако |
| врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе ј |
| егне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета ил |
| <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше по |
| } У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весел |
| већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављал |
| ..{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> |
| ао гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеле |
| ико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последњ |
| ере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </d |
| њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има там |
| Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, М |
| акав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодм |
| чино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да |
| еље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упут |
| н је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml |
| да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а |
| уговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види свој |
| ајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела м |
| и за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они |
| евком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је |
| ла.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е |
| ..{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човек |
| настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем з |
| е коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Ту |
| : како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да ј |
| Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место |
| ћу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| pb n="17" /><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се |
| од од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Станко |
| уговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Зл |
| . па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од |
| па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Н |
| Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландиш |
| им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде св |
| је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је ј |
| сто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило |
| тву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 |
| дног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још н |
| ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“< |
| по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год б |
| p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива |
| а зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних раб |
| За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела |
| конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и |
| ло до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; |
| а обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу |
| p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беш |
| ућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком мук |
| јска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Зла |
| јзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и ка |
| а већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турс |
| крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око |
| >Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} |
| ама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше |
| бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јаха |
| ла не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као каду |
| олевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису |
| кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће |
| ивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и |
| с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезвер |
| на Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости |
| Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Беог |
| се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком |
| .</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у нед |
| амо помахујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, тр |
| је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турск |
| то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она нау |
| уше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његово |
| Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне |
| робљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти |
| је....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n= |
| ку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, |
| ало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и њего |
| ава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас |
| беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукл |
| ити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туро |
| призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде |
| њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично ка |
| су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихо |
| седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верн |
| ше скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на |
| једно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно |
| два се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао је |
| дицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, |
| } Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...< |
| ђе напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад |
| акав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да |
| ....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим |
| p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема |
| а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго увери |
| часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, |
| оћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљ |
| о јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и ти |
| а нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње |
| у.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заист |
| ом пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право |
| ту десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским у |
| рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија бе |
| И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно б |
| јку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем п |
| S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који |
| оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен чове |
| 47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти |
| р између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се поми |
| вим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На сам |
| о нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву з |
| во изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> |
| , ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У |
| <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А |
| > <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> то |
| ру булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке |
| отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Там |
| о одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђ |
| ам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар по |
| ="SRP18935_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње |
| у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући д |
| по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} |
| да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску сва |
| ог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Тур |
| на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губ |
| у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чул |
| ећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен.. |
| Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</ |
| <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је |
| ршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала. |
| S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лиц |
| а био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави |
| ом окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник и |
| кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео. |
| ње.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људ |
| ћу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав с |
| а се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора би |
| више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, |
| о човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је п |
| 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још |
| је, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два м |
| као....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Нов |
| и се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја стр |
| ра врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зг |
| ге путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекн |
| сили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је |
| огодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозо |
| у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног млад |
| а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости.... |
| етко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не б |
| и....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја |
| јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића |
| а, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, |
| ним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана |
| ти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све |
| синац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да ј |
| што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце м |
| д ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, бе |
| и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су |
| } Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у дру |
| у и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, |
| а.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара бу |
| о дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а |
| механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Заста |
| нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуч |
| ао лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, тур |
| ку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана дове |
| и му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом сл |
| азговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле ра |
| који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те |
| И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n=" |
| пава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на са |
| сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p |
| „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата |
| ар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, д |
| p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе |
| {S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, |
| ини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> |
| олако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: |
| и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Нов |
| виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кор |
| баџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала ка |
| ека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, |
| е сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао |
| лизу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> |
| унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со з |
| ао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој |
| <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} |
| p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу п |
| е у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год и |
| бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завир |
| тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских |
| а је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати св |
| у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше к |
| д туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, б |
| есном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом ве |
| ца беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут |
| украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најза |
| е очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само д |
| дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмуди |
| ницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му |
| ула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпо |
| “ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прил |
| он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је |
| , на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један бив |
| одици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за |
| ца коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здра |
| два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, п |
| <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; з |
| и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била |
| нко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за м |
| реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована |
| у се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="1 |
| ну му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богород |
| боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим при |
| и: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Сми |
| искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра |
| оњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуш |
| цали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свако |
| p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</ |
| > <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одм |
| а недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> |
| јну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми сам |
| еговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај с |
| да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{ |
| ани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „П |
| > <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума З |
| аго поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру оми |
| прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да |
| и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже ј |
| чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татли |
| ла само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселниц |
| товљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су |
| сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није да |
| е најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек |
| тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, |
| ебати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div |
| минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече |
| па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџ |
| ија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих |
| рџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин |
| то!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> < |
| , то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="1 |
| е било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На је |
| х, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Бео |
| /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јел |
| е је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени с |
| у....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми |
| раво што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска |
| и помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младо |
| ој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац |
| се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{ |
| да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Т |
| хватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о мног |
| да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати |
| Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још ј |
| наком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и п |
| а никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звон |
| .{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно м |
| вимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми |
| је опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва |
| да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бес |
| питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека |
| се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се в |
| гови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три д |
| Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спра |
| да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p> |
| сом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.. |
| учио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Ту |
| колико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам.... |
| еси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За т |
| Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, ка |
| осле дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара реч |
| у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Је |
| } Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да |
| се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вал |
| укне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и о |
| е одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и деља |
| ше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата б |
| Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био |
| заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа |
| на ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турц |
| S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрос |
| шкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чуде |
| где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за |
| „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Мило |
| остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство |
| и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} |
| ли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јо |
| оје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и |
| и у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и |
| ао очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али о |
| /p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити |
| јпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгуб |
| дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И посл |
| ојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, ал |
| убине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледал |
| охотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај |
| о прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— М |
| окава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јариба |
| м извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља. |
| S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете ле |
| то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Зл |
| а: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се |
| , што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли н |
| >— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвел |
| је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> |
| а беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и |
| чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај ј |
| гова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату |
| {S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није заним |
| вако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан. |
| у собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 |
| уд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi> < |
| РОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ Д |
| ше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана све |
| суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старос |
| и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> |
| /p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али ниј |
| арала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече |
| претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Ст |
| старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, стар |
| пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није с |
| о јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу |
| а; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми |
| много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб |
| таји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} П |
| и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више з |
| p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у |
| ла је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се ч |
| јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, |
| Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допус |
| су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, |
| и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи... |
| а заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је |
| ију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео. |
| да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али к |
| што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој |
| Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да |
| у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у друго |
| ...“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди пам |
| причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— |
| ом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропа |
| души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Сок |
| абије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна |
| а три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb |
| пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се! |
| тео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре некол |
| ану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јад |
| ве редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и |
| беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за лег |
| и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="c |
| јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.< |
| а из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас та |
| ирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је |
| ивот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и с |
| n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Јед |
| " /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку |
| Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често за |
| могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла |
| чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућ |
| “</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где |
| А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавал |
| разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; |
| ком језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестан |
| ак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у су |
| нат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, к |
| Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злат |
| ру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме зак |
| сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово д |
| на се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с |
| још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у |
| и уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију |
| Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} |
| у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у |
| најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Злат |
| шљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и з |
| је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До ов |
| руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком |
| ла, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако |
| и, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у |
| ала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дуна |
| рата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти |
| је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, о |
| уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Н |
| која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била пот |
| глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута |
| сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја ј |
| нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда |
| е, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није шт |
| ла што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли |
| {S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз |
| >Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“ |
| ку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечата |
| извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разглед |
| ко запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариг |
| урџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког |
| тупи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати |
| а тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, нег |
| и, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље |
| не се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да та |
| буче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим злато |
| је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно |
| тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Ду |
| да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико |
| ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га |
| та о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по |
| внини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.< |
| вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p |
| х је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и |
| лата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> |
| > <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" |
| докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најп |
| ве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећ |
| аручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харем |
| дина.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је так |
| едну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се |
| ада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> |
| “ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а |
| ло, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет п |
| м преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад вид |
| да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату |
| обу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свр |
| ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" |
| , као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах |
| е приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се |
| ен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој м |
| ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обуче |
| Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S |
| ла, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: |
| ајрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дур |
| захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата |
| {S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично |
| ишта није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а |
| и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са зла |
| очне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих ку |
| а сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прос |
| вије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мрт |
| Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Ста |
| Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Зла |
| го разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале бул |
| Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валим |
| {S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb |
| ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш н |
| мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли до |
| } А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“< |
| и, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакал |
| .. спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном |
| ко има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онд |
| це се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак |
| } Откуда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим злат |
| н одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и |
| ше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако б |
| а рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата |
| е), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња... |
| иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; п |
| : „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине г |
| јка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Зл |
| е име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стар |
| што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Раши |
| или, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни |
| и је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави |
| животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањс |
| ошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „З |
| и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му ш |
| овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, |
| не кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</ |
| према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да |
| макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рад |
| .“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге бо |
| еџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана |
| је родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој |
| /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке. |
| ко се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у она |
| крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} |
| и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју |
| .{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и исту |
| да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док |
| се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и не |
| да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће м |
| ђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим |
| адожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је |
| дски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце г |
| Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њ |
| а на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребл |
| причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....< |
| ад данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, |
| је су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отр |
| Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљ |
| ...{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну. |
| и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно р |
| а је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и |
| ... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и |
| а, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним |
| је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од |
| рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим |
| p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дур |
| С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледал |
| у собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> < |
| се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не |
| рци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара |
| За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, |
| ћ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му сре |
| инама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, |
| своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</h |
| , прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Зв |
| в, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> < |
| о над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви |
| је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чеш |
| увара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари. |
| S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тра |
| ски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођен |
| дост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гле |
| тварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко |
| протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи |
| а и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече |
| ан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, |
| розору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећ |
| ш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега уд |
| рпкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим ма |
| и чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок |
| и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу ик |
| да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препел |
| вак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су |
| да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџ |
| SRP18935_C1.23"> <head>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ко |
| да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси на |
| смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и пред |
| флуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за |
| е својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцк |
| акуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџан |
| к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите ве |
| годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50 |
| равише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</ |
| беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу |
| ду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар к |
| каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S |
| , да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <p |
| и је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним |
| >Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S |
| <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је |
| сти, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А он |
| е да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не |
| освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, |
| уди пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} З |
| .</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не |
| му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен ти |
| е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао |
| ј на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио |
| Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и |
| а и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: |
| то издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... |
| га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за |
| уги људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори |
| покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље |
| d>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па |
| миле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро |
| а херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, |
| гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{ |
| е види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а к |
| head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића ко |
| ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како |
| се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверств |
| : ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни нај |
| ожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и ле |
| нам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} Д |
| ије, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане с |
| се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међ |
| старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју |
| задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми |
| да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се н |
| ут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се |
| латнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спра |
| ..“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, н |
| јој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи н |
| } Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени оков |
| најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним |
| је је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У та |
| ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Ду |
| ити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{ |
| лом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пр |
| препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јади |
| е уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад а |
| гу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара бул |
| тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Бегов |
| ари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и си |
| слове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} О |
| ве ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча ме |
| у учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитељ |
| дговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да |
| о је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут |
| 6"> <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и по |
| се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе |
| ође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемар |
| ом промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За |
| у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <m |
| : „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> < |
| е мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{ |
| ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели |
| пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се ч |
| и и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље нека |
| илова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на висок |
| — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на |
| ој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све |
| мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, т |
| х и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе |
| над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до д |
| уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и он |
| "35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гро |
| а новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту |
| огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, з |
| део и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату |
| <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, |
| .“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дур |
| та наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди |
| о десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо |
| још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па нек |
| идела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запит |
| ају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлу |
| н?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шу |
| н: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> |
| ио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане пого |
| никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој |
| сео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право каж |
| одина, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" |
| .... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да са |
| у спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>ма |
| о запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом |
| Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео |
| ајзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долази |
| ла се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој род |
| рзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За шт |
| је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није мога |
| е умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је ју |
| у је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кући |
| вића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на кап |
| е ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо о |
| ра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на минде |
| у га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да ј |
| е беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку |
| ештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и |
| итаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту зап |
| еби беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук ко |
| S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, шт |
| плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече |
| к у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах заст |
| ује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи |
| јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим |
| ли су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} С |
| ло бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут |
| реме, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да не |
| е се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где са |
| д ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито заву |
| огао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео о |
| хо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „ |
| избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За ти |
| очили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па |
| оворио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, |
| понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> |
| него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио |
| тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако ре |
| ли шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зелено |
| " /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем |
| м одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с ме |
| еке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак |
| а памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио д |
| ро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за ти |
| пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, |
| д отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понет |
| једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> |
| хата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да |
| али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа |
| истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматр |
| S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, |
| ..</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није зна |
| де је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ниш |
| сорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> кућ |
| а Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо с |
| нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јес |
| ети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Су |
| > <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што |
| руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га |
| </p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако |
| кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут п |
| дине био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у |
| ј мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њем |
| друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је г |
| ало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.< |
| олапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку |
| ај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="5 |
| <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p |
| а поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, |
| адује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу ње |
| ознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим ч |
| своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, |
| ан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, |
| дао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново |
| оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џе |
| ко је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, с |
| ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће |
| ="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси р |
| за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} Н |
| еда.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо |
| уши својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</h |
| — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати |
| места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Но |
| а коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек |
| ј....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по из |
| it="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију |
| стој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бр |
| зила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у |
| само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога ко |
| и док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид- |
| радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео |
| тва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуј |
| убише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} |
| о нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дуна |
| чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви тр |
| , па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је ок |
| ерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из |
| 9"> <pb n="123" /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата з |
| збрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети |
| од куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије бе |
| ана „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре |
| ....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то |
| а ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита |
| беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих |
| , изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде ре |
| оше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзи |
| постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети |
| жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} |
| ву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и н |
| у Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезек |
| видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши ј |
| ла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело |
| е унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, |
| засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он |
| т, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и лив |
| и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка |
| им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад |
| утати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојк |
| <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гр |
| али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се о |
| склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извр |
| ситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и т |
| исова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} О |
| ећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчин |
| Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер |
| ну одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она |
| да виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и < |
| а је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пре |
| аком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало п |
| а је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће ра |
| и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој бул |
| ој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Ду |
| бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она и |
| ришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Хри |
| „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја |
| амотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на |
| оценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој. |
| а ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мен |
| те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с |
| ћала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пре |
| сти, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" |
| пелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> |
| не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} |
| а се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и |
| утања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли т |
| ва турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповест |
| о тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да |
| остигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку |
| ором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се |
| џана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут за |
| нит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да |
| : одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} |
| благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао |
| ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и д |
| p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одм |
| кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А ј |
| ира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задов |
| ила, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој |
| оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него |
| стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S |
| шу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србин |
| видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изнена |
| и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћ |
| ао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало пром |
| устави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама ви |
| је....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преп |
| , а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двоји |
| о.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута.... |
| ском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што |
| како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була дог |
| је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се с |
| човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи и |
| и?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> |
| акрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду |
| и узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; а |
| — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста |
| <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да |
| его на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем |
| кому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, и |
| е виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: |
| о ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја |
| ате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не |
| ијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошу |
| ара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој |
| стом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован |
| не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хра |
| , и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомен |
| и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> < |
| заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко |
| за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али е |
| аном разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка башт |
| м да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи.. |
| у девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне р |
| е после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељ |
| има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање |
| ледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало |
| ији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ов |
| {S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{ |
| се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је би |
| ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Д |
| куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб |
| .{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те |
| Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година как |
| видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућн |
| рети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађ |
| а, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разгова |
| чин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у кој |
| амбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду в |
| и, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и тво |
| ту.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник |
| вића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од круш |
| обом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{ |
| у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао з |
| онаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> |
| клена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет |
| ред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си |
| а није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p |
| , одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на |
| т рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али |
| ачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Зл |
| , то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигур |
| чно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по ње |
| половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаро |
| и о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око за |
| е, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> |
| ки пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, |
| е велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Ш |
| ли шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој б |
| да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Бул |
| phic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплат |
| су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика п |
| да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да |
| е заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџи |
| р и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим с |
| .{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, н |
| ло!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често |
| и да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи |
| и:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да |
| слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад |
| ећ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була |
| иви ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати |
| а се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, |
| S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори д |
| им равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако |
| >Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек с |
| по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час |
| жи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори |
| запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву дево |
| дох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> |
| „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (по |
| оверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се з |
| ату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељ |
| им погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дун |
| јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно по |
| рџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџан |
| урским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онам |
| идео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, как |
| као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја во |
| екакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад |
| е њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи |
| d> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и |
| Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једно |
| дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина р |
| Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу |
| о соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња |
| учка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јов |
| али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћупр |
| . куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</ |
| ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак |
| (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замоту |
| питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрет |
| b n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се нек |
| единицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао |
| 62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дозна |
| једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео |
| ији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спр |
| а ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> |
| све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је једини |
| који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, ка |
| ња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече |
| вог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} |
| како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику добро |
| та сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се мл |
| Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Ме |
| ако је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да в |
| /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Е |
| ато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном ка |
| дикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српки |
| ан богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „п |
| е мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јо |
| ињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате |
| у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав сил |
| ко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета |
| м!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, злик |
| а тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; к |
| т је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} К |
| За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и |
| ајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који д |
| Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна |
| тво.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="11 |
| сило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је за |
| одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкари |
| ..“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, к |
| ругари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку |
| ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пук |
| напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га пошт |
| еограду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу |
| арао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељи |
| раду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће |
| е уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари |
| налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; |
| мила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му ј |
| и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n=" |
| је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео |
| о до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: к |
| н да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непреста |
| у да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако пла |
| ко је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и |
| : како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удад |
| о је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и |
| , исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ће |
| ста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она |
| олемих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини бе |
| грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија |
| , тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оно |
| ушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у се |
| , и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао |
| си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мај |
| /p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд? |
| ара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... |
| а доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати |
| {S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала..... |
| је смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претреса |
| рих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Раш |
| пита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!.. |
| је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће |
| прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да |
| ула договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је к |
| том, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станк |
| S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к см |
| жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n= |
| ојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да |
| ки пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милој |
| <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p |
| ћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно |
| А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" |
| ?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше |
| замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, |
| к у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не |
| аб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџи |
| ам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некак |
| хане,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се нав |
| леко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Ми |
| он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, ско |
| најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, прокле |
| енових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У де |
| и....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели |
| пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби |
| у, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони у |
| раву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај ј |
| мислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам п |
| може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месе |
| х воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над о |
| и и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх во |
| али долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим |
| дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p |
| /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра! |
| о сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збу |
| сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао ви |
| на повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Ка |
| — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још јед |
| е била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и осма |
| дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари |
| па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећ |
| видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милој |
| , Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелаг |
| ...{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој |
| осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> мол |
| своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи |
| „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Пр |
| о дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вр |
| е разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; |
| иваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих |
| ад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа |
| огле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чи |
| дмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети |
| <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради |
| Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!.. |
| на падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади |
| рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија нав |
| одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих до |
| аве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на |
| о обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића би |
| кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило п |
| } Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| иде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Зва |
| бично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгов |
| шли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да по |
| ирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на |
| оју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души |
| ван је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново за |
| нила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут с |
| воју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од |
| је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n |
| е, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћ |
| м рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n= |
| еверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује |
| уменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је |
| ...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове |
| лата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје |
| еше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше р |
| ранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и |
| трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сам |
| се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у |
| учи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе |
| да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p> |
| ише не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше |
| ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин |
| вши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb |
| иштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је ч |
| у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српки |
| сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младо |
| ају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Он |
| страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једно |
| торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спа |
| но, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невес |
| >Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је |
| идео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој |
| ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</ |
| а него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном |
| то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам ам |
| вије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћ |
| је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" / |
| врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе з |
| она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на |
| епа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање ис |
| ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone uni |
| улзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему |
| ско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</ |
| о невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је с |
| под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто |
| дном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара зап |
| о у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што |
| ва слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини м |
| ном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати ка |
| жења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму |
| {S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако |
| ханџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече |
| чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, |
| ламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, к |
| ли она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети гор |
| се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак |
| ни како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натм |
| штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало у |
| у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} |
| не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Тр |
| ва кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: |
| рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „ни |
| {S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање |
| На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не з |
| ас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} |
| над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} М |
| а.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: к |
| да га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се зами |
| на.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединч |
| дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} С |
| <gap unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосм |
| ла, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спр |
| у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју соб |
| ог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{ |
| кали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године кр |
| око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу |
| p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која |
| је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима о |
| ог су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима |
| не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и он |
| штени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по |
| вешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још |
| кле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвест |
| насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други р |
| ако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па с |
| еш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепот |
| {S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала |
| зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p |
| ка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку св |
| pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је п |
| Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је би |
| ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где |
| дитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна за |
| јој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је о |
| може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за |
| мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са зем |
| 148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све јед |
| " /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разбол |
| капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући |
| едан пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајањ |
| ом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да |
| !{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фру |
| рицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Нек |
| ски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова |
| и је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија с |
| а стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њен |
| месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, |
| } Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући |
| а мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је |
| ао да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело |
| лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од гла |
| " /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} |
| у.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не зап |
| После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање прод |
| /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог ви |
| е приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година |
| p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, а |
| ку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нем |
| ешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang= |
| јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде п |
| </p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату н |
| .{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „ |
| опусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је |
| зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама |
| ку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том год |
| S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се |
| и смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истр |
| е алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опе |
| ио мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте |
| смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбу |
| " /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа |
| обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те кап |
| излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли гл |
| младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовим |
| ла-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченг |
| да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} |
| м.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и |
| скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вод |
| те смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која изла |
| капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је |
| ији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској |
| же стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Т |
| .{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и С |
| на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу |
| ватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгуш |
| коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђ |
| огли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<forei |
| ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, |
| а се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем. |
| ви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и ота |
| омшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред |
| д, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, п |
| са, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен гл |
| капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S |
| га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за |
| и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало |
| у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијск |
| им на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На о |
| ужао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-кап |
| , па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није |
| нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; |
| на високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су бу |
| обљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потр |
| Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењ |
| а ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему нево |
| ш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себ |
| јабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — |
| Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, б |
| <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отез |
| ако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв је |
| ли.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуц |
| познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и п |
| е крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало |
| роведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци |
| лојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb |
| а, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S |
| синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и пр |
| ијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p |
| .{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапи |
| н ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим |
| кивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно река |
| лагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му ре |
| де кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој |
| n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и |
| људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Д |
| {S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Не |
| рем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се она |
| бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се прева |
| унце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и |
| , и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој |
| е два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли |
| чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја к |
| ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад |
| ква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p> |
| на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене |
| илу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вр |
| угу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав |
| p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде. |
| „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> < |
| убивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи |
| обанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно ју |
| се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког |
| колико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајв |
| а.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова |
| т од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и |
| прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се једа |
| као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекн |
| оличица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у |
| пре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или |
| .7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, |
| задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а М |
| ћ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ |
| ан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под гла |
| а узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђ |
| ори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поли |
| дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је в |
| ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb |
| спојим скромним радом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца. |
| руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска? |
| <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништ |
| о <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> < |
| а пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не од |
| {S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи |
| е тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се на |
| уре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пож |
| је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Бог |
| оско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала заплени |
| та ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ ка |
| на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро |
| лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозг |
| мање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори |
| енска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана |
| да“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од |
| о на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се п |
| дима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једн |
| ма поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Т |
| а, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српс |
| то је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, вид |
| , чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да |
| зде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити |
| свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, бола |
| и и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је закле |
| rl">Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с |
| жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и |
| страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“ |
| чицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} |
| цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело |
| очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево |
| SRP18935_C1.2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече |
| </head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени |
| ој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азура |
| 935_C1.3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци зароб |
| > <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и |
| и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу сво |
| га хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам |
| кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна |
| радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="c |
| е, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љу |
| и дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили свој |
| /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид- |
| етима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, |
| у, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачар |
| . </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично |
| ати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пу |
| де преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није вид |
| погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није сре |
| јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја ја |
| побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Зл |
| се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе |
| ко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко пр |
| } Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... |
| тња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, |
| ке.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, к |
| зу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху д |
| гом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type |
| се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију |
| ричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{ |
| , рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид |
| сто запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p> |
| Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> |
| ...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче |
| побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је |
| pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гос |
| или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од |
| наници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе |
| еко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен |
| ад својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о о |
| ељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобани |
| а наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, |
| рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом ме |
| ид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пу |
| "subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при |
| био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Т |
| , кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако |
| ога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....< |
| , па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Мил |
| казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара узд |
| вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и нај |
| чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је д |
| Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По |
| новат сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз |
| путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва |
| А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какв |
| ти с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве |
| као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти секс |
| ј су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опази |
| гаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од |
| ченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав о |
| ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За |
| о београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то |
| ид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана. |
| велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је див |
| у и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и |
| n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, он |
| p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а о |
| <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим |
| од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и т |
| по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добр |
| лави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа н |
| и две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примал |
| м код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова нај |
| , па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату |
| сили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерња |
| /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић |
| сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над |
| аче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, |
| Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу с |
| тнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и |
| и, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће |
| <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове ш |
| ним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поч |
| же куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Д |
| дили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, |
| гово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило |
| ему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу ми |
| Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Зла |
| да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао о |
| и ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана х |
| но су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Ста |
| че: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Б |
| ликих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} |
| ских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступ |
| т.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се н |
| з моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с то |
| ижавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју р |
| Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је |
| опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; |
| {S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Ту |
| особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> |
| огло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џ |
| ако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје кол |
| ру, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара План |
| оћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ |
| им и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја ма |
| и тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у |
| е опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао |
| лаву завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знал |
| Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије |
| кад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образ |
| ући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе з |
| ора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита |
| S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Ок |
| {S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојн |
| сак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="cha |
| , и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) |
| је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и |
| гано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе |
| у је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, покло |
| ne unit="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чи |
| <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p |
| би помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора... |
| једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле... |
| лату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели |
| ије чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцни |
| та и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер |
| оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту ш |
| оследње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} |
| .{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац |
| е прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да |
| ред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и стр |
| да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као д |
| ишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....< |
| ј страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа н |
| >Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> к |
| је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је пог |
| ао пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас |
| орео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} |
| врну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и разви |
| е такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У |
| ородица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, оп |
| е на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог така |
| це врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> |
| .{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у |
| да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу мог |
| орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју ба |
| граду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Ос |
| кад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од |
| меру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „А |
| бирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто так |
| илојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко |
| им јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислит |
| S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ |
| надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран |
| урци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је |
| чни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били |
| лико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побег |
| кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више ни |
| уће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У заче |
| оту прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске К |
| скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много ме |
| оди младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Мла |
| Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>М |
| буку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинит |
| војке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} |
| нац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова |
| д тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана |
| и без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спој |
| тио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад |
| еранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, |
| џани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако |
| оље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлач |
| да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе |
| и у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто т |
| нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице |
| >VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио |
| пазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бит |
| буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи |
| тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поран |
| из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад |
| дну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај |
| поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав |
| мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су |
| чици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и с |
| кону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учи |
| и и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у с |
| змишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отиш |
| чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз |
| случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се ка |
| на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску д |
| ик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело. |
| ош спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непр |
| ту беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари |
| ко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле |
| правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би о |
| шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="14 |
| својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму зам |
| друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су с |
| окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну о |
