урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... |
а тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако стра |
некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ шт |
и се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Т |
> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бр |
а није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два |
еговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани |
S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само |
и створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин род |
и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату и |
би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> глас |
а се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p |
n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама |
е висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До тр |
шног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у |
ла уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мисл |
.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је ј |
а што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Ра |
јаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> < |
наку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија |
да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек до |
хија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијск |
урске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромаш |
ле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у свом |
она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обу |
ти: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!... |
еграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, он |
Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата ј |
похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио јед |
, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, |
ог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде |
еше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{ |
Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двој |
ајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити и |
видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за |
е не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Су |
је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме |
о од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, |
прасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док |
.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, варак |
ак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући |
ије била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и ос |
последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: |
ка батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари п |
се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од т |
<pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ћ |
ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна |
је, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који |
е родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?... |
ући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред њ |
погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} П |
ле су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти |
не су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше у |
е.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала... |
, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварал |
а као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се т |
и сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нек |
дељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водил |
{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе ко |
за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде |
ла.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и ост |
ом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за ваш |
.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не |
{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се |
арем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање п |
ти зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади. |
“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрост |
шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} О |
угови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{ |
и: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекива |
ербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дур |
слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p> |
г задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишље |
еху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од |
страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, по |
еху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџак |
године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин |
и, а Турчин одводи.</l> <l>Србин храни, а Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао ј |
је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, д |
нови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, ко |
</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Мил |
у различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани |
етили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушн |
свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним п |
ши, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом иш |
али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глав |
толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младож |
просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и з |
p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити поту |
ати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог п |
около око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је к |
ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудо |
м и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од |
ота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од |
соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p |
се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четв |
ј метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Ова |
и се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} |
1.18"> <head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харе |
а за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек |
волико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много с |
{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у цело |
у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>Посл |
није, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два |
бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Н |
....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још |
ј се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и |
је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapte |
ст мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништ |
/> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пре |
одлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, |
и чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је тр |
је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — мех |
ече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко |
име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и дв |
гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак бе |
м додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, |
је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сн |
је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније |
орака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом |
а иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невест |
а була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була б |
запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу с |
ца; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Мило |
и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро |
биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{ |
рено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с |
лики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као |
прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по б |
ном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>П |
мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су о |
ча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi |
пет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу |
ћи му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да |
ш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд |
вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p |
ј случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље |
говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости |
озору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди |
би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја с |
ођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах |
но; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито. |
коше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина |
ди, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су кр |
ла тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли |
е смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац |
погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од |
, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак доб |
орни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биво |
кочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, з |
те одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде |
е уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу! |
д није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi |
се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, кој |
дба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући дево |
коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху поче |
анемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и с |
били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи ка |
ајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} П |
да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај |
ричу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било |
и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од М |
животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чу |
, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна |
ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио бе |
, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравс |
е у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао |
, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа |
у на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од |
е неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се |
.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак |
вој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловоља |
д њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети |
ад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као д |
башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и |
ју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје |
Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој |
.{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не зн |
испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац в |
га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Раш |
Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе |
еограда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан |
144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> < |
b n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природ |
се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станк |
туљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође |
лаву, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених |
Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам |
/> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак б |
ицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме |
е улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону матери |
том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж |
једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак раз |
тражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га к |
дског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Ст |
стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га |
радског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедин |
звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p |
помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија дог |
очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... ку |
великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S |
и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</ |
S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p |
шао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- |
и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мо |
>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара р |
те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Т |
радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај |
а један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет ба |
се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази млад |
ецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од |
ата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три к |
рилу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му |
<p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бит |
ак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица З |
> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерл |
} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то н |
један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче |
врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Т |
Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличиц |
p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> |
су смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти ради |
и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутав |
ицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлиј |
че Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп |
кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич |
мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да |
" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, а |
је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отво |
Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку мла |
: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> |
или су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага |
гао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а о |
ахом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Мило |
<p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за |
је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџ |
арој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је з |
киња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капиј |
{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу |
.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>К |
, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да с |
живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турц |
.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади аг |
најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздал |
ву Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтел |
унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском |
се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, |
ује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; пр |
ада београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти саха |
ећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је к |
е како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беш |
>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће |
да изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, дово |
Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повик |
ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и на |
олико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити ника |
сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</ |
поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу и |
} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а ни |
овор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} |
цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтел |
ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног |
е на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="11 |
тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и па |
и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно и |
S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест муч |
с, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да |
лом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Ста |
еш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах вр |
; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито... |
ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се |
</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморн |
аше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и |
чао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При |
> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаљ |
ала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" |
ошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре к |
Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а |
ри механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила ду |
ван диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и |
Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страх |
о Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би |
но рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво вр |
ати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало м |
да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жив |
утем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да |
једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече тур |
акве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу |
а више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја |
м Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја д |
ажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Как |
поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то |
ри дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени |
О --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Башт |
<p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату н |
уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође |
убоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S |
авши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо п |
на би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове ре |
и, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div |
..{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је |
ка ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе |
грли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џе |
ута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у длан |
ање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у св |
јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и па |
а на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга |
p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</ |
ју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва |
то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом в |
Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крил |
.</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на пр |
да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казу |
, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела каз |
ста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </d |
диле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако ј |
м и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два |
. хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, д |
ану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана |
Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара бу |
ту.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, как |
ви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, |
у.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог |
њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> < |
латином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није |
ање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљ |
> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кол |
Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће |
део....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јас |
лони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавањ |
е: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> < |
он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, |
p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је |
о добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њ |
и.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <p |
сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи... |
ограду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећ |
ми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече |
дмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу |
по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у трав |
на, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар |
исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милој |
ијатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ |
дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Нова |
пет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жив |
задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа |
материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала сам |
pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> < |
запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроц |
си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— |
3" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише к |
е заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој |
мо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој ј |
ак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћ |
..{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући репов |
н сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке |
да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку со |
га тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како |
ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само |
за саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав с |
полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була |
ери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра |
с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем |
за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си |
је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Ст |
а, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео |
се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Зла |
ет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „прик |
раду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало |
рце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је мило |
ковче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај в |
p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и ово |
ари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља |
мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљ |
ли су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи н |
Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не б |
по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стар |
е бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има |
була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше |
оиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побег |
е харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не диже |
је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпун |
“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, |
ала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Зла |
p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави |
која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој ош |
ила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У |
имила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови ко |
добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за т |
кшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p |
е избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај н |
ле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џа |
ита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке доди |
ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча м |
довала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: д |
ао да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио |
ана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских ц |
и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли |
ерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одго |
„Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, п |
ени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад т |
ла чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оств |
удна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у |
уле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, мах |
лети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невољ |
, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су |
ега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, |
иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама зај |
вајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, |
иње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да |
помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гл |
ољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како |
n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„. |
исте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ниш |
.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n=" |
вести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и п |
и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својо |
} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чиња |
а, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> |
„газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је пла |
и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душ |
утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце не |
јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је св |
, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци |
ече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он |
; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече мол |
м је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 |
, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја б |
распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по бел |
задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута к |
не и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год |
а то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то до |
или своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред меха |
ла Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати пле |
ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n |
обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пр |
/p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешт |
замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад |
је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња |
е Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је |
рци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске |
: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила |
Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смед |
сило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, ба |
његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колен |
знесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> |
те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срц |
а као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у ро |
и, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро |
тпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата. |
дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, |
вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра |
рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p |
/p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко за |
је имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одго |
<p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго |
ле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београ |
>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p> |
n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв |
попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> < |
лату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојк |
мам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За |
е Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Зл |
а невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За ти |
, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, |
<p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад и |
рџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ић |
вим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз |
је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пи |
p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћош |
су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила |
ан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} О |
свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, ше |
ивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узид |
ј слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S |
..{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему ј |
ећ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више |
едва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од пов |
/p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам чо |
м, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџиј |
ато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз |
ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона |
} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не |
се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p |
лата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле |
аха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном до |
чи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испро |
њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и |
ите помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; с |
На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и |
то сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека т |
ђе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћан |
ожја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} З |
већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој |
јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од |
по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сеј |
ме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је |
лим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину |
— мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харе |
обне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из |
х испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Ма |
вај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су ч |
е речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из ус |
ом добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нек |
Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза и |
рски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром |
ту преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту не |
брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад пр |
као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински дру |
о стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зр |
ад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда |
ресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се |
бу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бе |
ђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита син |
и за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам |
Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још |
ан пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се |
жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу ре |
мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Зл |
отрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!. |
ку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она бу |
њски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини ст |
из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{ |
један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да |
на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини |
већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао З |
х пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред нека |
кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И по |
„бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта л |
е дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећим |
епо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два тр |
његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb |
.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код ку |
о, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_ |
Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није и |
n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако |
и — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једн |
а....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, |
шту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S |
истим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчи |
а жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена |
висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} |
мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Ста |
у заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту |
помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ни |
епрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом. |
учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми с |
а човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегр |
сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; виде |
о тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу. |
но гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожа |
еко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недогле |
атске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих |
том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у кона |
и....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У |
чну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливад |
, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врл |
им јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Б |
>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци |
како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како ј |
ћ запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што |
сеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је |
уша!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид |
Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оно |
> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко ј |
т њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја |
водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и |
спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, друг |
да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“< |
си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју ја |
мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, |
ри врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> |
м.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, |
оздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежа |
ном моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која |
што на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужд |
ре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Вид |
са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кућ |
.“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" |
мад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и м |
к се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Бе |
нај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, |
ју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и с |
, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живе |
ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; св |
C1.10"> <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближа |
дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто ј |
ти захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први с |
к што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи |
Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да ви |
и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од ра |
спала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели |
будио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред нек |
<!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугл |
>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом пла |
у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беш |
..{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао |
икога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, |
рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, шт |
{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче |
е, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао пре |
аштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну |
Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је |
кле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> < |
комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па к |
ту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишућ |
е запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була за |
вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и пр |
крао и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала дола |
тнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S |
ивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшиј |
е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше о |
ла <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину. |
<p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у |
у, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p |
кријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пе |
шетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у С |
воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, |
одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И |
lestone unit="subSection" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио с |
тић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара |
е баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, ок |
н и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је зна |
и иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет ок |
Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{ |
ада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али доб |
вај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети |
о-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу п |
Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то чов |
<p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српск |
> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у |
Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако ј |
="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да |
е боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Т |
ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није у |
вана: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да ниј |
о голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православн |
е за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим |
и ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити |
....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n=" |
урџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован ј |
иђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груд |
провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут |
ивота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу |
акав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је пи |
хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми запо |
мо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта |
не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... |
ири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза |
.“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено |
ему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и ре |
ркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И о |
</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш је |
зила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека ш |
Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа |
д ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири с |
претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић |
зору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече |
се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко ав |
ош спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу с |
ође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је |
и сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзел |
тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Р |
шетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} З |
напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Зл |
ћа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше с |
ила башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је би |
<pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може |
о, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Ал |
то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао с |
и он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута |
према; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико |
е до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; к |
о се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све |
ри дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише оп |
шид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, |
а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанс |
у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гоми |
ражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „ |
курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљесн |
склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лаж |
" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстар |
робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде... |
/p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Вра |
му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала |
ведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш та |
у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у пут |
ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступ |
седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла си |
згледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган р |
отеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет! |
чају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га доброд |
н, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, как |
raphic" /> <pb n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се |
ељачком руху.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у |
{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер |
...</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украден |
питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји |
је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, |
ити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена све |
“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" / |
иромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћан |
А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао |
што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, пр |
диле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква |
е фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није |
и се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта |
а и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном р |
у, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему ка |
.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазил |
Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза |
а, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и стар |
..</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био |
на је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на ста |
се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је н |
каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, |
дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до |
живао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај ба |
по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како с |
— измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна. |
Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српс |
два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала з |
пуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио С |
ора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле |
знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и ви |
ник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија |
</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мус |
рчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да |
ару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала |
дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, прег |
булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} |
а доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А н |
него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни ш |
и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има |
, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и ник |
била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p> |
" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опа |
е што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p |
S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико |
ubSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Р |
, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је доз |
ако помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београ |
рило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин б |
.{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је о |
нашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Нова |
било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, ка |
<l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави |
есрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата |
<p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри |
Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, |
Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше |
и између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац |
рем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће |
ече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктал |
еданаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох |
зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, |
Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнут |
увога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="s |
није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <mi |
тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без згран |
гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити |
арем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завири |
е <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиљ |
а је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Зла |
никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа кр |
ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували |
<pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да |
мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд |
вори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек |
анке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима т |
та пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, |
могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућ |
враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица с |
туњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим н |
, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела |
за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или д |
би је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Он |
да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у нек |
уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за < |
ату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, |
самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} |
> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве ј |
соке куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> |
прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да л |
утници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви ч |
ако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </q |
као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчи |
витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама |
годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се св |
петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, ше |
: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада |
/> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: |
пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска м |
то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме |
у и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли рад |
виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се |
<p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Ста |
> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо |
зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, н |
ма види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како т |
<p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, |
тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа |
5_C1.9"> <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био огра |
ј крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом |
ота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља м |
е толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан |
ашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то |
С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко |
<p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал |
ђе до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио |
село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то |
="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> < |
хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су с |
з Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путова |
били, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то |
сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске |
урци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није боја |
еми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запит |
ла — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељ |
ати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је |
е, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А који |
и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У п |
како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, порекло |
p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу |
ан бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је п |
да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавит |
ено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да |
ислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао ј |
.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног |
ори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неко |
заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето |
ћи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка |
о одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав ве |
ија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мо |
>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИ |
ледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мал |
Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А |
и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једн |
ри и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S |
еговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Бе |
ћар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чис |
ут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта м |
то, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, о |
дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће |
правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најма |
акарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у |
сприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду н |
ство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се м |
рад, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се |
некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам |
, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчи |
ад.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена ме |
сао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућ |
цима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb |
је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и |
дног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима ја |
пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не б |
и живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још |
е, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зару |
ехана.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По сокацима сретао ј |
ни разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуц |
ишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По |
уше....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка д |
>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало |
е спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу |
{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану н |
Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.< |
између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београд |
овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Зл |
била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По ка |
и:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре |
рци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи.. |
ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим.. |
ада; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лут |
....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је |
ни сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, ш |
од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео |
, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас |
Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке |
е, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао прен |
да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи |
од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осет |
едњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан |
!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n |
адни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ћ |
ну гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише |
ица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и кре |
се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на дру |
учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, |
орити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада |
<p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и |
ку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али к |
е данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуц |
одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег д |
ад.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у |
неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да |
путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезан |
екакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један пет |
е пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућа |
уљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је мог |
лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши по |
..“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила |
то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите очи упре |
е ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио |
з једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицал |
на крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па |
рили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чоб |
уво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној |
оји иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану... |
На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо |
ше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим жив |
трнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и |
еше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива не |
имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку |
ао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима |
Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време п |
лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> К |
одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, |
је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Би |
е по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Т |
руштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} |
или честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много ко |
ху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњ |
есели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна |
и....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе |
, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али |
, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао за |
то где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, ма |
кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли јо |
p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да |
</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко |
једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала с |
ала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним |
n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му с |
а паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено |
<p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S |
.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S |
ао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли |
и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе п |
готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и у |
православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег време |
беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, |
p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капиј |
у, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџиј |
.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиниц |
чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зов |
була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була бил |
<p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али с |
} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође врем |
јих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, ником |
ца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дам |
јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је н |
p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидо |
једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледа |
етке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе в |
ижњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оп |
1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа |
да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и одн |
и и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку бе |
д одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџ |
рском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злат |
праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; оста |
: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запре |
вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље... |
ху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </ |
ања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је див |
его и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљ |
ва лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту з |
је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде |
нако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на друг |
о је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душ |
овика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упит |
град ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било д |
на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} |
ју у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слуш |
крао те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо д |
рата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Б |
м га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом |
кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима п |
апиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се |
али се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцк |
крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згод |
ело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивал |
.“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцк |
..“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису љу |
би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости |
и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад нам |
е бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> |
на уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћња |
ицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с беог |
ати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} |
е оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у св |
ла, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике п |
соке звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змиј |
којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напре |
кивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгле |
памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четв |
се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити. |
а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује |
то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала. |
ачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и |
>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати вод |
теље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „ |
видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> |
им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њи |
а на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице |
..{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су с |
отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши. |
јку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки г |
Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се диг |
{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> д |
ид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бро |
је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види свој |
ори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и |
ова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду. |
хо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушк |
њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим |
у за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што |
спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко у |
и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} |
нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S |
рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: |
о рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам |
у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....< |
да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале |
а црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али с |
тара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаш |
ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, јед |
макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надо |
на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено |
</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало н |
трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ла |
ти као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилик |
е три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао |
еху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Ра |
ашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и |
раде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњ |
ли и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверс |
- коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, |
ише постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и с |
у остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету прич |
избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и по |
Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, |
ше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је |
поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турч |
ид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха пр |
и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало |
{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је |
е Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бун |
рисети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} |
уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} На |
којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили че |
полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме за |
у је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло н |
да, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме др |
е, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести.. |
и београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зиди |
о их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога со |
стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="2 |
“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Бе |
кво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био веда |
ав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по д |
— син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и тр |
веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће ст |
ћи само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а ле |
зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили с |
и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта ј |
ина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други. |
ојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверо |
еху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На сам |
е Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као |
била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде ш |
вати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као |
е бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис |
биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, ш |
кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој к |
, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и преврта |
нка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ див |
осле дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p |
рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе |
рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опа |
после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да |
: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и |
не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Исп |
овори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече |
каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, има |
куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио |
додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешт |
ушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, ка |
итала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин |
е, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплаку |
амти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџан |
ст година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n= |
би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове пле |
е у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер |
лити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре |
мо Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какв |
{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међ |
ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и неку |
код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; а |
кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради |
се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира |
је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бо |
.{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и |
и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а |
а Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је к |
застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласн |
же, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ов |
ао окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} П |
178" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скром |
е од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му |
та и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Б |
ричу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што изба |
м добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Бе |
аговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и п |
на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си |
{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> |
е што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, |
, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени |
је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, |
ђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја к |
— да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних кр |
а који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место |
d>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, за |
своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је зак |
ћ никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмак |
ије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитв |
требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</h |
као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један с |
е?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах пој |
имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А д |
ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе воли |
!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу ти |
небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко |
ни, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам |
огаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је ро |
је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки ос |
моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S |
ндрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} |
Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коњ |
ој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас |
Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!... |
провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </di |
рад.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Тур |
га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој пос |
пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку |
месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е |
нут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама |
, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега с |
>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће та |
па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски |
и он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} |
јко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу ти |
том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на |
некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радо |
е беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с роди |
на Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описа |
да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће |
2" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва п |
ја и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три |
о <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одг |
мен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ |
вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који о |
својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико ко |
што је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> < |
де шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На |
ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са |
а не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо |
а почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девоја |
/> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свр |
{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дођ |
ме, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије с |
анима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва |
, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човеком |
иво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} |
Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је има |
<p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Дец |
руштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од |
цу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали с |
и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак |
ана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим |
имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} |
арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газ |
смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спуст |
Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало п |
арао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо |
<p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту ст |
хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком |
у стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне |
отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се јед |
И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи |
рену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице по |
али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао |
леда и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну |
“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од |
њаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкив |
Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи! |
Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphi |
Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши |
на мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она |
беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у јед |
и!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „О |
тала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло |
сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А |
смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ј |
рене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Зла |
он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то до |
крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана |
прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="1 |
S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биво |
} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изглед |
а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а |
с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је б |
.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И С |
ата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и нека |
> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за |
е турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштован |
допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одгов |
мо авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница пом |
Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама зар |
ој жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако |
а, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија и |
те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да л |
а осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> < |
и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само |
спричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој ј |
и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени р |
и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сара |
{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, а |
е долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Реда |
Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Раш |
унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупа |
е, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави |
де око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механ |
ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73" /> |
стаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} |
и, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врл |
{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула. |
ату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну |
ош већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор |
јој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчи |
и, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу |
тка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, д |
ом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај б |
е могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шесна |
осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као сн |
авити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће |
кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, |
младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српк |
а, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичк |
д милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је д |
опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n |
нао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, гот |
ко задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, мал |
чика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Бег |
.{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледа |
да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> |
је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени |
овољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима |
доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није док |
оведила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже |
етнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осам |
у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим до |
ја, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гл |
сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико |
а на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једн |
Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата з |
ма често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> |
нице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> < |
вак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није м |
ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} |
ханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намеш |
да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену |
p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} |
ли госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био |
су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а |
редили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да про |
ри Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све |
Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер? |
и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су |
Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне |
рави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су има |
познатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две |
а жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу |
ћи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај ч |
171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је |
јама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Средину тавана <pb n="80" |
путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућа |
е у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и |
и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поиз |
ање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прош |
недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за тво |
и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина. |
з Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, по |
ису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви |
>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Ка |
сти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим л |
ли она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не г |
ештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу |
настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се ви |
причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Ста |
амо једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџан |
ему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драго |
ку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и |
тала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у |
вом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом |
велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
рака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојаб |
ово слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одм |
рци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, см |
ер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћ |
о два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према м |
о — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде |
су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили |
лио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капиј |
а тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, |
а јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде |
ница и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости |
џије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} |
беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи |
га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти |
само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пре |
а у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p |
"83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсв |
оварао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се ш |
head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на ч |
(и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други |
д га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и |
е, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарк |
се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где с |
друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше |
о било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мар |
ку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, п |
Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелн |
Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, |
а!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, се |
" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну |
сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> |
да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свак |
Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше |
замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то би |
</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо |
ло је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе. |
ишта није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је |
„Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још |
о тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените п |
не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кће |
и Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз |
она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом п |
, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> < |
/> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео к |
рала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше |
сак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко пред |
ично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n=" |
е један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Нова |
вице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима |
> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Ми |
> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у |
сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам с |
жег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он ј |
мљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одма |
из беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{ |
речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипара |
он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим |
друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао о |
штован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико пове |
ана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и |
поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изаш |
ара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негд |
др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n |
ог Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својт |
it="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиград |
т Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала |
е, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести треба |
аштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше човек п |
се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамп |
се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је оч |
лато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље |
запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешт |
вак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и п |
"subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим срп |
ао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поште |
у му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скр |
и младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из |
, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милој |
це, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је |
а самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у с |
ого.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку в |
шан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али н |
абаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, |
иди своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће ј |
Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: |
рио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића... |
преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз к |
.“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог |
баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херце |
му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену к |
је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткиват |
игне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и п |
ху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потра |
и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отр |
много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд |
а моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича |
и за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нар |
вића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чи |
о, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио дос |
и својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро |
иса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде |
сле поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмор |
да је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане.. |
долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако ду |
велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијат |
од једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само же |
говала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из кућ |
Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> |
бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој |
еном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша |
ола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца а |
p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> |
р, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једн |
</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p> |
одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а др |
и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друш |
Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер |
} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима |
одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и |
о трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам |
олико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану д |
ли су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела |
је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчан |
на: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, с |
. кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, н |
м да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут |
осутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора из |
војци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у ком |
S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице |
више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто |
више, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окн |
кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуш |
еде и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?... |
шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко о |
а ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти ре |
ило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер с |
уробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће |
и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говор |
стави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путо |
Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и |
ве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, ј |
} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била |
изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње |
није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања |
од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S |
ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележ |
демо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; об |
18935_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше чит |
као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p |
е своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи |
вао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за њего |
ти родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу. |
ик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</ |
шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме бу |
за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, |
"12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом изве |
ла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући |
е у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, с |
који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа |
амакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречи |
је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину б |
е у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори |
доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су мо |
ека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дркта |
изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> |
.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p |
Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни |
е.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду |
ио је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није |
и и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу... |
/p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мо |
шља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, |
то потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљи |
ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се уж |
вати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом |
ест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао виш |
ина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Ал |
ао радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ не |
<p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, |
еограду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> |
е младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом и |
х срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја |
тале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару б |
сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли |
и ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту |
о тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.. |
ва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нис |
одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се на |
та много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се м |
„Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ од |
ара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!. |
ажим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџи |
успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то уве |
њан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска д |
Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити |
и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не |
је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није х |
двоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугл |
<p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по ма |
ни то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и бу |
је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе прис |
је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле. |
као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је |
не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно |
не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Б |
ећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време) |
еге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли... |
Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било |
и ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси |
ве три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!.. |
су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <p |
дно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му М |
да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Једа |
нџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и у |
слови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и о |
ци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то б |
>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и с |
на стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> |
поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој ко |
е допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај ма |
градским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој пог |
во на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну н |
под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, п |
спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" |
од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, |
b n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Ст |
нај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станк |
ркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напр |
самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb |
тати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густ |
љук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљу |
нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живе |
куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <p |
ло напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; ха |
_C1.1"> <pb n="7" /> <head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни исп |
„Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска |
тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, |
ке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући р |
ним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од пла |
ште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{ |
>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо пос |
>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сому |
мали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три син |
од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у |
ај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин |
пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату изб |
>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div type=" |
и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> |
о смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој |
у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се |
...{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div t |
Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два да |
е лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети.... |
остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете |
киња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже |
етом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закл |
..{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзани |
и своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, |
и покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у с |
два преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести. |
.. то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам |
дну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу туж |
ми!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Б |
заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви ју |
очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учин |
Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан. |
одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Зла |
Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је по |
удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид- |
а Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milest |
мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван |
утуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко |
га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај прокл |
сео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у |
енади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} |
ојој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} |
провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, д |
беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на В |
Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је |
ilestone unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било д |
це, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле |
> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде |
оста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је |
р сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазил |
и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Р |
дом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Бе |
, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Бе |
в ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; |
аптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву |
p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од о |
нлије.{S} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су |
ећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том п |
дине за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина н |
инама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчиј |
и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама |
е и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{ |
се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S |
а јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; |
а је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Тур |
е замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет |
ишћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те |
} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака ни |
ојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату... |
као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у |
ди са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује прав |
завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџи |
лу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: |
сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпи |
Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi> </p> </div> <div type="group" xml:id= |
„Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао. |
решимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа ј |
"18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату. |
д апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче ста |
рбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он ј |
олује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му |
рекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на п |
Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике |
жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слу |
ше у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери |
ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизи |
и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S |
евали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како пр |
мрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она |
н је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало з |
амргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и ње |
ета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да |
упише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате н |
рекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте! |
мет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши |
игао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Т |
из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је прежи |
а нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јед |
.</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу |
ед престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а |
Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апосто |
Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза |
ребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео |
н.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гон |
крсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div |
пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај! |
чима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије је |
ако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла |
, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех... |
колико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном |
својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби |
образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и д |
S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила... |
јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске к |
те из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити к |
у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободн |
</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, |
сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе. |
лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, |
акри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" / |
ката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} |
> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи |
тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми |
а <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чеш |
ицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај |
сти, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крвав |
тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајаде |
воје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега |
ом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капи |
а ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одго |
ћ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси.. |
p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима д |
ожемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „ |
отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Стан |
осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тан |
ријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И кур |
и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И заце |
рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.< |
му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се укл |
} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи и |
и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док |
уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запал |
грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје р |
је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после ду |
сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му |
ио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није |
Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се бој |
абаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није бо |
и племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, |
настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси |
а одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: ј |
ут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Зл |
Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беш |
злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га н |
прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту |
има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе |
овори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равн |
ни му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пр |
и су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Н |
ако су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали.. |
читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као |
ат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="1 |
мер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти |
одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде п |
а у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћан |
јску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баш |
жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је |
у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, на |
и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по н |
а чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може |
Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви по |
ио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и |
ство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родон |
есе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> < |
то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и наде |
у је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, |
прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, |
>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У је |
нутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Зла |
нови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је |
исова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! |
омшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> не |
лиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једно |
и, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко ба |
је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он |
овића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчењаци, |
говићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци би |
дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и |
олико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна б |
издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје пр |
ожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при при |
да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у |
занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Планди |
и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, |
родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је треб |
жења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи м |
а гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми |
и.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали прене |
але су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који ох |
м гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори |
лојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој |
кад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру ст |
е ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} А |
арала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коњ |
Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше |
, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се |
јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путује |
е стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти прв |
потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи м |
И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред |
аусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му |
црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрст |
ти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: |
аџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Зла |
ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се п |
пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мо |
ко је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у |
д?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју |
} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поч |
џију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео.. |
n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од |
искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала |
чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби |
боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом |
; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, је |
сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се |
запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо н |
обили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва ч |
ругу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap unit="graphic" /> м |
</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше си |
душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увре |
постол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дуж |
запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним г |
крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S |
и дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова |
бро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} |
ла, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, кар |
комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијск |
тати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мир |
а извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} |
ично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недр |
тране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору.... |
..“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И З |
), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равни |
е беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе. |
рад.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где |
а плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом |
анас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па |
иш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падај |
дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних р |
и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче |
је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана |
заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{ |
64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Бо |
о год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерк |
дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог |
нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једно |
.{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвав |
о је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чис |
они мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били но |
та....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а |
не.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у |
му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и р |
} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом |
<note xml:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </text> </TEI |
урио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb |
сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу ти |
ог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградс |
полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сок |
и — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш к |
зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овак |
" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} |
мо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У т |
кав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини |
а препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“ |
<p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело |
се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп |
а путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, |
то одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стар |
ута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што |
о кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква |
је узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире |
ивим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и |
е ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јури |
м ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу |
че, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш с |
ремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се |
џији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, |
Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} На |
к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су д |
е: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у |
ује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али уб |
е у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је там |
бекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, м |
гово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и в |
} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога |
рушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај |
града, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села п |
ена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу |
д из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све |
де око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{ |
ш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шт |
седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облац |
ас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Ср |
о да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> с оним човеком што по башти ради, и |
ђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По прич |
ку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Ду |
баџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим |
и.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо за |
Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је |
етну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и |
е и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Бео |
мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како |
.{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од |
ешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некак |
бећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану |
о од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Бегови |
то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препели |
едњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвор |
намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори |
ло се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада о |
нуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „ |
ј име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинам |
пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде |
игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела |
м се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати З |
тован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је |
ласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неки |
А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у ха |
едном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у о |
да се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити злат |
на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити |
ој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{ |
ед а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од царигр |
аље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данаш |
се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћо |
дала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у длано |
ом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Зл |
агрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где ј |
у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амам |
з јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговић |
је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Раши |
а тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и |
је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је зна |
оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није |
шкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, |
још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам. |
штован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, |
ем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није |
мила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Св |
својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку |
ата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, с |
њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта ј |
евеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у ње |
ат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остав |
тељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Мл |
ко звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p> |
беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је |
а није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> |
Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој |
ога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло че |
пију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за т |
ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем! |
Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, |
склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105 |
; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним с |
рем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И т |
ва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју |
кромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби |
еде и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој ј |
то на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и |
ном, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом кон |
и и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Д |
се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату |
дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, ко |
их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} |
p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће |
ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, ш |
љуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лоп |
што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девој |
и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло |
не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одлом |
смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S |
ну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то |
спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како |
и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били |
ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се |
мџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и |
а је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је |
ш јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још дв |
тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, С |
ем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаш |
у изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарал |
рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заи |
као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још |
је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку ш |
<p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и |
ем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не м |
.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила прав |
инове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом де |
и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам мно |
овек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исп |
еко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мар |
ј!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, |
рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси |
> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} |
е овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га |
{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Мил |
кован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места |
омшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису |
лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се н |
онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је ост |
већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> |
.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> |
S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“< |
„Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S |
оља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све |
"54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару н |
не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао |
детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених р |
главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па с |
е, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и ч |
од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим ч |
ина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први суто |
ечи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи ру |
нувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат. |
јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и куне |
говића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам изм |
и пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати |
погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има ов |
p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" /> <div |
тања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се за |
је десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла |
е по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, |
ле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина |
нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелек |
било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, |
{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је |
есте, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечем |
нила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Божја |
колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве |
узетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или |
праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ни |
ле су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде |
капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанц |
прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служи |
адожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. |
ли, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију. |
е бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — |
арошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је |
ао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула ј |
head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била |
абаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без |
х Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала ј |
У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ |
вет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило |
Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није |
кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: |
нуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале раб |
Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и р |
еца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћ |
живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог ра |
ара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је н |
овори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl" |
ожи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путниц |
<p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{ |
он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, он |
p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд уна |
ше биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и |
ред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гво |
е око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погл |
ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине |
тувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича |
и су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Зла |
{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весељ |
на, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвиш |
ама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да |
Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> |
атном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају |
е своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињ |
и.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{ |
тамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни |
лим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их |
д, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је н |
i>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати, |
<p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем |
а!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и н |
/><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или |
близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим |
вету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и |
ти.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је нар |
их рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> |
ини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, ше |
ао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb |
ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души свој |
p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута.... |
S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решет |
м ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Зл |
који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комши |
е га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети. |
држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџиј |
ра изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, он |
ри на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју доб |
мљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде. |
за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши измеђ |
ку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами ро |
том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чис |
ко говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио б |
} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у соб |
с, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одр |
бу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Прв |
некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао виш |
ац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно с |
је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве ј |
} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске |
е он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весе |
потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бе |
г ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <di |
рошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву |
Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону |
мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладоват |
ом месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет каз |
есте решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећ |
о ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учини |
што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према свој |
ЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb n="III" |
_C1.12"> <head>XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештен |
ругу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниск |
ат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се нај |
згова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Б |
јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба |
азила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да |
х после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко |
у, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста ка |
не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве |
у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је по |
ужио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и дос |
вића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид |
ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Б |
/p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ћ |
времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је би |
ама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Н |
конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} |
ала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором |
ој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај ма |
се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрст |
анка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — с |
ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} |
нама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се нај |
тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти |
у у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окре |
е угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше. |
ористи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ |
ром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна трон |
.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беш |
ињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакра |
<p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у |
ид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време и |
ом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} М |
сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћ |
ма.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој |
у беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као |
но казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ |
ару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара |
102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, ш |
бав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа за |
о из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p> |
, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџан |
{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубоко |
ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорит |
"110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и |
ећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тај |
а; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете |
језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и |
није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Моз |
давши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин |
судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би |
кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — |
опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју ку |
аде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље пут |
шио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, |
ла су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле п |
паком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и ро |
п.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један |
ље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад |
n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад |
и, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопи |
м.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} |
ећ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Дру |
ао да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је б |
ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те |
на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год донос |
да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај к |
нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дур |
а, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n="94" /> |
могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко |
у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Х |
мрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дру |
преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се |
ће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату |
е хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јес |
дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Ј |
дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, |
опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} |
оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се о |
ва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је т |
не су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња |
ашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били најве |
све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату |
се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слуш |
да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу д |
рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и ради |
што полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло и |
RP18935_C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату зар |
рци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи |
иволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сес |
ко дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала |
аном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој глас |
о анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> |
дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Меха |
: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, |
ла, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ћ |
„Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа |
ојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше к |
ити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се |
у Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно по |
а и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај |
" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p |
јеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одв |
и а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божј |
сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, |
дитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет |
нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?... |
.{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је |
оба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Мно |
; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот |
вопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у |
ост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, нег |
а, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скро |
уле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с раб |
могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у коча |
им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог |
скати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њ |
е својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричал |
еко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповед |
; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нароч |
ово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} |
ије видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада |
је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру б |
, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље. |
говоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, б |
Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу к |
/p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече. |
му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пре |
нова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој бу |
х досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати |
сит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри о |
ле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег |
— па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готов |
о у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, ра |
где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механ |
на према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћ |
знати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Мил |
ном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху |
ојом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике а |
итаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо |
SRP18935_C1.27"> <head>XXVII.</head> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Н |
ле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе мо |
које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а |
прати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вешт |
већу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се м |
једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су |
!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и тр |
....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим |
он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу ј |
ам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „ |
Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.< |
ом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају |
се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих в |
азгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и |
>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је |
како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново ожи |
и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја... |
ога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питах |
брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени ниј |
м оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за |
, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и ра |
доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку |
ве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку |
/p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, |
да у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита ста |
некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познад |
лушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по |
01" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{ |
ила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два |
же се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска бивол |
д рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође вр |
<pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика |
нџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и п |
и од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су с |
сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код |
ије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла |
були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло врем |
, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се |
д радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; |
апрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јо |
ешетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто з |
раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окруж |
{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много |
.{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после |
>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост |
/hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза с |
век, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кин |
рогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умел |
У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија |
и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као |
и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тут |
и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено ка |
ај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она ј |
ео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда |
: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; |
е разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и |
вонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вију |
внине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у |
итким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није |
е — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на |
спод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац виј |
ну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње |
S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type= |
е и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како с |
м) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n=" |
с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образи |
а се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дођ |
срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спази |
е живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Боле |
громне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, п |
{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Б |
је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше о |
у.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, бра |
он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео |
што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао ме |
зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однет |
собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно пу |
а то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је З |
па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} |
Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, |
ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у |
а, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису |
он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робо |
погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и у |
и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још н |
ла у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти. |
рилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће |
, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва |
ве је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне ми |
рвог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не п |
клији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечера |
ће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А как |
шао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хте |
веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у вар |
и, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за нав |
кали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је |
ајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без н |
је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудел |
чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим св |
S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене |
о и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити |
глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Ми |
асцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави ов |
ца у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто зами |
је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" xml |
се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Ко |
емер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређ |
ова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} |
тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије |
, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — гото |
ајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и уве |
невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али |
и до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш н |
!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ |
ао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласо |
лата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама з |
ка грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала не |
од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибај |
буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени |
.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиљ |
сак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад ј |
а заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Бога |
м.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи п |
ренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим |
: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У зав |
вори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак |
било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отп |
/p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта |
доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" |
амповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-кап |
богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатк |
/p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Мило |
да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најм |
вали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец |
ог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је |
.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женид |
...{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на |
читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом? |
..</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Зла |
у дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је је |
вете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочит |
ли су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад т |
ушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни па |
нај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора |
е по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Д |
на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap un |
ча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дот |
ве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{ |
ли су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми |
ну.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, отк |
окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам же |
у, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа... |
СТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!. |
ожје....{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зли |
за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе |
и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и |
а је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се заглед |
а је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на как |
</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је |
, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Ста |
итрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад |
али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да |
егство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ниш |
су ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречен |
беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n=" |
ли су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћи |
се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево |
јој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту |
се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли |
отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро ра |
ан угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У п |
почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и |
рци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по |
кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте |
ћом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше |
опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један с |
узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод да |
огао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из ду |
ња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци п |
д, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по |
Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео ј |
раци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Виде |
е једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако зв |
многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би по |
с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, д |
изу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгов |
аест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег ли |
ни беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две |
ви сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</ |
е и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и |
n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У то |
ено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговар |
<p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и |
це у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си л |
грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чу |
леру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није |
оче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је по |
Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише |
87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави |
очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</ |
о јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{ |
кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пук |
на ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml |
бињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хр |
„газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиро |
„Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд |
и: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалос |
ише овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, |
>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази |
о доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак |
су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад |
с залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предг |
дитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали ме |
оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где |
едва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћо |
} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После н |
Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> |
илана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да |
тигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{ |
их пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније |
зана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин бе |
а била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и тол |
је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се ника |
ј гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Бо |
бало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>. |
оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата о |
птио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више ки |
ера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из |
ио, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак |
га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за ти |
</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче и |
сти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div |
и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била |
државао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би з |
упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке сув |
гови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад к |
ма њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је |
у врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од н |
ења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још |
ме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.< |
есно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једно |
>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму |
<pb n="56" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} |
{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у |
цртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за |
а.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко |
свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У ра |
азе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различ |
ати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто о |
је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и |
тра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се н |
и трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана |
ој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живел |
питати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="2 |
<pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и до |
знатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" |
где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и ка |
<pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушк |
љани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_C |
Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станк |
екакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек |
тују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли есп |
то се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости |
ти крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз г |
ред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само |
Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запи |
воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и |
а ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <p |
„Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{ |
се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га з |
S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред |
„Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, |
пусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркив |
преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање |
родавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је с |
, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђ |
ћи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младо |
ефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, ко |
ео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна |
еде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде ра |
женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађ |
ан капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче |
мшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушев |
</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма д |
девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у |
абаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} К |
комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихи |
лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да н |
ао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, о |
зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут |
Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била б |
каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, пров |
д њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некак |
се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен ч |
окорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала т |
е била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је |
d>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивш |
„Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова |
и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољу |
оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за |
јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изедино |
>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> < |
у великодушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће р |
а да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; |
век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ |
а!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто п |
У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала |
ама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не |
главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу |
лико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала |
назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећ |
а спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p> |
домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди |
ђао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића |
и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Бег |
ко куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме |
откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај ј |
Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе кр |
воду беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп |
сник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку бо |
љуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по реш |
који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим |
оград, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме оби |
а дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихва |
гао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па |
илер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најп |
еговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и |
међу младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и он |
ењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, |
па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам |
е капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по |
мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа |
анко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> < |
запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Пола |
и се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена |
е у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај |
у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави |
стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у тре |
јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати д |
да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошл |
еше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би те |
n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја п |
иле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде |
ку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, ка |
вих груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, п |
акву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту |
ва Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је сва |
утра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Нов |
пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он пол |
ј, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да с |
а.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитељ |
и кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела к |
ану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S |
" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је вра |
е узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако |
а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извад |
ја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах |
ала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила с |
тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, |
ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Гото |
свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То с |
сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, ни |
честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохва |
каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право шт |
дахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавит |
упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беш |
му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже ш |
ру.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у душ |
еврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети. |
i>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" / |
не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али ро |
кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, д |
д Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с |
је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што З |
а за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - |
ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што с |
: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све |
тну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на јед |
мућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису |
е јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали |
две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако |
, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type |
ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, с |
емарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и ску |
/> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у |
ар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад ос |
се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју од |
е кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје би |
лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао д |
....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори... |
тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у п |
ше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче.., |
ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у иск |
ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од врем |
мање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђ |
ари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара |
беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи |
о и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и по |
ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харе |
воју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу ти |
дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био |
head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што ј |
саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај |
о посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју |
харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S |
се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Д |
ше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само пу |
лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад бе |
ба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак ( |
улдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.< |
своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити |
RP18935_C1.9"> <head>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је би |
опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним ора |
веће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цвето |
ач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић |
.{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се пу |
е се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p> |
} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, |
порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послуша |
Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене су било |
е кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво с |
један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је мора |
вши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певуш |
/p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка См |
А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше ра |
у умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и д |
миљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од |
ети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Ка |
Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали пренеражен |
ед лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу паж |
ела Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу |
ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло рет |
сто сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло |
из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одла |
пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> |
елица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дур |
, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S |
S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне ог |
м обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад с |
и и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S |
була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћоч |
нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци |
која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевал |
апије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од |
и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваља |
ео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочит |
би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} |
ојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох |
кога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, |
да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, пол |
му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како |
е му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас по |
ако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у за |
ад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто |
трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ај |
што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори |
ло што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и пови |
хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговор |
кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му о |
код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве |
ку и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његов |
иде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зе |
о да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и твр |
ба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Но |
амисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи |
.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је |
дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала |
{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и т |
урчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Ос |
оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих с |
оље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави |
> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... н |
ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам |
купао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S |
ромени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што |
одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у |
у у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је |
ад кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, |
нај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је |
Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто ми |
евини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин |
веде Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на |
.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код С |
чно поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, г |
згова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Б |
утао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге |
аш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> |
анџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име т |
у и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“ |
му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју |
нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вад |
атрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све ј |
.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке |
, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку дев |
pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одгово |
ћ учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбу |
ђе попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да до |
замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди ово |
ани паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Сав |
дају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва поло |
та је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од |
ржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да |
де год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једн |
ђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет |
хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — но |
хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, така |
више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наст |
. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он |
та и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не |
Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из |
уче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у со |
не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} |
извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Т |
на рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, |
да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра! |
тао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, к |
тињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спуст |
на на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову т |
ва пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — |
биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, |
то жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{ |
а, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из ку |
{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква |
ако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се при |
оцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа к |
чинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан |
к ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напре |
.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div ty |
Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он |
<p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем... |
и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао |
тног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> |
о би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ |
S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ниш |
ло, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p> |
е, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута |
еву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон н |
{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предад |
отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{ |
з гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Он |
воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одго |
ада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна |
еговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Ра |
е се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је |
ази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже |
тован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан н |
егови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили |
и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гл |
крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S |
и.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> |
ди је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдн |
кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за |
како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта |
као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p |
се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мо |
тупила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи |
ашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S |
шао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку август |
ну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би |
та: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p |
уће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше јед |
д се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерк |
арошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а о |
олина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} |
у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку ро |
ко доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола г |
је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газ |
године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи.... |
S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> < |
.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.< |
јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна би |
колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта |
у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви муше |
еревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био |
рижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столи |
че било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав т |
оше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, |
дне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зират |
} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испр |
тву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непозна |
“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, |
"61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд та |
аду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је М |
ошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива |
авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се |
у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.< |
м.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко ј |
о казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и |
“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врат |
ње, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да |
м кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте |
аман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и ње |
ло стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сет |
} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети |
утем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да |
изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, |
а, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила |
и да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не |
и, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд |
сти моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, мо |
че: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Беог |
рилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Т |
је; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе ср |
иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, сам |
он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је зани |
долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено ро |
, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим |
на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не бе |
.{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Д |
то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници.... |
собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} |
капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара |
ја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и пошт |
; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадаш |
е, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога сел |
уло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, |
џије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак бл |
/> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сест |
говори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се р |
, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити |
жје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, |
, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изе |
не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз |
ва и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог х |
{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешт |
запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шт |
она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао са |
="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Ис |
т, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> |
Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке |
а у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч |
и, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из |
апоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бо |
ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде |
н доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што го |
не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи ба |
ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се |
у крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло поз |
ри на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак |
елима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински з |
таре издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би мога |
} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S |
јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињ |
69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у биса |
> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јут |
ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" / |
а, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезан |
торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, |
ји беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из |
нај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво з |
них дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit="subSection" /> |
и <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање |
а кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћа |
шким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно |
извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују |
не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превал |
метна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сут |
спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку |
ас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} |
ање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог н |
чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад |
ао своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема |
упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди |
с лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гл |
огледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао |
тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће |
јају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер |
авао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Пла |
ице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна |
ту.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно с |
нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n= |
неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар |
обро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, |
.</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан |
} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> |
то год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја пр |
и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му |
Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја пром |
себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио |
на је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пу |
ечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана н |
егња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зо |
Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изглед |
ушни према „ајвану“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад |
у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао |
ији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да |
> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање |
илојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико |
ра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се над |
се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, дру |
е и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; осл |
е не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга |
Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се |
је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и н |
зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се |
ислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушн |
ом на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</for |
ислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат |
иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад |
тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, н |
с да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застад |
graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући т |
уше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се |
и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138 |
и и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За ти |
беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је |
увати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не пл |
..“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде ј |
о и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да |
ше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђ |
а као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча |
три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Да |
е сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ |
о прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то с |
те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме са |
?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само јед |
</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је |
...“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси |
ака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад |
па.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у црк |
и ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се п |
едала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p |
и газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али |
место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија |
су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет |
/p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да с |
чаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> < |
За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њ |
е у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, ал |
а, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високо |
на Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну |
е ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово |
разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју на |
Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу мор |
ата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} |
на би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оно |
о њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа не |
увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се н |
.</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом чов |
прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке |
ега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет м |
рви мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде сво |
и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" / |
је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</ |
тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, |
рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше |
А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом... |
рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да ј |
један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали |
варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновно |
малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се. |
168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав раз |
ти био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио |
нко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!... |
ао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице |
ого изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповед |
етка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} |
омињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отво |
би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе б |
има, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> |
/> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан |
рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935 |
тро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су ве |
свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко св |
ија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за сво |
је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic |
ије много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју ду |
розора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам г |
була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадн |
носила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром мест |
и су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба |
њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ |
украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} |
„Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему |
{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад |
и Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа |
у од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Ра |
Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p> |
иња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S |
е се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, |
натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под о |
да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао |
од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија с |
вати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми кома |
се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станк |
сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата м |
, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће |
да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти с |
ула игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та дон |
е она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа н |
вала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и з |
лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли н |
да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила беле |
п и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено |
једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше.. |
ита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је |
је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за |
ику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а |
рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да наб |
глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ј |
то иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није |
ичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпр |
а другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приб |
а се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном |
им се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да ни |
ет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, |
нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео р |
, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" |
Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p> |
{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га |
Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Уша |
.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна.. |
ово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врача |
дитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> |
џију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га оп |
материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће у |
и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="15 |
ного жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{ |
мим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</ |
причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} |
какав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучен |
ац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, |
миљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити о |
болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је дост |
чиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{ |
ћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зару |
старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> |
ању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд. |
ји је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили |
ло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, |
каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могл |
левља.{S} Беше човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; |
<p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} |
била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак |
а потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније н |
и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} М |
одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природ |
Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се мог |
су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Б |
и златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније назва |
, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>С |
100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном з |
лук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где |
ка....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и бо |
{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје ун |
S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљ |
етка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру сво |
ми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што с |
Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала |
Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговор |
видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо п |
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље |
и, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, |
вати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су |
говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беш |
од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле |
беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао ј |
мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виде |
Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, п |
огу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако д |
Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само |
ао и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које ј |
а ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам је |
морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњан |
....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред п |
ом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли |
се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди с |
као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још |
он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се |
рата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он З |
крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество |
њаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смр |
ћута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ом ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђу |
механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој ку |
росто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и зап |
чељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{ |
а је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван пре |
маци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо |
љај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n=" |
{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се |
у....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" |
нава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу |
онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дун |
том крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно п |
к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата изба |
шерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за к |
оз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и п |
.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади на |
о.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од з |
ућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад |
уће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је |
Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богат |
ући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је |
у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио |
ј преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу |
-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, у |
ече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би св |
рик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџак |
су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот кој |
се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а јо |
а, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само аво |
, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два |
ој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се |
Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао |
заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S |
..</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а п |
шачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Ми |
у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, |
дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и твр |
обише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно д |
„Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах зап |
ац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима с |
еца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, |
/> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечани |
остао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb |
<pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже о |
гано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="14 |
ћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, |
ј тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ |
о је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној т |
амо се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-ка |
џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Ч |
бро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта.. |
у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из пр |
н, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала |
{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад |
ило, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли!... |
је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаре |
игле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхов |
еног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан |
негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана м |
{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} О |
XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским |
а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{ |
отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Нова |
животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, |
говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај д |
гом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио |
воју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајк |
патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код |
шу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог ј |
омолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у г |
} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мал |
ве врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету над |
<pb n="178" /> <head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову на |
свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> |
....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодил |
: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав |
p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, |
и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа...</p> </div> <div type=" |
Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћут |
ом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опаж |
остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, так |
ана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" / |
својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, |
вори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико |
е нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу |
ц и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата. |
тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жен |
исто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут |
Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и поп |
оћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, |
да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо де |
плашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, ч |
овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешн |
је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Срби |
њске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па пре |
ућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац |
да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и до |
а и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих |
мо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту ј |
едоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа |
другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као ма |
је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разгова |
нско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неки |
уцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже м |
рви петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеч |
а учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодмор |
о га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</h |
еч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чуд |
три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху |
е....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су |
роцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} |
ђе, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи и |
} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му |
и од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекорев |
а чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зо |
и.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb |
ad> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намири |
.“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} |
ма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и |
који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ |
.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последњ |
о суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окуп |
његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Мех |
ло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе |
рем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, |
разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушем |
да на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S |
је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој |
њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које |
д се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и |
та је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрп |
која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал- |
беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у гла |
и.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али ш |
чи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је до |
екакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не |
ри се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од кр |
јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она |
ехана није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретк |
ње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} |
јима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, об |
играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић |
ана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беш |
.{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... п |
Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће ст |
се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дош |
се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомич |
но велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим |
Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је |
лињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш л |
за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; |
жа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} |
отражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега |
аштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, |
ала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би |
а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Бег |
на и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</ |
<p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молић |
.“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али |
вакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, ми |
слуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Бег |
ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, с |
ј све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то |
оброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; ал |
ло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> |
е....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" |
у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је |
а је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Д |
пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} |
говарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и р |
ла лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозг |
а и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнес |
дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана г |
до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила б |
ену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па |
се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Ш |
оке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажур |
различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али ј |
о, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш ква |
ого што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаб |
куне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: к |
/p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си |
ачули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране тр |
е, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако |
у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} |
Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид |
од куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p |
} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то |
ог, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин |
наест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb |
пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико п |
"44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{ |
гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је |
е замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена |
аква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу д |
денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапи |
ема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене |
једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио к |
потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладн |
ад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале |
гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нем |
мо ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупа |
светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово ш |
џија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да |
ле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ћ |
отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n |
и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“ |
ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним |
вши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и |
а обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче |
ву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у |
.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу о |
м из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском п |
едали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb |
о белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ћ |
о, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Ру |
почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а наро |
избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} |
и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српк |
ова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обуче |
друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над |
а и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде |
дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, |
да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, |
</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була у |
бавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се пр |
е и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом |
да би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове |
и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад |
му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевин |
диле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <p |
ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова |
.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој |
, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у мла |
рби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћани |
{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p |
се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, ш |
и очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као |
г непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема |
Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дреши |
д виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{ |
оме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Б |
, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта |
жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори.... |
егу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, кош |
траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она |
/p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му дон |
, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни реч |
наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично |
оме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би м |
а коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали |
ити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „В |
груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од теш |
чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p |
у, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно п |
прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту ку |
и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>По |
сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубље |
родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им |
а не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>М |
рати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата бил |
} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој |
чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ |
се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче |
д је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било |
ела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} |
о молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка |
ти.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша п |
ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је |
што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и |
{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим |
му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која |
а Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, |
мам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Ч |
S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је |
а Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послуш |
и је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече |
лазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако би |
} Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били на |
великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (дан |
се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разгово |
И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква за |
атом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родите |
ка, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху пота |
огло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повикаше у глас: „Ту |
е се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ прим |
Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с |
по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је поте |
у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је |
опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не |
се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви |
!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: |
че старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, с |
ом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да |
кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу |
ума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Са |
мири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окрет |
уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — |
но јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом пу |
апутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је |
едну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чи |
ве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку |
<p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Б |
ку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.< |
а је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, к |
а каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутањ |
Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље |
аније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не ум |
и заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим |
говори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш н |
чиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован |
њеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе |
кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко |
— брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом |
веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па |
ту: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собо |
ем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} |
Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине |
обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме д |
овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим |
Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div t |
али су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек к |
ам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико |
клетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, скло |
} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> |
</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе х |
да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „ба |
д многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним крово |
пски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овак |
S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молим |
ако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је |
шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла. |
српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Т |
се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите |
аци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> |
> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништ |
човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити |
озват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то шт |
Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред леп |
а излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најте |
?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном < |
" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго ниј |
с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на ко |
..“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску |
лата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој |
и јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Бе |
ад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао. |
ур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе |
ише пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и ниј |
вака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p |
„Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му ст |
ог Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то в |
је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељ |
Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове он |
попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хриш |
клео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад |
као и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с |
ошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: |
ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја |
ко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са стар |
ила на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој |
је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа н |
и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет |
, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг пр |
ду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих |
ељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и о |
<p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, бил |
рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здр |
је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата |
читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и |
зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „К |
о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој н |
личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новако |
вимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у к |
едео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га |
тан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан п |
, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда пон |
о хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисл |
и ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одгово |
"32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве п |
....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да |
есетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за |
у све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако ка |
не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је |
о поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиља |
волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А о |
своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахиј |
и одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У |
им годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n= |
да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; |
ило заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском |
раш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај |
доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље ј |
ђава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спре |
ату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити |
један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Раши |
е је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати |
о образу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац |
јним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећ |
е то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њи |
пија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје поприм |
о....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он |
и се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да |
ем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја закл |
ца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је |
ред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рек |
више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела! |
илојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Зл |
ишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела |
ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> |
ер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p> |
.</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо ж |
мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не |
<hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div typ |
али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да |
е расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави |
а, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе ј |
Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не мо |
је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом нас |
раштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S |
асит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док с |
није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>О |
мислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија догов |
о Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Ј |
време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви |
ба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то |
ан нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не д |
фендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>С |
и некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она |
а.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и коли |
жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његов |
е крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака.. |
Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Зл |
и, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ < |
иница у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто з |
> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, |
трило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, |
твори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била н |
задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколи |
још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охл |
ко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено |
зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p |
лата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> < |
Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим |
ме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и с |
волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p |
и се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања |
ице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што виш |
ла да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Но |
да овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори З |
оз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено мес |
добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она |
<p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столич |
куд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год каз |
он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољ |
урџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и |
а препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзну |
а је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одл |
чити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован |
можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиш |
урџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а с |
Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам на |
о, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n=" |
вета....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестр |
е било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим б |
да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купи |
Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један виса |
па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће |
...{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> |
еде око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра |
ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и исп |
<p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одр |
он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на |
> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, |
е постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале го |
вих Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме зароб |
ао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар |
цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после служ |
мусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> <div type="note |
ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p> |
ислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кућ |
опио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци |
шила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разгов |
нај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола |
је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хај |
се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?< |
само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за к |
рпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одм |
о више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „ |
т стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрет |
ешетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што |
ила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да |
па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и |
би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> |
ке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпос |
, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је па |
ра.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p> |
узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стић |
ога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И ник |
ога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли |
..{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети |
„Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да с |
послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутр |
одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из |
да и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам и |
кав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да |
ња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башт |
ђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман о |
стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета |
ли Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била с |
ј ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: |
аде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшиј |
њицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p |
<p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред |
га и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S |
а је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S |
та жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара |
г прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, ч |
а ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одм |
; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и |
} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита |
колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то ни |
ља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, |
трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да мл |
ајзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Нова |
и стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С на |
>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никак |
јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је |
новцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не |
иком ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни према „ај |
ела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не на |
вор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће с |
по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног ист |
а далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде |
е <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — |
да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж ус |
ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“ |
>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турско |
н, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му ј |
ет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој |
ко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непом |
ма сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{ |
ли своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њи |
часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, ка |
нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Б |
и да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе |
ском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај леп |
н тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Ч |
годније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, |
потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} |
аше у глас: „Турци, Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину г |
а се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} П |
де?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да |
ожио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута. |
јко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубо |
реко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були |
девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Нос |
ати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, о |
рку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут |
сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло.... |
њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} |
створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Пр |
трану, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко |
ица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра |
да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је |
рџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мо |
алекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отвори |
е и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој са |
} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко д |
видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу |
ила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала |
ба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Г |
авши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног са |
азила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата с |
pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му ни |
, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима о |
у живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они свој |
у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија с |
ко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и |
аху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да |
ше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, |
ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке |
ија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред са |
лојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запит |
гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} |
празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере |
о једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама |
а.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} |
ћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м н |
очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и з |
о дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички |
лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} |
ало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи к |
у Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је |
ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Б |
иш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p |
и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три |
прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уж |
наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у |
око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што |
нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати |
сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, а |
ту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да |
н се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрз |
о се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми |
ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и |
у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За |
пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; пор |
је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p |
а руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође д |
а клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је теш |
„груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, д |
ца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабук |
е на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није |
е се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не н |
ноги су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и |
злазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 3 |
ик, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће м |
Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознат |
јина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, д |
ла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јо |
ала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и до |
ви сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S |
Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас |
ива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јо |
и мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба пости |
ује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно з |
леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше |
ер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А как |
о рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Д |
ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним свет |
рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је |
? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу б |
пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; |
ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избави |
а прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође ча |
а њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} |
на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, о |
агослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, |
век; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче за |
ак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-М |
с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у ср |
и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да |
сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе к |
је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње |
ке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је |
> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> В |
мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине кор |
ишта не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те |
, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затур |
дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S |
рипрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко и |
Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али |
одавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станк |
ше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он |
Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" |
на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Ч |
и мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним |
} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа |
тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш м |
дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, в |
агрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обр |
ико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други |
новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу |
да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју |
ој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Коли |
е као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Бо |
сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, мо |
заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је и |
е проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу |
сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме жи |
</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се |
?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква |
илојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку го |
p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> < |
ији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У |
баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ће |
огу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само јо |
а се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах |
аље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потр |
нуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, уз |
/> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: |
Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми |
то су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве рук |
еде поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болес |
били једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињ |
вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Ра |
да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе |
рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџиј |
онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја бриг |
опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је |
туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар са |
При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега |
џија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш |
је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекр |
</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица |
о људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S |
је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита |
баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се ис |
овање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује.... |
е нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За А |
главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="7 |
Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и у |
ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала |
ао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети |
дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они ви |
Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је |
/> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако |
<p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да |
Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, |
а него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крча |
ан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико да |
ву и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ћ |
и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p> |
којако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у |
му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде |
та!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из |
говором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да |
.{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ћ |
неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида |
оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Зл |
аду, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из кућ |
јко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти |
ги пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новако |
такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судб |
а, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се с |
е пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали ло |
кве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од је |
>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он до |
а што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим ра |
ка страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јо |
ео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и |
мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да неког |
же бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> од |
ла, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи |
свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бе |
на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ. |
ј изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" |
да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разго |
“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, |
рили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су |
аменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Зл |
за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затај |
причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао |
ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беш |
еку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" |
ј други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да ч |
S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све је |
ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицо |
су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџ |
ово наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник ра |
дговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Нов |
„Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове ре |
ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p |
другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Мл |
мору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није би |
} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му |
у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цари |
колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погле |
и ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам ш |
Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назо |
вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан са |
ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин |
ви:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, |
Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут |
ро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата |
ладога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на |
о много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље по |
Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као рад |
добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекав |
о гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико обли |
, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чис |
ви своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да по |
<head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким в |
будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога |
о срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се как |
ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињ |
ана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га |
естом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледа |
треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.< |
су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисаг |
ви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин |
једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињ |
рдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се ск |
повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у |
ва три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи |
али пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече |
ог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зе |
ија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter |
бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде |
, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биво |
иш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ћ |
n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref tar |
а Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам г |
е рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате |
а, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тв |
а ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p> |
ешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право |
а сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ће |
д?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа. |
<p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да и |
рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се к |
сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут реч |
је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, |
ам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ |
>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу |
хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу ј |
одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</ |
ребало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако д |
5"> <pb n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да в |
сте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће т |
оз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да ви |
Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицал |
опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца.... |
значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну до |
<pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо |
ди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Зл |
аџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Ниса |
опте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Зл |
а уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи |
него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити.. |
ту нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио |
улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на |
У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>Посл |
ову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и |
нај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљ |
лату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Је |
д отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за |
ђу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, ко |
{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође |
око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тре |
рити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S |
а речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p |
уди и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије ниј |
S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак д |
једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n |
арој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражи |
а те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован |
не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, п |
„Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ј |
чима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су |
ча умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води м |
због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> |
ма тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S |
ате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће мех |
дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бел |
ву.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткив |
сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више н |
ви?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од ку |
о.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџиј |
камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Т |
ање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретн |
е чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне.. |
еброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена засп |
у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у кака |
рављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гро |
механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по с |
о?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали. |
шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да пу |
ени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Зла |
кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то би |
се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону ш |
м брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај т |
d> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — ка |
S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је з |
ла; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: ка |
е довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазле |
е некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешт |
д некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави |
упно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубин |
беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем |
младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најза |
се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p |
у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату у |
удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да |
ид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је так |
и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у |
је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату |
ад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо |
жа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механ |
S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале с |
традан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{ |
којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: |
ежје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име З |
.26"> <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Но |
заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Ср |
за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити < |
д нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да м |
После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Беог |
жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S |
ст, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, п |
8935_C1.10"> <head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} При |
о далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговор |
5_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле |
35_C1.20"> <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид |
Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме ме |
еше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња |
воју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Бегови |
е до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да ј |
јмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе |
ј још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и |
у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> < |
е се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сип |
влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупа |
ушу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су г |
његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је |
на, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску |
заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да |
ена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљиниц |
н пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се о |
Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много |
проштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је св |
еше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и |
А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет |
сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} |
о је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Јед |
дахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци. |
се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због |
ти, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах д |
{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом |
ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако м |
у имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} О |
5_C1.16"> <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је род |
мо шта се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући |
ли они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њ |
5_C1.2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркл |
<p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху з |
935_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је нај |
, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме |
и ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У кона |
а, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} |
му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико ни |
ју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што ј |
д једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{ |
могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрас |
амишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад в |
авимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> < |
> <head>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Т |
и и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, как |
ема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S |
S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше |
до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи |
а.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у |
д, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај |
ти.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња |
а и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурба |
е њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, не |
ље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Нова |
, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S |
ре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петк |
unit="subSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из |
шко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђа |
наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не |
нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у кон |
м....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од к |
ака је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спа |
ба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове. |
те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а ба |
Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегств |
озгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао |
еби рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда |
935_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу |
есило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....< |
се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и вид |
је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p> |
p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој |
Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сј |
вада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, не |
а оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, |
е.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земљ |
у рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, м |
м у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Зл |
е лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај стар |
путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време не |
а му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шум |
ву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да |
ки и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p |
мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако |
Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом |
, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некак |
ао зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао |
нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом св |
у свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све бога |
дној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, бр |
ј је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја |
је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један с |
и о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Мил |
и уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина |
је понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтел |
е погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова ст |
ела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао |
векрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже мл |
е најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, |
и полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то |
, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том |
и: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није пот |
/p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћ |
вање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ј |
Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је зна |
а не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</ |
му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонил |
два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу |
даде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у |
ни чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чоб |
да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим |
сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи д |
је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћ |
опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом |
и, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше |
потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, |
е Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други |
>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње сабо |
од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потр |
и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста |
капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то ч |
у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће т |
пути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи |
и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве к |
биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> ј |
иво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћим |
е пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не |
врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одм |
10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а |
Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би л |
и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрсти |
оћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са шта |
аузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам |
на од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код |
, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И а |
на кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро п |
паваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с нов |
нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{ |
беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела |
на.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се и |
ка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу. |
{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али |
935_C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробиш |
ликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „У |
апи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате с |
ан отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа |
На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружи |
њци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће |
ати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — |
огао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гл |
е пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека |
етима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} |
тији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У |
...{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. |
</p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „ди |
го на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном реч |
да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога |
дан коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милој |
овићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила и |
изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана |
слушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепо |
играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла им |
p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану |
о га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај |
p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво плат |
да за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили. |
ринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им б |
ави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним г |
— харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи |
и говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, |
ој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу |
местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су ма |
та!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов от |
м га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд |
ас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобан |
ешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколи |
овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели с |
и и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Д |
ци.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по |
о:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њом |
смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једна |
и њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговор |
</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења |
ки и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и |
и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вај |
и, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по пош |
сте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да |
на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чоба |
али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу |
у ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; п |
е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је |
аџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду у |
нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.< |
ња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш каду |
пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, пом |
" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благосло |
ромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање олич |
ало се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати |
ј отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При реч |
„Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, |
обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што |
адски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, |
head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, н |
се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упр |
срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се мо |
на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као |
ек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће. |
биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ З |
рему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; |
у, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла поб |
наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин |
хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО - |
нутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: |
виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео с |
{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се де |
име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ |
илуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и |
<p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харе |
је дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} |
тупи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати с |
уши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађе |
у се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, ос |
e unit="subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да |
ва.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а |
више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за |
кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајн |
, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и |
ч не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади |
ке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један |
е путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг меха |
а нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> |
месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао |
не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за |
кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики |
, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше |
реченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под к |
конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беш |
Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и лива |
тране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу |
а испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на др |
оличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало |
рст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштај |
ара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Ја |
оје је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p |
?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и |
појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n |
{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињск |
а својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Раба |
Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предат |
и ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова та |
а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, |
је од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је |
ју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе |
то изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; оп |
ати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загр |
и те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној! |
им <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете... |
наш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој п |
та.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Ми |
а у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењ |
ику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одв |
ели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз М |
сила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
о преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа н |
е у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из |
рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни |
било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</ |
од доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и из |
деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад је |
..{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколе |
н велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана |
се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад |
ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима |
о и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати т |
је прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше н |
приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Тура |
идбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни |
аћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега |
ад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па |
ори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чул |
огатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, ве |
чајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, |
им што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити |
предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву |
а, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} А |
/p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узи |
ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће би |
шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро у |
т до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и |
.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родит |
че палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај с |
...</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> |
собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егл |
ла прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је би |
део је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не |
<p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> |
на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовиц |
у имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне ја |
и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже по |
.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошк |
та је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надув |
/> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође |
за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти тор |
је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћил |
морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је с |
пана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полаган |
е говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Р |
а, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни б |
напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак т |
ко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџ |
е дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p> |
донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, от |
а сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, п |
анин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у ко |
се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отресити |
да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оно |
... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p> |
о што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу каз |
очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке |
на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну |
роз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве р |
ше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага јед |
Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више н |
ала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћера |
нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, з |
="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чан |
ђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтал |
е још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је н |
ло дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да до |
две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушки |
жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин гл |
се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског гр |
и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, |
ашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се |
алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски р |
дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну. |
леда своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћут |
> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе, |
мо Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошл |
ом и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на |
ад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве раба |
заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су |
а је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: |
д су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n |
е као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, З |
се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, |
азмисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала |
се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај са |
један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу |
: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра оп |
хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је пев |
висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг |
во правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири на |
о: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини |
ада: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове |
p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; ал |
, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су |
је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџаде |
воје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се п |
ади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и |
м, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао |
е рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у |
.</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били о |
али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, д |
е, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} П |
стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз нека |
зи каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} М |
апије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> |
кака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S |
ора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске |
ј човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су св |
који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И |
Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори |
рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје пого |
е тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не дес |
ош читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се при |
/p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав х |
ре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мица |
цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се пла |
вији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама иша |
како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш и |
е ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Пр |
у Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како |
по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимо |
p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи зн |
абаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше р |
м.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадиј |
заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробу |
то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} |
p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти ка |
рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара |
и заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као |
у се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али |
не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, |
>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже |
пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље |
одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дуг |
војку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије мог |
о накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није |
некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умир |
д у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је умо |
жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовал |
том мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — |
у исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београд |
он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову ис |
о изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаш |
о био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упи |
сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џ |
, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге. |
своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете. |
бе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекав |
ти да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од св |
у и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје дечице беху родит |
арија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би чов |
јаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом кра |
а је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска к |
и кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало др |
цније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру ст |
уле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је за |
тра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{ |
ко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли зар |
сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крен |
адна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 |
аблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време |
ов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разго |
_C1.22"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, оста |
. нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговар |
ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} |
сан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд |
аће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник |
ичања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје бе |
шљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, тр |
у добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" |
то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још |
убоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је |
еца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, на |
е из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла |
ављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разгов |
о: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је в |
их Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да |
ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Умор |
и ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: |
га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> |
Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је |
пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади |
ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспа |
сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се |
е и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. |
и су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Ма |
шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јед |
запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али |
додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, п |
се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код н |
ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад |
е да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци прокл |
ло као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде т |
јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбољ |
ојим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S |
механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново ож |
га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <mil |
ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори в |
, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа |
а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио |
из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову пр |
о, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више |
и је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје са |
емо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом було |
7" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје бивол |
, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћер |
и кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод с |
ирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не с |
Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Н |
тки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече |
— готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је |
кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се д |
у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српс |
ј на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто ко |
извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе |
/p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговорим |
озгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори |
док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; |
јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и г |
n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао |
говори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко узд |
</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се |
ва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} |
е млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да |
оје је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} |
: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи дру |
е, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај х |
: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је је |
о рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули |
стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа п |
да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „С |
да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с |
полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да |
ма себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре |
ђе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по |
29" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не с |
је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, |
је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са св |
е знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да видимо....</p> <p>— Па тешто да видимо... |
.{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ће |
, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се |
настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти |
обро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је |
у, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћни |
огао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ри Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, |
е: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у |
је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} К |
и, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и сва |
плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли |
е јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још ј |
егде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дош |
прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија з |
ван Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ств |
о да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре вољ |
се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубок |
ро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма |
, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће |
ло; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; |
јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата до |
чини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулду |
ачин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: |
риле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој туз |
ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко |
поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Н |
ио човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Има |
ла одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отво |
...</p> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чи |
оред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чар |
ом....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чиви |
београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне с |
тку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му |
ме некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш о |
га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред |
у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, |
насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никог |
аји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији с |
пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, |
Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, в |
и јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="1 |
могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, гд |
ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли |
че: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и |
>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити к |
а најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад на |
гнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, |
ражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао ш |
type="chapter" xml:id="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истин |
гова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Н |
“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде |
и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n= |
ош боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата |
вај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А ме |
сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије |
и и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побра |
и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се н |
спричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам |
на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору |
четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити |
аже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. |
е му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и д |
це, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар |
о било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, б |
ам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, |
есела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама |
ве нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} |
час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљи |
а, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело г |
ну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као |
алко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и н |
онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре тр |
какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Бо |
ашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један д |
Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкињ |
ивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака |
ог дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и т |
нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође |
>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу |
ао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с |
чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачек |
ајзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, с |
И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места |
е погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, |
обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на |
о диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао. |
буди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз |
а колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије с |
ако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет |
ијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком |
або, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много велик |
налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију. |
, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и |
Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар б |
Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко п |
есто, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још је |
ју, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S |
дин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна |
ог сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанч |
дожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по м |
ред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећн |
о време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици |
елевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у рук |
махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p |
уму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше с |
какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа |
на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она оп |
робом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац до |
да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap |
ити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом р |
опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S |
Поручи да опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S |
, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у сво |
му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше сво |
едини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је до |
речено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у к |
анко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем |
м и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут о |
у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше |
џана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по н |
ана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за |
ари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој с |
удети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот ј |
клети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одваж |
Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <d |
аче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела |
пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше о |
малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb n="106" /> |
акву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турц |
У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранак |
, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца б |
у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конак |
д било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало... |
Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: |
анка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихо |
већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, |
Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да |
на оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Бег |
све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже |
а улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем злико |
се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ра |
ала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати |
аном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази |
т видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутр |
што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седел |
ије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један С |
рзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була |
у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја |
на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу се |
здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је |
о је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За |
у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једн |
дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у |
деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, ко |
учка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! б |
„Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="ch |
.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци |
коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S |
један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а пон |
/> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP |
id="SRP18935_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрште |
"119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану св |
ара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући |
ожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али о |
г с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згл |
авим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и с |
гла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само |
шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, |
ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте пе |
е знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени |
" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је |
есто су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!.. |
а потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изаз |
ци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако мог |
зу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све |
па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате |
и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко |
шљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и у |
слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</ |
у кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође |
н, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дан |
т ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Ро |
уше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га |
очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „саба |
n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у ве |
замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мо |
ана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станк |
<p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек |
или у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, |
ти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, ч |
о!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n=" |
ешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгле |
те скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад п |
стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме |
урила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S |
а, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара бу |
се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништ |
вре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Б |
ла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и |
} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{ |
од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од |
ослуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} |
ђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у раба |
, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Бео |
ромоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату пр |
у мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом б |
што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рање |
</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради....</p |
кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су |
одитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролетње, радно доба, кад се |
лесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом.{S} Попа |
је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то от |
арала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се |
та!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он са |
спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а м |
е.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна |
робудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</ |
n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не тр |
треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера.{S} Он одговори |
ра је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочит |
њем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на с |
поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну |
чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су |
јао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован санду |
ан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић |
чеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако |
сле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад |
аусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је ста |
е пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен ц |
тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњаво |
е молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је |
гледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесе |
чини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p> |
ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало д |
ачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од |
Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за |
ему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, ва |
д жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се |
а, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.< |
ханџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза |
ле неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, |
набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун д |
ла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесни |
механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде |
звора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} |
довољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" / |
даиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да ни |
тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш |
о ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> |
стави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... |
ва комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то ј |
она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је |
у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га ј |
је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али |
и, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глав |
бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешт |
џану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.< |
свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и м |
ављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума |
та и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били |
були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било |
шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и |
есео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све |
вој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње д |
ли он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а М |
недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме |
је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у свој |
ао бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не д |
Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{ |
другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се ра |
вио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и пор |
о ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ |
гатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало |
: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</ |
...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} |
велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Ст |
није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта |
136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће |
на раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду ло |
Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — |
а, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да |
Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци пос |
породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Нов |
и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и зад |
n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се к |
била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од та |
убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то до |
на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од те |
х задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити, |
ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је с |
етоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n=" |
овори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном п |
не у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока. |
руди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и упла |
на опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога |
рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре |
ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је |
и дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; |
, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, |
а, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копк |
S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
т.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се ни |
емо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.< |
а.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ |
од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злат |
ође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између |
p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко |
мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту гд |
скога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врач |
то се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} О |
е готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван |
е и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши свој |
...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи разд |
дине крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин от |
ма заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> ј |
мећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцниј |
с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог трену |
издаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном при |
ознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и |
вог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три зла |
Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Тур |
ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на |
, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мал |
сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и доз |
ска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити изм |
Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише |
којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, |
ко му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из |
а Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога из |
/p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли ви |
па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју |
„па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Ме |
ж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> |
сматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било |
у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и |
огна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што |
} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћер |
кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој |
а Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а |
S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?.. |
и и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто г |
ак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} |
ече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач. |
и, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добивши од рабаџија |
нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> |
д.{S} Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, |
и.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је пу |
а је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>М |
Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом б |
абија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’н |
ама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Сред |
јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бе |
о посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око |
ичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни ш |
ign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једно |
биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> |
једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, мах |
брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав |
би, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и |
ано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на јед |
ту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу.... |
стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан |
аћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, про |
му шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На |
им што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћем |
звади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одреши |
урке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра с |
>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре |
ши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се |
на пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после |
рли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата о |
преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше пр |
харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да ј |
марају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе с |
слонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се пла |
} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор доврши |
јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Остави |
је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према |
о је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпа |
ару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да |
нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види до |
к Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а |
ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог кон |
на.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је видела |
јим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, |
S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрог |
а....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није ка |
, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну |
, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За |
едан сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, бе |
<p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет р |
љати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође чов |
еликој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће п |
лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} В |
вак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих |
тели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаш |
су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за рук |
нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и об |
ледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, |
p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у |
је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на |
о се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити. |
поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне |
с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, је |
} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду |
какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, при |
стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом |
абаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница |
ође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио как |
љка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође он |
ва и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Беог |
Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сања |
весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пу |
е од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв |
дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да с |
пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши |
Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар |
n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада |
935_C1.26"> <head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању га |
у суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S |
у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва свој |
S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале |
огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, |
је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га при |
о и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</ |
„није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из |
ина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> |
опили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, к |
рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком |
неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју ст |
друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу ви |
шавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре дв |
.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је |
стурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?. |
: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, |
апија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за |
и Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгле |
сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека |
му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва |
уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеј |
X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ |
рбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза пре |
њу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су |
привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S |
турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стар |
} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се бе |
мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца |
има; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чат |
е!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко р |
ло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спас |
урџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука |
ао наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сва |
ак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и з |
погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственог |
рила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвор |
едена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коњ |
дала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен погле |
стом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну |
за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се |
ка: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p> |
јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срц |
ома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем |
м околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он ко |
.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч ре |
<p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина дале |
све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: |
.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још |
ве механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху с |
ене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, кој |
још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходн |
ум како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска |
е ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од при |
Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и |
ка беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</ |
во веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; не |
је лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Но |
и су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, н |
самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче прич |
о и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва из |
ак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су њего |
љеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“< |
г рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> |
а, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и |
, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред од |
један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} О |
цкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно сп |
ој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми |
о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по з |
овек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисл |
ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја па |
небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Мил |
е као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва |
ад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислит |
Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва н |
ну сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобн |
Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врат |
ских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози ку |
то претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари |
неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очист |
ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> |
ј непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемогл |
к учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изглед |
удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и |
ала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али |
p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта ј |
и ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се нај |
он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ |
е, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах.... |
ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Зл |
вор....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори т |
град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и |
у остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + |
; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили |
ледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду |
чи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђе |
та да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како д |
их родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone unit="subSection" / |
о крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бо |
место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} |
веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} |
е застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени |
пали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху |
кири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних с |
ом су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешки |
с, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава три |
.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, |
кља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из |
е, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На |
ом понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Ш |
јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белег |
у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспа |
илојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> дом |
а се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју |
осле Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђе |
ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је.. |
ој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки б |
, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у та |
се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко |
ену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је |
то је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикр |
од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим |
амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште углед |
и у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се |
у чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претвара |
Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
/> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је |
вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> <div type="chapter" xml |
то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој С |
сак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p> |
хотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном за |
да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — |
мах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек |
..“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешит |
обро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, |
ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потрај |
Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог гре |
!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило п |
P18935_C1.6"> <head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко и |
зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно |
има чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да |
идети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само д |
ка склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n=" |
њака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мот |
отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и |
јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{ |
и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, б |
а кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} |
е праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правд |
ани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се |
човек порастан, осредњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и п |
ма рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се |
њ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год |
е у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медве |
нко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="1 |
јко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га |
везе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, |
големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко С |
...</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p> |
баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Пого |
ашти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брек |
је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; |
> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца мате |
рским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да у |
старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле |
иној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решет |
<p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће |
ком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решет |
p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на |
аше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, |
своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и по |
ра на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да |
Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p> |
ане, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ниш |
рџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО |
а градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, |
урџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пр |
е, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> |
ти да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда нек |
џани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> |
да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само гов |
на и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ ни |
у. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која са |
обе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, ка |
...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, |
сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вер |
риступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро па |
еру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо по |
саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чини |
сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> < |
а је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дим |
разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа |
ата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доб |
граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула |
живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 180 |
собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — |
ом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Бегови |
ћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се ша |
До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p> |
ном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах |
одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну. |
Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Ш |
> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије с |
у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене |
па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, |
сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена С |
робили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо зап |
е, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог |
риликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја с |
ије умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала |
да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-И |
се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од си |
пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у со |
уди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и ос |
е Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале бу |
и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и |
не туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да |
е спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џем |
се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter |
и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама |
е по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај по |
јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као |
ају.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Зла |
отумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није |
а теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је |
нићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш ка |
е и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке! |
дио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: кој |
прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати |
избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само |
аше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не бој |
кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја |
тидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесе |
започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“< |
лила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја |
ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обад |
и: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се |
ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{ |
Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гости |
{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још |
сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно |
тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и |
на свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше |
преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је ста |
слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} |
ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде |
а оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком. |
морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви п |
А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да |
радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај д |
виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — јед |
, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана ј |
време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, |
то избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, т |
е нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и |
изу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз |
посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чека |
були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да |
наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале |
досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да |
</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и |
изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочн |
и: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хр |
<p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и |
> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Пр |
<p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да с |
буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> |
ла!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стид |
во спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прила |
да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, |
еколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она |
ему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да |
ти говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пре |
— једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију к |
ну?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="4 |
у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник |
шије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред |
Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што |
ала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдског гр |
трао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиро |
натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом с |
јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.< |
и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за н |
својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав ба |
ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је те |
p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све |
ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: |
ти.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се прес |
о свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгл |
инила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је |
воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је пог |
заше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта |
ни што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају |
ак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грех |
оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа н |
је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више п |
исла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли |
сели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе |
о могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противн |
род у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани |
ешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојк |
ам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозо |
ка ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баш |
рских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И |
помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече с |
6" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опр |
И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Де |
сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од |
орамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је мил |
130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, п |
је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> < |
ао суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S |
тео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето пр |
За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи.. |
ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш |
ши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Т |
.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" |
ери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали |
Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа |
потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана у |
ише била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chap |
...{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се |
ити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека ист |
како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би мога |
венога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад с |
не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за |
стрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега о |
јао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: |
нут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекр |
решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и шт |
ирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као д |
, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, |
о би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p |
етке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најп |
а је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једн |
ли, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је |
вара.{S} Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> < |
и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао ст |
кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И н |
и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Т |
кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да |
е од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко у |
невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, |
{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац! |
н...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах се |
/p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут да |
поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу т |
а један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на д |
ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: |
куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Мил |
ака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав ве |
у јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу |
9" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је мо |
="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели |
лакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски |
о, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хл |
ли новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у пут |
/> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми о |
="notes"> <note xml:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </t |
рабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханови. |
та не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, |
в ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али н |
образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видет |
ве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их остави |
ет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S |
ако јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де- |
{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџи |
рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш до |
} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!.. |
о хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и |
тпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпек |
ао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећ |
д Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и ку |
доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек |
ратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} |
н суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi |
З ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСК |
xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном п |
ти до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само по |
има може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволе |
И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекив |
и не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се вр |
ак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, |
х други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и |
хо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала. |
потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили |
{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запитк |
том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаш |
нуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> < |
ешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће т |
о носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо ру |
е наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хлад |
што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде к |
!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> |
дан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало на |
онака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једн |
.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу: |
пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Ми |
чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога |
тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по |
о, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћ |
ез поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и |
ет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је |
довољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија |
к беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је |
<p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завир |
у.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заје |
отражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и |
а.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скин |
ојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши њег |
тву се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се |
ом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају |
S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутр |
м сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж же |
зно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту |
шици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њ |
n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио |
прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на |
> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле с |
ред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Но |
> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да |
лата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да с |
</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то гр |
јој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p |
, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није |
меде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <di |
јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше |
и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста н |
..{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју о |
у....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Д |
а шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> |
жу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем з |
искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; а |
а ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај ј |
да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по с |
Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову с |
ло.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, о |
зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, |
Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни о |
је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и рад |
д чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри |
Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за жи |
је њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; т |
ебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често зд |
ла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу |
-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара б |
и да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злат |
S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замиш |
осле прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос. |
..{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу де |
ским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопк |
тао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавањ |
кону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познај |
Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио |
олико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз п |
кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад |
ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак |
она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики ниш |
у јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Мла |
бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p |
ласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уз |
а ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за |
и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса наг |
згубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{ |
хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецањ |
е Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова |
а.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избав |
.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону ик |
нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, |
ло <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји |
очеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра д |
ема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавит |
се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>Пр |
ео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... д |
S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још |
почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кућ |
човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{ |
досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <p |
њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је н |
ј сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар |
диницу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће |
>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови |
Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа |
ом муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојн |
иле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућен |
ли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обраду |
доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој н |
видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај ма |
кла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и |
била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путов |
проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR- |
“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У |
head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родите |
ти: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин |
владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с београдск |
авих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одл |
Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом кр |
а сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћ |
Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на ј |
ра була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена |
ра оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку |
а краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису см |
ћи Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве. |
али, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису |
брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска |
илојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет вид |
ило на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — |
_C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S |
о било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} П |
{S} Шта се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно к |
личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко с |
грао сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци |
о, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После не |
у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ |
звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{ |
„Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бе |
една! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и |
прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По ро |
, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косо |
а, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао т |
но доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причањ |
.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да в |
ди који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турак |
јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као ј |
само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спа |
о, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег пр |
и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале |
икад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало.. |
, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он |
,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један |
и ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и т |
зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су ов |
е и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали |
и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг |
живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њим |
н и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити око |
опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не |
исам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} К |
{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не д |
арао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена п |
скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све |
о је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих гол |
ли су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а п |
се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их ти |
S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може |
зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога |
е без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је < |
тео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце пр |
„И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада би |
Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и пр |
и; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најм |
воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{ |
ла.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> |
к што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; п |
иња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњак |
а из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с |
дету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре из |
је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умр |
а нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре |
ем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво |
чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по беле |
n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до по |
ешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Д |
еће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, |
од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} |
7" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бит |
капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у |
м.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој |
пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од ра |
је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти |
..“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путова |
сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда изв |
х гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве о |
ромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му |
сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пр |
} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: |
отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш |
ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо |
џије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и о |
упа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чисти |
ај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва п |
-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама једна стара бул |
Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче |
ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље |
и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше би |
замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је ј |
много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не |
добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притв |
а му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „ко |
препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и |
у замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата |
ста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њ |
97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају |
огородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш |
че, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака.. |
али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, |
баџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш |
ан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су пу |
и се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле |
један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша. |
и: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у |
г дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам |
нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче вика |
{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га ме |
шту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који |
једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао |
како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње |
запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} |
жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће с |
окак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био п |
не његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пре |
: „Хаирли гласови!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. |
ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „ |
друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила |
чила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему р |
али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то од |
је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади к |
огме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Мил |
и је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један бо |
Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињиц |
а и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улиц |
„Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и |
.. мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке |
.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевш |
се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И |
идела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за на |
ем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање пом |
иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста |
ах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово |
ко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако |
одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд |
з отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не р |
Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само |
ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене кућ |
ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала |
ало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго |
<pb n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да види |
ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видим |
итељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Сре |
је биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше в |
лом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше |
су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере |
ва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је и |
а је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да |
и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска |
ере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S |
рочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овц |
од дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златин |
ко село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} |
земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђ |
="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, |
зи кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки ча |
отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво |
еоград,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су он |
нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му |
боту Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За |
душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао |
слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само же |
не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на леп |
поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене |
ајлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о |
механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} |
ва у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз |
, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, ш |
а као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благи |
ом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у ј |
какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слобо |
напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али |
<p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном зал |
равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Е |
е одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из |
, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећа |
....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог |
азговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један д |
Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за он |
едаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="cha |
а ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из ме |
збрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ног |
ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и ч |
ше, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво |
радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у ам |
} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда и |
/p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији. |
и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10 |
ерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође читава т |
же осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, |
је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла |
о-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у |
суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за мл |
то за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом |
рчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јо |
!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго |
примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога нав |
бићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!... |
ју, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће. |
атин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш н |
се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за |
ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав |
родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бо |
харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се |
њу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалосније |
ињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и неве |
о још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и |
етку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као |
киње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где |
е на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали н |
ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова |
Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> < |
Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати |
а жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгуб |
иљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове запов |
луге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који ј |
ницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све б |
јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, |
јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа ни |
>XII.</head> <p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Св |
Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је |
и и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За |
рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се |
вални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном де |
турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати |
лико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења |
о утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад ч |
га мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћут |
а.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет |
грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под сво |
узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ |
еће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилаг |
ата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се |
сле неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над |
чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш и |
уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Узда |
Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта |
е замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у |
оњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се |
ма: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се |
Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Зла |
мо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за |
ора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фу |
одитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше та |
е Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <milestone unit=" |
где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и |
та ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, |
, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неко |
за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је |
аница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу |
м срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо ср |
(имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Зл |
овак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p |
/> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у мех |
су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више |
панке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва кос |
и туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је |
ељу.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати св |
есу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSe |
нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања |
, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год пов |
S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не |
ди....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n=" |
дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и |
дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} О |
“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начи |
ше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао брш |
те и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} |
<p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му ј |
еме, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је |
ј руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са же |
д је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала |
} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад |
у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После при |
о неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога г |
удеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n= |
живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља |
ај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и |
уму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у све |
еже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и |
у...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина ш |
ити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држал |
гству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је х |
сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорг |
ве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић |
а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем |
и, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку до |
т доћи до вас да се разговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом |
о ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступ |
стина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани вод |
а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођа |
е ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се с |
опашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је |
ада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је та |
ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није леп |
ва.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана |
и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{ |
у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе једа |
ти: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} |
беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> |
.{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до |
један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак |
к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред ле |
, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштова |
ам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> |
ље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се н |
.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Бег |
у.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ј |
ном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злат |
ила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати |
/p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.. |
овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом |
је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог ми |
јатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и веч |
ори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћеме |
дић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му ре |
спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи т |
тири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој. |
се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радо |
оје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!.. |
ам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од |
испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико ј |
анче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљ |
црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше ме |
очитати.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Б |
доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна З |
лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} |
ре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око њ |
ану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану |
а другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је н |
јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју је |
!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог |
<head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо |
на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила ст |
итог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" / |
све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто ј |
е је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој |
јзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задов |
p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа н |
џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџ |
оранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једн |
сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је |
И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажа |
, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је к |
булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препели |
ну иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је он |
и овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те |
умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска ра |
на.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" |
лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> |
дано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о то |
у.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе |
ма обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења |
е остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волел |
ци родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здра |
....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благосло |
омисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у |
а турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше |
на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у |
бли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, |
е, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд |
а није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div ty |
Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима |
, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хри |
м махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим л |
гледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као |
ро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу |
и су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само и |
у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својо |
ту.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, |
ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прил |
<p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из сво |
.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам |
чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може с |
и, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ниш |
аш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклет |
то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p |
ања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <div type="chapter" xml: |
каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре |
ајбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Нај |
еде на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа к |
ко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова н |
ро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто |
све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах |
ли га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња о |
еситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="1 |
ој кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце м |
ић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим. |
на задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p |
„На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче му |
0 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за њег |
дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика |
очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас |
подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић |
“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Бе |
но и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код |
главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потур |
угог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Сок |
Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све |
е уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена С |
-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Бегов |
о читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се та |
ез другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли. |
требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без дру |
<pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: |
ку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду |
сти, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом |
S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао |
стова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се |
бу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{ |
пустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> ра |
аџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису ч |
пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, |
тало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону С |
за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дет |
смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништ |
?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћ |
ли; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах тр |
живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па н |
и се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половин |
ен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде с |
икну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврт |
ети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти |
зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви |
} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај т |
ада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не |
ри да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да |
ти:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме |
т седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и |
је све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> < |
јка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прост |
уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Изв |
д својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама од |
{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је |
као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дођ |
догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душ |
ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој! |
сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га теши |
а много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} |
што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати |
њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три |
Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Ст |
и беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на ар |
еде је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злат |
ан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док |
на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта |
мноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северн |
у.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну |
} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо свој |
ита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта и |
не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро |
ка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Бе |
е била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и после |
у напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то бити онај раба |
е, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к н |
дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан |
жан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" / |
неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо нар |
едва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није |
ашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом |
“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, н |
поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, нова |
азати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва? |
, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запит |
на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже м |
оножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је |
сту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти т |
ој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој п |
ко малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме |
о чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га з |
, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како ј |
огло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџи |
ешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говор |
> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беш |
овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у ру |
ј рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва |
беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Њ |
ци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој к |
је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко |
родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „ |
а...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се у |
ла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе изл |
али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на про |
вором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани |
> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску |
та најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али |
механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и д |
и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, |
лата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџа |
боде коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он з |
ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бе |
н се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и |
а једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злат |
ени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има п |
чевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке д |
абаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рек |
а му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса она |
анку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оно |
овак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је б |
о га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је |
Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио |
и Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове.{S} А време пролет |
није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> |
и чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном не |
ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвеље |
аше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, |
је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јут |
ј месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом. |
и, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И ни |
ајвећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облача |
сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћиле |
попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесник |
знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све |
м одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живо |
ла старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, за |
{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци зароби |
ити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ј |
оба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми |
Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере |
ичка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицал |
Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају ш |
се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Н |
е.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом та |
им врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!... |
е крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим кошту |
а и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време нос |
војој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов гла |
p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није |
би Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</ |
о се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „ |
ео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: |
је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одго |
ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак |
кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се к |
ити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — |
/p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p |
Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и С |
>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је С |
да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још |
ад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једв |
сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Д |
на уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у |
...</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла де |
а је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се |
у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се ш |
, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом |
мео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру |
Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп б |
а ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“ |
је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> |
да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један |
!...“</p> <p>За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се про |
о у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> |
.{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је |
енула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> |
чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Зла |
оју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључ |
е хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не |
Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p> |
ли се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела |
} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на |
де год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојк |
ан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена |
рихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S |
остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p |
ије без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај чов |
..“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лак |
у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n |
вак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?. |
пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину |
ђе му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> |
кају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини?{S} Ка |
тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори |
бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе |
апрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље п |
се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно о |
обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Ср |
ре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће |
град и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то |
они...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу |
подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од |
ку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се |
две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n |
е....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговар |
која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше д |
су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако п |
{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Ј |
} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међ |
овак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!... |
дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је узд |
олеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упит |
зу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{ |
урчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су |
на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало |
његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо |
и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била т |
а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ов |
ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије |
емер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дур |
нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он ј |
ршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост |
та разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је |
дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ |
е у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџ |
дало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени |
ли се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пр |
е преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Ду |
ј исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Зл |
била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обу |
добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и при |
намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је н |
{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском је |
p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, |
Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевк |
а обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој ч |
столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и гре |
ше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упа |
беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} |
тарински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто |
ненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта |
хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање |
тела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ |
цом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То |
гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача.. |
кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> |
овори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>К |
морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђун |
} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну м |
Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је уп |
: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само те |
<p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита |
лата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго роб |
ати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада бил |
авала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш од |
ни су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се |
мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — нај |
једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су |
а туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрт |
<head>X.</head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући с |
Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам изда |
— у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p |
ли ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не зна |
S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач.. |
Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} З |
ика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да |
изну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, |
уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београд |
е причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како |
кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} |
ад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потур |
n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође |
Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим |
ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је п |
еханџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како х |
Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа |
ту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чо |
буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао с |
ручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, |
рци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну |
ца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово све д |
потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни ч |
та у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Ад |
као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на св |
на Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат |
како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је |
и рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где |
ка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше |
Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окр |
ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ |
ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга |
е дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и с |
мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, гот |
овац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен в |
ика ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништ |
{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељи |
метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко ј |
и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непр |
реврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> неког |
вањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би < |
анемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задовољи |
се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку к |
ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод про |
идимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим ј |
ше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу |
о сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше лег |
и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе оч |
p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што ш |
ао опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болеч |
Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају. |
н он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као |
{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p |
ном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомил |
ат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништ |
не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија |
пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> са |
глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас позн |
друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка |
дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се |
близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж за |
S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се |
озорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> З |
<p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и р |
....</p> <p>Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био |
ко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, бра |
и. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен ј |
на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му бех |
слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ неви |
p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> јед |
ану, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издв |
Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се п |
млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица о |
а чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вич |
че, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у на |
, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој |
робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу |
сту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху. |
>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио |
умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>М |
> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газ |
вор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача св |
</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ |
пресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од ме |
воту коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> < |
енски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јо |
као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стоја |
тог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како |
p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше |
овека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси ви |
<p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из башт |
а, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало проји |
еље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С раба |
радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову ве |
дитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“< |
оде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито г |
ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад |
и, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути |
-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили с |
у, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли ј |
ћем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду дол |
нке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Бег |
и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је б |
.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуч |
тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, а |
и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да |
рбин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете други разговор, — и заба |
за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то |
, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана |
..“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду п |
ене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасе |
И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{ |
ету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, |
, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прил |
: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата |
.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе |
ела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> < |
је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... |
ај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером п |
се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата |
ашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} |
ске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допуст |
; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p> |
варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда |
лије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте |
и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто с |
Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад ј |
ио ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од Види |
.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једн |
д његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{ |
аџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче п |
.{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он |
Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату |
pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“ |
у.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тиц |
дао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, |
отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и |
г дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост |
ли Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Д |
<p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зида |
и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушк |
за да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула зв |
еме Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли наро |
има ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису |
пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и |
к је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погле |
ивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Н |
рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div typ |
а друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некак |
му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> |
својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У |
риложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети. |
але — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} |
а челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до |
, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити к |
а, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSe |
n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} |
го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем |
ком.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шт |
ка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не |
у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} |
времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувен |
је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{ |
ија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и |
де, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Р |
ули у харем.{S} Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, |
ста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <di |
: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак св |
ап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати |
од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет до |
тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити д |
анску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли род |
децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле |
у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У |
то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спава |
коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицо |
индерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} |
179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На ј |
о: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи |
ање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко- |
рко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запев |
родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним? |
роз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запит |
вело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека |
з бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој |
један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} |
8" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баш |
ваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљан |
уруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </ |
..{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега |
бру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт |
едну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слаг |
и двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских |
ишта није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођо |
уђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се к |
ож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — дв |
" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се |
дну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчи |
најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши |
познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страх |
у дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима и г |
човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за јед |
же боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијск |
им узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне |
у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав |
S} По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: |
куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали д |
осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комш |
а и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледајући с поља, човек би помислио, да иза т |
ка кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија |
ади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико м |
акри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и ј |
ула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а ка |
ад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Миса |
доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му |
ли, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су |
ас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци бео |
Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирк |
у....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решет |
речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потр |
>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђ |
дела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, до |
а окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „ |
:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S |
ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног добр |
е не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било уза |
поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... < |
ше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и б |
е под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не чове |
е, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који |
нула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштова |
ову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а гор |
/p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је |
Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест |
сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души |
} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долап |
ош ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што |
че вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Д |
како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле |
је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одгова |
обана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година |
дијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{ |
таро рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је вре |
{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Бе |
ку....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат ње |
ћи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" /> прозору, провири к |
а си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време |
ше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина н |
е мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко |
је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој ку |
у тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас понов |
лојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао |
ару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Бо |
лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p |
ула.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запит |
у кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата |
је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, |
ала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
о Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> |
1.13"> <head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} |
ћном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била к |
адост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезвер |
е око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јаха |
паса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе |
како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и н |
<pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога наро |
оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и ра |
е златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле |
так дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди</hi>.</p> </div> <pb n= |
баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit="subSectio |
" /> <div type="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> </div> <div type="titlepage"> <pb n="IV" /> < |
" /> <div type="titlepage"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> |
Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово р |
здрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, п |
, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има б |
чито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у ве |
зи твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се и |
својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним че |
росто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Зл |
проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде н |
ла с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> < |
де Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је са |
екаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" |
ad>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, |
са, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обуј |
урџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као |
, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач ј |
јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој |
и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; пров |
нина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, с |
реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто к |
ленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако |
свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гро |
беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на пи |
говића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, ча |
механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је ј |
се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Д |
ина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али с |
апита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да |
ућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — |
од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало |
ћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрск |
ао срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Зла |
ла права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену ле |
очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколик |
бана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана |
едом да причаш....“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} И |
нка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин п |
грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али ч |
којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и |
и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави ј |
је разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb |
да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара је |
p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча |
{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешт |
уши паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на |
иле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} А |
ошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу |
е време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко р |
одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу |
Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадниц |
еше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељ |
нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И |
“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове оста |
ата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Д |
ти: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p |
, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић |
Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не ис |
очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско ос |
вика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је |
је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што |
<head>XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могл |
обише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Ду |
лико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче |
и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бе |
аш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були |
знавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено....{S} Дурџана окрете |
је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он |
ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромн |
на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала |
„Станимир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је и |
...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па в |
је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај |
овом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према |
и јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; п |
е разидоше се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и о |
ти своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ћ |
други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Он |
а, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то вр |
ко као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па |
се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко |
ше да прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само јед |
и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обуче |
{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче при |
ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани с |
бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа |
го запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара |
она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно. |
премила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто за |
.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме уче |
живи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, д |
амо се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Ч |
верише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је |
а истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и он |
Турчин се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је |
ти.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је З |
знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Ме |
богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја зак |
у Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да ј |
није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим шт |
сом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није |
едњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска |
ивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спре |
м Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што |
томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год |
старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој |
Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да доз |
.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила.. |
завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Бо |
Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она к |
ј јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива |
замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитал |
дбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она |
имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџа |
ече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље |
на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, |
о даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево |
</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела |
авежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђ |
о рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у |
тну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се с |
лах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи |
pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушн |
урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах б |
ј, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оц |
е било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; |
м, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала пр |
вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пал |
и можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти з |
и: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати |
у Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{ |
појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког |
мити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати |
, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко до |
ој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> < |
д видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно |
и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било запов |
е названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злат |
ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше д |
уке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, |
лела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Је |
тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође |
иле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спрем |
то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила < |
е правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапил |
врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{ |
</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још б |
нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстим |
> <head>IX.</head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањено |
Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи |
етлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла |
2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мра |
Section" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и д |
ти пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све |
<pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </di |
ли да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од |
е и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се о |
ила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за |
д је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је |
n" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Бег |
е зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женит |
дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син |
џана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било |
оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то З |
ати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стар |
ака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} |
породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, ра |
виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве бит |
јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шар |
бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом |
од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о |
це нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се ро |
етво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, |
аку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара |
немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора |
} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном бр |
д је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, |
.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дркта |
оле...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... |
дина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним |
рцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српск |
8" /> ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још м |
није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да |
воле, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, |
скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље |
Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек ка |
+између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био |
кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала ј |
богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљ |
удније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало |
шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој |
<p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се п |
јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је раз |
мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага н |
харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем |
околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла |
мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао |
, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодн |
а узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколик |
у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повече |
ца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка |
Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа |
лену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако нака |
поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских |
— несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!.. |
">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на ле |
к.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— |
испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски |
аше Станко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некакв |
е човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из он |
ош лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обраст |
у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном.. |
.</p> <p>Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају гд |
зи на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беш |
> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли ш |
робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној ж |
на и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долаз |
је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, |
урски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је |
што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповед |
ојом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим |
ијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, ч |
у.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi> |
паком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јуче |
у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду |
то му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу |
ом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим ода |
ованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше |
тељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... н |
: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија |
> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да |
у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљај |
“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнуре |
ан непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли ј |
о, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариг |
то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: ка |
у....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p> |
и.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S |
ас једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на ко |
уша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Ми |
а месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемарили готово |
једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, |
сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притв |
ође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило с |
а, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Зла |
Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p> |
ита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли исти |
?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и |
а не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла |
допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{ |
<p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се за |
ких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута... |
ипознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаес |
и у руку.{S} Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За ти |
S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и аји |
</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и з |
урџана <pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред |
еђу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав |
мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да го |
оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p> |
путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије |
, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопиј |
росто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> <milestone unit="subSectio |
за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас |
он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb |
ети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молит |
у, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се т |
ар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p |
а моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црн |
апита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па |
ече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаило |
беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија |
љуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} |
ја очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих |
урчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу. |
Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак |
ом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, |
е бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Беог |
t="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху су |
ота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, н |
видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну ни |
то год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану стар |
рео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се |
истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да |
н соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p |
ска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издад |
да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде |
ај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурму |
га! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели |
за леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор |
м?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, ка |
из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мал |
а самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога н |
ећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим |
чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су бил |
ру али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ов |
н никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да |
, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба на |
је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи |
ревртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{S} О |
није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке |
намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку |
је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој стр |
радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене |
} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је с |
петљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај |
је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Та |
на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства |
ше и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене. |
ку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био |
, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколи |
„газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи |
b n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, |
етак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, а Турчин одводи.</ |
зимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је |
преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не |
њак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку свога родит |
ј мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кра |
и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по д |
више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште м |
оју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала. |
ог отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у с |
а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Бо |
А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се |
и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народн |
је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај ист |
у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, |
ој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и |
о у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу |
ви, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> |
ао да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је пос |
идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко з |
н Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану за |
мер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и |
утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за б |
џија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали.... |
ани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледа |
латини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко |
вићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопи |
и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говори |
n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Беговића башта б |
едан пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет башто |
дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрада |
воје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја |
с, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то |
есе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пу |
.</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— |
што је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је |
бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак на |
о бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да вид |
што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај раз |
чно дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> < |
јко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и трекле |
поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се ов |
о је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове ку |
с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и п |
е главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, |
ати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, |
крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мал |
ид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, с |
не му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ћ |
век.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 год |
мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> < |
та је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали о |
био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p |
рада у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати |
Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином |
омислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек |
у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни |
тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати |
хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече св |
тована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се |
ог Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Б |
је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чу |
ражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p> |
али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто пом |
глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити... |
а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харе |
<p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко |
о је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она |
речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуља |
вештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и прич |
е, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су ода |
ојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је |
.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке |
овче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и |
ећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су |
дских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И с |
и послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу те |
је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуд |
раком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Ми |
или.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, почне распитива |
исливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је |
пала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио |
о <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За т |
ј, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни доба |
еше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и рас |
се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања |
ана.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витк |
раја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и о |
а механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног |
родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких |
еху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као д |
излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши |
гушу...{S} Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрк |
ењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је о |
и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена н |
{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје |
на је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, |
па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бе |
у руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на у |
„у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати.</p> <p>Тај дан у први сутон стигне |
у реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба оп |
је, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се в |
{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добр |
по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и т |
/p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> ш |
ор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за чита |
те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делигр |
зостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај |
омак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши вел |
у, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у |
Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касар |
.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрст |
кта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи о |
10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; ал |
>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему с |
вати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> < |
за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то н |
} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не |
пије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ј |
е Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала с |
скупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су с |
оград пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један |
ају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је док |
ван Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану |
леда у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита с |
{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погл |
оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и |
ована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</ |
ла.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" |
доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што |
еши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао |
....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да |
сприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сн |
ату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као т |
ла само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је |
је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија вра |
" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <mi |
моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах |
одељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чоба |
р и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
је видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Бли |
<p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја |
Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђу |
речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбу |
ју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио |
довања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић |
ће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак гл |
>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{ |
је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила |
уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу |
а.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак умо |
војим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха |
подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p |
екла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе и |
а и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, |
тавио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и п |
ао да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче зан |
— тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала |
урчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“< |
сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час |
p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... |
ре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата. |
урџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Ку |
у газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од те |
, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање п |
е Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало |
утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведе |
ен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у бело |
ткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му тол |
мо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца |
о јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху зак |
а она за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост |
була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је |
ладог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути.{S} По што се здравише, Станко ће |
отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето |
упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} |
ене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Зла |
јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и за |
ље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси позн |
као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ов |
ицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола |
м и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче пали |
ако ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!... |
м српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за ру |
да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала са З |
одила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претвара |
доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} |
дели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишу |
на беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S |
ко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале |
</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Д |
је могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врд |
ече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допал |
вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је |
рано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није к |
траше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, |
ли су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика |
е могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му |
е тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрс |
ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакрије |
д ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Ста |
су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живел |
отурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије |
ратом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Ста |
<p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што |
на је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — т |
алик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} |
је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Меха |
} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто п |
ли се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја |
анет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као пр |
ком осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као |
јна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S |
>Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А |
к над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} |
сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај |
оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола |
} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изглед |
екавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног |
Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедо |
/> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и |
6" /> с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим с |
олазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата |
p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да ј |
узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за |
и га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време с |
Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да |
запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: |
ао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“< |
хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај |
и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, |
и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та с |
по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети |
ста чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору |
>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде |
<pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му |
Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка |
уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је г |
икову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, |
је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на у |
му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тре |
утује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да |
у само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана ра |
Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџана се добро загледа |
b n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му рук |
p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи зас |
творио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и туг |
о један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао и |
арали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође |
могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му |
е тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме м |
ом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима |
већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где |
нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Турци ти заробили |
обар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жив |
му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко о |
вао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљ |
тра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ |
иградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висо |
сницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учиниш |
се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као баја |
је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} |
ивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошл |
обова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београд |
су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они св |
ад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми |
</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p> |
алеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chap |
, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад ниј |
че руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да |
би овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> |
и из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотр |
што турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p> |
>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злат |
ој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и ни |
оју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> |
ве остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати ст |
најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изг |
биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и вид |
о у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија |
роје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласо |
Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>О |
анко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, |
ешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону |
ад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше |
тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p |
?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана |
угла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват |
аробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, прокле |
етлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавда |
раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српс |
на.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у |
ису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претва |
p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} |