| лату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце |
| } Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} С |
| ије умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима |
| е остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега до |
| с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим |
| како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Д |
| едаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у нап |
| ак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је н |
| у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, о |
| у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину |
| руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те |
| намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и зл |
| беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела |
| ницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, н |
| отуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало по |
| ко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима |
| ци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња од |
| оја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још |
| дна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад ко |
| еоград, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другар |
| ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не |
| — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, |
| одаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав |
| оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској |
| ио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније н |
| крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом |
| и младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању м |
| уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу пор |
| је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи |
| омучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти са |
| ш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да |
| илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбул |
| а око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе |
| товану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован до |
| лу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима вис |
| ела пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је по |
| де, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад пр |
| роје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну |
| а веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb |
| своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреш |
| н би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погле |
| зе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са |
| веза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече |
| — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а |
| </p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново о |
| узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже |
| лество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше п |
| та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског |
| озгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у о |
| Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која |
| ајзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је с |
| ори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Ра |
| човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно м |
| ила: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време про |
| па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, |
| јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, с |
| му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на |
| .{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијам |
| </p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад |
| поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="c |
| на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и |
| Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево т |
| аво, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног |
| братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући |
| — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама |
| ећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душо |
| ан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се ко |
| .{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво ур |
| ; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Отк |
| ницу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста |
| аших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици |
| е брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љу |
| м рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не |
| неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба д |
| ...“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о сваче |
| зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна друг |
| ље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској ка |
| <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију |
| опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри не |
| мшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капиј |
| ачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвор |
| ропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За |
| страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Ст |
| ицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} |
| <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, ал |
| и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску ми |
| ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, ж |
| ало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија |
| искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати ст |
| S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству |
| <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окру |
| ви ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S |
| оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заис |
| спиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, пр |
| аћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђ |
| забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо зва |
| траја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије исп |
| прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена висок |
| Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За |
| , зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок |
| Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су |
| е подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманут |
| о начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: |
| то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане |
| ом, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, |
| о је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону |
| ара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем ј |
| тишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је пос |
| сти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице п |
| погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће пол |
| дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избав |
| ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спрем |
| да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S |
| и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народност |
| ара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српк |
| падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше |
| један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Је |
| ко год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула ш |
| S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим |
| да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која |
| ева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше |
| и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају р |
| каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Мног |
| то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од св |
| рчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече ник |
| а се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак кор |
| ерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, ово |
| >„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепа |
| ом понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џел |
| нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња н |
| сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог ко |
| ика, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове |
| рчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага |
| ахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они ј |
| им козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> < |
| речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за |
| > <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, н |
| ле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — река |
| Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механ |
| из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у ант |
| лојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S |
| ање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршно |
| и пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> |
| > <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима |
| ту је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једно |
| ајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и о |
| е; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су |
| е Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се |
| а се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и |
| м тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени |
| као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га ста |
| ни за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи |
| а ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде? |
| ављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Сам |
| ок би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{ |
| ке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира јед |
| нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турц |
| шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да п |
| лати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног |
| у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb |
| абаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупи |
| аздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укоп |
| сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замоту |
| {S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и |
| млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном рук |
| сти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се |
| ли Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 |
| мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све |
| су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Зла |
| на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће |
| путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> ј |
| да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим |
| воје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: |
| ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, п |
| шид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Злат |
| ан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то же |
| сила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{ |
| ад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, |
| гоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...< |
| живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле |
| адио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад ј |
| зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала |
| а и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на др |
| а Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто |
| .</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори ј |
| ајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену |
| ти у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа д |
| у.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начи |
| и је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А |
| запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје |
| едра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је так |
| веде у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку |
| слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама |
| руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" |
| Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачар |
| ок он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити |
| уге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене. |
| на зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и за |
| већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско |
| поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку |
| ам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за тро |
| им да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} |
| е је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — |
| оба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ Пос |
| човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, д |
| ш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тра |
| ше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту д |
| чић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада л |
| ова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у друг |
| Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене |
| . Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p> |
| танио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат |
| pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука |
| ђани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука |
| ву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна |
| аштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chapter |
| о; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му |
| аљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује |
| их догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код |
| да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} |
| тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна |
| Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв |
| hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним рад |
| >,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> < |
| : „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, |
| Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв в |
| ти“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњи |
| е рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ен |
| е катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, о |
| а гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Бо |
| притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — д |
| ључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим |
| сецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мор |
| а није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим |
| не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „ |
| жмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен! |
| вака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџи |
| ао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у |
| ј је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S |
| огледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, |
| е јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Дел |
| азе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је |
| као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се диг |
| Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, |
| , она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти ма |
| гледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и |
| на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао |
| в на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете |
| {S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{ |
| а, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, |
| иковче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шу |
| гатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш |
| } Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа... |
| јећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашл |
| азе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на че |
| {S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то ник |
| овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним |
| "7" /> <head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Бук |
| на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је |
| S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: |
| ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија |
| кне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, шт |
| , проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="subSection |
| образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве. |
| м.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја |
| ка од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер |
| то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче |
| } У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само т |
| шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богати |
| е, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турц |
| ена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су |
| кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гр |
| ј добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва м |
| <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекав |
| утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> < |
| мне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџи |
| грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведо |
| равдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни |
| ли она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био |
| рачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица |
| есивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, ко |
| рну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао |
| <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, |
| и су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака бе |
| раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само ј |
| ..{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p |
| еђу Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> |
| Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали д |
| и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим |
| и од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последњ |
| могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу |
| ти....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор... |
| њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети он |
| стао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што |
| те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу т |
| свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату: |
| редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле |
| на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било |
| све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова сток |
| капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на по |
| ши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, |
| облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров |
| а обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџ |
| ног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата пре |
| ином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остал |
| е Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њи |
| на је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дођ |
| ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно раз |
| на приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; од |
| памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти пр |
| .{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива |
| I.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S |
| нала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела... |
| ара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, |
| м тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не |
| а приђе <pb n="101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто по |
| вела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се |
| слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један т |
| рко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-дов |
| ској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Види |
| “ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежи |
| крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> |
| бере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробил |
| еоград, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо до |
| ....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер |
| хније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве про |
| проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> |
| о и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је |
| , метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} |
| и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у |
| ји се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медвед |
| у: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата х |
| ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори |
| же мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да зав |
| рби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа |
| мом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом |
| и....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он |
| мам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p> |
| и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слобо |
| е и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, |
| еизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло |
| асака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапак |
| вачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном роп |
| бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко |
| се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он у |
| } Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се |
| њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отр |
| дама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила д |
| несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: |
| осила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода з |
| е јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Злати |
| ...{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је б |
| вино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадн |
| или су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза |
| S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад |
| з <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре |
| ј врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, п |
| дитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном ст |
| љао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да |
| ја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она пр |
| срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа ни |
| плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико ку |
| свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму |
| рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, |
| Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадиј |
| очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао с |
| Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тр |
| а вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у |
| сно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад |
| рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова |
| >За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећ |
| озору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана |
| Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад |
| Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше невер |
| куд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па оног |
| створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, |
| ку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија г |
| а погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пр |
| , и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је св |
| } Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Тур |
| учицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просул |
| и и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда.. |
| тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само он |
| снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Ту |
| ке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} |
| говића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефери |
| церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ови |
| Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лу |
| .</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, д |
| <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће |
| ам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb |
| није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и |
| а хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опа |
| ете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вај |
| равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у |
| њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној р |
| p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме живо |
| народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао |
| онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — |
| не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S |
| шти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије |
| за шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И С |
| вели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о |
| .“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>По |
| е, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми |
| мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пр |
| да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Б |
| штених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здр |
| ој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и по |
| е заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме |
| тва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја |
| зили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—4 |
| о, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки |
| осла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и са |
| њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{ |
| оста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа к |
| ућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} К |
| ?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се ту |
| поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Нов |
| ; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађ |
| у, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му |
| ту није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу н |
| о имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега |
| лена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђ |
| ићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали к |
| својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породично |
| е, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру |
| ала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису де |
| да Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Ни |
| у краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, |
| урке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред |
| {S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, |
| овој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са |
| к трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, |
| ана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по ва |
| из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, |
| е предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је па |
| јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак не |
| се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи |
| амо један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обад |
| нас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учин |
| није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ћ |
| војом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме |
| ти.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну |
| а бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста |
| те.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што |
| т сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз јед |
| , и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва око |
| Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој |
| еше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлиц |
| Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој |
| /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше м |
| ву сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе |
| тао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је зас |
| питала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најз |
| мо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене |
| је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару |
| пију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи |
| ак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. |
| млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца |
| ући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно... |
| , ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, и |
| дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћ |
| 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здр |
| ; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> |
| е, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} |
| ?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу |
| Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно |
| кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред к |
| рак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто |
| на тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торб |
| у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало |
| илично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто |
| као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила над |
| ала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољст |
| на беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман |
| а своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Г |
| никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, |
| е дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је |
| } Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> |
| скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узв |
| ен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио. |
| са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за |
| Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је |
| оба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, |
| , пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби |
| диле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, д |
| е низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је мога |
| била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с п |
| о се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и |
| у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети свој |
| ву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио |
| ак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у |
| зио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} |
| о први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, се |
| ти уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он |
| у.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chap |
| и дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп ј |
| p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси |
| га оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} |
| „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није н |
| Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; |
| љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина бе |
| крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>К |
| ем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> |
| ити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <p |
| сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад |
| ла, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у |
| овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и |
| оју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи ниј |
| је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала |
| је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако мог |
| ека....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, |
| доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини |
| дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један |
| а која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; |
| зели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> |
| ог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивт |
| } Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим |
| њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће |
| о се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара же |
| бразе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико су |
| реноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што |
| ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакв |
| али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити |
| ајмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да |
| , а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном |
| ад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p> |
| ично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући |
| ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путни |
| жић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој р |
| } Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекива |
| ној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвоп |
| доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхић |
| ије мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: |
| уж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет |
| , који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, |
| своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити |
| јој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и |
| ао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се |
| омоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> |
| аче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена оби |
| ругом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се |
| а један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником |
| р, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу |
| висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похит |
| амачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, раба |
| тра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења |
| и није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за св |
| Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозори |
| пазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво с |
| S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се о |
| се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас и |
| ....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти |
| а је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата ч |
| иле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад ј |
| али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу З |
| скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи |
| шла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту |
| е руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прек |
| тови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платне |
| и призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарај |
| је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога сре |
| а, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на |
| дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем |
| е ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија |
| крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави |
| ру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у |
| а да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ |
| е, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну |
| /p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да |
| пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим |
| црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} |
| то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Ком |
| рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи |
| јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одм |
| им и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па |
| <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут |
| цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била |
| добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених папр |
| рни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милој |
| !“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану. |
| из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети |
| лактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он |
| је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи нек |
| дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Ал |
| нање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако |
| еханџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда |
| {S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме |
| ласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у |
| Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она с |
| спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један па |
| ао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одго |
| до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток бу |
| агрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" / |
| у данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријев |
| тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Беогр |
| н пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном проп |
| екај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стран |
| вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га пот |
| т, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, |
| ити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, |
| се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; не |
| а у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певај |
| свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невес |
| трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напре |
| во сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа |
| рган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и |
| , него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и |
| није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година. |
| ..“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једн |
| вда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не |
| ла....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто зави |
| рњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту |
| му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, |
| штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи п |
| живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од п |
| аше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан |
| жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поре |
| 74" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{ |
| {S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад о |
| Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као пра |
| им орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану.. |
| аја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по |
| Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Та |
| ган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и |
| где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За шт |
| еху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе |
| це беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко |
| да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе |
| е ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих те |
| а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> |
| слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два |
| ве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отима |
| доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег |
| а је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован |
| рскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} |
| се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, к |
| ље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на је |
| ..</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо в |
| леда у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и |
| , па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло л |
| " /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећ |
| за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{ |
| а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још |
| овек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети! |
| последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест т |
| ви поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, који |
| ква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним к |
| т турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... |
| нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p> |
| .{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлу |
| олан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бега |
| кше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађ |
| ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Мих |
| равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У к |
| и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загле |
| <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село |
| очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачуна |
| кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде |
| изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су |
| осопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и |
| ло удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и ос |
| рна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим с |
| дарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} О |
| Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени |
| p unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утира |
| орише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Прокл |
| о кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на пу |
| убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу |
| ши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође св |
| је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој |
| еговој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} До |
| шид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Бе |
| или?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је ме |
| унав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p |
| тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је |
| пре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи н |
| днео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у к |
| иког ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњ |
| врдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква зароб |
| е на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примако |
| ек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ст |
| Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- |
| ој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Бегра |
| било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицо |
| на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исп |
| ав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и бул |
| воме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није |
| о на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је |
| пак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, |
| о с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме |
| а турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали |
| а, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, к |
| и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </d |
| !{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не ту |
| те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још |
| илојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јеса |
| иво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах |
| ише од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Баб |
| тајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети с |
| тку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се |
| је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је |
| сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту |
| често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p> |
| како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, |
| буђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Т |
| срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико м |
| у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли ни |
| S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шт |
| обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, |
| део или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ра |
| Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се |
| ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Грес |
| онаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се з |
| Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о |
| рошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак д |
| х ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале н |
| чи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро |
| ека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима |
| и, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и |
| ким језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и б |
| ла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да |
| p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао |
| ахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{ |
| м!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — |
| помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро пром |
| нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нис |
| {S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милој |
| јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не зна |
| а и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p> |
| !{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном |
| врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише |
| тиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, |
| о добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам глада |
| се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој |
| ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа ни |
| е се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори |
| тара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} |
| Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: |
| е ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, |
| а тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} |
| а ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може поне |
| ..{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим |
| Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у |
| , дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прош |
| пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово н |
| } Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: |
| то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не |
| Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Мило |
| кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p |
| ла: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на |
| механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; п |
| та се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле ш |
| да могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, |
| сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла м |
| бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!.. |
| ни ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је |
| дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да |
| хану.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, |
| ро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да ниса |
| дравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, |
| на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори |
| ке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?... |
| ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад н |
| ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене |
| а ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке |
| , па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћ |
| о по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му |
| е, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену |
| граду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно по |
| амолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет |
| зујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће ј |
| даље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилус |
| изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским |
| мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којим |
| села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање прек |
| о једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За т |
| иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се |
| иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини ј |
| њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те та |
| у тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто моли |
| говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и |
| ну....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с ист |
| ан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> < |
| вана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у |
| ти....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као |
| џија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S |
| ао трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као |
| беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђео |
| имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци п |
| к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним пр |
| огурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху |
| различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не |
| повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне оч |
| же, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије св |
| е истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се ра |
| погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек ни |
| <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ран |
| очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чо |
| млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усп |
| раклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка л |
| мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обо |
| дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</ |
| е у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и к |
| аја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавиц |
| ј шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S |
| егне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време ш |
| } К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена ид |
| ти сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека та |
| она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> |
| ад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у ко |
| у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <di |
| а и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће в |
| и, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро уст |
| весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Б |
| о се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био |
| и после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо р |
| : ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milest |
| ај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџиј |
| дић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче |
| адић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за |
| Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди |
| Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне |
| шао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на про |
| пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на јед |
| у у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше и |
| у је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој к |
| овић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је |
| ао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећај |
| ве матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали |
| еле.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је ве |
| иховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога |
| д није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте |
| овољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све |
| ир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао ње |
| по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} |
| е меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и м |
| И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души |
| месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се |
| а у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од проз |
| еби друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „О |
| и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорил |
| Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није н |
| > <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у |
| ене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у глав |
| } И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном мес |
| тини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је м |
| ама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити |
| } Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S |
| механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падал |
| у прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Ист |
| варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу |
| ио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи |
| ет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски ст |
| старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао |
| угом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко |
| у Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере |
| кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове м |
| лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омр |
| а да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком |
| Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и |
| Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, |
| — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и с |
| није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претр |
| ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Д |
| турчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је башто |
| у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога дру |
| ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало с |
| а се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, п |
| , код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зелен |
| му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! |
| запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце о |
| и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом |
| прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Лел |
| страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада |
| опот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај не |
| </p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су |
| , ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми за |
| > <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше и |
| ме оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две |
| знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и |
| у тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — |
| алко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао |
| е избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се |
| јну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле |
| Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко |
| да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ћ |
| ему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек |
| дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па ма |
| о неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....< |
| и речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде |
| Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик |
| ажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи. |
| S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и дон |
| (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} |
| ури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак нек |
| а да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази |
| не за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младоже |
| н пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све н |
| а сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} У |
| грађена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју |
| д родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). < |
| потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прош |
| ала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварс |
| д угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> < |
| >Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу т |
| се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на пам |
| и знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и |
| своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо о |
| ак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом |
| о име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на |
| аљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Је |
| угог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леж |
| ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и да |
| е врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак |
| знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p |
| аније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто |
| .</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang |
| им заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" / |
| <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави |
| бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И ч |
| уге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гор |
| обићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, |
| .</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумиц |
| а макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те |
| нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором |
| е заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не г |
| head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обре |
| ...{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени |
| лико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, ш |
| а...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу |
| анко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива |
| иђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време би |
| онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ни |
| су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београ |
| ила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Ст |
| еоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешља |
| блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах |
| а сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ов |
| И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, |
| има дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћ |
| виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде |
| Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи |
| каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p |
| цке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} |
| "123" /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} |
| стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, |
| ....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав |
| м гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуг |
| >По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: |
| лату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој же |
| ила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој |
| у.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, |
| моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа. |
| вак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћут |
| се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се |
| у ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај |
| /> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, изва |
| Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се |
| даде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли ј |
| : „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, а |
| она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, |
| оложи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек |
| ајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> < |
| еја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџ |
| ло поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јед |
| спод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулд |
| и могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти тор |
| беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда |
| н овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, |
| и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div |
| аки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преоб |
| ати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, с |
| ; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску |
| " /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то |
| ућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети сво |
| ут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дур |
| у да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем к |
| /> <pb n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга... |
| и и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али |
| ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана |
| {S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа... |
| е би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико то |
| пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була пр |
| вори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи в |
| ма пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда по |
| е већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је |
| Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура н |
| Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зрац |
| ошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капи |
| та је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви ч |
| Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> го |
| } У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек |
| на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је с |
| тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p> |
| } Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се |
| још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, к |
| ије ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога не |
| p unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја ки |
| окле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести! |
| се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Бе |
| да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни прем |
| турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непр |
| огодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав зна |
| трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, |
| Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара бил |
| аман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи ка |
| подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У о |
| донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица с |
| <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бриз |
| поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где |
| лаве....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. |
| /p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, бли |
| а је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чу |
| није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи |
| м одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на |
| ead> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је оби |
| stone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им |
| ју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да |
| ....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} П |
| и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три кр |
| е.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ |
| да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што |
| човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да |
| е, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара |
| гу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој ш |
| ешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; сво |
| пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код |
| изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са |
| м описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жа |
| з далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му |
| уку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само |
| кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им |
| чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и опл |
| .{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога |
| по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осв |
| оват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, |
| знемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, |
| нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p |
| <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет з |
| ређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнут |
| S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казат |
| добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није виш |
| гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече се |
| еца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме |
| запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом је |
| љима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p |
| ицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бо |
| е Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко.. |
| трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При р |
| је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд |
| е у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каж |
| мшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела |
| ео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види |
| а младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече |
| а није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, |
| ркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата н |
| , — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине! |
| тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупиш |
| те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да с |
| </p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином с |
| није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све сврш |
| ="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски бла |
| жица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, |
| S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} |
| родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њ |
| а кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановим |
| де Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: |
| тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...< |
| је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња |
| земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{ |
| ... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и |
| најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћу |
| p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици сваш |
| урџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није... |
| аше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање. |
| b n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p> |
| е домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, ниј |
| здижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коња |
| тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и |
| обом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да м |
| зана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и ви |
| рџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> |
| {S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} |
| „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко |
| били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће му |
| му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини м |
| !...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Зла |
| е беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му |
| еко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа |
| м <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!. |
| ње упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала беле |
| Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чоб |
| „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S |
| рану; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак |
| во злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде изброј |
| и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били тав |
| ....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али с |
| сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лу |
| чицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, ос |
| в минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју т |
| .{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори... |
| аптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! т |
| трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија. |
| ди који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и |
| прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над в |
| по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом јо |
| још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше вре |
| м гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа д |
| жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара за |
| страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој р |
| <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд од |
| сам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће ко |
| ком, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџ |
| орити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да нико |
| их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше |
| " /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати с |
| си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ак |
| си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову д |
| с Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше |
| ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју |
| е Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} |
| бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи! |
| шетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше |
| викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у проз |
| ји: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко |
| м?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у пла |
| сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S |
| јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко |
| и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики |
| и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да буде |
| шко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула |
| држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није з |
| ви?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на јед |
| помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле башто |
| оме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи |
| Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се т |
| > <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да |
| зи....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још |
| араманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, и |
| {S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> |
| S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} См |
| ате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и св |
| колико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде. |
| /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу |
| и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овд |
| кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он поз |
| , што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} |
| кореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у |
| пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају |
| чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је треб |
| запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевај |
| хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што с |
| , учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Т |
| у.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка. |
| даше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима ње |
| им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доск |
| {S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и п |
| и се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узр |
| ала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису разд |
| а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва т |
| оћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше |
| а се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети са |
| њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошу |
| азнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Једи |
| овор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и |
| е хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџани |
| тине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за |
| егу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <p |
| идовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом |
| адиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ |
| ељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијај |
| ове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи? |
| хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она п |
| ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исп |
| е је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Зл |
| улу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем? |
| је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S |
| ...{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуг |
| и, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много |
| , „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Зл |
| алим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Ма |
| жам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако |
| ађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и пос |
| ма је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути |
| обра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитељ |
| јко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{ |
| бу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја |
| ад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти |
| само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и прија |
| шчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и сре |
| “</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Зла |
| {S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, |
| вај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па |
| терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</ |
| че сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би |
| цу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} |
| То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по јед |
| д оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом |
| а тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела |
| } Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под |
| а три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.< |
| д некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код свој |
| ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} |
| C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S |
| ла.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу м |
| ead> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бив |
| </p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата гла |
| p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запи |
| а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта |
| августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше |
| стига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све т |
| b n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну свој |
| ким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у |
| време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, бо |
| читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се прибли |
| у се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два |
| облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа |
| фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена З |
| нца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и тро |
| а, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је пу |
| — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави с |
| а рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај ви |
| n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја л |
| образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног |
| анко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Ова |
| љеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео гов |
| <p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђал |
| а анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говор |
| о:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да че |
| ђе у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!.. |
| ут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“ |
| иријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} С |
| ед друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле |
| жбе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Б |
| ије умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда пут |
| кињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран |
| , опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је |
| устаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од ј |
| 3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и о |
| ике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милој |
| днако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин. |
| а тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како ј |
| } Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за |
| тише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој |
| ехану.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко ј |
| роцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је |
| бе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмара |
| У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију ка |
| ng="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажн |
| дну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан |
| .</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу |
| ахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га |
| ево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево |
| че дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај за |
| де када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпа |
| ише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну |
| је, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом |
| ет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао ст |
| } Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се с |
| опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој меств |
| 1" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе и |
| жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Х |
| ко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагњ |
| и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и виде |
| ћи и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет с |
| е: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио |
| е биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се |
| ке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене |
| ле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци д |
| ограда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчан |
| узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се п |
| кве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже |
| олико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-тур |
| ници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише |
| онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњи |
| ај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз та |
| егао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Ш |
| У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" /> |
| ни сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше |
| сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У |
| е, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphic" /><pb n=" |
| Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко ј |
| ињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га ј |
| еше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Беог |
| оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту |
| </p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} О |
| лојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо нап |
| се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна т |
| евалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опази |
| ше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником |
| екивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, |
| па у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отид |
| а повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што |
| адан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим |
| па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p |
| о је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов д |
| </p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим с |
| њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мал |
| е Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p |
| ем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче |
| , и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Ми |
| рочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кра |
| а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у м |
| ату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном с |
| ?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у ње |
| тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за к |
| {S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и и |
| путници падали....</p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „ |
| завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за |
| тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашт |
| љио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко |
| >И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше |
| дмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се |
| ло по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Ми |
| и није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка |
| механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде п |
| да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад за |
| д беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нем |
| , и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста на |
| еш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио једини |
| 3" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, а |
| проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро |
| тресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди |
| остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо |
| почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се ва |
| Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у |
| ући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb |
| је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Ме |
| о је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Ади |
| n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Ха |
| ојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> |
| ут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну п |
| еч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n=" |
| навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи ме |
| о је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео |
| уће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} |
| , он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати |
| вцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашов |
| и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити |
| у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и пот |
| ћи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га |
| Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наш |
| > <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу против |
| дини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба по |
| тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшн |
| , са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који из |
| штен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све ред |
| то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварит |
| етим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што |
| е ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било... |
| си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се |
| ико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ј |
| ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“ |
| одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи о |
| а не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за |
| товану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш у |
| гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још ч |
| све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изн |
| обри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута |
| нила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>П |
| сило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла виде |
| ојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то ш |
| м јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде |
| иховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у С |
| у ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџ |
| погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми |
| , а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, |
| ји:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема. |
| хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле |
| мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам |
| вести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако |
| лах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка в |
| ар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива. |
| аших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо |
| ара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва |
| амо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Го |
| род живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два п |
| рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног гр |
| иља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она |
| и коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? р |
| дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бр |
| лим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мал |
| еш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој |
| тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно |
| па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па иде |
| зујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледа |
| з трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве |
| Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла |
| , он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} По |
| чи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Сто |
| м на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти с |
| есам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај |
| г посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми |
| е нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, |
| , рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је зате |
| путовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и же |
| дан леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођ |
| а тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их з |
| дио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама дв |
| ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младо |
| ме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало |
| оји је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претво |
| сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вич |
| а те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му |
| ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити |
| вечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне раб |
| пере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год по |
| не!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наје |
| .“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — бра |
| > <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заро |
| и ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче |
| игла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у |
| г оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџ |
| , било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али |
| ав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му к |
| ра које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Им |
| /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе |
| а нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — |
| е говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Мило |
| } Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p |
| е, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље |
| да Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци |
| видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном |
| све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Мил |
| није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао |
| дског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне |
| ја се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Под |
| рашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да |
| ш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто |
| n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: |
| ехана.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је |
| ио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучи |
| <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли |
| авној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и |
| бро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му п |
| > <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се поме |
| head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој к |
| лаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрем |
| а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за с |
| где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p |
| у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} |
| ију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имал |
| а.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата. |
| .“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није уме |
| поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Б |
| , избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обаз |
| а Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек |
| аће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Б |
| да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, а |
| У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега |
| олико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд пу |
| аложи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косов |
| чу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је г |
| му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да прен |
| ја.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски |
| као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту |
| лико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам |
| кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и |
| ала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је у |
| шао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Мил |
| прости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадам |
| оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и преблед |
| </p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовање |
| ли су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих к |
| Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава срем |