..</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, а |
е су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{ |
о, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Ум |
ника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог вел |
а што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио |
чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем бе |
повима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} |
р.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгл |
зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио.</p> </div> |
Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо |
, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> прек |
сног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд оша |
о, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, |
итаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: |
њица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је зд |
ву.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да |
ати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати к |
зда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: |
то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да с |
тован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном |
да ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо |
баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули бео |
ојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Мило |
</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичнос |
ре ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младоже |
аде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујем |
у кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра |
</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она |
n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из с |
е преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> |
лике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одгов |
а Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче да дреши пре |
шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже |
ечи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и |
ен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз |
ек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на |
Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала |
ету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — к |
а то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко |
беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе |
и своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид |
ти се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа н |
ату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођ |
леда га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се за |
ки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут |
.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва ј |
<p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојем |
, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јад |
озговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помо |
, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде д |
.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом ви |
беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива |
наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чу |
бавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злат |
угом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Нова |
руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, |
а, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу м |
.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак |
ладожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по |
таје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћ |
године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се |
обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико ра |
а је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико |
ше.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него т |
метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише |
брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море д |
а одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путу |
тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њ |
слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња |
Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ј |
иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџ |
је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа |
ле рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође |
а грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али |
"101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара |
пи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та преп |
осело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <p |
ви пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац бо |
пи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи изл |
е на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, |
љена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово једи |
ше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</p> <p>Сад први пут |
шина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни |
сенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје род |
опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао |
извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде... |
с „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима ту |
пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бунца: „Ено <pb n=" |
јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" |
Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко |
њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, д |
дитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да доби |
ку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је |
ашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он |
оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живот |
не, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се |
латин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан на |
ће Станко....</p> <p>Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд гд |
а!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћ |
рно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од с |
поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86 |
арој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и |
час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљ |
анила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S} Баштован д |
тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава карт |
к прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све ш |
ричао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>Пр |
ком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како с |
b n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запи |
/p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најд |
меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана |
може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска бив |
а час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" |
их.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Тур |
стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу |
/head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је о |
идела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим с |
иде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} |
је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} |
н пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ниш |
огу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: |
златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседај |
а одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви |
џана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро |
, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати |
киња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с |
, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут сто |
акве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оста |
кве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао |
а одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по д |
сушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше |
и испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу. |
обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени |
шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећи, одраста |
...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одм |
богатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло ма |
е; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамти |
замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад |
је друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је |
оновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p |
знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски |
Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она св |
и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он |
сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме |
бол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скад |
и два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, |
ше <gap unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибо |
ста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду |
женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" |
овцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр |
шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Но |
ли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му |
ав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се |
руди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је би |
тавили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим |
} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви |
и ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и му |
пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како н |
есио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио |
Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све |
на у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико |
, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео |
и, и читава два сахата очекивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, |
Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мар |
ако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="c |
орала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9 |
ко осећање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обо |
о познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те стр |
мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спа |
ру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој |
ио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки ни |
им жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окре |
јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан р |
је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џ |
у!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родите |
сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зор |
по турском обичају учини + „темене“.{S} И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и позд |
вала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није с |
киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n=" |
та нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десил |
у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, |
ва као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станк |
аку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли доб |
ве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била и |
Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један в |
стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" / |
уке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махн |
јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београд |
у, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београд |
ем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара |
долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћош |
дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре |
е Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, |
чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у б |
>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста |
ке али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> |
ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Б |
вори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила |
тован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево |
ан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> |
ну столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и г |
а, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпал |
ре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас |
..{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за сво |
одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p |
је, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, пр |
по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="17 |
ј се варошици свашта зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се с |
} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за рук |
да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све |
<p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нем |
познатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, |
иса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ ср |
срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на он |
, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узј |
{S} Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турск |
...{S} Дурџана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује |
ду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу |
е куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај ма |
аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили |
зјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Раши |
ко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па в |
ори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао |
pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</ |
рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид |
ра бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он |
, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим |
.. већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у |
град мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколик |
т заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала |
е заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се |
рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Мило |
ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Л |
мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„Збиља, тетка, ш |
!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћ |
ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, зн |
во ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Б |
кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ пре |
е Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ прове |
е он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то |
различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су |
а врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од ап |
тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После |
е у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније уз |
шта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и т |
улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнс |
старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београд |
аџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред |
но големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погледа преко |
Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко мо |
је кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале |
и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S |
а времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчув |
да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом |
подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палил |
ци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак н |
Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други рабаџија зап |
ена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближи |
ан пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд |
Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју једи |
,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хри |
ало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једн |
„газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми |
биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко |
и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у |
дан дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колик |
ио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“< |
иделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је |
оше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући |
.</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори |
> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе |
е чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које |
а чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баб |
ве што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и |
припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио н |
полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин ку |
мисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шт |
скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељ |
о онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је |
напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један о |
у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S |
га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодм |
а спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један |
врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он |
натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудно |
шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окован |
асним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које |
Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Је |
а испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљен |
је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати с |
какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој |
ашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: |
улабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к |
беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лиме |
ам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тог |
; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се при |
и, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, при |
ид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су |
<p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што |
дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како с |
механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и ме |
х, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли |
се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати |
ри Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од стр |
од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође |
е, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и |
шкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Изб |
од Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запе |
евајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну |
У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и |
ко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и р |
лики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у среду |
, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах поз |
ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" |
воре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџи |
очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом |
мадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му |
многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само |
"155" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни же |
i>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрма |
p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти цр |
и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још |
и није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад |
нице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој до |
извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S |
ила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута вра |
“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap |
усте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто д |
жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и пос |
ре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том су |
измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или сти |
прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш и |
рку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича |
...{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, посл |
ави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да |
за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type |
у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бел |
како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Зам |
и; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би долазила на п |
говором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџа |
; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја |
ше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена |
ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није д |
ицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Д |
ешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кесте |
Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, |
екла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојк |
о често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад |
или, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они ка |
мела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћеме |
ку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} |
д је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мем |
и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div> <div type=" |
њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То ниј |
лате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цвет |
а празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове мате |
ексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да |
но што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце |
о изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградски |
уна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или |
<p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, с |
ијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима.{S} Ср |
разима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље ви |
т; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави |
ко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.< |
гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви |
које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога |
а се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а |
а одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била ви |
о наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</p> <p>Сунећење се врши |
аве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер |
јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата им |
, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избави |
аробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва |
ока....</p> <p>Текли су дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и |
е су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице |
ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изо |
а по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом.{S} Гледају |
јахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, как |
роваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти |
ког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} |
извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко |
е церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла о |
даје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, < |
е да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утишало у харему, — а стара |
је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злат |
} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
сти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у гл |
<p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата испри |
ч.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била не |
уде.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, |
.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу стра |
је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био. |
; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из |
та избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад М |
одили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни р |
/p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и јо |
очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати |
, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрк |
ке улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му |
иста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба |
а....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад с |
ратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни |
?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине |
ло пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће |
једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> <p>Зла |
ела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S |
ице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорел |
наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замис |
!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукам |
бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И |
ало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим коза |
већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му с |
у.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила во |
а склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али т |
дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете т |
арали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.< |
то је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада м |
"95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који |
n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једи |
сео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаник |
је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако г |
Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад с |
ли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нис |
змем половину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их |
, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су п |
м, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама.</p> |
у је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се ни |
о више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и за |
времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити њег |
на, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га з |
оји је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити.</p> <p>Рашид-Бегови |
..{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она.... |
итати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих |
богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; |
ко: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој кака |
је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету ш |
S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обве |
а.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему д |
И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је М |
није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам мог |
ревртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а |
им окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на < |
вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, и |
а даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на сви |
} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе |
међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} З |
„Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дур |
Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Зл |
разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је о |
ша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Остали су чобани стојали |
ојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n |
p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој |
} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне |
аше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да |
наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да |
на река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достаја |
је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао |
ри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгл |
зађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене п |
о.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запи |
Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој неш |
е беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да |
ашту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу.. |
рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Бегови |
Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се н |
је видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа |
ој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног зад |
и своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост родитељску и љу |
еоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеос |
ући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана |
ате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од неку |
ут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </d |
то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти н |
то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, |
, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу |
куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан ј |
а брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женск |
да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли па |
и запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом |
им гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече |
тељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....< |
, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, |
што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури< |
олеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај ч |
велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерн |
ало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахн |
.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</p> <p>Рабаџија се закле св |
_C1.6"> <head>VI.</head> <p>После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозг |
ије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме |
да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он |
стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, та |
сирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S |
м биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> < |
ата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А |
"129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не |
ог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понуд |
тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и так |
олико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дур |
богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом гото |
из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и по |
а; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правд |
: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити. |
танко.,..</p> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n= |
лојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која г |
каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула |
по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео |
Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо то |
уше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је ради |
златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата из |
а зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхта |
, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим узе своју т |
адовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је с |
00 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од |
лена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да |
сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла |
жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чу |
полако сведе до у равнину.{S} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стига |
ку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У |
шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S |
казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетв |
мохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак р |
..{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надуве |
ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог |
{S} Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Ја |
ован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{ |
му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао |
ата.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S |
иде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ б |
ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџиј |
вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све ш |
љу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон ка |
лату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз со |
> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; |
руну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео |
ме, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — го |
ежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit= |
во весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два |
је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на |
p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем пови |
едну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“< |
зговоримо.</p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег р |
а....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, |
ву и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До н |
прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сут |
ана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату: |
чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p |
створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матер |
е Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, |
ше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим го |
инства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленови |
ас размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка |
све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Раши |
ено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет прет |
толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени. |
нствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је ску |
>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубо |
.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} До |
хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се |
ку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <mileston |
.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к |
од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгов |
, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети |
а је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала |
души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му |
Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина. |
були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је г |
у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој |
p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p |
ича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S} Ј |
а, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог м |
уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само и |
Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало |
о је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један |
сли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле М |
рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу. |
кад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" |
ав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што с |
аретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S |
> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" / |
обљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео г |
о му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав п |
наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м |
е стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница |
развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће мн |
и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и |
гатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} |
на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда |
{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа. |
ало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо ок |
ти....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну |
мали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахил |
и, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девоја |
е праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан |
о што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста б |
гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несре |
тну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, б |
комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> |
кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућ |
рља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли |
млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му |
гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту |
путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код јед |
плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајд |
у особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</ |
> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; ви |
абављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „хану |
онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечове |
е млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини |
диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије |
S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се б |
рлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна |
у цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толик |
XXI.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], |
се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кућ |
конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они с |
к до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Боле |
искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} |
Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог |
ој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb |
више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву н |
свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљи |
купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио |
и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговара |
p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао |
ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар |
Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека о |
а у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју с |
S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" |
какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је |
био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{ |
в као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се д |
о; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на |
ла ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата н |
ико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенич |
ети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се |
а жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комш |
светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могл |
ове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се ма |
н дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, кој |
помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж ж |
еколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем... |
стала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запиткивали, а |
комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, али је ни |
де испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку х |
хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћа |
За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени баја |
хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> |
рају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и н |
ку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор |
и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и и |
бучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако |
џије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они с |
промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату |
узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле по |
је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек |
емиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} |
Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поус |
рпске вере!...“ одговори он.{S} Тада се и она три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и не |
макла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обази |
ала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њи |
онекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју же |
скошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до |
ећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придрж |
и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је с |
ашна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно |
знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Од |
рио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџи |
ахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> <div type="chapter" |
јко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Злат |
стељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало |
="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле |
> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би ба |
у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они наум |
ана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад д |
n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на н |
прти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом.</p> <pb n="56" /> <p>По београдским у |
ном.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумад |
шње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} |
/> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, |
.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="1 |
} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек |
трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он |
ади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} |
ог човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе? |
аље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Бо |
ле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше |
" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори |
е старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} З |
о чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Ник |
није и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клону |
а; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака... |
својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов ра |
ује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} А |
у у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} |
и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парч |
огледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није |
у су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако |
гово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: кл |
пустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полаган |
погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене |
ече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошу |
рт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по л |
рка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, пев |
руштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра ра |
па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну бл |
о београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајки |
ер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин Станко....“</p> <p>За тим полагано отвори |
њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опа |
ној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јаг |
анчићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели ру |
ати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја с |
оли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p |
, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те тавне, те страховите о |
н шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле св |
усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади се |
ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим проти |
закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеј |
кињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалосни |
пкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и не |
ом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, |
се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче с |
ху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароб |
рваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада |
ата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен |
комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаш |
{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Бегови |
одитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост |
весео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао |
је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја ја |
мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Ј |
им истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, кој |
речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као гром |
вај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова |
оје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши |
па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он |
е, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жен |
је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и пос |
а кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Станко се присети, да ће то |
какво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} В |
лата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џа |
умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </div> < |
ко се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замис |
ојом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комши |
оје изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек |
м хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут ца |
у скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из н |
ом крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тава |
, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шт |
право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да |
а муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она по |
акојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет д |
дан познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови.. |
ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав х |
пу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад |
: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој |
Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добр |
ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару бу |
ружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крча |
е у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у кон |
ије требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом с |
шао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сва |
на тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ов |
је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се |
ом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени бр |
прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Ст |
одинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкч |
нце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту |
тра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда дола |
жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младо |
чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и |
адскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Вр |
о народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Мил |
челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле н |
њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> |
} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугуј |
се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што |
погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам х |
овом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену оп |
једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по |
е рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом |
а за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог к |
ињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова б |
>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, сам |
ати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли |
<pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Зл |
акиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и п |
едан буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри. |
дину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње ко |
ме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани |
памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При ре |
их се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, |
обани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима |
несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим |
ележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име |
свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три з |
ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, |
ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити.. |
је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Ту |
и са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по с |
ним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла д |
вну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало глав |
ји су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан |
а се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинст |
илојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја |
гову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању.{S} Дошавши тамо, |
.</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо |
одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се ра |
се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се |
у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Б |
p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и поло |
о лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{ |
или су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке п |
враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца <pb n="155" /> његова и сад од ње |
дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз д |
пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља. |
аје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичаји |
, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може |
а је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није.. |
р пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи....{S} |
Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти до |
су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, |
ђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем.{S} Оне се по турско |
не у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доб |
путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли е |
Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, |
?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је |
у...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми м |
синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злат |
пет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек. |
ељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом и |
што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрос |
де је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, |
е и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака с |
се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нарашта |
грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан ова |
у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џем |
, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" |
икаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, |
евачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћ |
адало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи |
и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрад |
ризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Н |
милицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихо |
ханџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и |
" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди |
ујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка з |
{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети....{S} У осталом живот је у Божји |
уда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, к |
човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, ста |
етње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мисл |
ућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним |
трашно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељи |
изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити |
<p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуг |
видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шесна |
највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи ј |
амо још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био |
зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су |
м кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <pb n="128" /> <p>После ових речи, Станк |
здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто ј |
зи у амам.{S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је позна |
а а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S |
а ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџ |
народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћа |
<pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека |
г за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрст |
а се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пу |
и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео мој |
отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску ба |
д те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у г |
е и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукам |
зурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно броја |
е јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговић |
посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо |
им прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спуст |
до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да |
</p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, о |
д!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немад |
боравио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у проче |
..{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то |
ди један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд.{S} |
овом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“... |
тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци к |
ци једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пеш |
ман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне ка |
ивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ |
епу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али ј |
и својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да уради |
долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати онај ћемер, рекавш |
за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} |
да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико |
<p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек |
а мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута....</p> <p>Тек пети дан |
један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које и |
кад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гроб |
своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога н |
угог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање... |
апију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном! |
сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али м |
и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да ј |
горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она |
мула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, к |
слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} |
никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> |
угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно |
На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном по |
и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били долапи за у |
Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких ра |
— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрља |
дну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро п |
лика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала |
едаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „ |
о од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шиб |
ћи у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назва |
твртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су пове |
оре.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлиј |
е ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} |
па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је ов |
чани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и д |
ва у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, зас |
к главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Сто |
еше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћер |
единицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој |
раћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и мат |
мо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! ост |
никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још |
о башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори кап |
е најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде д |
својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике |
и себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Нов |
кшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“< |
г човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно |
четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p |
ла, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мо |
га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати |
му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он та |
горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена м |
и....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; |
а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...< |
иковче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде |
је на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је |
ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и |
ати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му |
ова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман |
шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час |
да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму |
ерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вајкали су се и правд |
сани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан с |
рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си по |
а служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начу |
н овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Бег |
му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: |
амет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} |
а беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} |
дском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао |
руштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У |
и извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Зла |
ше.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком р |
слу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p |
је спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом загра |
нао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“ |
1" /> и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже гла |
сном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису |
гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена....</p> <p> |
Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у т |
ведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита с |
Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио.. |
загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити |
пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетак |
пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће ј |
етварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је |
>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газ |
т.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, уз |
!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тишт |
кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српс |
гли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се д |
моћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија |
то ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања |
во механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радо |
у с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и м |
иду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва |
Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку |
народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два |
} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева |
и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ |
тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата |
оњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да |
по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџи |
како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да и |
да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом ниј |
е као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попел |
јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и |
егао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима |
иких пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се |
ачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ... |
сео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и |
гао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико ми |
.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старо |
се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} То су деца |
лики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Мил |
вом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он |
м.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегс |
не на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове остре зуб |
дну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те о |
у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велик |
ко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад бе |
уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под |
у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор б |
а....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, д |
стиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} П |
осле неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начи |
о кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </di |
ју и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два т |
прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто обучена |
опије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су толи |
говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао |
у понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одг |
са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да прич |
т у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио сво |
деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој |
е равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У |
удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој при |
ића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам к |
...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе! |
Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S |
Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S |
{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турс |
му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао г |
н га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри |
чало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован |
<p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитат |
онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n= |
е, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у |
у је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој пор |
да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму.{S} Срећно су поживели и л |
а, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у а |
сти и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи об |
еља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, |
оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по прич |
ражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb |
руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су сам |
ну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушну |
lestone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће и |
е да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шу |
да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p |
еч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено мес |
о би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; је |
ота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе сузе слабо тицаху.{S |
одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, п |
овите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: |
ћ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред |
јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три |
<p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве рук |
, а одмах за тим протрља длановима чело и образе....{S} После прилично дугог ћутања, он одговор |
још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пе |
ве то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једн |
ад селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати З |
да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима б |
а.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла М |
ко ћу....“</p> <p>Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио.{S} Биволи су се полагано кр |
т човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега д |
тала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није ника |
братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурч |
јући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним д |
ет рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног |
дно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате. |
а: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се |
е и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и в |
миле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?... |
ве што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Ал |
права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што м |
или, па и зарадили.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником н |
баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} Али моја закл |
, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није про |
е, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом |
конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улицама је |
е прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се |
омично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у не |
тово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена |
Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, |
нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Та |
а се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим |
свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није дес |
и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} |
је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чист |
ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда |
сеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на |
ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му кр |
ања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...< |
а то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, |
ну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Нов |
ћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говор |
{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се |
м смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и |
ким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли н |
као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу...{S} Она чисто осети његове о |
<p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жало |
: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, |
тељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало и |
дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и |
Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли |
дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које о |
а и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особ |
лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући |
У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињ |
мам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{ |
. „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p> |
у рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p |
и не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; |
S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату.{S} |
ђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p> |
идећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да |
овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозг |
зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуљ |
ости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре кр |
S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим |
једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она |
држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погл |
њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше с |
па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се |
а образе.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главиц |
га тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћ |
и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је |
ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема н |
ака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој в |
својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та |
о....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> < |
тањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где г |
ца ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> < |
ска прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га |
{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он |
у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожен |
долази свадба.{S} Свадба почиње у среду и траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мно |
еки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су |
је комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, кој |
ред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се |
ења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог |
рке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима св |
трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу.{S} У трему се обично држало посуђе: саханов |
т и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду до |
вити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио |
Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било н |
танко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече |
n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити |
питао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} |
ве комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p |
те!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, д |
евши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и |
њиховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она сло |
љено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Ро |
преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недог |
м полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чек |
} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> |
итеље обрадује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С ра |
ранина према својој деци....{S} О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Док |
је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте |
ђу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Пог |
} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и |
итати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља ч |
ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ |
>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџ |
листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу с |
с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> |
што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличиц |
да му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недр |
.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију |
е жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега |
: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По н |
> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, |
анатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — какв |
} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи |
ди нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види |
х речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замоту |
ирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те б |
оћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} |
о за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим |
, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у |
к и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Би |
н од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга |
> <p>Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху.</ |
Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и о |
ј се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </div> <div type="chapt |
а....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе |
нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајеца |
Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој |
товао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан пр |
а, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко |
ек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је д |
/> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у зд |
ш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и |
ија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <p |
емир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао |
изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све |
ем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку |
кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да |
од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да |
их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у <pb n="107" /> Београд.{S} Добив |
ко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде |
ху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверс |
пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и |
>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби |
м, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао |
, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} З |
н човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи |
анко.</p> <p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два |
к, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубо |
ти људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест годи |
о око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе ш |
едена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували с |
аци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похва |
, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре с |
и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати |
н.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p |
ја и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Б |
кивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом |
p>Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} |
у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градск |
о за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије |
ту, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плач |
снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све то време |
ац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јо |
и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} И |
посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и |
она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, |
Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам |
ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је от |
га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали....{S} И |
а Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p |
почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана ран |
е јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне ш |
су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напоми |
паситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога |
икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је |
ли су у рукама Рашид-Беговића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили п |
кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> |
на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и о |
угу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и |
нине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злат |
ну намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је |
па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање преко села Бовна, |
.“</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином |
а, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све св |
n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски б |
ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Бож |
као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— |
н сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га те |
није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, |
ахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена |
и даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се |
ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стат |
лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе уну |
џана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ен |
„Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећ |
анашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он д |
ко се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, |
њено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво |
апијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су дос |
дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат |
је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крв |
Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше р |
несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохр |
сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас |
акати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало |
ко није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку пре |
и, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је ж |
} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју же |
путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, |
и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомил |
и Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадн |
“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уве |
ве једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече т |
ла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват ду |
затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју |
али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, |
мунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Зл |
За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање св |
, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу наг |
говски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злат |
та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око мл |
о сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја |
е од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — |
неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату св |
се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, нек |
на“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог |
у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — |
оведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте |
су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су за |
" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...</p> <p>У прве петл |
нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> |
лупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила |
ш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод |
Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте неви |
и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се в |
а легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по |
као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, |
> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са ца |
ако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> |
пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши у |
певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у |
већи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 |
дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу ср |
брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" |
{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој |
му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не |
ећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нем |
е јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дур |
ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али сла |
е не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања бе |
чито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћ |
: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону ст |
и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде |
ркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се је |
кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Ј |
тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема п |
ао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут при |
ашту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то н |
и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шт |
вити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на |
још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гр |
у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Беогр |
брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће |
ско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и |
ења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен |
покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери ви |
леднем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бел |
е му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло |
чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребл |
.“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јес |
e"> <p>РОБИЊИЦА ЗЛАТА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> |
а чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не |
а је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була |
сет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Рашид-Беговићи су били потурчења |
онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљи |
свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.< |
је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ов |
сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју ж |
?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах |
о био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово м |
три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили с |
угу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи |
у.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с |
м.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био чо |
аквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он ра |
еља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ћ |
м, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још ј |
потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је |
ити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, |
ио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опа |
и и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозо |
е некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том |
ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем св |
ако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и нап |
овор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се п |
нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање.... |
мер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико |
надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души па |
и први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Бо |
еној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али му |
е у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се та |
{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим в |
еговим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На |
уку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} |
сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, о |
ила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још |
и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и он |
е.</p> <p>За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна |
у колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепан |
“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, |
ништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је к |
говских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози |
, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, пром |
рачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чи |
дмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости |
ју да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуг |
ољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као |
а коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала |
ле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је поход |
воја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста пре |
дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакв |
и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спаса |
путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други р |
-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци |
м-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид |
змећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на |
ена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићи |
оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма к |
и пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шт |
е ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</ |
сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> < |
чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, уд |
/p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S |
ојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Ту |
пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овак |
није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n="137" /> |
.{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад ј |
путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је дан |
јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погоди |
и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до з |
<p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима |
head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, |
ву своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и онд |
шан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </d |
; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну.... |
да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не беж |
о је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газ |
о не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{ |
т сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође |
чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би м |
Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је |
тва Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} |
место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали |
се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да оч |
... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....< |
да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па |
е моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже |
ак?“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгов |
рају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ов |
Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо ч |
Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један |
убе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала |
вуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Ба |
наку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избав |
ија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p |
у.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да |
нствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. </p> <p>Богатији Турци обично су |
очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи скл |
У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче једа |
се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} З |
хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет з |
ва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита |
воји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су |
, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном |
е с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се |
то је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви |
ва је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџи |
још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да |
и опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак |
али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуц |
ежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кр |
на стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и т |
b n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, |
е: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у њ |
у: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{ |
ути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на ко |
слио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога п |
ана, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече |
09" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три д |
ебе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота с |
ом баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да |
="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше |
ду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милој |
че, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће |
потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Р |
е та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем |
т и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, п |
ид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где г |
ела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена |
ли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утех |
а.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> |
се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, о |
S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је |
онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно |
та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја. |
те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у гла |
а....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог д |
е, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можд |
>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слободна....{S} Мој живо |
која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци од |
најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP1893 |
т пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак |
, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три р |
рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb |
ану и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га |
домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука |
куд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане. |
све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на гор |
ара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе |
шиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похи |
е стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако |
а.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко |
е леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="10 |
ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата о |
на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и |
Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим пр |
Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи га |
де је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и |
ведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и пре |
-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима |
е време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и ме |
, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну |
х родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама п |
цом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очи |
у 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав |
ресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Је |
ко га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је ула |
едном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту о |
/> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> |
џије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту |
ује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село |
звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дур |
к и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме |
/p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад |
аше руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на |
да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену |
ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласо |
едан глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмул |
им противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола! |
ом извезене.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- |
одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата бе |
арости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, о |
ном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у нека |
55" /> његова и сад од њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени |
о прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкињ |
</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од |
баџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је о |
апита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} |
нио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и к |
и на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јец |
ој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум |
бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у |
ити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{ |
, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му н |
стао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај р |
/p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана г |
а, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда до |
изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић заглед |
донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Б |
е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео |
у то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожњ |
“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!. |
луку.{S} Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри.. |
p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p> |
ља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>З |
лобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{ |
му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора у |
о се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџ |
о тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио |
ења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то |
само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадно |
мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће |
а завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="chapter" |
се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се |
ата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само мо |
његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, |
били што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSection" /> |
ио је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p |
стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази |
> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ |
ешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беш |
По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака.</p> <p>К |
.</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитат |
растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177 |
ашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мал |
рац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повел |
и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изго |
.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо |
ац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут |
>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведе |
ко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> |
из, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чи |
="133" /> <head>XXI.</head> <p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао |
Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и д |
дог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече запов |
ах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и З |
знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те бу |
n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год ка |
познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, |
вољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb |
рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су до |
воју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се об |
уо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> |
кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко |
шљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади ч |
} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, |
с опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и |
ивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, м |
уби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, син |
ти истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јад |
се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сета |
S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећ |
се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато деси |
о онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а ни |
рбију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Београду, служећ |
во зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке....</p> <pb n="156" /> <p>По ш |
али нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Мом |
p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је з |
се виде и договоре.</p> <p>Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка |
д се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба п |
<p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном исто |
> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све златом извезеном, |
анаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он прича |
пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она |
— Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дозна |
, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у |
наку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена |
> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад пр |
а је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за к |
подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи а |
старости, беше се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је |
, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се је |
е — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назв |
си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да н |
ви неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим з |
таше, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и |
вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову |
у на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се. |
ја и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа к |
олази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најбл |
ку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали ниша |
ући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах |
капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR-Cyrl">Ћим-дер</foreign> |
</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше |
ио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапу |
сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, к |
укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је |
да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није м |
једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој |
резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у |
крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се пом |
>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div> </front> <body> <pb n="V" /> <div typ |
узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно па |
о наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни п |
неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, а |
оче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“! |
<p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и |
Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> |
о нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кућ |
чара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби |
погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богор |
ше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није уме |
а ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У т |
ти.{S} За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштов |
ју.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} |
...{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божј |
је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у не |
ла, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њу су по где где што запитки |
рског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у св |
су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се |
b n="100" /> Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, |
ба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време |
монија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
чајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да |
шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов |
белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ј |
ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време |
азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapte |
кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе главом, па по |
мога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ј малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двој |
ах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, м |
је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“. |
и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с |
е зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак |
ишта нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну крави |
он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да к |
...</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или виде |
гао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није |
отурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ни |
а да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу |
Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{ |
Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23 |
ача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. |
ак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирак |
и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потр |
олитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у |
а доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} |
оју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да |
отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у ав |
љи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не |
оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да н |
ју.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту |
уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре |
родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише |
обани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Та |
а другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шали |
пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године |
е беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} |
о, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једно |
сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као |
етка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћ |
куда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{ |
Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецан |
ли су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица |
а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, |
Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> < |
била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је бил |
уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет неш |
ечи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и ш |
ћа, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} |
жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И так |
овак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не ти |
Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од |
и се тргла и уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, д |
српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке |
вори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се |
и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у |
не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак н |
, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у |
д своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви леж |
чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сеј |
нови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглод |
ка, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} |
е сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која |
ешетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам т |
пане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни поми |
биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијал |
p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} |
ста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што с |
је још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Наме |
адни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредно |
Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им |
арија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринае |
ко богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српск |
ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S |
крива. </p> <p>Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се зва |
у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше об |
.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земљ |
> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе ск |
цу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да |
и: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.< |
поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко с |
} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — |
да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време прође чи |
абогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица |
илојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један |
? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је пр |
ина.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне |
кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код |
ће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаст |
оју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој к |
Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беш |
уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ К |
ље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и н |
ата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој |
омио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити... |
надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у ку |
адостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколи |
миле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијо |
— Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло ј |
ли су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово двоје де |
си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па |
паса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турц |
а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац пр |
ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај п |
<p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, им |
p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара.... |
стру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се превари |
запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му ду |
„Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже |
вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од П |
ва, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је |
свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и |
је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико да |
морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која с |
а се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурче |
нко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Ко |
Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уго |
тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу |
ао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При речи „Станимир |
кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, |
ом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе на |
још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала |
ки севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало |
колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по |
угу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћ |
је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће |
м речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чувар |
ањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода |
крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није |
ју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде |
својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред млад |
она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су ј |
<p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, т |
јко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу |
ојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у |
м разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена |
да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Злато |
док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше буд |
тпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на |
ар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом шт |
p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест |
је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> <p>По сока |
у над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник. |
ду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, |
вршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али |
траје три дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се |
урци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту б |
>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Ме |
м нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа п |
грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: |
већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији при |
г глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат...{S} Станко |
„Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад |
је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено |
<p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Св |
дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни |
зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} На |
ра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет по |
иљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Љу |
е.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута |
био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Али се нешт |
, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му ве |
охе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше |
погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до |
Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је б |
гње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва |
некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На |
е крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одма |
ђе напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од |
душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" |
овика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе |
идео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и она |
а.{S} Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет |
ра је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све |
вом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ про |
а је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није |
о месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Н |
Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, пог |
и родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да |
је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није.... |
је потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, за |
он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} |
е, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати траг |
џија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту |
} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана |
чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће |
ара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела |
чио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле |
ене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и |
чно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах дру |
!{S} Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена меха |
и не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин зароби |
“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробље |
у за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, |
и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта |
.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџан |
ад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој |
="SRP18935_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у о |
S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође ме |
да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог и |
ред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} |
анском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и пасли своје овце и |
<pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах |
ко дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, ст |
а се загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка.. |
мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га |
једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на њ |
дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и |
мењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље< |
и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим |
P18935_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне |
RP18935_C1.20"> <head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у |
?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да уз |
Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко |
вао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Б |
еге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља дла |
доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само |
оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућут |
/head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, |
чи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Т |
и то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се |
би Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати |
оју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, |
једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „н |
да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, |
се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само л |
ош једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мар |
овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> < |
војој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи б |
Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нариц |
милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка н |
запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао с |
, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата у |
и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, с |
енутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>ми |
апекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крч |
по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два |
935_C1.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута |
и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже |
узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n=" |
ти у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Мил |
ча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и к |
ора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> |
друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме не |
е витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угл |
и, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко |
> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина |
, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у |
рај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше она |
олази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капи |
} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је |
пити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запитки |
и хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казат |
аде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Бол |
мам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о св |
и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си б |
ст, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овц |
а се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је тре |
рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! |
тали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је за |
и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбу |
лим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу:</p> <p>„З |
де (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{ |
бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело |
али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће з |
аху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало о |
давати, а пре су имали примати.{S} Бог их беше обдарио дивним породом.{S} Имали су три сина, к |
огоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сре |
а ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дозн |
жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и п |
о до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики с |
дан пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану |
овали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна секс |
д негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради |
буђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је |
ер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} |
упи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була ка |
Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div |
адикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> < |
е рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Тур |
а на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{ |
аде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, |
ести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао са |
у је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} |
.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточ |
е....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовано |
</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџиба |
шко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклиј |
азне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из рет |
ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу |
де год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, ил |
ажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све једнако |
ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нис |
мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, |
е још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада пред |
ћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћу |
p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти |
дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи Злати |
се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа ку |
{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или др |
глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milestone unit |
ад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> |
, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје |
еру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто |
обу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш |
чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и |
е продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он ј |
..</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала. |
дић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ |
неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је пон |
чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се с |
Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се |
ле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи |
уче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе <pb n="101" / |
о нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турц |
<p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми к |
јкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће м |
то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из |
S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао |
ајпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога |
акво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њ |
каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> |
уд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све |
е носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вод |
заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} О |
де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу |
ла; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ћ |
оју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одго |
о дан — два....</p> <p>— Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо.</p> <p> |
ати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, |
} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао |
ти, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је |
у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зг |
е бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувш |
и: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми по |
путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> |
а јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одваж |
и: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој |
ако да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Ал |
и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од |
ко изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату...“</p> <pb n="181" /> |
одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна п |
нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима виде |
ка ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по н |
им сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} В |
ловина ћемера, баш би добро било....{S} Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом.{S} |
нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве г |
на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна З |
ла, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити |
уд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа с |
али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те |
каше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на једа |
то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре ви |
он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње |
никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ов |
полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, |
м видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа н |
лазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе ср |
рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да нико |
ца и Пландишта.{S} Али шта да чиним?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема к |
стру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче |
p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним г |
рало се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук |
друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног и |
њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“ |
„Злато!“ Она се одазва: „Ој!“</p> <p>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна? |
е би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој |
не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутр |
е из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да |
за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд до |
ору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на |
<pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа.... |
леда на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресеца |
могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај ви |
и ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било |
ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само |
олагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n= |
а лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два |
од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „ |
у.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле |
е Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао са |
жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете |
, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ |
а ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог ко |
у Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одв |
поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али са |
абусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добр |
коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња |
ла од страха, сама себе запита: где сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је |
зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ ре |
плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... |
а, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћута |
оћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и м |
е пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли |
и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18935_C1 |
а уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати |
{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак |
Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и |
ом) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у к |
, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код оно |
и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, оба |
па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где |
адости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искре |
за свој грех пред Богом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“< |
сади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити има |
и смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха |
им гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије |
запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили. |
еноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти |
а.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом све |
амо још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Б |
и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стран |
едном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати |
буне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао |
ј були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем! |
ас одмах ђипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренул |
поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли |
први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да прокл |
ана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, |
м.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вредни, радни и п |
ојим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Х |
мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди, да се Злата одвед |
вање нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто мн |
некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва? |
нега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спав |
ла хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку |
је....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана....</p> <p>За тим загрл |
е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије |
ушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави |
везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били дола |
им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварил |
образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би |
обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Зл |
е, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и |
о како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћо |
Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево |
као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и |
били!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили |
ци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си |
и: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро промотри З |
у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њим |
и, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем! |
рска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је у |
о чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то |
ушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу |
тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шу |
д гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груд |
августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone |
ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака! |
нодушно опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак оч |
спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се к |
, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта |
све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час |
кла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала |
вши: „Ево ти за твој труд.{S} Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је |
ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведен |
да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{S} Тур |
ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; отац |
о, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и |
твори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали во |
уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на |
у!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се |
а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи |
ан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем |
лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћиц |
одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који с |
и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкив |
лицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкива |
дати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у |
е бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповеди |
да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породиц |
S} Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђ |
а јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је |
наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, г |
ебало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред сво |
чићи.{S} Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају.{S} Таман су почели руча |
Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, а |
, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука б |
џије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду |
м месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола |
е један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два к |
чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> <p>— „Вал |
једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S |
биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватр |
ле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није |
унаоколо око дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови |
ђе.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> |
на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш |
сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} |
ричали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> <quote> <pb n="177" /> <p>„ |
макоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци.{S} Сви чобанчићи повик |
се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђипи са |
ији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> < |
Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде....</p> <p>Д |
S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине д |
гим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре |
к, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У свако |
ла је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала. |
ња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — |
се слади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгин |
на.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло би |
е коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који |
ог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољ |
поведи слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" /> упр |
бу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На |
шти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на о |
ва врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А најви |
епо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— |
о отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Бегов |
ојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гл |
им се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко |
евалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p> |
да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа |
огат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је оста |
ила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже |
иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, п |
исто — суво злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хте |
азио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; д |
} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку |
је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Ка |
>— Ја сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се м |
Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злат |
чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одгов |
е стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала? |
„Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је вид |
ао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за по |
инила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, |
еној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао |
ом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака |
оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По |
, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћут |
ке воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Шта се |
ачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ |
зор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шума служила за испуст.{S} По њој су чобани чували и |
а хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код свако |
дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито љ |
} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Зл |
недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је јед |
замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из |
екне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мисли |
и сам са собом говорио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад |
и!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, |
на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тира |
жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} |
шао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, |
и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута за |
ћи, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то |
рао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцв |
.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је дошла.</p> <p>Старица се поче занећкавати: „Ја сам, |
аде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у б |
ајвише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и изл |
граду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Ми |
љуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Ал |
н не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана гово |
зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш |
старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено |
зличито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у |
што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба.. |
ли, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже |
другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у |
а девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје |
ути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; |
стима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема р |
је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће г |
нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гл |
p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од б |
елези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће с |
ројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Как |
анове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, заг |
} Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беш |
беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим |
приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што |
иде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} |
и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњ |
же, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је |
!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Он |
јом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за изгубљеним |
рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је род |
о је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и за |
те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавни |
да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви нос |
.“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „С |
и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да чо |
“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав х |
и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а д |
у то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим с |
изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку авг |
аповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој |
ори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни с |
рата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом дед |
ишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме дете |
м свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а |
су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како |
амтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <p |
а му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p |
о просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте |
злази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже |
им побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој |
</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску ви |
људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и |
а кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо:</p> < |
рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима |
а Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ам |
>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било ј |
даде. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад |
чило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове |
оступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава |
лела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овак |
је својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - |
је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да |
заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском јез |
, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити ка |
ан Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Б |
е морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је |
{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетв |
Стојном пузити и умиљавати се...{S} Да је <pb n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: |
јко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату |
ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да од |
рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмеј |
ш горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладн |
... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Злата погледа у Дурџану зачуђено... |
а.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>К |
ата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим пу |
ро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она нај |
ане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и нар |
е овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлете |
и и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован зн |
око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан |
оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је |
Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетн |
е у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} О |
оћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори |
цу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не ум |
није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао |
одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко |
, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и |
тнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p |
n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није |
се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке... |
тима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Нај |
жаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред ужива |
ручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у ам |
сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, |
а стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није мно |
аџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је пет |
у Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо |
само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње оп |
{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је би |
ако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио |
рџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се |
се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо |
новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут |
аца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и и |
м да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим |
обили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је изба |
роклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли |
<p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И |
и једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у |
е сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав п |
речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради чега је |
> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и |
ву, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73" |
где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је |
ући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеш |
ш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и к |
оград. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а |
у младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида над |
уд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегст |
знајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> |
динова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове. |
ушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњи |
рца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво |
лушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем |
на млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица |
детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зелен |
турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па |
Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да |
Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!...{S} Ја сам се осветио за своју Злату |
тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и ра |
дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео....</ |
на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина ш |
ри.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњи |
џерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних парма |
Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је ме |
, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је ма |
трулио и велико прошће попадало, богаза је било доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-ка |
и се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом.{S} Из те ран |
ете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испрес |
истим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио з |
же му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“ |
нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А |
е и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је н |
у говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једно |
градским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је б |
„Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми н |
споде Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је |
то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злат |
одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва |
ка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге |
е заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злат |
мшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико |
6" /> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се |
, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а пона |
ну у плач....</p> <p>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њ |
е.</p> <p>Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео.{S} Буле, гле- дајући у |
се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соб |
ту, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону икон |
одитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена |
је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Р |
знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџ |
} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су поср |
ња, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима з |
ји је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На јед |
прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону чес |
} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху м |
ћа.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помо |
им је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75 |
а се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се |
} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако ник |
</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је л |
шла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је леш |
м, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себ |
је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси.{S} Њ |
тимати из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држ |
р, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то |
рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет п |
еговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђа |
љска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео н |
мо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њено |
рке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она с |
„Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознад |
Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и |
.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а |
е срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто ш |
беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држал |
на је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да с |
з некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n=" |
, и толико се зачудио....</p> <p>Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да це |
ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени к |
била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју ј |
Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знал |
куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било у |
Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко |
е изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав г |
азити.</p> <p>Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је |
ић.</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Бе |
о данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу дов |
ла, па ућута...</p> <p>Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злат |
ви.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала |
аволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек бил |
ерко!“</p> <p>Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се бе |
p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престоло |
а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечове |
трану; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где |
на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак |
у или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с о |
или су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>К |
шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање |
у Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто год |
по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone |
{S} Правда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче је |
а зуцкало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу |
у....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није |
p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до по |
ве у реду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p> |
у кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком |
о мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињи |
застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{ |
?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко ре |
ма никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, |
екрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{ |
астиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скро |
>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће веро |
девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, |
о, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај |
азне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле р |
були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она |
ражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на пр |
слушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па н |
та.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није трену |
ала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија |
тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповести, благо поступала |
ала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запи |
виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побе |
о решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја са |
то ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше |
аре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здр |
ичанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је |
у Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У хар |
у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и |
чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је ст |
Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у јед |
говић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њ |
вих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним |
} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, |
де јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... </p> <p>Зла |
вљена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> |
моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> |
ана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на |
е, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу |
ала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, |
шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се с |
је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазил |
> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени м |
служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је о |
су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За тим се виђала по београдским улиц |
и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то у |
седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е д |
и, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и оп |
је, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела би |
ођак Рашид-Беговићима, поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску |
<pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја с |
S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, |
и је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{ |
Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она је доживела 1806 годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се п |
ли је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз |
а од радости.{S} У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељ |
де?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчи |
врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник к |
којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама поту |
о и тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа |
у те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да |
едаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био ка |
о је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, как |
pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи |
та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да |
е то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто |
на механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди |
>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника.{S} Ал |
ешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и |
д доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</ |
<p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у д |
или.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} |
леде, и ђипи са столице....</p> <p>Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести тр |
шао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!. |
же мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом т |
к не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је |
тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме му |
>Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремат |
мисли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи о |
тово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора |
зује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју ве |
тина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда |
ј варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак |
а није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на |
ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, д |
петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је |
ала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер са |
одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n=" |
ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже бо |
гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, ова |
а је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до ше |
им заповеди Злати да се свуче.{S} Злата је послуша.{S} Дурџана се саже, отвори онај долапић и и |
јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да ј |
а ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: |
жите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговиће |
XVII.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути |
рупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из са |
их осамнаест.</p> <pb n="8" /> <p>Злата је била витка стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као |
и спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва дрктала од радости.{S} У овој старој були она је |
онаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, |
надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад |
једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у н |
p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља.{S} Беше чове |
не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко |
и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се ни |
уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на друг |
ојих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непр |
и од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па |
м собом поче се попи исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојиц |
ом ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније |
ај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, |
бе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се |
побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одма |
рлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље |
ј запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће |
башури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опазила само то: |
а беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су |
чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, о |
што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај |
ирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на |
о мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што го |
маћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше с |
валио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Н |
иримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата.</p> <p>Чим се све утиш |
му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован добро погледа и увери се, да је то |
а, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; т |
вету има овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли об |
виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?.. |
осле непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље |
и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.< |
ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом |
рад се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шар |
му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је |
ога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дван |
своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавит |
је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и |
озналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="chapt |
а турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и с |
p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично зад |
екавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и пе |
инио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!.. |
<head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекл |
тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окре |
четку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <miles |
ашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она др |
вцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту <pb |
и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тра |
лата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџани |
а, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „ |
беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, |
е за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди М |
и злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао да |
ирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио |
ху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се н |
киње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и пев |
о пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту запита |
нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су |
и“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече мех |
сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сија |
много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим запо |
, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога |
„Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аман |
ио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигн |
о је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао: |
та се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим |
мет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му |
плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и са |
г места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше. |
p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала.. |
е.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли |
шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра |
<p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог |
удновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="58" / |
ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле |
е радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свака |
... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо свет |
ју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је т |
.</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље |
graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију нап |
клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге |
, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћил |
к свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Бего |
су Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава с |
ицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети сво |
рци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, |
клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и о |
бно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се |
и.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да |
опила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, |
е и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, н |
дају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је з |
иволе!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за |
трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу поранити....“ За тим домаши с |
, те своје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишље |
чин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало |
доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задов |
је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није |
би што год дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу о |
здахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабра |
нинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S |
е у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{ |
да лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке |
осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара |
Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се |
з решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чист |
ка се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“< |
ав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па м |
<p>Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, |
вак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пр |
ило.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је |
се по својим одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није |
си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресец |
> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, кој |
зати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код |
p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се |
је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови |
сао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} |
брте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде? |
врне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим бео |
И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџа |
у Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И к |
зе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, н |
ађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз пла |
ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, |
да, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S |
S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отв |
шид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p |
но отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Стан |
коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, |
онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару бу |
.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, |
p> <p>За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном |
ма равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n="72" /> руку, и приведе своме оцу, рекавши: |
асиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе |
рудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче зав |
цати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџан |
оређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерл |
знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одгово |
и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је |
запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али н |
једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{ |
е јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у дослуку с Дурџаном.{S} И тврдо се уздала, да |
ан од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Моз |
одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, о |
верити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран, и обећај му |
су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да ј |
редику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; |
е Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Ду |
, Јагодина, Багрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: |
врло често сетна, и замишљена.{S} Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би |
во име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког у |
Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гос |
рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждер |
жни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде прокле |
и баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chap |
а Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све ком |
абаџије су се згледале....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{ |
онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{ |
рају, певају и у даире ударају.{S} Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста |
младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично уговарали роди |
воју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из ку |
о на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигл |
еч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да |
а на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшј |
ше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све зл |
ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="chapte |
отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амам |
ора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве |
ц дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а |
говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је |
Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и н |
еврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, |
нити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома ј |
по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> да се за то у вел |
е Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести |
ли у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злат |
а то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после |
саме —- Дурџана и Злата.{S} Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој |
то пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је о |
издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“</p> <p>Злата пол |
е познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговић |
: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати |
њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач.. |
{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен п |
ml:lang="TR-Cyrl">„тут“</foreign> (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном пон |
} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је поглед |
} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и уд |
ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S |
је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници би |
<p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се |
здрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни п |
цу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, ко |
рсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У т |
ижи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје п |
ту за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се |
завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знало док |
е, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита |
деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово |
и грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни поп |
о у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има л |
на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решет |
it="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим |
ње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и |
е није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде |
ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> < |
пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао |
неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп |
За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему |
— а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и |
ледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и по |
дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а |
ко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад н |
S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је |
лачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута....</p> </ |
вој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође |
газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и ј |
очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах нав |
у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је нек |
ено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турк |
та се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и |
дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се |
оже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао вик |
уо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} |
Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко |
она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Ста |
е мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај |
убоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли |
је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигд |
сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даљ |
а сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа з |
ду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно позна |
добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опе |
то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати. |
је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була д |
ном бегству.{S} Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се н |
...{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, |
Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n |
p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је исти |
повести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турс |
ута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Стариц |
у: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој |
ти око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пу |
а налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и |
је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У овак |
молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше |
мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па на |
њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже |
не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна |
Турци!...{S} Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске неја |
и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, к |
у је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она |
на....</p> <p>За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопч |
г, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако |
ој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да ј |
тељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава свој |
> <p>Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“ |
н човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом |
у чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било....{S |
је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја с |
говори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим |
а....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало |
единицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Б |
вим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Срби |
а оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слаб |
м, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај пр |
осла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бо |
у ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости |
је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори |
/p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, |
ати беше добро дошло....</p> <p>Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слобо |
S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра |
према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитеља, св |
је....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <di |
-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке |
трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пу |
ана окрете други разговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак |
та пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута п |
рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> |
обро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџ |
ди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два |
боравила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, ку |
ић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и |
и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили с |
а, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо |
ишћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здраву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли |
?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара. |
„Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, ку |
је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се |
нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мр |
ка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао |
а је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се |
ију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И ј |
ли никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади |
а су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој |
тељско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити! |
ш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и |
да ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем |
ри, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио |
ле, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је |
} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом.</p> <p>„Б |
ачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близ |
води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} |
аједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крва |
више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напо |
едом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова |
баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас тај да |
о и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је сам |
па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над |
то Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће |
крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крв |
р, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за |
много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по ред |
походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и прет |
се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њ |
.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако би |
сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се прев |
S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо д |
ло да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у то |
ћу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољил |
идео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} З |
ио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поранила; п |
апа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Ми |
авицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах б |
ошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> |
је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељн |
лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило |
а данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица па и |
а на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да |
ивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Те |
и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао |
935_C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије |
итав дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на |
</p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p> |
ли.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружи |
ад каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај к |
ишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене |
тајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је мо |
о и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Б |
е је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и пријатеља.“</p> </div> <div type="chapte |
ан пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајви |
Планина далеко су одавде....</p> <p>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој |
та, — па и то преке воље....</p> <p>Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он го |
....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све н |
а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само блен |
а....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </di |
еговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале ка |
Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им |
ни га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај и |
а што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године би |
а овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} |
сим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Београд.</p> <p>И ако се Раши |
н му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{ |
> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који |
мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места па |
аду из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења |
’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешт |
у ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо по |
ије кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како ј |
ак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па |
и осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и |
subSection" /> <p>Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближ |
ина.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра р |
огледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на |
азвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; |
п, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча п |
ажења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, д |
оле и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је |
и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто ј |
је до после пола ноћи радио.</p> <p>Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, |
дмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, |
и мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, о |
а би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па |
и само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је сл |
време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши нова |
му, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа |
е је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да |
труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну ру |
много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јек |
ва бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Ов |
однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим.{S} |
се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-М |
е, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће наш |
ма; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јаст |
о се затезала да пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „ |
да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен |
је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.< |
pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта |
својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да |
се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су м |
карађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени |
.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор дов |
, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног пр |
А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало по |
ико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле |
пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше |
сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити |
есних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма |
о и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у |
се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним корак |
} Али то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, зла |
њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде! |
ш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је з |
у суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве |
слушан, газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, ал |
га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За |
ље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један |
е рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвавље |
тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да ј |
о се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него |
и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ћ |
и њега се туђе сузе слабо тицаху.{S} Он је гледао да је њему <pb n="166" /> добро, а остали све |
и помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му |
ве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одм |
јекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и |
лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни зало |
има одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени род |
им бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе мо |
еограду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина |
ору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћ |
уо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чи |
Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и сн |
ио је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какв |
стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Зл |
в минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, п |
ојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само је |
мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотл |
анас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјах |
а Бог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ зап |
ави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом пос |
и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се |
никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, <pb n=" |
S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега |
близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази М |
је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</p> <p>Оставимо јад |
и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и т |
е глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поно |
бин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116 |
дној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклет |
о, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у |
S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земљ |
цу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће |
с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се |
обињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. |
н био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше ста |
ла ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како ј |
p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу п |
и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, шт |
познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S |
га је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по ком |
е каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић у |
т сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље. |
стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су |
} Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по |
је изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред |
ским улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А |
n="40" /> У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу с |
даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то |
једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара |
а не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Ме |
ади.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а д |
</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, |
</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), |
писати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слу |
ша.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 |
азговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да с |
ва само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао |
овину....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће |
рица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом |
дознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела |
брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из б |
у приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће виде |
p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div> <div type="ch |
т, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он |
одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њег |
ао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла |
ћама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ скл |
на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb |
сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је оче |
ледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и висок |
, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и |
видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији |
мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео |
на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџер |
рџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, до |
словити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја |
њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало... |
ад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа |
д Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад у |
>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојк |
>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у ама |
.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је |
еше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} О |
: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, к |
оживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љут |
тво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око н |
ан који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење |
вљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чим је свет из цркве изашао, |
була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде бл |
</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78 |
subSection" /> <p>И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске. |
коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочит |
ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од |
поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора... |
едног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и |
ко се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима <hi |
радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и остало |
ију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се |
дњих година.{S} Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га |
рио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај об |
ажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак |
о одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђењ |
из што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај и |
за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожеле |
непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом |
о, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити |
којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро за |
; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од ара |
“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за |
>Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пут |
о, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „ |
ву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели от |
естра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: |
беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако |
<p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна те |
запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и <pb n="9" /> а |
и у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са С |
еханџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа н |
диже главу и погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и дес |
се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у |
{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру |
арочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку ч |
ла је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и д |
> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, д |
о реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у |
е туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види с |
ко је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из |
гат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам |
о прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се |
све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како ј |
S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="117" /> |
“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио |
ду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, обр |
наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на |
палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је јед |
прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" / |
ади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да ј |
Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како ј |
је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце ј |
је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, п |
заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђ |
рича своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и |
х река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцка |
та, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер |
то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет... |
“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстал |
ад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му |
би у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби у обр |
вало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или |
д се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом |
але, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) как |
ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви зна |
гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепоти |
ћар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим борцима српским.</p> <milestone u |
ла.{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзиј |
и не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиде |
вена у опанке.{S} Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. |
е у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао свој |
Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>З |
превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „ |
Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали |
јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић о |
трпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!.. |
авом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега п |
ег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти д |
е и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим |
p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{ |
је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после не |
чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да ид |
и: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, ни |
њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овак |
прати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одл |
сети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ |
>Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" |
уги, трећи и четврти сахат...{S} Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџа |
" /> ће Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде |
аџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму н |
а...{S} Дурџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотл |
не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником н |
а види своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ћ |
цима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им |
ући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би |
pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ј |
и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> |
ој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи погле |
и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{ |
епуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаније стиже Рашид-Бе |
еног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост. |
некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, |
о занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором задов |
!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео |
n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на на |
а Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није |
ви: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више тр |
азних ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоценос |
ше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и гото |
а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу |
аду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом гово |
медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, |
лово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали |
ине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава |
нама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, а |
овна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу проша |
у?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и |
пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном М |
ли, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували к |
е хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: |
} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била |
Сви оплакаше овај тужни призор.{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, |
то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} Спасите <pb n="17" /><gap |
г, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Р |
шена.</p> <p>Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошу |
лате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај |
кве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,..</p> <p>Она погле |
н мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвор |
ши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се ка |
се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</ |
опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе |
ово пола <pb n="57" /> сахата.{S} Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села |
што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа |
дито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би |
</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац.{S} Он беше у |
их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџи |
веде своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна |
одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху с |
бре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољ |
по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> |
/p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злата сва претрн |
ишта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, нач |
ре Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном реч |
борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића |
а њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, |
а; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко п |
Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не дост |
ко и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења п |
> <head>XVIII.</head> <p>Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и н |
ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погл |
и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина.{S} И она ј |
тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и јед |
еклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српск |
/> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто |
У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде |
мњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, |
} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко |
ош више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут ишт |
е оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио |
паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се в |
и банатску равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некак |
овек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће |
ла:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој |
ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, о |
ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> |
јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</ |
е родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много об |
ад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео с |
оведена је и смештена Злата.{S} Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно.{S} Она то |
рџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али |
ањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, зн |
ознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ жи |
ле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тре |
ја је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже м |
амо да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и |
упило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад |
цом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <p |
мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала радити?{S} |
иста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио |
р он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку |
му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд |
ели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само м |
се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешт |
у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном дру |
да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче не |
о у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште уг |
о је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; ал |
заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хте |
дног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш |
.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па с |
н је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети. |
а, човече, где се толико забави?{S} Зар је тај проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо |
сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовал |
тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> <p>За |
..“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Др |
што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска љуба |
сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} П |
родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да с |
проклети Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без |
ало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покрој |
гом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преобра |
јим очима видети....{S} У осталом живот је у Божјим рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комши |
непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата. |
јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на |
ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те в |
еваше, али је она пожури: „Брже!{S} Већ је време ту!...“</p> <pb n="119" /> <p>И Злата се обуче |
и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове |
а сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспа |
пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не |
ћа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кро |
на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вешта |
инама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" / |
ише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> |
е задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, З |
и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који |
же Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Б |
а ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <pb n |
важавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи р |
ају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њен |
аваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано р |
ренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из њег |
!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из |
ица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дур |
тином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она је постигла што је хтела, и и |
ићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилимом заграђен.{S} Пред ту преграду долази и с |
лучајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се кр |
е нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ћ |
зу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мат |
— од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова жена |
таде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; |
кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ пот |
д свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше и |
о се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, |
беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, |
размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнак |
род као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опрошта |
ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дањ |
ачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, |
н јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како |
био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један |
, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта ј |
га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао |
о, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодит |
деле Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> |
о....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловај |
?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, виш |
о моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном |
а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Бе |
их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње хано |
еде је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухв |
и Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, д |
Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је пр |
ве то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} |
људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Ј |
Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече |
чке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на о |
} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање |
од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} Ко |
сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дођ |
им све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је д |
ну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови |
како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Беог |
ту није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог ст |
S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је |
!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и мал |
ни.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то |
ај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на хе |
је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као б |
анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Афер |
а врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме о |
ену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару бу |
ове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и с |
ћ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Турци!{S} О |
је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, |
ма.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места пом |
да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио ру |
} По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била |
усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остар |
су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање |
Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и бра |
здисала.</p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јест |
е је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадн |
ного великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е |
луке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменич |
роши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома |
а онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Ст |
јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и кр |
времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво |
ко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На је |
јом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А ода |
не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> < |
} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити за |
мирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута н |
а.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли с |
робан.{S} Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Же |
ли: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана |
отегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво с |
ара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каж |
су могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија |
ко, е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је вик |
павала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџана је пла |
родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали |
муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жен |
p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{ |
Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може п |
у?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је ви |
{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом п |
у се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од к |
ствари и спаваћих хаљина.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и х |
пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Но |
тово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну |
емљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два |
лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу п |
ој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролази |
земље.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у р |
Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја ли |
еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд пут |
вега два бешлука, и обадва је понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао. |
> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оно |
су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти по |
е понео.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механ |
о је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по |
бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p |
мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка б |
шта....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, |
одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго за |
b n="167" /> <head>XXV.</head> <p>Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо |
честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо ш |
ак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о ов |
она....</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напи |
у гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облача |
чу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до |
а притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поч |
ад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек |
уке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, у |
да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне |
ало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n="93 |
b n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> < |
ти мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну |
} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Бе |
ући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Ми |
ђе својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он |
а један пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и |
алазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и ни |
брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај прокл |
ри бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су ве |
вога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изос |
све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је дове |
узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари његови вај |
о <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и са |
роже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — д |
лико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди |
ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} П |
вога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се |
ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико ни |
егових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше... |
непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скел |
бешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом пр |
улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-кап |
хран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак раб |
цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Откуда овом човеку толике |
ло се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је био Станко баштован, |
овну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџиј |
ешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, то |
_N1" /> Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мо |
скрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а |
о к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замоту |
ти леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је ст |
ом која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу |
рошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здр |
и амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути с |
S} Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица |
Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време |
есет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му |
урчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, А |
ли, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Бег |
="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>С |
каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На |
и крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд поша |
оцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, |
оћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави п |