| из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се |
| .{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешт |
| указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Миха |
| ог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита |
| а.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопи |
| јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да |
| џије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те вели |
| само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао |
| — Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му |
| и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на ком |
| ебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Мило |
| .</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом к |
| му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| у...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, п |
| ad> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ |
| 18935_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених рук |
| се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасни |
| ваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га |
| а овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан |
| је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, у |
| и чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нит |
| } Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све |
| лојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком |
| село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло |
| , као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно ј |
| ли, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући |
| хани никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и меха |
| зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Мил |
| оворио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из |
| До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену |
| се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: о |
| ће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И |
| а да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазн |
| ар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није до |
| Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Б |
| Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="6 |
| ако ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ узд |
| утујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, |
| , али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да |
| казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, |
| мишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и |
| тела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па п |
| } Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде. |
| ује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добр |
| радан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, о |
| овори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је д |
| е дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође |
| лојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S |
| донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комад |
| ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па |
| ја га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да |
| амо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: |
| а....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи |
| истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли |
| по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда ј |
| раво кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће р |
| запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи |
| Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Ла |
| p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турц |
| омуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му |
| био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто |
| , а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замол |
| вке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што б |
| тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо |
| ет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Б |
| а Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, ј |
| речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим ку |
| ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: |
| чувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре |
| шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ ј |
| </p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити |
| ћа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе г |
| ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаес |
| једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџан |
| м и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} |
| опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у на |
| ду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше на |
| изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Зла |
| свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци |
| ло „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци на |
| тави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: |
| му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се гл |
| ро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ћ |
| им загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с в |
| умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој |
| S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну |
| комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кућ |
| срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богат |
| {S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче |
| имању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати |
| а су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb |
| устој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре до |
| маку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну баш |
| ртона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашниј |
| лојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој с |
| нче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очи |
| људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година |
| вим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Ж |
| трче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као |
| pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач реч |
| види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он |
| се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њив |
| оћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под о |
| ара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да ј |
| сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причи |
| кад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је о |
| , до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и моз |
| вог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца... |
| p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем т |
| Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу мака |
| уду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <p |
| тари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С најве |
| ало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет ти |
| } Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли |
| ајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени |
| враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Беогр |
| ница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ли |
| ше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин |
| } Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" |
| још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, д |
| да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу |
| ...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао сво |
| Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћем |
| n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</ |
| о остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по |
| ти Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако л |
| веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати |
| {S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се и |
| ше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шт |
| му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да |
| и и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обра |
| о се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, |
| /p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју |
| ио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџиј |
| ти себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате |
| це више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зр |
| гао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци и |
| еда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде н |
| а длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм как |
| рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} |
| али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би |
| акле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилиц |
| S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке. |
| до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ |
| срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У ма |
| цу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 годи |
| е заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића |
| обе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорг |
| иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младоже |
| а да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећа |
| раду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда |
| варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом каш |
| у Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за мл |
| младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S |
| p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У |
| ли, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача |
| ца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском |
| n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у ка |
| лед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете З |
| > (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата с |
| и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; ли |
| е зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замил |
| новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле |
| p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио не |
| и како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажа |
| о на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гост |
| урџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="5 |
| више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред го |
| жише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турск |
| илен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала |
| <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се р |
| чунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код вр |
| пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Доша |
| она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере |
| ула била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је до |
| у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму но |
| како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем с |
| ца; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесел |
| ош четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и су |
| г ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а |
| арог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се |
| ланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њем |
| о чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до |
| и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата |
| ега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се заб |
| бично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега |
| нак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више нова |
| ет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу су |
| з преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и то |
| тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у |
| , и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће д |
| развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена с |
| ђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако |
| е). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у но |
| </p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на коли |
| ан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита |
| новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и мла |
| по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она |
| се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.< |
| p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се ис |
| илија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар |
| после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже не |
| обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што |
| мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{ |
| олази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења |
| ма, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз прегр |
| Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} |
| .{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се |
| стима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да с |
| чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавил |
| ним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њо |
| је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како |
| } По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да мла |
| Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опа |
| ије био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту |
| нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену |
| ућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук- |
| и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дош |
| и месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурб |
| пиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, с |
| е у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попада |
| <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не б |
| ше не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} А |
| е застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} О |
| м улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А мож |
| ла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми |
| опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!.. |
| ко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави |
| обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и |
| елико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и л |
| пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стај |
| каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и д |
| дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила |
| Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати |
| ог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и |
| н сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одг |
| остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није |
| закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n=" |
| аранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу пор |
| о се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи ник |
| 6" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све не |
| к, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био позн |
| руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до |
| дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста пр |
| лата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога о |
| јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ет |
| џана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> |
| S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше |
| разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Бе |
| по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше |
| рити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} |
| је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату... |
| о бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њег |
| <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа |
| це имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово дв |
| ву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим по |
| S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне |
| p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> к |
| на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Поч |
| свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да св |
| а чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену и |
| је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па ч |
| гледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмуре |
| па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа |
| S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговс |
| ала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да б |
| отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трп |
| је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није |
| терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, пр |
| доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живо |
| је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео |
| трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе |
| беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио |
| поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S |
| цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она. |
| аду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— |
| Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је мог |
| , и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; јо |
| ојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и м |
| на још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је |
| оз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, |
| остоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислил |
| дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала |
| , е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор води |
| обе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p |
| дна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у |
| ети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, д |
| кренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан поста |
| има све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S |
| руге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега |
| адоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није |
| осле првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мал |
| оји су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, к |
| е Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p |
| јвише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су |
| ње на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала |
| огли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> |
| Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Тур |
| су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једн |
| свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек |
| у жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће |
| <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све злато |
| затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила п |
| ошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Беогр |
| ворио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред |
| и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S |
| и беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад с |
| огу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до д |
| о оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син |
| —15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али |
| ста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српски |
| су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и |
| да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> < |
| и никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град... |
| ћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али |
| ање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мен |
| итељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> |
| је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као |
| сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш |
| ико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада |
| ви и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" |
| Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам |
| овати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако б |
| S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у меха |
| {S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаб |
| он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломи |
| знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто те |
| казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети.... |
| епа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама |
| и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, |
| је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Тре |
| Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећ |
| ину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима |
| чка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста ше |
| тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по |
| ики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће |
| ....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како сме |
| да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стран |
| рати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су |
| и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: |
| дом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, |
| иком не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја |
| .{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на изма |
| крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трун |
| се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И т |
| а добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, гд |
| ер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је |
| азати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: к |
| Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на о |
| шла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризн |
| ека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном сав |
| ана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а |
| нај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ћ |
| ла својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта |
| уда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Планд |
| девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није |
| Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p |
| атиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а ч |
| Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах про |
| ује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други раба |
| м дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма коли |
| е стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако б |
| товања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас |
| ри некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити. |
| “</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ |
| дан пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде о |
| дина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски |
| и они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спр |
| Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Вен |
| испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски |
| ти.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког ј |
| ку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала |
| е за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало |
| дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умор |
| љенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је про |
| мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својо |
| а...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара бул |
| жањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на у |
| во, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клис |
| дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном |
| рити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине ст |
| рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше |
| <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далек |
| ута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти в |
| на; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити |
| а бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Раши |
| евоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, п |
| Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео |
| ио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица ту |
| није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је сл |
| нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за ови |
| ђен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега ни |
| S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и |
| ти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ |
| Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се к |
| хне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, |
| ј брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па наста |
| о одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се |
| — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну бив |
| му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било им |
| воју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако |
| оју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} |
| треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турц |
| и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала |
| добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци |
| као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробу |
| вши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да |
| е, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} О |
| уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S |
| адовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај м |
| е се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</ |
| оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије |
| ве једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна |
| више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задо |
| леп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не |
| она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ З |
| вољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, |
| асом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо |
| вори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шт |
| ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p> |
| нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лак |
| он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах и |
| .{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза ск |
| чким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу |
| б, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку |
| hic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} |
| дем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти плат |
| о му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох на |
| којни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом |
| ...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти? |
| е!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах |
| је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја изва |
| ланина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастреб |
| е оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злат |
| Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми ча |
| најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову с |
| еш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заи |
| детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам њег |
| > гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, |
| </p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... к |
| ..{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убић |
| дати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам нек |
| књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> |
| p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милан |
| ем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{ |
| , чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се моји |
| pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу каз |
| /><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и |
| ите <pb n="17" /><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшиј |
| здахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су |
| апамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се |
| у макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</ |
| : „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станк |
| да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, ве |
| ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата ниј |
| ом, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу |
| кав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја пут |
| не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџиј |
| што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и т |
| ите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „В |
| и <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадн |
| нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара |
| ти из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале |
| у чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још ј |
| е услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог једин |
| м не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у |
| механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница. |
| евољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>М |
| а високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у |
| крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи! |
| лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону |
| ход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни с |
| урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто |
| авек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче пож |
| ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, д |
| >Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге |
| астане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се |
| охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобан |
| м мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При |
| ат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и за |
| узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу с |
| ад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{ |
| жење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара |
| лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} |
| рши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у |
| шљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> < |
| гледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути |
| ес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах ди |
| видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толик |
| {S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на св |
| у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Бивол |
| прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мо |
| урчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи |
| ца девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, |
| ула.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказив |
| А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нис |
| се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} |
| е шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се ч |
| акрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један ма |
| а, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода бра |
| је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Краг |
| Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зау |
| ишта пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко |
| лаве.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и |
| о је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата |
| ој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је |
| и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.< |
| {S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, |
| јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како |
| је судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела |
| х старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо как |
| а се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али оп |
| Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више.. |
| од од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле ј |
| грмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку |
| време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тираниј |
| пе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— |
| ећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца |
| ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало |
| ивот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва |
| с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш |
| су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — по |
| та дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p> |
| — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.< |
| розор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по баш |
| ом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући |
| ље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово нека |
| учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше |
| тељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="1 |
| га пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дуг |
| е ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде |
| им се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим |
| рећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа |
| о овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети |
| а у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, пит |
| лазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко г |
| а Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудим |
| и.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запи |
| и родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <p |
| са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Умор |
| дије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану |
| у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разум |
| /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чу |
| ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млад |
| То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у ж |
| део слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом... |
| жели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом |
| еде као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре зв |
| а случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се |
| оњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и |
| т се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! н |
| Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то врем |
| би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он |
| бразу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и |
| жи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова ж |
| еде, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, бра |
| pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бр |
| застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомича |
| није место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што |
| војче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носиће |
| е мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чис |
| ари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и как |
| снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> < |
| руда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да л |
| у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Миха |
| рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду |
| ђе кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ |
| а од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беш |
| пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{ |
| што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додад |
| то беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџ |
| вај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му сп |
| ога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на јед |
| љак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поли |
| иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у к |
| џана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не мог |
| чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш |
| ити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Раш |
| </p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав |
| оче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све јед |
| дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му ј |
| Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве |
| ....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избави |
| а два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и послед |
| и рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен ч |
| ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не г |
| н сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћут |
| тати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко с |
| а сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одм |
| } Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ |
| "176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог |
| народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опро |
| прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: |
| и.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...< |
| кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а |
| да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и |
| са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носил |
| и од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо |
| е рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узел |
| е у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер |
| {S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође м |
| аде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шт |
| ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћил |
| и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, к |
| !..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Б |
| ткуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на н |
| тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за је |
| ече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шт |
| ше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке поглед |
| рчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n |
| жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једно |
| гово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је пого |
| виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....< |
| сито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зло |
| аре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, |
| идео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У јед |
| буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџани |
| глед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече |
| еда Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сус |
| </hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> |
| и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то |
| а била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у св |
| а, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У |
| је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође |
| својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.< |
| оче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се |
| итељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Срп |
| узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опр |
| и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један т |
| унав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и О |
| мах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње х |
| поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин |
| а сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури |
| о је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост |
| хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намрго |
| в бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мо |
| ду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће су |
| хану доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар |
| ене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојк |
| жљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколик |
| крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућут |
| тери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао |
| -Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему |
| ером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и |
| {S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је |
| е се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баш |
| у и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="1 |
| Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погле |
| уши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџакл |
| ори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суб |
| p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невес |
| љу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Б |
| ах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом |
| живао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и |
| ком ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и |
| еханџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сом |
| ошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неп |
| И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и |
| лату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој г |
| за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а би |
| прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </ |
| акве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још јед |
| иљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирил |
| чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао б |
| није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајнич |
| родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе |
| еки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} |
| илепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово |
| ивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јас |
| м је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око ње |
| е попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну р |
| ади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто |
| сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, б |
| како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђи |
| е....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задр |
| истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму с |
| то у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Мил |
| ко је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, ка |
| ило од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водил |
| се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује з |
| ео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док м |
| је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом |
| моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32 |
| дује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се |
| јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети д |
| азрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом о |
| {S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: |
| Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је |
| уће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, |
| у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај |
| еца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа |
| а све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{ |
| } С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S |
| ; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље р |
| илојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те пр |
| ком ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити м |
| гао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} А |
| пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац. |
| га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да б |
| га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша |
| лојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто так |
| ...{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота м |
| мо пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, изв |
| ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чека |
| {S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у ве |
| зничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе н |
| о....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у свој |
| .{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџиј |
| о.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, |
| није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао |
| а кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67 |
| кве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где л |
| је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} |
| , и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући |
| а тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како ј |
| ки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла ја |
| једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари њего |
| и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.< |
| или: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>П |
| ли видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место |
| пита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потр |
| „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад ви |
| и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Б |
| ивоту није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог |
| сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и |
| чега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу |
| ове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, н |
| г сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и дру |
| реступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, |
| .{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један |
| и, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну |
| tion" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у |
| узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако |
| ..{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он |
| ечио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, |
| едрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Дв |
| цу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и пре |
| ити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и |
| олини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је |
| ући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син |
| овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на |
| " /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство |
| ео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива |
| додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Ср |
| мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад |
| е, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу |
| долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е д |
| ди не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи |
| тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, сло |
| погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде |
| S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељ |
| е одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад б |
| ..{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, раз |
| урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испус |
| Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто ниј |
| тари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гости |
| љак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је |
| арао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није в |
| и Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахир |
| то замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и |
| глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} |
| дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихват |
| механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко заве |
| узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, |
| да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — |
| ац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели |
| а не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </di |
| си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сре |
| ње.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} |
| дно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве |
| , она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве |
| и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже бо |
| <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хт |
| 64" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног |
| — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што |
| ра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењи |
| жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео |
| Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли мо |
| рету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни |
| Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нара |
| души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња |
| а, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи |
| , послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици |
| механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у ме |
| се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души ст |
| е своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова |
| акве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој м |
| он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође... |
| жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемогли |
| на свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се |
| и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, |
| његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је пос |
| почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромн |
| н се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћ |
| ворило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на б |
| који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче |
| та месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit=" |
| а души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да |
| Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би |
| не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је стра |
| ру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор вр |
| бавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодр |
| се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу |
| сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по |
| е.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну |
| рату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и |
| уо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати |
| у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S |
| се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено |
| ту.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане ч |
| ах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му |
| н оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун г |
| о јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да |
| {S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и к |
| једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у к |
| обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подма |
| рским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје де |
| ашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S |
| вак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе |
| ad> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се се |
| з Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је |
| готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> |
| стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго |
| д су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали обл |
| то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини икон |
| ко му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу је |
| {S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки ко |
| и, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, |
| ђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она |
| ли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто |
| ead>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћ |
| неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећ |
| а спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао |
| те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима д |
| се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре |
| м селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старинск |
| ило доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="12 |
| Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је |
| еговог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова о |
| х да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако |
| е старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би м |
| том извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а об |
| се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био |
| ви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од ме |
| вши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S |
| мах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ћ |
| } Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} |
| ; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке |
| љачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је о |
| ја вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га |
| и познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро окова |
| понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан са |
| а.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> м |
| око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће ре |
| рска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита |
| ао да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она пад |
| многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, зат |
| н петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{ |
| рг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке |
| Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатни |
| на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га башто |
| д, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт |
| њем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о в |
| чвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам ус |
| све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се |
| м је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће поп |
| и и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је |
| носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да |
| уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана |
| огу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непозн |
| на кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} |
| "71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама м |
| трашне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, пока |
| оло око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је кра |
| ли потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи кати |
| тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Мих |
| а није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду |
| да изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} |
| ви вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и |
| о нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Ми |
| бадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче от |
| е је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро |
| јем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко- |
| ој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?. |
| ите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли ј |
| > <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p |
| плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље от |
| ац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се је |
| едног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злат |
| тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши |
| урском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам |
| точна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону уз |
| чала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван |
| и је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио |
| рашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, ра |
| и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумиц |
| , нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио |
| .{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, |
| није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може |
| ене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи |
| гледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут |
| ада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи |
| ој раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су с |
| тово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p> |
| ца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука игр |
| остар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад |
| шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се |
| баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натовар |
| ољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p |
| ћута....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметн |
| овориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој |
| да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и кр |
| и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла оти |
| о, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, |
| удноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурил |
| у се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на дв |
| му не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, од |
| племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром око |
| е знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, реч |
| али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. |
| ћи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено по |
| бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју бо |
| а на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој |
| видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна |
| ах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа св |
| одио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно дру |
| узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим с |
| оме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку |
| сле службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом р |
| дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} |
| {S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и го |
| > <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торб |
| читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе ов |
| дмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах |
| асамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоко |
| " /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво им |
| оре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре до |
| а у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу |
| ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше нај |
| он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, |
| иљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до ду |
| своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он |
| {S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла |
| а је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени конч |
| тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа ни |
| вога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић |
| ласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовоља |
| rl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шч |
| е нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — |
| ого којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: |
| ну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молит |
| изу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару |
| .“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а друг |
| асет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекив |
| што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај изме |
| о да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд |
| ћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" / |
| аџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Зла |
| рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно |
| лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата.. |
| Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом во |
| <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламти |
| Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па г |
| старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али |
| ву, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњав |
| ветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи.. |
| p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се |
| млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она л |
| ћа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и ст |
| исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: |
| стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} |
| стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ |
| стане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу.. |
| а веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплаши |
| p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поузда |
| Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе су |
| .{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очек |
| .</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво п |
| е крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун мес |
| ....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калау |
| башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљ |
| о у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади она |
| и: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у |
| утнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Ту |
| себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је |
| ај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бу |
| ражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишље |
| Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!... |
| вежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb |
| } Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Зла |
| стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n= |
| уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада |
| код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n=" |
| S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станк |
| се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на |
| </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја т |
| очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и |
| углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима |
| есавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се |
| /p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу |
| ки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путниц |
| дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод к |
| едном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога |
| равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, |
| аче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој |
| и.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од ц |
| им се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви.. |
| е по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушк |
| га....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место |
| мо 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путов |
| грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с |
| нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — х |
| Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак глав |
| <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p |
| .{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!. |
| али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> < |
| бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он ви |
| је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се |
| {S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрв |
| ико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџа |
| на; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ј |
| размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка о |
| /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, |
| су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јо |
| београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкива |
| е изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек с |
| ртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повест |
| нко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не |
| а недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је |
| и све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати |
| амо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо т |
| доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, |
| .{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од |
| клије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши |
| ај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико |
| више, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, бр |
| и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је |
| .{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ |
| /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и |
| овору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било |
| ти: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је дов |
| можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он |
| ћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на пр |
| ти свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима каја |
| су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у кона |
| ме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p |
| зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако н |
| и зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} В |
| _C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце |
| већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се |
| 158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му |
| су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Се |
| они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су |
| чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као пра |
| а Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу |
| <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, прич |
| > <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли ј |
| нам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и |
| ади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа ок |
| ели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је глед |
| ту доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ће |
| “ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту ј |
| идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ |
| цкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „ |
| ево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног м |
| олесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку |
| кавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, |
| е: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам |
| p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом пр |
| у страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и некол |
| ин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван ш |
| са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људ |
| диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад |
| до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле |
| и могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<fo |
| ло као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, |
| идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она |
| и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ |
| роме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, |
| </p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове меха |
| .{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи |
| љи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклет |
| бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор |
| је.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да в |
| а је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо |
| у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и та |
| кога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што |
| путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдски |
| ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Беогр |
| дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, |
| се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Сел |
| е речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не з |
| су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава |
| ам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика |
| и ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубо |
| знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и к |
| у му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Бегов |
| најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, и |
| мо назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радос |
| или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издр |
| head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} |
| дити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба |
| во зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде |
| то српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је б |
| да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, д |
| зу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> оч |
| >После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади је |
| су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" / |
| Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка за |
| муклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћ |
| руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира |
| прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба све |
| и да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у баш |
| еђу Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се д |
| кацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских |
| нађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачк |
| пукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} С |
| лије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко го |
| ао бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, за |
| он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турск |
| шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати |
| ли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беш |
| {S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачуди |
| е од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите |
| е десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом |
| , Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилу |
| , као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у |
| Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, |
| ом, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанстве |
| } Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А |
| аграду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на |
| ницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје |
| о, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија |
| зверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез зат |
| одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „ |
| гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен по |
| дница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први п |
| та украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} На |
| а је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, сам |
| сто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха |
| аше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника р |
| дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до з |
| здвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на |
| прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на проти |
| ко је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ |
| а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде дома |
| у ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше про |
| ла је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> |
| рши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, по |
| е собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и о |
| ата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S |
| се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту к |
| си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турс |
| нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Как |
| еху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од |
| Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет |
| ба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен |
| акшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, |
| даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је |
| тпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; |
| на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махм |
| {S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад |
| намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и н |
| а крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до |
| Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="ch |
| је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p> |
| њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; |
| брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Б |
| повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекав |
| отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари |
| учаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што |
| ваку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{ |
| ила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Ст |
| тва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и посл |
| - НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно |
| џије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у |
| па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе з |
| последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, |
| .{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он сам |
| d="SRP18935_C1.3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Тур |
| d="SRP18935_C1.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је |
| и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и некол |
| добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркт |
| веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и |
| поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и у |
| ет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чи |
| ења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леге |
| тнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати |
| пекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер ок |
| Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S |
| реба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна г |
| а заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела |
| на рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено |
| лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на |
| е непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавал |
| дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а д |
| би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер |
| могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо с |
| оћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и ос |
| се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије |
| а....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Бегов |
| о о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се пром |
| неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над сво |
| ада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су |
| један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих |
| потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто т |
| ај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, но |
| орено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак н |
| ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздах |
| говори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке в |
| мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа |
| пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Зл |
| мо водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу |
| " /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешт |
| вијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пре |
| На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама |
| не, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} |
| вог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да |
| опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено мест |
| ..{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" / |
| могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прек |
| не дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од |
| p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Ж |
| е иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n=" |
| а турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете свој |
| во, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа н |
| ајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио повр |
| сећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног |
| вала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро |
| одиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, |
| лико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну би |
| Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише |
| још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често |
| лате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div ty |
| итељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост ро |
| ипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам |
| еговом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим |
| са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим |
| шта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вича |
| ље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа |
| какав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женид |
| ака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћ |
| о траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијо |
| А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут |
| да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па |
| ришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанк |
| p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{ |
| едином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за и |
| Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Н |
| Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко н |
| на из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има зн |
| човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега дос |
| S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло |
| ледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, |
| сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се |
| ј механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у м |
| и <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на ком |
| таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обичн |
| рча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беш |
| ове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из па |
| тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га је |
| ну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кук |
| могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, п |
| и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству |
| ако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109 |
| у.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, н |
| обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Зл |
| спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, доб |
| аве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, бори |
| п је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у проче |
| замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу |
| рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посе |
| и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој |
| о две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>М |
| му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по бео |
| } Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћили |
| е, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чи |
| е Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити... |
| ишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму п |
| нали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи |
| од дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о |
| био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране |
| внати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у |
| /hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, ал |
| а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> |
| ју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узн |
| жења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима |
| огао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један д |
| ко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>О |
| воту и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути |
| езаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо |
| башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња |
| ија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градск |
| избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако |
| ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога |
| и?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењач |
| сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да |
| младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И на |
| два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут |
| ог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казуј |
| ичести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} |
| је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана |
| на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све ст |
| тин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше мног |
| ија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том |
| трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за р |
| ткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на |
| а и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим |
| је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у |
| врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врача |
| нички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родит |
| стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара б |
| p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џ |
| у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и ос |
| ече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, т |
| се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до ла |
| тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун |
| читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмла |
| ни су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаниј |
| скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из нев |
| твар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S |
| /p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, |
| lestone unit="subSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича |
| цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну с |
| се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне |
| све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одва |
| у, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добил |
| нити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле тр |
| спонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће |
| це“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове |
| ског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у |
| тва, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као оч |
| етну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде ка |
| ичини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и је |
| -Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су о |
| S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и до |
| је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила |
| иште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>К |
| ло је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни |
| јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, прист |
| о и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Ста |
| рисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S |
| чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, |
| љи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако дого |
| </p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Бегов |
| ној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му бе |
| оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, |
| у неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад |
| и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не б |
| </p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати. |
| ој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путов |
| ре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к |
| {S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше по |
| до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилим |
| ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="I |
| загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} |
| ним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone uni |
| емер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онд |
| лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у |
| да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког |
| сприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремај |
| се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалев |
| ко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин из |
| година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 грош |
| лену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, |
| и белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи р |
| унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испреб |
| згоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; прет |
| м децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек пр |
| оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нар |
| рупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћ |
| ао из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{ |
| , полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Р |
| Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> |
| како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> |
| и, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара |
| те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Оста |
| годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на |
| Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кора |
| молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта |
| ма не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, |
| комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужн |
| и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје |
| настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој |
| исто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кош |
| дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десет |
| овића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, |
| у ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> < |
| упа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега ст |
| ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станк |
| хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, |
| ...</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Он |
| </p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то ви |
| га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{ |
| г тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му |
| иња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злат |
| те ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зе |
| } Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чу |
| „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} |
| дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> пре |
| ет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Ш |
| Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему пор |
| огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поре |
| ој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију |
| ише кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у ап |
| Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с |
| ....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће |
| па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у |
| ладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} О |
| А</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p> |
| <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има |
| ика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У после |
| еханџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава |
| Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе |
| у баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p> |
| <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положи |
| ко блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће р |
| иче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и он |
| његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици из |
| н постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од |
| <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: |
| абаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви! |
| >Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“ |
| , разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још |
| д виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} |
| се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире уд |
| “</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашл |
| <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S |
| уставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу |
| опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени |
| овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— |
| ом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Стан |
| х.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући ј |
| ем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда |
| } То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S |
| јвећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је |
| се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме о |
| оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге пр |
| Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна |
| као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкал |
| а је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала |
| .{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и |
| ачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, |
| ; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и |
| де Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бит |
| аква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па |
| е опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими |
| тимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом прос |
| в дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на св |
| р; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити |
| и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>По |
| ти да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, |
| могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} |
| већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још би |
| и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци |
| бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде |
| уде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као ти |
| е да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на |
| <hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем може |
| uote> <l>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div> </front> <body> <pb n="V" /> |
| Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор м |
| пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изг |
| : „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва |
| катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи |
| били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шума |
| е врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранк |
| е тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад ј |
| аљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био |
| Средину тавана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, к |
| од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, св |
| ; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојк |
| неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да |
| два одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разро |
| , где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у |
| до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча це |
| м јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После к |
| и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди как |
| <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја |
| теље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и не |
| танко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с раб |
| а глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њен |
| запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја |
| ту:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p> |
| ... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> |
| хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нек |
| вај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, |
| уда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за с |
| } У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Беогр |
| Section" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та с |
| S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91 |
| {S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изглед |
| баџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете.. |
| и било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски |
| ад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак и |
| е: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type |
| трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде к |
| леко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, |
| ма Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџ |
| али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу ни |
| имир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Мил |
| прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сес |
| овити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> |
| р може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, |
| о.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, |
| до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча |
| веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи |
| о за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш р |
| сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београ |
| сило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се за |
| у.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје |
| ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да |
| н, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном ру |
| имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код м |
| даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — |
| ајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и |
| да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доб |
| али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, к |
| 935_C1.27"> <head>XXVII.</head> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак |
| иђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред к |
| и, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врат |
| и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} |
| ој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: |
| и крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање уп |
| штва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У ов |
| аво у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да та |
| мејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек н |
| ајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики гр |
| путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове |
| .{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим |
| и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ |
| рошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копиј |
| у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дет |
| и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у |
| о, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о ду |
| еоград те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаш |
| д више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И с |
| Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред ве |
| .{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> < |
| ало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она |
| да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разб |
| знатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невољ |
| случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а прем |
| и.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је сво |
| олико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле |
| ле....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигош |
| ао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи |
| ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најси |
| </p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи |
| обри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уж |
| уке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати и |
| ваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти тр |
| лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласо |
| а велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високи |
| ћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица |
| о, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потр |
| газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа |
| ом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с |
| асним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и |
| који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог мој |
| ..{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад |
| и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча г |
| две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и |
| гао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слуш |
| приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој од |
| бо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</ |
| ра запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је л |
| дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И је |
| сова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толи |
| азвода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће мног |
| одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обича |
| } Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} |
| да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није |
| рпскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју при |
| <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отвар |
| свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских п |
| кав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпе |
| зговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поуста |
| а не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, т |
| ворио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; |
| азабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Узда |
| е к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} |
| S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не |
| ледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви д |
| пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао с |
| тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, он |
| си и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} |
| тоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, ал |
| ог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само не |
| ло, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта б |
| Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} З |
| , што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и |
| вак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрим |
| остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио |
| а твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} |
| да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све |
| овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> |
| ограде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље |
| клетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио |
| еђу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи са |
| Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет |
| зговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете ј |
| S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} С |
| што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је |
| S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустаја |
| ера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у гроч |
| тке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Зл |
| head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, |
| >— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} |
| а се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га ни |
| да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S |
| нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу |
| дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, |
| вој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим.. |
| трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Ов |
| истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних кој |
| ед својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољ |
| де образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана |
| бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и мо |
| ..{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила |
| ко јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијск |
| а запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко |
| а заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслу |
| било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је мога |
| рате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен ч |
| нога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешт |
| оворили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од |
| а су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} З |
| стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први |
| м...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p |
| ну или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не |
| родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</ |
| па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала |
| и, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пут |
| била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну |
| 4" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p> |
| ву, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених п |
| ени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је |
| марали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гр |
| е?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв |
| и да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али |
| их крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и з |
| а на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој о |
| а можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно |
| и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо |
| о дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није кази |
| !...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гр |
| о....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису |
| овић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље од |
| та би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кос |
| омшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита мол |
| уди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до ј |
| ба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> |
| ли и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад |
| „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помог |
| нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да |
| гу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак |
| е то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да |
| ули, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</ |
| ас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S |
| тених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год |
| „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не жели |
| глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у о |
| сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ |
| „Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Б |
| {S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом |
| је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди |
| рака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} |
| ; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом при |
| дмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је |
| де ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“< |
| Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу прилож |
| колико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Та |
| ћи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запит |
| конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се п |
| Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</ |
| ивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг мех |
| унио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој в |
| ења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра д |
| уда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрч |
| . из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах |
| нај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај |
| ој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара с |
| ваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на |
| ав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата об |
| p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше |
| сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакар |
| мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и тре |
| нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Ср |
| итао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код ку |
| али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледа |
| чима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разг |
| кацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.< |
| узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Раба |
| 5" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрад |
| не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| де, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја т |
| збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста |
| але рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа |
| вор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Бог |
| вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С |
| арему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата |
| Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима бил |
| онајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече о |
| то се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџ |
| једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква во |
| улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с б |
| ледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице. |
| ве, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли |
| сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њ |
| ије у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети с |
| е мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знал |
| вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p |
| је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио једа |
| свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута пи |
| и по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу |
| ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с |
| да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} |
| пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево |
| 50" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До то |
| ђу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да остан |
| Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“< |
| у не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у |
| , и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бо |
| ="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до тр |
| а два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — т |
| ле на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегс |
| ткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио ме |
| сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не г |
| обише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и ме |
| заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете од |
| же, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зор |
| ла и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S |
| доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње |
| м, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени |
| моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Од |
| гледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се |
| /p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу |
| се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те з |
| ав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час н |
| ивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толик |
| о је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљај |
| остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стар |
| на беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро д |
| куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах |
| зговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опа |
| о и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин |
| отражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, оч |
| дљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околино |
| високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као з |
| гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се пре |
| туљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је |
| она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, п |
| и казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији |
| потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> |
| ропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли рој |
| е, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо на |
| а му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, |
| што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> |
| очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам из |
| S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво оче |
| у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јама |
| <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Ни |
| Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврд |
| зати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и |
| ече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо |
| очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је |
| није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div |
| по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она ч |
| онудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је вре |
| {S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ства |
| џија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико... |
| да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља ради |
| , Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкињ |
| знутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи ј |
| збавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и |
| ђе читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газд |
| одна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} |
| је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p> |
| ен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замил |
| пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на |
| ти и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Раши |
| дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврп |
| <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR- |
| џије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци пад |
| још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава |
| потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој |
| али, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до нек |
| Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а |
| b n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у |
| арао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, |
| ..“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше п |
| е, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавеља |
| еше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског |
| Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> < |
| дости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p> |
| ући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и |
| , — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да |
| и:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад М |
| ар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе в |
| помичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настав |
| ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично ст |
| оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су |
| врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је |
| сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрх |
| о ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправ |
| у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојк |
| <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати |
| ланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на |
| а ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је.. |
| у....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и |
| очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град |
| т и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници је |
| их чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим |
| кује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Д |
| одитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи |
| , који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану |
| а, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....< |
| d="SRP18935_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо на |
| е, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане све |
| злете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазит |
| ну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слоб |
| а понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га |
| илично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p |
| Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далек |
| рљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах.... |
| е моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела! |
| , каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се р |
| S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} З |
| одница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где |
| м; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До |
| праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се је |
| “</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на |
| ј жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи наш |
| уваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дув |
| ата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура |
| ак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинил |
| омешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жен |
| развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би дола |
| p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручи |
| ега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И а |
| то није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{ |
| жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назват |
| ећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си поте |
| је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са со |
| ко пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца од |
| стом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се н |
| о младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — |
| ње свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај д |
| во була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај д |
| али родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p |
| а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} |
| испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоћ |
| . не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата |
| ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се |
| мах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, |
| и, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Оп |
| } Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш |
| и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћ |
| е прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та ј |
| ..“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} |
| Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод |
| мо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Тура |
| а се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити н |
| сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запи |
| <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си доб |
| по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милој |
| е молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, иск |
| , невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао |
| н и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми п |
| у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, |
| кле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро |
| ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућ |
| е механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ов |
| и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пу |
| ији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче |
| ати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се прев |
| огу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако |
| ше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у он |
| и у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала р |
| држи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Раб |
| ла то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</ |
| ај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.< |
| в дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за |
| као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто об |
| и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су |
| ш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> |
| ати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ |
| ам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, |
| е, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, |
| тка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим |
| и:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb |
| „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је в |
| ако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, |
| и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа |
| сео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време |
| нако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим дето |
| питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао р |
| у је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени |
| “ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, с |
| ека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам |
| равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе к |
| Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и ост |
| е беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} |
| ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако |
| урџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОС |
| е бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро заг |
| есе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Нек |
| тпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, |
| S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} |
| зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и |
| ао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздис |
| на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пр |
| е на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити |
| } За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јо |
| крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крв |
| е руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер ј |
| дмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко пред |
| ао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једно |
| ој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики |
| n" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у нек |
| ан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака. |
| ну“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; |
| здраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благосло |
| ом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав н |
| гледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и ст |
| лага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те з |
| наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много |
| изу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb |
| загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна З |
| тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њ |
| IX.</head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу р |
| други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место |
| бе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и |
| где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она |
| инак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати |
| pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му |
| у.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва т |
| рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>П |
| Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ј |
| већу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и там |
| <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се у |
| е сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу матери |
| бавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом ника |
| Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, |
| о као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за б |
| 135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке так |
| ован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик |
| уди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“ |
| р — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом |
| ту за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми з |
| “ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је |
| и бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> |
| душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет |
| донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека |
| лати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изеди |
| да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћ |
| не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа б |
| е некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да |
| олико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{ |
| аже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати о |
| е овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера |
| ад. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с н |
| је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из св |
| е да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о |
| ају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то ко |
| а њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јо |
| ашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво |
| чена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да |
| раљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} |
| ањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица б |
| Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био |
| варао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код |
| ћи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родите |
| не београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњани |
| редаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби |
| еше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су с |
| недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели |
| ље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја |
| ко би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А |
| </p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије |
| црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене с |
| ..{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... |
| ао прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави |
| е само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две |
| уо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис на |
| </p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ног |
| >Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много. |
| је пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упал |
| Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинск |
| <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом прили |
| прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, п |
| извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату |
| розора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасн |
| ст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка авгу |
| аћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, ми |
| аспитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један |
| тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и с |
| гледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први м |
| иџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не |
| > у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије |
| ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ |
| од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике пос |
| које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата |
| љена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био ро |
| одице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За |
| а.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понаме |
| ...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједно |
| ако се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури |
| ђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жен |
| ве сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и |
| Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог не |
| огледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну |
| о замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас по |
| м.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали с |
| ед мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</ |
| уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња поб |
| у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата дове |
| спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан |
| биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замол |
| једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му с |
| !{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се с |
| причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погле |
| год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и |
| на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је в |
| је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} |
| 18935_C1.22"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, |
| ка.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа раз |
| ећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Срб |
| сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умир |
| ши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „ |
| Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче је |
| до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се |
| своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуш |
| ешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што |
| драва.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она к |
| побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту |
| ле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од |
| сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажа |
| не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, |
| вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и чи |
| сповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> |
| чима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Ка |
| му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну |
| шта није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалу |
| то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У |
| milestone unit="subSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истера |
| , није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумач |
| Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стр |
| ло што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је слу |
| хим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> |
| њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то |
| > <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За |
| па и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде јед |
| моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди... |
| исам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p |
| о се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сун |
| у страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу |
| а њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти |
| је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беш |
| од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер |
| појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као б |
| тала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је |
| <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али с |
| а ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су ве |
| аду, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се з |
| алама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџ |
| ошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да на |
| два пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} П |
| S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и |
| да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златин |
| жи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Тур |
| кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, |
| рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својо |
| ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те кућ |
| га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више ниј |
| ...{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о че |
| у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и |
| су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запит |
| карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те мо |
| ђену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим |
| от, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и |
| Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Он |
| плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је |
| е у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из |
| под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог о |
| је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пу |
| често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад до |
| ога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јес |
| чима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом |
| есрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и |
| лојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако |
| p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана |
| паше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидош |
| згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитат |
| се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам |
| д, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n=" |
| , и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла ј |
| џана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“< |
| агоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека |
| аба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Ду |
| {S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ пре |
| и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађ |
| т погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред |
| к би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један ча |
| ћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ови |
| ла и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73" /> <p>Ст |
| уго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, б |
| упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја с |
| — Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту |
| е овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па |
| ам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће д |
| и се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам |
| p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност |
| клето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="subSection" /> |
| буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, м |
| де нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, б |
| у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако зап |
| n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризн |
| ему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те |
| .. прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађеник |
| це.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда |
| е, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела |
| ови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са св |
| авешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, та |
| ву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао |
| еш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немир |
| она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога. |
| е требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом сто |
| а хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као д |
| ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Он |
| апомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, |
| су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и ум |
| Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да п |
| ња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави |
| падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се |
| лас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновит |
| ном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни |
| још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље |
| ним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који |
| .{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доб |
| ече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази нека |
| рску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, д |
| и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, |
| ли то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато |
| а Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који о |
| та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, к |
| никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са |
| и народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с |
| ама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је до |
| > <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о |
| од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</ |
| рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек. |
| крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд. |
| ћи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером |
| им путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед он |
| ..{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми мор |
| ...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најста |
| саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у |
| ло и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мик |
| Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели ј |
| човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од б |
| ских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| о времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрав |
| ст угушише ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и |
| а га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом.. |
| ање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је н |
| и Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред њег |
| ја почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали |
| је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно в |
| е жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је шт |
| хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и |
| ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је |
| ла је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — |
| Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџа |
| охита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> < |
| е на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се |
| очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше |
| м Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запитк |
| никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ка касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Стан |
| смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, |
| се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје |
| је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их и |
| што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Умор |
| ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{ |
| ајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је |
| азила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништ |
| ; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S |
| Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледал |
| руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини он |
| три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не |
| лагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и п |
| је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито |
| ко дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div ty |
| ао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шт |
| у се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше на |
| кав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно |
| о мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и |
| ило је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Б |
| из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И |
| Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је с |
| ...“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Ј |
| оје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и нат |
| , а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим ран |
| еоград; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била д |
| јде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је па |
| причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај ра |
| а га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи |
| мотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из нед |
| и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му |
| бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знат |
| ла је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је д |
| могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила М |
| ећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара бул |
| n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли |
| и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као |
| оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим ме |
| ву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала. |
| ло грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још јед |
| p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио.... |
| свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим по |
| > је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас и |
| нала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „ |
| о сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник |
| један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} С |
| ребало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомиш |
| остаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Мех |
| ељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што |
| шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, к |
| алосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру |
| гледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрди |
| е нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас д |
| рчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра |
| ђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је гов |
| .</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаук |
| прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div |
| видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти нис |
| и Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} С |
| ан буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</ |
| прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти |
| а жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман М |
| </p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој |
| отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку ба |
| загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама се |
| баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> г |
| азгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, п |
| механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казу |
| и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећ |
| ланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћо |
| и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је |
| шетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетк |
| итава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S |
| ски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора он |
| нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка |
| своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој р |
| ојим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро виде |
| ута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се ни |
| је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Сед |
| тер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако |
| једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа |
| те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у пл |
| где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата умо |
| ти да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Но |
| су штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је ку |
| и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n=" |
| који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У |
| ли су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и ка |
| дожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу угово |
| свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат |
| ио да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па мож |
| еста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје |
| и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, |
| , а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су < |
| мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића |
| рпкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и уп |
| ; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А |
| ом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" |
| <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: |
| је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се |
| ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на |
| ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, |
| нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке.. |
| била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, |
| ан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, |
| градских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} |
| } Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, кој |
| е оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и |
| иступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погл |
| и да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n |
| им дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, уд |
| ..{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те |
| их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за ве |
| 0 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p |
| изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?... |
| и сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, |
| че.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци зар |
| у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учин |
| ше што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером се |
| едњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у |
| у нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у посл |
| крити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима к |
| уле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у к |
| олесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у п |
| велику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се ј |
| ати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.< |
| вио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: |
| се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Мил |
| ти да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Ала |
| а.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и за |
| а Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се дан |
| о зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само |
| ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} О |
| } Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледал |
| му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не гово |
| 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом вод |
| , и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о |
| и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Ми |
| испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује |
| овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим |
| ....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милој |
| преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} |
| адским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стража |
| многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милу |
| год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне к |
| викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај |
| е да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где |
| је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, ал |
| се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} С |
| т у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у |
| је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо |
| су кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дур |
| /p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чуку |
| донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади |
| ој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узви |
| ту, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад |
| тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућ |
| отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко. |
| о уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим уз |
| и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој с |
| у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико кр |
| ију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!.. |
| лату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије |
| нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и |
| кла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазира |
| ва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао |
| м са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако |
| кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала у |
| шћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини |
| Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из ду |
| он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањ |
| ханџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те |
| је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад б |
| молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За т |
| он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси с |
| ађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто сл |
| >Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане |
| о на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, |
| цаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се |
| Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и л |
| е више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оп |
| е Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Ста |
| , и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озр |
| у: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесил |
| мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа |
| је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Зл |
| и је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за св |
| е свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава |
| д.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало |
| ио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био з |
| .{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па с |
| па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Н |
| екакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се |
| га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да ни |
| ; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запит |
| {S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико |
| оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, д |
| >Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се |
| наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџ |
| ало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је м |
| а, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао |
| заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље... |
| је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: |
| син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто о |
| ви и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима про |
| <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јо |
| дали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, |
| к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Раши |
| атији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та р |
| ачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа в |
| ло и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрс |
| а два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше |
| ешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бог |
| <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла |
| запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату |
| ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој |
| } Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да |
| <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али оп |
| ито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву |
| је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у |
| безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се те |
| готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче. |
| где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p |
| гама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, |
| е код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у |
| сто где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чи |
| ки говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође |
| >Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="gr |
| ати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три к |
| и Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута узд |
| шетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор |
| ли је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „З |
| та није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо |
| ала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она ј |
| иткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кр |
| таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је |
| ружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Ми |
| опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрог |
| зивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, |
| реситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети... |
| овлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја |
| путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више |
| ре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике |
| се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема |
| и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће |
| е дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није.. |
| очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он н |
| ре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те |
| у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докл |
| ктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ поми |
| јући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно веч |
| ши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у св |
| S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S |
| аху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања |
| већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, |
| помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нек |
| е бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним |
| .{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За ти |
| ead>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисад |
| ила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети |
| да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена |
| њара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом |
| у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћан |
| зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га уч |
| радске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова |
| Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко |
| ме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="12 |
| те да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дуб |
| змећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стига |
| и мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Зл |
| ати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих р |
| аму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страхови |
| чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он |
| у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар |
| опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприч |
| ео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му н |
| путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није |
| или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња |
| ку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за т |
| ича, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко ј |
| ринску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Ду |
| S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања диг |
| ју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на кл |
| јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата |
| , али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг пут |
| је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадн |
| што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и ње |
| /p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" |
| био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: |
| а један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи ради |
| ="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, |
| показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је т |
| кујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицат |
| , — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко |
| рошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месец |
| авале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку.... |
| виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зав |
| 5_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба к |
| ...{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>По |
| скок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту над |
| Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђу |
| ти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као |
| гаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће |
| ва, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу ц |
| е, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: |
| ведати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поизда |
| ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би |
| нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између |
| овора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су на |
| Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — |
| , то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ће |
| ве верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, |
| шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дат |
| говори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан полас |
| си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти |
| рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себ |
| и пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама |
| пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{ |
| је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше |
| ара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, је |
| та опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело |
| вене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен. |
| , што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и па |
| <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек |
| ла нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата п |
| тупала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати. |
| добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спрем |
| од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{ |
| у, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и на |
| ља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју т |
| ако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и узд |
| наре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима |
| ав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—4 |
| но и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо |
| две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих ре |
| му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покори |
| утници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али |
| ала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у о |
| и београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут |
| јко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у |
| е....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: |
| цања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} |
| ешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и в |
| ао крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{ |
| ли.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали |
| дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудог |
| не куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Ту |
| име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убој |
| Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много ј |
| чин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито к |
| је у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p |
| само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је че |
| ељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ чове |
| вори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Бе |
| у на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме с |
| да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овц |
| жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало пов |
| ограда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још |
| тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се ј |
| час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе пу |
| било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућ |
| } Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу |
| лушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} |
| ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и |
| {S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко |
| али међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркв |
| то деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељ |
| поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање при |
| е имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су ј |
| о наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за |
| кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо |
| м описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појав |
| а: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад ви |
| да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу соб |
| вно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi> |
| еме прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то |
| д траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о |
| b n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, ш |
| ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад најв |
| га аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили |
| исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су п |
| је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели.. |
| и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Т |
| ј је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Чес |
| глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p |
| “ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми и |
| само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана рани |
| тигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је |
| рео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно |
| ога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да |
| и пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж |
| ....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у ку |
| живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син ни |
| : „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од М |
| ечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа ни |
| иру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу |
| е и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и п |
| озор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати |
| е један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак |
| дангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то вре |
| Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако |
| љно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{ |
| е се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догоди |
| ем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли м |
| </p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побе |
| џана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баш |
| оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао |
| о рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад каз |
| што казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и м |
| још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Ми |
| му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише |
| мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми уч |
| ву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху оса |
| никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је т |
| мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе ста |
| ио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово суро |
| p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је |
| дин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалост |
| <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одм |
| од повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дур |
| дан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори о |
| ске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада |
| и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њих |
| а сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегени |
| а....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја |
| амо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p |
| крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} |
| ла Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из |
| {S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</ |
| а није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> < |
| , да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залог |
| ладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџи |
| тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рек |
| е Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш жив |
| је....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам г |
| ом Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама |
| и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турц |
| S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуч |
| јка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, |
| мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} |
| плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И |
| амо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, |
| ј тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве С |
| амо жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем |
| и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беш |
| требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако ре |
| p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе |
| зна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, п |
| Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type="chapter" |
| тељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад |
| ељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је |
| , којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав. |
| А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш к |
| д се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их бе |
| варна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне |
| се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зр |
| {S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за |
| а била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио јед |
| само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници |
| војом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на приче |
| унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њ |
| за се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јад |
| ?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механ |
| изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он н |
| одини, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се мом |
| d> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{ |
| је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно |
| у није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона зв |
| ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што да |
| питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар о |
| су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову... |
| живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко ов |
| -Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће к |
| и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се сам |
| већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над сел |
| рећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су и |
| есто на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће б |
| о живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако |
| дан од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет с |
| S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <p |
| ет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега |
| беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув д |
| .{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> |
| нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо жи |
| а месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} |
| ицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{ |
| му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Мило |
| {S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом |
| ужио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да |
| ном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“< |
| ом.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлаз |
| дња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође |
| одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђа |
| почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одр |
| рџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштова |
| Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши пол |
| ариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуп |
| Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било. |
| је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниш |
| беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана |
| ; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, |
| ора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и по |
| ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одредили и |
| оре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали |
| ежје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он с |
| хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свад |
| се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и |
| , комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{ |
| Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а најви |
| гра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим |
| >Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда к |
| х рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као |
| лушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Бу |
| ком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и |
| илојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе с |
| мтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у жив |
| S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се |
| питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па |
| помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак у |
| некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ |
| рема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње |
| су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" |
| у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запр |
| али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p> |
| ић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погле |
| ак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Зл |
| куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ов |
| не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с |
| е и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу т |
| о турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, |
| ти?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије |
| темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и |
| оба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да |
| а и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше |
| радом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да |
| еко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapte |
| обили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети |
| /p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap un |
| и познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две |
| о стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико мину |
| ћи ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним доб |
| о Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћупри |
| аму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се ра |
| еку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Срби |
| сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загон |
| ече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи |
| овали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена |
| ти.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, |
| каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти каза |
| а ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта |
| ана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запита |
| ало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам |
| ла ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш к |
| } Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог |
| p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p |
| вим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштовано |
| њим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Бео |
| џију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S |
| b n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка |
| речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| } Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он |
| пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, |
| ретварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} |
| тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају |
| , ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао |
| а и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана з |
| га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је б |
| о гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову |
| осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао о |
| ин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу |
| ?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја |
| видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, г |
| јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат |
| ост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Зла |
| био!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milesto |
| на је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала |
| задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг м |
| ли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи оста |
| преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, |
| тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су ком |
| Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече |
| и свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло |
| <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну |
| урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових г |
| а му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, м |
| дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица |
| поведи га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Д |
| Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у к |
| ца била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио |
| следње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „ |
| задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен. |
| е то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" |
| дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ С |
| последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опе |
| ронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месе |
| ма ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојн |
| од једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас |
| рочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} |
| и, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали |
| чном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмак |
| ородица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она ни |
| аћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} По |
| е једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, прав |
| Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половин |
| ад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџи |
| њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А |
| је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чуј |
| XII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, бех |
| ближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће |
| ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и |
| p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чу |
| ла је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, ни |
| ле!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за ра |
| пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише |
| чито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чист |
| а своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и зл |
| : мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и ч |
| > <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се |
| сто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакат |
| осле дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спав |
| ну: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, |
| бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и дру |
| /p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике |
| <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли |
| она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе н |
| а је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један вел |
| {S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене |
| !“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад |
| положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав |
| аше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ам |
| варао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је з |
| .</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!.. |
| сноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран |
| ко ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> |
| ко није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ |
| ико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи |
| ву тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb |
| није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Ви |
| дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом тр |
| па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто |
| "SRP18935_C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости |
| .</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи |
| ћи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што |
| пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са |
| то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том пр |
| S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше |
| ца па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зн |
| p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> < |
| ...{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type="ch |
| Section" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при пос |
| ва напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почет |
| екао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја. |
| м да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и нед |
| његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запитк |
| гово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер вел |
| едноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све |
| } И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџи |
| дглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лај |
| ође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилу |
| unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није... |
| ју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ |
| и је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не мо |
| ар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам |
| баџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака кр |
| p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера |
| ни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе |
| комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S |
| о ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренул |
| ала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једно |
| екавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; из |
| што на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи |
| е ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу ово |
| искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, |
| че чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отме |
| p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматр |
| о други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало. |
| у, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> |
| напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> < |
| некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и уда |
| м стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је |
| аоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле |
| ије смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му |
| оје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је |
| ну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтел |
| ате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Беог |
| заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p |
| годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у |
| вој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може пр |
| ки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и |
| уди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пруж |
| амислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у то |
| , извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој тру |
| у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и |
| е стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p |
| егова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики ни |
| рв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец |
| у ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да шт |
| S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, варакле |
| крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу |
| 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали |
| до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, так |
| едном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; |
| Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и |
| оме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим бе |
| ало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте. |
| вора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити |
| а кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећ |
| цке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гр |
| —200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу |
| ује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да до |
| једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и по |
| бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао дос |
| рму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде |
| ме реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запома |
| , поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла |
| ајзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним б |
| нам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече с |
| у: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даи |
| и мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе в |
| је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемиц |
| бук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва мо |
| ба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту |
| Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S |
| кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша |
| „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају.. |
| кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са |
| тупила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо ј |
| ренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Је |
| о прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на је |
| речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, |
| /p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и |
| ко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго те |
| поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то д |
| се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био |
| желеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ |
| p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође |
| па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Ми |
| е била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Зла |
| е својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису |
| рао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а н |
| до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео с |
| ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном про |
| руштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато споми |
| <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се |
| е био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. |
| н, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор с |
| 2"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале ра |
| ам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати с |
| тву.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Врем |
| ако дуго заспао, и шта је до |