аше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових |
>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се дог |
гано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за |
жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже за |
unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чека |
десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму |
натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су сво |
ћутале су и остале рабаџије....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што пов |
ни видеше да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо проп |
их је та ствар остала загонетка.</p> <p>Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста г |
ало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да |
Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није |
ече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, п |
ва два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хт |
:id="SRP18935_N1">По европском бројању: једанаест.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
Београд тако далеко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага дале |
сам ја ово?...{S} И добро размисливши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.< |
се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим је зора зарудела, он се |
опет дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме о |
Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозор |
су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек |
е „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је |
шити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људм |
мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом трен |
е, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“ |
олећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти с |
Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто пед |
бигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико раба |
главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојн |
е се сва скаведала.</p> <p>Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери |
да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у не |
ље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, мах |
а сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало |
оје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па |
како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станко је |
ла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако |
врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе ј |
егне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета ил |
<p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше по |
} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весел |
већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављал |
..{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> |
ао гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеле |
ико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последњ |
ере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </d |
њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има там |
Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, М |
акав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодм |
чино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да |
еље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упут |
н је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> <div type="chapter" xml |
да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а |
уговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види свој |
ајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела м |
и за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они |
евком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло.{S} Отац је |
ла.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е |
..{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човек |
настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем з |
е коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Ту |
: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да ј |
Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја....{S} Место |
ћу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
pb n="17" /><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се |
од од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Станко |
уговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Зл |
. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од |
па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Н |
Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландиш |
им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде св |
је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је ј |
сто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило |
тву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 |
дног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још н |
ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“< |
по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год б |
p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива |
а зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних раб |
За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела |
конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и |
ло до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се празно место; |
а обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу |
p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беш |
ућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком мук |
јска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Зла |
јзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и ка |
а већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турс |
крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око |
>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} |
ама гвозден бакрачић.{S} У прочељу беше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше |
бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јаха |
ла не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као каду |
олевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису |
кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће |
ивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и |
с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S} Она се јадница беше унезвер |
на Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости |
Станко предати Злату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Беог |
се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком |
.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у нед |
амо помахујући реповима...{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, тр |
је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турск |
то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она нау |
уше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера из његово |
Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне |
робљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти |
је....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n= |
ку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, |
ало о њему.{S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и њего |
ава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас |
беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукл |
ити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туро |
призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде |
њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично ка |
су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихо |
седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верн |
ше скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на |
једно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно |
два се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао је |
дицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, |
} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!...< |
ђе напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад |
акав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан доказ, да |
....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим |
p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема |
а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у плач.{S} И једно и друго увери |
часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, |
оћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљ |
о јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и ти |
а нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње |
у.{S} Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заист |
ом пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право |
ту десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским у |
рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија бе |
И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија што су заједно б |
јку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем п |
S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који |
оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен чове |
47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти |
р између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија.{S} Чуо је да се поми |
вим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На сам |
о нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву з |
во изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> |
, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У |
<p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А |
> <p>После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и <pb n="33" /> то |
ру булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке |
отац долази с далекога пута.{S} Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Там |
о одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђ |
ам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар по |
="SRP18935_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Једног дана беше отишао сав харем у амам.{S} За Туркиње |
у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући д |
по башти ради и што се прекрсти.</p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} |
да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску сва |
ог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Тур |
на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губ |
у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чул |
ећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен.. |
Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку.</ |
<head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије.{S} Та је |
ршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала. |
S} Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лиц |
а био је и дивни шедрван (водоскок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави |
ом окована и трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник и |
кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео. |
ње.{S} Имао је доста и остале стоке.{S} Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људ |
ћу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав с |
а се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора би |
више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, |
о човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је п |
200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још |
је, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два м |
као....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Нов |
и се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја стр |
ра врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зг |
ге путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекн |
сили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је |
огодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозо |
у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног млад |
а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости.... |
етко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не б |
и....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја |
јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића |
а, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, |
ним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана |
ти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све |
синац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да ј |
што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце м |
д ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, бе |
и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Звали су |
} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у дру |
у и раскошну башту Рашид-Беговића.{S} У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, |
а.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара бу |
о дуварова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а |
механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је читав челеп була.{S} Заста |
нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуч |
ао лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, тур |
ку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко.</p> <p>Стара Дурџана дове |
и му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом сл |
азговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле ра |
који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те |
И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n=" |
пава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на са |
сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p |
„Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата |
ар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, д |
p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге борбе |
{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, |
ини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....</p> |
олако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: |
и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Нов |
виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кор |
баџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала ка |
ека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, |
е сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао |
лизу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> |
унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со з |
ао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој |
<p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} |
p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу п |
е у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год и |
бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завир |
тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских |
а је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати св |
у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше к |
д туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, б |
есном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом ве |
ца беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут |
украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најза |
е очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само д |
дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмуди |
ницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му |
ула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпо |
“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прил |
он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је |
, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један бив |
одици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за |
ца коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Предајем ти је здра |
два дана зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, п |
<p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; з |
и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била |
нко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за м |
реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована |
у се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="1 |
ну му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богород |
боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим при |
и: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Сми |
искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра |
оњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени чобани и последњи пут чуш |
цали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свако |
p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</ |
> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одм |
а недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“</p> </div> |
јну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми сам |
еговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај с |
да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су?{ |
ани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „П |
> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметнула с ума З |
аго поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру оми |
прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да |
и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже ј |
чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татли |
ла само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселниц |
товљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су |
сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није да |
е најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек |
тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, |
ебати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div |
минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече |
па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџ |
ија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих |
рџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропасти....{S} Пропашће и добри Србин |
то!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> < |
, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="1 |
е било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На је |
х, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Бео |
/> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јел |
е је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени с |
у....{S} И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми |
раво што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота.{S} Али родитељска |
и помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младо |
ој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац |
се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{ |
да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Т |
хватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о мног |
да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати |
Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још ј |
наком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и п |
а никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звон |
.{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно м |
вимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми |
је опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва |
да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бес |
питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека |
се радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се в |
гови пратиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три д |
Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спра |
да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p> |
сом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.. |
учио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Ту |
колико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам.... |
еси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За т |
Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, ка |
осле дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара реч |
у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Је |
} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да |
се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вал |
укне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и о |
е одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и деља |
ше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата б |
Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био |
заробили ћерку!?</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа |
на ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турц |
S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрос |
шкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чуде |
где сам ја тако дуго робовала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за |
„Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Мило |
остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство |
и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} |
ли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јо |
оје добро плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и |
и у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и |
ао очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али о |
/p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити |
јпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгуб |
дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрхтали од страха.</p> <pb n="15" /> <p>И посл |
ојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} Друге су своју другу тешиле, ал |
убине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледал |
охотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај |
о прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— М |
окава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јариба |
м извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља. |
S} Злата одскочи од прозора.{S} Дурџана јо запита: шта је то говорила?{S} Она рече: „Пролете ле |
то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Зл |
а: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се |
, што иде преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли н |
>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвел |
је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> |
а беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и |
чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај ј |
гова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату |
{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није заним |
вако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан. |
у собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 |
уд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> <p> <hi>ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ.</hi> < |
РОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ Д |
ше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана све |
суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старос |
и Злата.{S} Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу.{S} И она отпоче.</p> |
/p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али ниј |
арала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече |
претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Ст |
старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, стар |
пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није с |
о јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу |
а; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми |
много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб |
таји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} П |
и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више з |
p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у |
ла је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се ч |
јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, |
Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допус |
су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, |
и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи... |
а заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио сам, па и право је |
ију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео. |
да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али к |
што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства.{S} Један пут јој |
Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да |
у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у друго |
...“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди пам |
причу.{S} И она отпоче.</p> <p>Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“</p> <p>— |
ом да живим и да умрем!“</p> <p>Дурџана јој одсечно рече: „Бежи!{S} Бежи! јер ћемо обадве пропа |
души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Сок |
абије, татлије, готовљена су и доношена јој.{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна |
а три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb |
пође за њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се! |
тео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре некол |
ану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јад |
ве редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и |
беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за лег |
и плач...{S} Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека...</p> </div> <div type="c |
јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.< |
а из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...</p> <p>Вас та |
ирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“</p> <pb n="130" /> <p>Дурџана је |
ивот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и с |
n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Јед |
" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку |
Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често за |
могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла |
чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућ |
“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где |
А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавал |
разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; |
ком језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестан |
ак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у су |
нат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, к |
Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злат |
ру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме зак |
сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам.{S} За ово д |
на се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с |
још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у |
и уз дуж и попреко, <pb n="85" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију |
Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} |
у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у |
најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Злат |
шљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“</p> <p>Беше већ и з |
је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До ов |
руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком |
ла, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако |
и, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у |
ала?</p> <p>— Јест то је Београд,“ рече јој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дуна |
рата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти |
је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, о |
уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Н |
која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана.{S} Држало се, да је и та була била пот |
глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута |
сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја ј |
нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда |
е, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није шт |
ла што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли |
{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз |
>Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“ |
ку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“</p> <p>Чудноват упечата |
извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разглед |
ко запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариг |
урџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког |
тупи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати |
а тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, нег |
и, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље |
не се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да та |
буче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим злато |
је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно |
тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин.</p> <p>Тада ће Ду |
да ближе приступи.{S} Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико |
ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га |
та о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по |
внини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.< |
вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p |
х је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и |
лата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> |
> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" |
докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најп |
ве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећ |
аручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харем |
дина.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је так |
едну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“</p> <p>При речи „Смиља“, Дурџана се |
ада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> |
“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а |
ло, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет п |
м преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад вид |
да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату |
обу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свр |
ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" |
, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах |
е приче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се |
ен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој м |
ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обуче |
Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S |
ла, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: |
ајрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дур |
захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој различито говориле.{S} Једна је рекла, да је Злата |
{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женидбу су обично |
ишта није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а |
и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са зла |
очне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих ку |
а сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прос |
вије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мрт |
Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми.{S} Ста |
Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Зла |
го разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале бул |
Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валим |
{S} И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb |
ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш н |
мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли до |
} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“< |
и, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакал |
.. спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном |
ко има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онд |
це се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак |
} Откуда овом човеку толике паре?...{S} Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим злат |
н одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и |
ше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако б |
а рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата |
е), сеиз шчепа Злату за обадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња... |
иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; п |
: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине г |
јка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Зл |
е име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стар |
што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Раши |
или, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни |
и је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави |
животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањс |
ошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „З |
и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му ш |
овако велике воде?“</p> <p>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, |
не кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</ |
према њојзи.</p> <p>Од то доба Дурџана још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да |
макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рад |
.“</p> <p>Болесник је ћутао....{S} Попа још једном понови своје речи.{S} Болесник после дуге бо |
еџу и право пође у башту њему.{S} Злата још спаваше.</p> <p>Идући преко авлије у башту, Дурџана |
је родитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој |
/> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке. |
ко се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби.{S} Злата би у она |
крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} |
и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју |
.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и исту |
да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док |
се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и не |
да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће м |
ђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи:</p> <p>„Аферим |
адожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је |
дски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце г |
Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њ |
а на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребл |
причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили....< |
ад данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, |
је су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отр |
Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљ |
...{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну. |
и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно р |
а је то женски створ.</p> <p>А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и |
... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и |
а, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним |
је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао се: од |
рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим |
p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дур |
С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледал |
у собу.{S} За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати.</p> < |
се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не |
рци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара |
За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, |
ћ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му сре |
инама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, |
своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</h |
, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку.{S} Зв |
в, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p> < |
о над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви |
је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чеш |
увара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари. |
S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тра |
ски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођен |
дост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гле |
тварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко |
протрља чело и образе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи |
а и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече |
ан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, |
розору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећ |
ш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега уд |
рпкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим ма |
и чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок |
и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу ик |
да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препел |
вак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n="165" /> <p>Деца су |
да чека рабаџију.</p> <pb n="110" /> <p>Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџ |
SRP18935_C1.23"> <head>XXIII.</head> <p>Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ко |
да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси на |
смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и пред |
флуци београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за |
е својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцк |
акуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџан |
к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите ве |
годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50 |
равише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</ |
беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу |
ду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар к |
каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S |
, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао и тако даље</p> <p |
и је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним |
>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S |
<p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је |
сти, добри Србине!{S} Хиљадили се такви јунаци!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А он |
е да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не |
освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, |
уди пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} З |
.</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не |
му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен ти |
е би срце од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао |
ј на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио |
Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и |
а и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: |
то издаде Турцима <hi>Фатиму</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... |
га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за |
уги људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори |
покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље |
d>VIII.</head> <p>Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па |
миле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро |
а херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, |
гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке.{ |
е види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а к |
head>XX.</head> <p>Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића ко |
ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како |
се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверств |
: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни нај |
ожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и ле |
нам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} Д |
ије, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане с |
се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међ |
старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју |
задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми |
да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се н |
ут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се |
латнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спра |
..“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, н |
јој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи н |
} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени оков |
најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним |
је је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У та |
ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Ду |
ити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{ |
лом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пр |
препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јади |
е уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад а |
гу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> <p>Једна стара бул |
тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Бегов |
ари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и си |
слове.{S} А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} О |
ве ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча ме |
у учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитељ |
дговорити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да |
о је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут |
6"> <head>XVI.</head> <p>Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и по |
се тамо ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе |
ође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени беху занемар |
ом промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За |
у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <m |
: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> < |
е мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{ |
ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели |
пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га....</p> <p>Он се ч |
и и гавранови..{S} Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети....{S} Угледају поиздаље нека |
илова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на висок |
— било је стид...</p> <p>Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на |
ој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све |
мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, т |
х и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе |
над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до д |
уплашила...{S} Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и он |
"35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гро |
а новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато!{S} Ту |
огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, з |
део и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату |
<head>XXVI.</head> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, |
.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дур |
та наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди |
о десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо |
још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па нек |
идела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запит |
ају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлу |
н?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шу |
н: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> |
ио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане пого |
никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој |
сео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право каж |
одина, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" |
.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да са |
у спрему.{S} Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>ма |
о запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом |
Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео |
ајзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долази |
ла се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој род |
рзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За шт |
је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није мога |
е умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је ју |
у је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кући |
вића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на кап |
е ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо о |
ра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на минде |
у га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да ј |
е беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку |
ештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и |
итаво пола сахата одмарао је биволе.{S} Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне.{S} Ту зап |
еби беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук ко |
S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, шт |
плати“, па се прекрсти и поче јести.{S} Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече |
к у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах заст |
ује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи |
јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим |
ли су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} С |
ло бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут |
реме, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да не |
е се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где са |
д ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито заву |
огао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео о |
хо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „ |
избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли.{S} За ти |
очили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па |
оворио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, |
понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> |
него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио |
тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако ре |
ли шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зелено |
" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем |
м одајама.</p> <p>Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с ме |
еке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак |
а памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио д |
ро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за ти |
пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, |
д отреситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понет |
једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n="82" /> |
хата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да |
али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа |
истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматр |
S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, |
..</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није зна |
де је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ниш |
сорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> кућ |
а Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму проведу читав дан.{S} Тамо с |
нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јес |
ети, шта јој ваља радити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Су |
> <p>Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, <pb n="125" /> што |
руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га |
</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако |
кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут п |
дине био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у |
ј мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њем |
друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је г |
ало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.< |
олапе да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку |
ај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму стигао <pb n="5 |
<pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p |
а поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, |
адује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу ње |
ознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим ч |
своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, |
ан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, |
дао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново |
оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џе |
ко је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, с |
ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће |
="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси р |
за њом.{S} Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} Н |
еда.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо |
уши својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</h |
— прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати |
места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Но |
а коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек |
ј....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по из |
it="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију |
стој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бр |
зила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у |
само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога ко |
и док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид- |
радовала доласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео |
тва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуј |
убише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} |
о нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дуна |
чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви тр |
, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је ок |
ерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из |
9"> <pb n="123" /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата з |
збрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети |
од куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије бе |
ана „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре |
....{S} И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то |
а ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита |
беху осакаћена и онакарађена....</p> <p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих |
, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде ре |
оше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзи |
постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети |
жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} |
ву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и н |
у Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезек |
видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши ј |
ла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело |
е унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, |
засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он |
т, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и лив |
и она одговара изнутра да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка |
им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад |
утати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојк |
<p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гр |
али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се о |
склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извр |
ситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и т |
исова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} О |
ећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчин |
Врачар беше готово сав обрастао.</p> <p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер |
ну одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она |
да виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и < |
а је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пре |
аком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало п |
а је!...{S} Аман, побегла је!..“</p> <p>Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће ра |
и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој бул |
ој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Ду |
бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она и |
ришћанин.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Хри |
„Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја |
амотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на |
оценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој. |
а ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мен |
те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с |
ћала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати....</p> <p>Пре |
сти, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" |
пелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> |
не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} |
а се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и |
утања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли т |
ва турску веру, те тако да је спреми за кадуну.{S} Дурџана је, и без <pb n="88" /> ове заповест |
о тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да |
остигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку |
ором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се |
џана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је два пут за |
нит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да |
: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} |
благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S} Био је приклоних година, а дошао |
ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и д |
p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одм |
кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А ј |
ира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Злату што више задов |
ила, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој |
оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него |
стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S |
шу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србин |
видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изнена |
и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћ |
ао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало пром |
устави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама ви |
је....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Дурџана јој преп |
, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двоји |
о.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута.... |
ском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што |
како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була дог |
је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се с |
човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи и |
и?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> |
акрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње ханове по Београду |
и узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; а |
— за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста |
<p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да |
его на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем |
кому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања дигао, и |
е виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: |
о ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја |
ате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не |
ијој врачари, те да чује шта ће јој она казати.{S} Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошу |
ара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У овом тренутку она је осећала у души својој |
стом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован |
не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хра |
, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомен |
и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> < |
заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко |
за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али е |
аном разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка башт |
м да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи.. |
у девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне р |
е после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељ |
има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање |
ледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало |
ији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ов |
{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се...{ |
се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини.</p> <p>Сутрадан, кад је би |
ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Д |
куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у гроб |
.{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те |
Рашид-Беговићи били су оџаковићи.{S} По казивању старих, има преко две ста и педесет година как |
видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућн |
рети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађ |
а, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разгова |
чин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у кој |
амбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду в |
и, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и тво |
ту.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“</p> <p>Болесник |
вића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од круш |
обом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{ |
у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао з |
онаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> |
клена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет |
ред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си |
а није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: </p |
, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на |
т рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али |
ачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Зл |
, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигур |
чно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по ње |
половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаро |
и о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око за |
е, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> |
ки пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, |
е велике воде што се пред њима виде?{S} Каква је оно <pb n="38" /> равнина преко тих вода?{S} Ш |
ли шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој б |
да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Бул |
phic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплат |
су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика п |
да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да |
е заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџи |
р и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим с |
.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, н |
ло!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често |
и да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи |
и:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да |
слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад |
ећ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була |
иви ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати |
а се оно бели онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, |
S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори д |
им равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако |
>Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек с |
по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час |
жи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој одговори |
запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву дево |
дох преко бела света....{S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> |
„Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (по |
оверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се з |
ату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељ |
им погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?...</p> <p>— Оно је Сава и Дун |
јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно по |
рџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџан |
урским.{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онам |
идео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, как |
као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја во |
екакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад |
е њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи |
d> <p>Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и |
Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња дозна од једно |
дознала за Злату.{S} Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина р |
Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу |
о соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња |
учка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњем Јов |
али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћупр |
. куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</ |
ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак |
(а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замоту |
питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрет |
b n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се нек |
единицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао |
62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дозна |
једном приликом <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео |
ији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спр |
а ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> |
све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је једини |
који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, ка |
ња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече |
вог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} |
како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику добро |
та сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се мл |
Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Ме |
ако је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да в |
/> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Е |
ато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном ка |
дикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српки |
ан богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „п |
е мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јо |
ињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате |
у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав сил |
ко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета |
м!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, злик |
а тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; к |
т је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде?{S} К |
За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и |
ајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који д |
Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна |
тво.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, <pb n="11 |
сило?“</p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је за |
одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкари |
..“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, к |
ругари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку |
ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пук |
напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га пошт |
еограду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу |
арао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељи |
раду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће |
е уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари |
налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; |
мила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му ј |
и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n=" |
је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео |
о до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: к |
н да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непреста |
у да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако пла |
ко је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и |
: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удад |
о је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и |
, исприча своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ће |
ста гласно роче; „А, знам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она |
олемих река, па је видео, <pb n="36" /> како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини бе |
грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија |
, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оно |
ушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у се |
, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом.{S} Овај шарампов пружао |
си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мај |
/p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд? |
ара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... |
а доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати |
{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала..... |
је смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претреса |
рих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд.{S} Раш |
пита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!.. |
је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће |
прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да |
ула договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је к |
том, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p> <p>Станк |
S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к см |
жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n= |
ојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да |
ки пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милој |
<p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p |
ћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно |
А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" |
?{S} Чобани су <pb n="13" /> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше |
замишљен.{S} Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, |
к у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не |
аб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџи |
ам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некак |
хане,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се нав |
леко?{S} Данас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Ми |
он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, ско |
најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, брате, прокле |
енових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом.{S} У де |
и....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели |
пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станко пољуби |
у, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони у |
раву, читаву.{S} И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом.{S} Чувај ј |
мислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам п |
може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месе |
х воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над о |
и и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио поврх во |
али долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим |
дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p |
/> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра! |
о сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збу |
сам човек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао ви |
на повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Ка |
— Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још јед |
е била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и осма |
дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари |
па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећ |
видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} Милој |
, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелаг |
...{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој |
осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> мол |
своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинили и родитељи |
„То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао....{S} Пр |
о дивним породом.{S} Имали су три сина, као три златне јабуке.{S} Били су им синови поштени, вр |
е разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; |
иваху с источне огране.</p> <p>И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих |
ад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија случајно погледа |
огле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чи |
дмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети |
<p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, и понови ради |
Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!.. |
на падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади |
рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија нав |
одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих до |
аве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на |
о обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p>У башти Рашид-Беговића би |
кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило п |
} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
иде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Зва |
бично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгов |
шли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да по |
ирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на |
оју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души |
ван је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново за |
нила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут с |
воју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од |
је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори.....</p> <pb n |
е, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћ |
м рану под њеним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n= |
еверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује |
уменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је |
...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове |
лата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје |
еше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше р |
ранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и |
трошку сунете.{S} То се сматра у Турака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сам |
се беше тако погурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у |
учи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе |
да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p> |
ише не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше |
ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим.{S} Изедин |
вши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb |
иштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је ч |
у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српки |
сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младо |
ају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Он |
страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још једно |
торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спа |
но, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невес |
>Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је |
идео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој |
ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</ |
а него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном |
то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам ам |
вије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћ |
је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" / |
врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе з |
она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на |
епа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање ис |
ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости....</p> <milestone uni |
улзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему |
ско срце за својим дететом.{S} Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“</ |
о невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је с |
под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто |
дном згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара зап |
о у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што |
ва слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини м |
ном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати ка |
жења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму |
{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако |
ханџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече |
чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, |
ламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, к |
ли она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети гор |
се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак |
ни како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натм |
штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало у |
у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} |
не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Тр |
ва кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: |
рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једном од њих, ономе што шану: „ни |
{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали: од Соко-Бање |
На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин...{S} Заусти и тек што га не з |
ас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} |
над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило.{S} М |
а.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: к |
да га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Опет се зами |
на.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединч |
дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} С |
<gap unit="graphic" /><pb n="145" /> и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосм |
ла, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спр |
у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју соб |
ог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спавање....{ |
кали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године кр |
око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу |
p> <pb n="69" /> <p>Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која |
је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима о |
ог су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока....</p> <p>Текли су дани за данима |
не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас.{S} Јагње још једном блекну, и он |
штени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по |
вешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још |
кле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвест |
насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други р |
ако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па с |
еш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепот |
{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала |
зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p |
ка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...</p> <p>Деца су се радовала доласку св |
pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је п |
Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је би |
ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где |
дитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна за |
јој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је о |
може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за |
мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са зем |
148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све јед |
" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разбол |
капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући |
едан пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајањ |
ом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да |
!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фру |
рицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Нек |
ски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова |
и је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде.</p> <p>Један од рабаџија с |
а стаса а повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њен |
месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, |
} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега доста и у кући |
а мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је |
ао да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело |
лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од гла |
" /> <p>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} |
у.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не зап |
После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање прод |
/> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p> <p>С тог ви |
е приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година |
p>Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана....</p> <p>Зора руди и Злата би се дигла, а |
ку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нем |
ешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч <foreign xml:lang= |
јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде п |
</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату н |
.{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „ |
опусти.</p> <p>Сав харем волео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је |
зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама |
ку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том год |
S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те се |
и смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истр |
е алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опе |
ио мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте |
смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбу |
" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа |
обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те кап |
излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли гл |
младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовим |
ла-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченг |
да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} |
м.{S} Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и |
скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вод |
те смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која изла |
капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је |
ији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској |
же стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Т |
.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и С |
на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу |
ватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгуш |
коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђ |
огли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<forei |
ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, |
а се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем. |
ви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и ота |
омшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па полагано поред |
д, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, п |
са, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен гл |
капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S |
га пресретну и капију отворе.{S} Таман капију отворише, стиже им и отац.{S} Водио је биволе за |
и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало |
у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијск |
им на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На о |
ужао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-кап |
, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није |
нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; |
на високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су бу |
обљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потр |
Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењ |
а ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему нево |
ш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себ |
јабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — |
Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, б |
<pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отез |
ако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв је |
ли.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуц |
познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и п |
е крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало |
роведу читав дан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци |
лојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb |
а, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S |
синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и пр |
ијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p |
.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапи |
н ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p>За тим |
кивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно река |
лагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му ре |
де кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој |
n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и |
људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Д |
{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Не |
рем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се она |
бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се прева |
унце се тек рађаше.{S} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и |
, и што се једном приликом прекрсти кад кину....{S} Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој |
е два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо.{S} Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли |
чистиле, чињаше се, да све више и више кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја к |
ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад |
ква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p> |
на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене |
илу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вр |
угу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав |
p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде. |
„А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> < |
убивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи |
обанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно ју |
се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког |
колико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био је понајв |
а.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова |
т од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и |
прође.{S} Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око <pb n="11" /> Чуминог Гроба одваја се једа |
као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекн |
оличица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у |
пре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или |
.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, |
задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, а М |
ћ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ |
ан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под гла |
а узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђ |
ори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поли |
дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је в |
ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="II" /> <pb |
спојим скромним радом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца. |
руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска? |
<quote> <pb n="177" /> <p>„Проклет био, ко туђе грабио!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништ |
о <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> < |
а пола године 200, 300 па и више....{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не од |
{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи |
е тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се на |
уре за Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пож |
је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Бог |
оско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала заплени |
та ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ ка |
на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро |
лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозг |
мање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори |
енска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана |
да“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од |
о на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се п |
дима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једн |
ма поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Т |
а, па отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српс |
то је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, вид |
, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да |
зде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити |
свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, бола |
и и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је закле |
rl">Ћим-дер</foreign>?!“ <pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с |
жени, ако дође до развода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и |
страха.</p> <pb n="15" /> <p>И последње кобне речи: <foreign xml:lang="TR-Cyrl">„ат ати истиме“ |
чицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} |
цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело |
очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево |
SRP18935_C1.2"> <head>II</head> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече |
</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S} Родитељи њени |
ој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азура |
935_C1.3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци зароб |
> <p>Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и |
и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу сво |
га хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам |
кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна |
радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата....</p> </div> <div type="c |
е, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љу |
и дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се приближили свој |
/> да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид- |
етима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, |
у, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачар |
. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично |
ати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пу |
де преко Ражња у Београд.{S} Где јо год кога у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није вид |
погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није сре |
јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја ја |
побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Зл |
се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... <pb n="92" /> Знао је све улазе |
ко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко пр |
} Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... |
тња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, |
ке.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, к |
зу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху д |
гом....{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type |
се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију |
ричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{ |
, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид |
сто запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p> |
Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> |
...“</p> <p>Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче |
побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је |
pb n="159" /> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гос |
или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од |
наници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе |
еко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Србина за слугу.{S} Тај Србин био је поштен |
ад својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о о |
ељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобани |
а наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, |
рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом ме |
ид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пу |
"subSection" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при |
био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Т |
, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако |
ога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....< |
, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Мил |
казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара узд |
вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и нај |
чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је д |
Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По |
новат сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз |
путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва |
А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какв |
ти с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве |
као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти секс |
ј су чобани чували и пасли своје овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опази |
гаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од |
ченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав о |
ђубекташа.{S} Пред њом иде једна була, која <pb n="97" /> у тој прилици врши улогу оџе.{S} За |
о београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то |
ид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана. |
велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију избачена је див |
у и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и |
n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, он |
p>Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а о |
<pb n="74" /> упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим |
од була игра улогу „приказивачице“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и т |
по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добр |
лави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа н |
и две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примал |
м код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова нај |
, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату |
сили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерња |
/> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић |
сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над |
аче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, |
Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу с |
тнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и |
и, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће |
<p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад је та вештакиња ове ш |
ним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поч |
же куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Д |
дили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, |
гово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило |
ему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу ми |
Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Зла |
да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао о |
и ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана х |
но су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Ста |
че: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Б |
ликих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} |
ских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступ |
т.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се н |
з моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с то |
ижавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју р |
Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је |
опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; |
{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Ту |
особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> |
огло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џ |
ако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје кол |
ру, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара План |
оћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ |
им и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја ма |
и тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у |
е опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао |
лаву завирити у ту авлију, — сем онога, који је <pb n="77" /> у башти радио — па и њему се знал |
Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије |
кад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образ |
ући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе з |
ора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита |
S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Ок |
{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојн |
сак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> </div> <div type="cha |
, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) |
је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и |
гано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе |
у је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, покло |
ne unit="subSection" /> <p>А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чи |
<p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p |
би помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора... |
једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле... |
лату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели |
ије чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцни |
та и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер |
оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту ш |
оследње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} |
.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац |
е прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да |
ред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и стр |
да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи.</p> <p>Сањала је она: као д |
ишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик....< |
ј страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа н |
>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, <pb n="142" /> к |
је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је пог |
ао пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас |
орео пањ!{S} С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} |
врну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и разви |
е такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У |
ородица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, оп |
е на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог така |
це врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> |
.{S} За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у |
да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу мог |
орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју ба |
граду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Ос |
кад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње.{S} Ко год од |
меру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „А |
бирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Исто так |
илојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко |
им јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислит |
S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{S} Бесни Турци ево већ |
надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био је то човек смеран |
урци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је |
чни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дуварове понамештани су били |
лико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побег |
кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више ни |
уће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У заче |
оту прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође.{S} Од прилике, из средине Бањске К |
скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен.{S} На много ме |
оди младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Мла |
Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>М |
буку свога оца..{S} Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинит |
војке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} |
нац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова |
д тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана |
и без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спој |
тио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад |
еранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она је била Српкиња, |
џани.{S} Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако |
оље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлач |
да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе |
и у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто т |
нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице |
>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио |
пазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бит |
буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи |
тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела.{S} И Злата беше поран |
из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад |
дну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> <p>У тај |
поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав |
мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су |
чици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и с |
кону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учи |
и и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у с |
змишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отиш |
чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз |
случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се ка |
на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску д |
ик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело. |
ош спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непр |
ту беше један петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари |
ко.</p> <p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле |
правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен.{S} Тек из ретка видели би о |
шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="14 |
својим друштвом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму зам |
друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су с |
окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну о |
лату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце |
} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута.{S} С |
ије умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима |
е остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега до |
с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим |
како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Д |
едаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у нап |
ак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је н |
у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, о |
у ропство: и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину |
руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те |
намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и зл |
беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела |
ницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, н |
отуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало по |
ко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима |
ци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња од |
оја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили....{S} И још |
дна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад ко |
еоград, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другар |
ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не |
— али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, |
одаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав |
оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској |
ио се у оно доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније н |
крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом |
и младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању м |
уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу пор |
је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи |
омучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти са |
ш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да |
илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбул |
а око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе |
товану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баштован до |
лу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима вис |
ела пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је по |
де, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад пр |
роје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну |
а веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува <pb |
своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреш |
н би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погле |
зе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са |
веза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече |
— дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а |
</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново о |
узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже |
лество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше п |
та реч рекне, онда се зна ко је то.{S} Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског |
озгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у о |
Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која |
ајзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је с |
ори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Ра |
човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно м |
ила: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У последње време про |
па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, |
јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, с |
му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на |
.{S} Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијам |
</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад |
поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <div type="c |
на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и |
Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево т |
аво, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног |
братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући |
— беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама |
ећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душо |
ан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се ко |
.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво ур |
; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један другог запиткивале:{S} Отк |
ницу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста |
аших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици |
е брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љу |
м рукама....{S} Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не |
неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба д |
...“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о сваче |
зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна друг |
ље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској ка |
<pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију |
опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри не |
мшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капиј |
ачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвор |
ропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За |
страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Ст |
ицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање....{S} |
<p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству.{S} Туговала је Џемиле, ал |
и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску ми |
ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, ж |
ало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једног <pb n="171" /> од оних рабаџија |
искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати ст |
S} И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству |
<p>Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата.{S} Све што је окру |
ви ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S |
оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заис |
спиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> <p>Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, пр |
аћу те.“</p> <p>Станко се одмах врати у конак.{S} Беше се ухватио први сутон.{S} Он полагано уђ |
забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо зва |
траја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије исп |
прут.</p> <p>Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена висок |
Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог.{S} Она је то и желела.{S} За |
, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок |
Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су |
е подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку.{S} Стара Дурџана трчала је по трему као суманут |
о начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: |
то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане |
ом, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, |
о је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону |
ара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем ј |
тишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злата.{S} Било је пос |
сти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице п |
погледа у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће пол |
дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избав |
ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спрем |
да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S |
и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народност |
ара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српк |
падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше |
један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Је |
ко год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула ш |
S} То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића....{S} Тако је он причао тадашњим |
да од једном два посла сврши.</p> <p>У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која |
ева и весели, а ћочеци играју.</p> <p>У конаку беху остале — само Дурџана и Злата.{S} Ово беше |
и одседе пред својим конаком.{S} Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају р |
каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Мног |
то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од св |
рчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече ник |
а се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак кор |
ерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, ово |
>„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шчепа |
ом понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога џел |
нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња н |
сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог ко |
ика, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове |
рчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага |
ахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више затурили траг, они ј |
им козама и овцама?{S} Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“</p> < |
речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за |
> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, н |
ле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — река |
Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механ |
из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у ант |
лојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Како те село снашло!{S |
ање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршно |
и пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> |
> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима |
ту је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једно |
ајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и о |
е; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су |
е Турци приближише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се |
а се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише.</p> <p>Са Злате скидоше онај фермен и |
м тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{S} Престрављени |
као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га ста |
ни за јасле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи |
а ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде? |
ављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Сам |
ок би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу.{ |
ке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира јед |
нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турц |
шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да п |
лати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног |
у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була <pb |
абаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупи |
аздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укоп |
сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замоту |
{S} За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и |
млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном рук |
сти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком.</p> <p>Румен источна, преходница зоре, беше се |
ли Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 |
мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима...{S} Он се све |
су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут је Зла |
на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће |
путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила.{S} А имала <pb n="81" /> ј |
да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим |
воје.{S} Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: |
ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, п |
шид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Злат |
ан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то же |
сила.{S} А имала <pb n="81" /> је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{ |
ад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, |
гоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...< |
живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле |
адио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До тог времена, свакад ј |
зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала |
а и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на др |
а Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто |
.</p> <pb n="27" /> <p>Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори ј |
ајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену |
ти у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа д |
у.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начи |
и је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А |
запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје |
едра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је так |
веде у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука.{S} За тим јој оплету шивета, обуку |
слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама |
руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" |
Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачар |
ок он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити |
уге; били су арови за коње, и кошара за краве.{S} Позади био је харем, где су живеле само жене. |
на зиратне земље <pb n="162" /> и једну кравицу.{S} Они су се слагали, трудили, радили, па и за |
већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско |
поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку |
ам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за тро |
им да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само један бешлук.{S} |
е је живела ова стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — |
оба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ Пос |
човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, д |
ш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тра |
ше једна тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту д |
чић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада л |
ова беху понамештане јасле.{S} У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у друг |
Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S} Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене |
. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПА КРАЉ.{S}-СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p> |
танио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат |
pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука |
ђани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука |
ву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна |
аштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </div> <div type="chapter |
о; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му |
аљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује |
их догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код |
да ћути, — и она ућута....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} |
тај посао што пре изврши.</p> <p>После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна |
Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв |
hi>.{S} Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина.</p> <p>Колико сам овим спојим скромним рад |
>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> < |
: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, |
Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та је крв в |
ти“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњи |
е рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ен |
е катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, о |
а гонила је овога зликовца....{S} Та је крв вапила пред престолом правде Божје....{S} Правда Бо |
притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — д |
ључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим |
сецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв....{S} Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мор |
а није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим |
не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „ |
жмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен! |
вака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџи |
ао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у |
ј је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S |
огледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, |
е јабуке.</p> <p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Дел |
азе.{S} Том приликом још се боље видеше крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је |
као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, чим се диг |
Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске.{S} Био је у дубокој старости, |
, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти ма |
гледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и |
на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће брисао |
в на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете |
{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућуташе....{ |
а, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, |
иковче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у грочанском атару.{S} Ова је шу |
гатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш |
} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа... |
јећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашл |
азе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на че |
{S} Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то ник |
овце и козе.{S} Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним |
"7" /> <head>I </head> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Бук |
на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин.{S} То је |
S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: |
ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија |
кне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, шт |
, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="subSection |
образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве. |
м.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја |
ка од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер |
то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче |
} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само т |
шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богати |
е, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турц |
ена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су |
кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у оној шуми између Гр |
ј добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва м |
<p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекав |
утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама.</p> < |
мне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџи |
грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведо |
равдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни |
ли она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био |
рачак спустио.{S} Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица |
есивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, ко |
рну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> <p>Још добре три четврти сахата имао |
<p>Злата оде с рабаџијом....{S} Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, |
и су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до две стотине корака бе |
раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница.{S} У завежљају беше само ј |
..{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница.</p |
еђу Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> |
Рашид-Беговића.{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали д |
и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим |
и од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последњ |
могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу |
ти....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор... |
њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети он |
стао од својих другова.{S} Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што |
те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу т |
свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је Злату: |
редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле |
на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било |
све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова сток |
капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на по |
ши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, |
облаци дима пробијали су <pb n="146" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров |
а обично спавала, и горко зајеца....{S} Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду....{S} И Дурџ |
ног прозора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата пре |
ином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остал |
е Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њи |
на је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дођ |
ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно раз |
на приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку баште угледа Станка; од |
памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти пр |
.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива |
I.</head> <p>Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S |
нала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела... |
ара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, |
м тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не |
а приђе <pb n="101" /> прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто по |
вела.{S} И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се |
слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један т |
рко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-дов |
ској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Види |
“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежи |
крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље.</p> |
бере: одакле су били они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробил |
еоград, он се сав стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо до |
....{S} Он се сав стресе и пребледе као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер |
хније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве про |
проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити.</p> |
о и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је |
, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} |
и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да завиримо у |
ји се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медвед |
у: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата х |
ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори |
же мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора....</p> <p>Да зав |
рби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа |
мом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио се да у свом |
и....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он |
мам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p> |
и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слобо |
е и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то опазила, |
еизу, који вођаше сексану.{S} Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло |
асака, смокава, па чак и брекиња.{S} Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапак |
вачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном роп |
бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко |
се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он у |
} Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се |
њему говорило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отр |
дама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила д |
несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом рече: |
осила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода з |
е јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Злати |
...{S} Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша...{S} Злата је б |
вино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадн |
или су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза |
S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад |
з <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спреми и сутрадан пре зоре |
ј врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, п |
дитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном ст |
љао, шта да ради и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да |
ја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она пр |
срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“</p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа ни |
плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико ку |
свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка.{S} Тако и буде.{S} Њих се двоје узму |
рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, |
Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадиј |
очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Једног дана беше отишао с |
Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тр |
а вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла је!“ Чак стрча у |
сно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се чисто трже, кад |
рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова |
>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећ |
озору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела....</p> <p>Кад Дурџана |
Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад |
Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше невер |
куд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па оног |
створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... </p> <quote> <l>„Србин роди, |
ку Рашид-Беговића.{S} Она је побегла, а куда?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија г |
а погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пр |
, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је св |
} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и треклети Тур |
учицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просул |
и и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда.. |
тебе срећном учинити....“</p> <p>Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само он |
снажно руке држале су је чврсто.</p> <p>Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Ту |
ке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} |
говића.{S} Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефери |
церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ови |
Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лу |
.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, д |
<p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће |
ам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb |
није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и |
а хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута.{S} Била је обувена у опа |
ете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вај |
равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у |
њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној р |
p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме живо |
народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао |
онамо по оној равнини?{S} Какве су оно куле?“</p> <p>Он јој каза да су оно села, а оне куле — |
не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S |
шти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" /> Чим избије |
за шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркта....{S} И С |
вели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о |
.“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>По |
е, ово рече:</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми |
мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пр |
да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Б |
штених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здр |
ој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и по |
е заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме |
тва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја |
зили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су свакад уза се по 30—4 |
о, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки |
осла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и са |
њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{ |
оста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа к |
ућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} К |
?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се ту |
поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Нов |
; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађ |
у, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му |
ту није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу н |
о имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега |
лена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђ |
ићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом.{S} У зиду је био мали к |
својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породично |
е, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру |
ала.{S} Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису де |
да Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Ни |
у краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, |
урке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред |
{S} Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, |
овој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са |
к трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, |
ана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по ва |
из <gap unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, |
е предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је па |
јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак не |
се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи |
амо један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обад |
нас је управо једанаести дан како си од куће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учин |
није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ћ |
војом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме |
ти.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну |
а бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање.{S} Имао је доста |
те.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље....</p> <p>По што |
т сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз јед |
, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва око |
Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој |
еше прострт губер — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлиц |
Турци обично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој |
/> <p>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше м |
ву сваког Србина и Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе |
тао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је зас |
питала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најз |
мо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена обично су биле бондручаре.{S} Подељене |
је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{S} Свака донесе по једну пару |
пију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи |
ак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. |
млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она сума новаца |
ући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно... |
, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, и |
дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћ |
2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здр |
; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> |
е, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен.{S} |
?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу |
Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно |
кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред к |
рак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто |
на тронога столичица.{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торб |
у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало |
илично задржа.{S} Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто |
као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је тешила над |
ала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољст |
на беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман |
а своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Г |
никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, |
е дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је |
} Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> |
скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узв |
ен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио. |
са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за |
Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је |
оба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, |
, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује.{S} Она га пољуби |
диле се опрости с Дурџаном и оде својој кући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, д |
е низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је мога |
била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с п |
о се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и |
у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети свој |
ву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио |
ак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у |
зио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци.{S} |
о први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, се |
ти уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он |
у.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату....</p> </div> <div type="chap |
и дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп ј |
p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси |
га оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ!{S} |
„крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није н |
Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; |
љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина бе |
крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу....</p> <p>К |
ем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ </p> |
ити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати.</p> <p |
сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад |
ла, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у |
овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и |
оју одају да и он спава.{S} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи ниј |
је поштен човек и имућан.{S} Имао је у кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала |
је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло.{S} Дотле су га деца и којекако мог |
ека....{S} Он је имао свачега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, |
доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини |
дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један |
а која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; |
зели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље <pb n="162" /> |
ог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два чивт |
} Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим |
њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће |
о се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара же |
бразе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико су |
реноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што |
ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакв |
али је у великој тузи — за родитељима и кућом.{S} Друга опет казала је: да ће се Злата избавити |
ајмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да |
, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном |
ад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну.</p> <p> |
ично су имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући |
ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путни |
жић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила.</p> <p>Врачаре су јој р |
} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекива |
ној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвоп |
доноси.</p> <pb n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхић |
ије мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: |
уж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет |
, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, |
своју робињицу Злату. </p> <p>Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити |
јој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и |
ао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се |
омоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу.</p> |
аче од прозора....</p> <p>Да завиримо у кућу Рашид-Беговића.</p> <p>Турске куће тог времена оби |
ругом женскињо — харем.{S} При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се |
а један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником |
р, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу |
висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа.{S} Као хтео би да похит |
амачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу....</p> <p>Кад уђоше у варошицу X, раба |
тра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења |
и није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за св |
Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозори |
пазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво с |
S} Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се о |
се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас и |
....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти |
а је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата ч |
иле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату.{S} У једном боју, кад ј |
али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу З |
скелет.{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи |
шла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту |
е руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде и да се прек |
тови.{S} Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платне |
и призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарај |
је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити....</p> <p>Уз пут, где год је кога сре |
а, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је пробавио на |
дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем |
е ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија |
крај од каница.</p> <pb n="53" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави |
ру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у |
а да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ |
е, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну |
/p> <p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да |
пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим |
црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} |
то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{S} Ком |
рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи |
јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа одм |
им и он уђе у комшијску башту.{S} И још лакше притвори капију.{S} За тим узе Злату за руку, па |
<p>Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности.{S} Уз пут |
цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била |
добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених папр |
рни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милој |
!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану. |
из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети |
лактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он |
је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи нек |
дубине груди....</p> <p>Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца..{S} Ал |
нање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако |
еханџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда |
{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме |
ласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у |
Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она с |
спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један па |
ао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одго |
до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток бу |
агрдан, Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" / |
у данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријев |
тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Беогр |
н пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном проп |
екај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стран |
вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га пот |
т, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, |
ити.</p> <p>У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, |
се претварао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; не |
а у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певај |
свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невес |
трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напре |
во сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата приђе прозору, и угледа |
рган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и |
, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</p> <p>И ако је Злата била уплашена, и |
није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година. |
..“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани.{S} Само једн |
вда Божја <pb n="144" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не |
ла....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто зави |
рњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb n="111" /> саже се, отвори један долап, и ту |
му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, |
штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи п |
живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од п |
аше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво прасе.{S} Све је ово било јасан |
жеге.{S} Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поре |
74" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{ |
{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад о |
Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као пра |
им орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану.. |
аја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по |
Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Та |
ган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и |
где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава.{S} И као срдито запита стару булу: „За шт |
еху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе |
це беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко |
да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе |
е ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих те |
а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“</p> <pb n="66" /> |
слабог стања.{S} Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље.{S} Имао је два |
ве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отима |
доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег |
а је то говорила?{S} Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“</p> <p>Баштован |
рскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} |
се двоје узму.{S} Срећно су поживели и леп пород изродили.{S} Које имање родитеља девојчини, к |
ље је било бурно.{S} Дан је био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на је |
..</p> <p>— Ту близу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо в |
леда у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и |
, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло л |
" /> па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећ |
за удају.{S} Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{ |
а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео.{S} Стари Рашид-Беговић загледну је још |
овек јабанац, из бела свота....{S} Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети! |
последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест т |
ви поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке.{S} Имали су две ћерке посопкиње, који |
ква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним к |
т турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} Бог свети зна!... |
нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p> |
.{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлу |
олан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бега |
кше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађ |
ево их!...“</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Мих |
равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У к |
и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загле |
<p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село |
очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачуна |
кћер!</p> <p>Злата јо ћутала....</p> <p>Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде |
изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су |
осопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и |
ло удешено, да је Злата изгледала права лепотица. </p> <p>Поред лепоте Злата беше обдарена и ос |
рна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим с |
дарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} О |
Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени |
p unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утира |
орише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи које изусти беху: <hi>Прокл |
о кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на пу |
убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу |
ши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође св |
је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој |
еговој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела....{S} До |
шид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Бе |
или?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је ме |
унав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“</p |
тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је |
пре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи н |
днео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота...{S} Злата је непомично у к |
иког ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{S} У Шупељаку (данашњ |
врдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква зароб |
е на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад се путници већ примако |
ек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ст |
Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је хркала....{S} Још једном <!-- |
ој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Бегра |
било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицо |
на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исп |
ав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и бул |
воме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није |
о на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату.{S} Још га је |
пак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, |
о с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме |
а турских прошевина и свадаба....{S} Да ли су Турци од <pb n="100" /> Срба те обичаје попримали |
а, па би тек опет запитала Злату:{S} Да ли памти од које је куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, к |
и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </d |
!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не ту |
те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још |
илојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јеса |
иво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах |
ише од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Баб |
тајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети с |
тку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се |
је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је |
сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту |
често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p> |
како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, |
буђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Т |
срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико м |
у путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли ни |
S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шт |
обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, |
део или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ра |
Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа?{S} Злата је лешкарила и претварала се |
ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} Такав ти је к смет....{S} Грес |
онаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се з |
Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о |
рошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак д |
х ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале н |
чи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро |
ека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима |
и, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре?{S} Злата је испресецаним и |
ким језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и б |
ла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да |
p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао |
ахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником?{ |
м!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — |
помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Рашид-Бег добро пром |
нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нис |
{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милој |
јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не зна |
а и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p> |
!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном |
врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети.{S} А највише |
тиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, |
о добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам глада |
се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој |
ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа ни |
е се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="51" /> <p>Стара була одговори |
тара була дигла, питала је Злату:{S} Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} |
Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: |
е ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала?{S} За тим се окрете и добро је погледа, |
а тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} |
а ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може поне |
..{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим |
Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у |
, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прош |
пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово н |
} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: |
то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не |
Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Мило |
кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће.</p> <p |
ла: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на |
механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; п |
та се оно бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле ш |
да могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, |
сам жедан.... пио бих воде....{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла м |
бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!.. |
ни ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је |
дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да |
хану.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, |
ро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да ниса |
дравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, |
на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори |
ке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?... |
ли је то трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад н |
ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се колима крене |
а ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке |
, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћ |
о по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му |
е, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену |
граду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно по |
амолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет |
зујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће ј |
даље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилус |
изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским |
мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којим |
села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште.</p> <p>Пут од Соко-Бање прек |
о једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За т |
иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се |
иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини ј |
њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и беоца беху потавнила....{S} Те та |
у тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто моли |
говорим.{S} Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и |
ну....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с ист |
ан.{S} Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју.</p> < |
вана.{S} Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у |
ти....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као |
џија чарну ватру, пламен букну и обасја лица.{S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S |
ао трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као |
беше то узор девојчица.{S} Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђео |
имали две авлије и две куће:{S} Кућу с лица која се звала „дишерлук“.{S} У тој су кући Турци п |
к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним пр |
огурила, да је изгледала као гудало.{S} Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху |
различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не |
повисоког раста.{S} Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне оч |
же, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се он умивао, остале су се рабаџије св |
е истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се ра |
погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек ни |
<p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ран |
очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чо |
млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усп |
раклеишу и златним прашком поспу.{S} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка л |
мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обо |
дима вили су се по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</ |
е у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и к |
аја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавиц |
ј шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S |
егне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време ш |
} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена ид |
ти сахат откуцне.</p> <p>Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека та |
она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> |
ад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у ко |
у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде.</p> </div> <di |
а и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика.{S} У другом крају куће в |
и, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>Кад је Злата оно јутро уст |
весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Б |
о се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова.{S} Један буљук био |
и после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо р |
: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога....</p> <milest |
ај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџиј |
дић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче |
адић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за |
Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга....{S} Старац заповеди |
Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне |
шао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на про |
пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на јед |
у у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше и |
у је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој к |
овић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то време ишао је |
ао, да је то грехота.{S} Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећај |
ве матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали |
еле.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кући певао је ве |
иховој старости.{S} Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога |
д није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га запита: „А кад сте |
овољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све |
ир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет тиштао ње |
по богаству се рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} |
е меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се.</p> <p>Кад је свршен велики и м |
И започе овако: „Брате и хришћанине!{S} Људи смо па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души |
месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се |
а у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од проз |
еби друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „О |
и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорил |
Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није н |
> <p>Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у |
ене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у глав |
} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном мес |
тини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је м |
ама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити |
} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S |
механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падал |
у прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот.{S} Ист |
варошицом, већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу |
ио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи |
ет, приђу ближе, и виде да је то костур људски.{S} По дугачкој коси познаду, да је то женски ст |
старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао |
угом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко |
у Дурџане и баштована: </p> <p>Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере |
кућа празна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове м |
лепа препелица!“</p> <p>Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омр |
а да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком |
Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и |
Алексинац, врло је живописан.{S} Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, |
— оно што се зове допадљивост.{S} Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и с |
није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претр |
ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Д |
турчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је башто |
у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога дру |
ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало с |
а се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше вечерао, па седи, п |
, код оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зелен |
му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! |
запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце о |
и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом |
прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела!{S} Лел |
страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада |
опот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај не |
</p> <pb n="26" /> <p>— Јест, заробили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су |
, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми за |
> <pb n="165" /> <p>Деца су своју добру мајку достојно оплакала.{S} Од дана њене смрти чињаше и |
ме оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две |
знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и |
у тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — |
алко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао |
е избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се |
јну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле |
Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко |
да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ћ |
ему <pb n="166" /> добро, а остали свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек |
дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па ма |
о неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....< |
и речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде |
Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик |
ажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи. |
S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и дон |
(обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} |
ури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак нек |
а да хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази |
не за се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младоже |
н пут се од западне стране подиже један мали облачак.{S} Тај облачак поступно је растао и све н |
а сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу.{S} У |
грађена високим зидом.{S} У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју |
д родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). < |
потурчити, урочили час, кад ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прош |
ала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварс |
д угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село?</p> < |
>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу т |
се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на пам |
и знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и |
своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму.{S} Тумарну овамо о |
ак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом |
о име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на |
аљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако:</p> <p>— Је |
угог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леж |
ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и да |
е врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак |
знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући.</p> <p |
аније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто |
.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang |
им заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби.{S} Дурџана <pb n="74" / |
<p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави |
бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И ч |
уге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гор |
обићеш и добар бакшиш“.</p> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, |
.</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумиц |
а макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: </p> <p>„Ја ћу да те |
нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“</p> <pb n="113" /> <p>Овим одговором |
е заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не г |
head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обре |
...{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени |
лико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, ш |
а...</p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу |
анко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива |
иђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време би |
онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ни |
су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београ |
ила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Ст |
еоско одело и обује опанке.{S} Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешља |
блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах |
а сна, и дрктала је као прут.{S} Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ов |
И Дурџана је плакала....</p> <p>Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, |
има дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао.{S} Полагано отвори врата, и уђе у ћ |
виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде |
Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи |
каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи:</p> <p |
цке....</p> <pb n="156" /> <p>По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} |
"123" /> <head>XIX.</head> <p>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} |
стојик....</p> <p>Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, |
....{S} Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав |
м гласом....</p> <p>Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуг |
>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: |
лату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим све по реду исприча својој же |
ила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој |
у.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, |
моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа. |
вак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости.{S} Он је ћут |
се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се |
у ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај |
/> <p>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, изва |
Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму.{S} Кад се |
даде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли ј |
: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, а |
она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи:</p> <p>„Довече, кад се смркне, |
оложи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати.{S} Ту се одмарао чак до заранака, и тек |
ајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој одговорити:</p> <pb n="102" /> < |
еја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете....</p> <p>И ако беше уморан овај други рабаџ |
ло поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јед |
спод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулд |
и могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти тор |
беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда |
н овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, |
и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства.</p> </div> </div |
аки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преоб |
ати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, с |
; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску |
" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то |
ућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети сво |
ут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове.{S} Дође слушкиња, и Дур |
у да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем к |
/> <pb n="73" /> <p>Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове.{S} Јави се слуга... |
и и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али |
ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана |
{S} Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа... |
е би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико то |
пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була пр |
вори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи в |
ма пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда по |
е већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је |
Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура н |
Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зрац |
ошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капи |
та је још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви ч |
Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> го |
} У ту шуму стигао <pb n="58" /> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек |
на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је с |
тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве.</p> <p> |
} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се |
још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, к |
ије ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога не |
p unit="graphic" /><pb n="169" /> куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја ки |
окле ћу вас, штенад једну, хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести! |
се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче.</p> <p>У Рашид-Бе |
да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су великодушни прем |
турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непр |
огодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав зна |
трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе.{S} Опет се прибра, |
Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара бил |
аман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи ка |
подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати.{S} У о |
донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела.</p> <pb n="27" /> <p>Старица с |
<p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бриз |
поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара <pb n="61" /> запитати: „За име Бога, човече, где |
лаве....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. |
/p> <p>У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, бли |
а је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чу |
није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи |
м одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на |
ead> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је оби |
stone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им |
ју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да |
....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} П |
и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три кр |
е.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ |
да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што |
човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да |
е, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара |
гу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој ш |
ешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; сво |
пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код |
изнесе јадну зелену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са |
м описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и жа |
з далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му |
уку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имали су само |
кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им |
чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и опл |
.{S} Његов долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога |
по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осв |
оват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурила, |
знемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, |
нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p |
<pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет з |
ређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнут |
S} За тим подиже мало главу и погледа у Мару.{S} Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казат |
добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није виш |
гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече се |
еца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме |
запомагање.{S} Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом је |
љима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље....</p |
ицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бо |
е Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко.. |
трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При р |
је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери.{S} А одакле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд |
е у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каж |
мшилуку....</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела |
ео је Злату као очи у глави.{S} Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види |
а младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече |
а није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, |
ркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи...{S} Једина беше Дурџана с којом се Злата н |
, — бризну у плач и закука из гласа.{S} Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине! |
тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупиш |
те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да с |
</p> <p>Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином с |
није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све сврш |
="179" /> и код Станка...{S} Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски бла |
жица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, |
S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} |
родитељима одвести и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њ |
а кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановим |
де Злату и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: |
тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута...< |
је и у чело пољуби.{S} Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња |
земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{ |
... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и |
најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џемиле.{S} Дурџана даде знак Злати, да ћу |
p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по варошици сваш |
урџана задркта....{S} И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није... |
аше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање. |
b n="170" /> умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p> |
е домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, ниј |
здижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коња |
тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и |
обом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да м |
зана била, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и ви |
рџана обеси је о врат њен.</p> <p>У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> |
{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S} Злата одскочи од прозора.{S} |
„Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко |
били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће му |
му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини м |
!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он викну: „Зла |
е беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му |
еко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа |
м <pb n="175" /> чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!. |
ње упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала беле |
Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чоб |
„Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају.{S |
рану; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак |
во злато!{S} Ту <pb n="135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде изброј |
и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били тав |
....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али с |
сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p>Читаво пре по дне лу |
чицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну руком да се сви уклоне.{S} Домаћи се уклонише, ос |
в минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју т |
.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори... |
аптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{S} Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! т |
трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија. |
ди који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и |
прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над в |
по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том приликом јо |
још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше вре |
м гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа д |
жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сретне.... да је видим?...</p> <p>Још једном Мара за |
страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Дурџана јој р |
<p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд од |
сам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће ко |
ком, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџ |
орити:</p> <pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да нико |
их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако ћу....“</p> <p>Сунце се беше |
" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати с |
си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор.{S} И ак |
си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову д |
с Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше |
ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју |
е Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} |
бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи! |
шетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!...{S} Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше |
викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у проз |
ји: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“</p> <p>Станко |
м?{S} Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у пла |
сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах пробуди се Дурџана.{S |
јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко |
и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики |
и остале комшије једно заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да буде |
шко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула |
држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није з |
ви?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на јед |
помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још једном закле башто |
оме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало поћута, па ће рећи |
Српкиња одвели и потурчили....{S} И још ме Бог трпи!...“</p> <p>При речи „потурчили“, Мара се т |
> <p>Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине?{S} Да |
зи....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још |
араманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, и |
{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“</p> |
S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана.{S} См |
ате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и св |
колико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде. |
/> одговарали како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу |
и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овд |
кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он поз |
, што је он све плаћао сувим златом.{S} Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему.{S} |
кореваше друштво што га је оставило.{S} Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у |
пуше, пију кафу, шербет и лимунаду.{S} Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају |
чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је треб |
запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевај |
хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што с |
, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Т |
у.{S} Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка. |
даше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима ње |
им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доск |
{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и п |
и се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узр |
ала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису разд |
а бројала је и стара Дурџана....</p> <p>Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва т |
оћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше |
а се та њена машта и оствари....</p> <p>Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети са |
њиме често здрпила и поџавељала.</p> <p>Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошу |
азнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Једи |
овор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и |
е хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџани |
тине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за |
егу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <p |
идовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом |
адиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ |
ељи су њу већ прегорели....{S} Ко ће од мене потражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијај |
ове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи? |
хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она п |
ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исп |
е је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Зл |
улу:</p> <p>„Збиља, тетка, што они држе мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем? |
је гроб, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S |
...{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач....</p> <p>Дуго, дуг |
и, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много |
, „Вала ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Зл |
алим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Ма |
жам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако |
ађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и пос |
ма је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути |
обра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја сам се ужелела својих родитељ |
јко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{ |
бу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} Мени је овде тешко.{S} Ја |
ад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти |
само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи!{S} Док је пара биће и прија |
шчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и сре |
“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Зла |
{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, |
вај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па |
терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</ |
че сира, сланине, ја сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би |
цу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} |
То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по јед |
д оваца готово одрасли.</p> <p>Беше мај месец 179.... године.{S} Шуме се беху заоделе зеленилом |
а тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је доживела |
} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред куће, под |
а три пут прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.< |
д некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код свој |
ја све то видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} |
C1.5"> <head>V.</head> <p>Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише.{S |
ла.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу м |
ead> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бив |
</p> <p>Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата гла |
p> <p>У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запи |
а по малко и трговином.{S} Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта |
августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше |
стига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа.{S} За све т |
b n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну свој |
ким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у |
време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, бо |
читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били.{S} Тек трећи дан кад су се прибли |
у се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два |
облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа |
фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене.</p> <p>Овако обучена З |
нца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и тро |
а, Гроцке, па у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је пу |
— све то у тренутку ока прохуја....{S} Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави с |
а рабаџије пођу у четвртак у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај ви |
n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја л |
образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног |
анко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Ова |
љеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео гов |
<p>Женидбу су обично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђал |
а анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говор |
о:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да че |
ђе у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!.. |
ут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“ |
иријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb n="124" /> ће Станко предати Злату.{S} С |
ед друге.{S} У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле |
жбе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Б |
ије умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда пут |
кињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она.{S} Само пази да човек буде сигуран |
, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да виде шта је |
устаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од ј |
3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и о |
ике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милој |
днако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин. |
а тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како ј |
} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за |
тише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој |
ехану.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко ј |
роцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је |
бе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n="59" /> Одмара |
У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана.{S} Буле пуше, пију ка |
ng="TR-Cyrl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажн |
дну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан |
.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу |
ахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га |
ево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево |
че дрвену кључаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај за |
де када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпа |
ише, оста сам болесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну |
је, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p>Он тихим гласом |
ет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао ст |
} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се с |
опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој меств |
1" /> саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај.</p> <p>Чим је стара була из собе и |
жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Х |
ко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагњ |
и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и виде |
ћи и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет с |
е: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио |
е биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се |
ке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене |
ле волови и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци д |
ограда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчан |
узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се п |
кве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже |
олико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-тур |
ници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише |
онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњи |
ај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз та |
егао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Ш |
У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали....</p> <pb n="42" /> |
ни сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше |
сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У |
е, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше <gap unit="graphic" /><pb n=" |
Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко ј |
ињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га ј |
еше већ превалило по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Беог |
оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту |
</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео?{S} О |
лојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо нап |
се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим се као иза сна т |
евалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту десили, често би опази |
ше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником |
екивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, |
па у свима знатнијим кућама турским.{S} Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отид |
а повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што |
адан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим |
па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p |
о је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов д |
</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим с |
њу као тицу у кавезу....</p> <p>Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мал |
е Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....</p> <p |
ем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче |
, и поче авољити.</p> <p>У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Ми |
рочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кра |
а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у м |
ату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном с |
?{S} Једини Вог зна.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у ње |
тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за к |
{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и и |
путници падали....</p> <pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „ |
завежљај са сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за |
тешки уздах, а за тим јецање....</p> <p>Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашт |
љио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко |
>И ту зајеца и загуши се плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше |
дмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се |
ло по дне кад је дошао у механу.</p> <p>Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Ми |
и није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка |
механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде п |
да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад за |
д беше ту код мене.... куд оде?“</p> <p>Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нем |
, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста на |
еш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио једини |
3" /> <p>— Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, а |
проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро |
тресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди |
остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо |
почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се ва |
Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у |
ући.</p> <p>Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси.</p> <pb |
је од старе буле дознала. </p> <p>Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Ме |
о је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној.</p> <p>По што су посркале горку кафу, Ади |
n="52" /> <p>Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Ха |
ојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио.</p> |
ут, па уми и лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну п |
еч, беше превалило по дне.{S} Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? </p> <pb n=" |
навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. </p> <p>Тада ће рећи ме |
о је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео |
уће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате!{S} |
, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати |
вцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашов |
и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити |
у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“</p> <p>Испресецаним и пот |
ћи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети....</p> <p>Станко га |
Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наш |
> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу против |
дини мелем рањеном срцу родитељском.{S} Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба по |
тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшн |
, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који из |
штен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све ред |
то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварит |
етим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што |
е ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било... |
си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се |
ико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ј |
ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“ |
одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи о |
а не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, да ћу те за |
товану: </p> <p>„Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш у |
гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још ч |
све видела кроз решетку....{S} Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изн |
обри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута |
нила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>П |
сило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла виде |
ојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то ш |
м јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде |
иховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у С |
у ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџ |
погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми |
, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, |
ји:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема. |
хранити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле |
мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам |
вести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити...{S} Баш, тако |
лах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка в |
ар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива. |
аших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо |
ара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва |
амо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте.</p> <p>Злата угледа и Фрушку Го |
род живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два п |
рече: „Браћо, хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног гр |
иља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она |
и коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? р |
дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бр |
лим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“</p> <p>Баштован опет мал |
еш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврду веру?“</p> <p>Баштован мало поћута, па ће јој |
тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно |
па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па иде |
зујући руком: „Погледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледа |
з трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И да је бар какве |
Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла |
, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} По |
чи које се једва чуше: „Воде!...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Сто |
м на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти с |
есам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n="43" /> да је тај |
г посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми |
е нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шта се ради и спрема, |
, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је зате |
путовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и же |
дан леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођ |
а тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их з |
дио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама дв |
ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младо |
ме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p> <p>Дурџана мало |
оји је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претво |
сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече?</p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вич |
а те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му |
ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити |
вечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне раб |
пере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да што год по |
не!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наје |
.“</p> <p>— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — бра |
> <p>Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заро |
и ме самог, побегли од мене!...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче |
игла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у |
г оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџ |
, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али |
ав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе стајаше му к |
ра које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше.{S} Им |
/> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе |
а нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала....{S} А овако — |
е говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Мило |
} Мара подиже <pb n="60" /> очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p |
е, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мико угледа родитеље |
да Дурџана!{S} Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“</p> <p>Кад Злата чу ове речи, она се баци |
видим?...</p> <p>Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном |
све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Мил |
није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докле је год чича Раде говорио, он је држао |
дског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне |
ја се за тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Под |
рашњости.{S} Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да |
ш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто |
n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: |
ехана.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је |
ио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучи |
<pb n="42" /> <p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли |
авној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и |
бро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му п |
> <p>Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се поме |
head> <p>Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој к |
лаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрем |
а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за с |
где га је и оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p |
у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} |
ију њену руку.</p> <p>Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи.{S} Од деце имал |
а.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата. |
.“</p> <p>Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није уме |
поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Б |
, избави ме!“ Све јо било узалуд....{S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обаз |
а Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек |
аће Милојка: одакле је и куд путује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Б |
да ли су какву девојку собом водили.{S} Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, а |
У завежљају беше само један бешлук.{S} Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега |
олико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд пу |
аложи, онда ће чича Раде рећи:</p> <p>— Милојко, и ти, Маро, и остала браћо!{S} Ми већ од Косов |
чу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је г |
му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да прен |
ја.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} И слуга механџијски |
као заклан.{S} Беше превалило по дне, а Милојко још спава.{S} Механџија и остали који су се ту |
лико....“</p> <p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам |
кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и |
ала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је у |
шао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко <pb n="41" /> једе, њему би тешко, и понуди Мил |
прости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадам |
оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и преблед |
</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовање |
ли су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих к |
Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава срем |
из Београда у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се |
.{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешт |
указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Миха |
ог да!...</p> <p>У прве петле стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита |
а.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопи |
јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да |
џије, где и ја падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те вели |
само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао |
— Хоћу, рече Злата....{S} Оцу ми је име Милојко, а матери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му |
и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на ком |
ебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Мило |
.</p> <pb n="29" /> <p>Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом к |
му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
у...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, п |
ad> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ |
18935_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених рук |
се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасни |
ваца....{S} И боље....</p> <p>По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га |
а овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан |
је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, у |
и чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нит |
} Куку ојађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све |
лојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком |
село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло |
, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно ј |
ли, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући |
хани никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и меха |
зацену се од плача....</p> <p>И Мара и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Мил |
оворио.{S} У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из |
До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену |
се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: о |
ће.</p> <p>— Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света....{S} И |
а да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазн |
ар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није до |
Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Б |
Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="6 |
ако ти је име оцу и мајци?</p> <p>— Оцу Милојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ узд |
утујеш у Београд?“</p> <pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, |
, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да |
казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, |
мишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и |
тела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па п |
} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде. |
ује за што је потегао у Београд.</p> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добр |
радан испрати до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, о |
овори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је д |
е дигао и лебну фуруну потпалио.</p> <p>Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође |
лојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S |
донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комад |
ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па |
ја га запита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да |
амо је, где је, да је видим?!..“</p> <p>Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: |
а....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи |
истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли |
по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је добро одјутрило, онда ј |
раво кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће р |
запита: „Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи |
Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“</p> <p>„Ла |
p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор се водио о свачему: о Турц |
омуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му |
био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто |
, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замол |
вке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што б |
тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо |
ет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“</p> <p>Б |
а Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, ј |
речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим ку |
ти, брате!...“</p> <p>Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: |
чувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре |
шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ ј |
</p> <p>Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити |
ћа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.</p> <p>Врачара затресе г |
ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаес |
једна стара була, која је просила и од милостиње живела.{S} По причању то је била стара Дурџан |
м и вечном правдом његовом.</p> <p>„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} |
опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> исто као и у на |
ду, оде у своју одају.{S} Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше на |
изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} Зла |
свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци |
ло „Соломоново слово“.{S} У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци на |
тави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишљен....{S} Преко памети пређе му: |
му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се гл |
ро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ћ |
им загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају.{S} Откопча јелек, скиде с в |
умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој |
S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну |
комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, слога и љубав.{S} Једном речи: у овој скромној кућ |
срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богат |
{S} Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче |
имању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати |
а су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено место, где <pb |
устој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} Ако рабаџија пре до |
маку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну баш |
ртона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашниј |
лојко, а мајци Мара....{S} Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој с |
нче поживи.{S} Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очи |
људи.{S} Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година |
вим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Ж |
трче кући; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као |
pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач реч |
види своју Злату.</p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он |
се око њих догађа.{S} И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њив |
оћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био заспао.{S} Једну ручицу беше метнуо под о |
ара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да ј |
сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причи |
кад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је о |
, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и моз |
вог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца... |
p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем т |
Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу мака |
уду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам...</p> <p |
тари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С најве |
ало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је терет ти |
} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли |
ајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени |
враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Беогр |
ница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ли |
ше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин |
} Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" |
још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, д |
да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и дању м ноћу |
...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао сво |
Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћем |
n="90" /> <p>Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи.</ |
о остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је слушала, да се по |
ти Изединова, Џемиле....</p> <p>Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако л |
веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати |
{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се и |
ше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шт |
му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да |
и и предати.{S} У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обра |
о се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, |
/p> <p>Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју |
ио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим механџиј |
ти себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се само око Злате |
це више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је у ограшје, кад први зр |
гао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци и |
еда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде н |
а длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм как |
рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} |
али тако полагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би |
акле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилиц |
S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке. |
до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ |
срео је читав челеп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У ма |
цу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 годи |
е заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића |
обе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорг |
иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младоже |
а да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> мало обећа |
раду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда |
варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом каш |
у Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за мл |
младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S |
p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У |
ли, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача |
ца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз.{S} По турском |
n="51" /> <p>Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у ка |
лед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете З |
> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отварај!)“ Врата с |
и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; ли |
е зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замил |
новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле |
p> <p>Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио не |
и како су знали и умели.{S} Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажа |
о на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гост |
урџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени.{S} Је ли то истина?“</p> <pb n="5 |
више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред го |
жише чобанима, зауставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турск |
илен црвени кончић, па се после предају млади.</p> <p>Свекрва од своје стране такође је шиљала |
<p>У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови.{S} Сем тога обоје јој, се р |
чунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код вр |
пером је тешко описати....</p> <p>Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Доша |
она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили.{S} И ако је била турске вере |
ула била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је до |
у кола.{S} За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму но |
како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем с |
ца; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесел |
ош четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“.</p> <p>Ма да је овај посао био и су |
г ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а |
арог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се |
ланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њем |
о чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до |
и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата |
ега ићи.</p> <p>За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се заб |
бично уговарали родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега |
нак да је <pb n="99" /> мало обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више нова |
ет ћути, што је знак да је још мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу су |
з преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и то |
тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у |
, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће д |
развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена с |
ђен.{S} Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра.{S} Рођени брат, ако |
е). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он се шаље у но |
</p> <p>Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на коли |
ан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита |
новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и мла |
по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. </p> <p>У случају развода брака, она |
се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.< |
p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра дан, опет се ис |
илија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар |
после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже не |
обећао.{S} Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што |
мало.{S} Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{ |
олази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења |
ма, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз прегр |
Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} |
.{S} Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће.{S} Из куће до капије спреми се |
стима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да с |
чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавил |
ним грлом.{S} Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њо |
је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како |
} По лицу се праве различне шаре.{S} Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да мла |
Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опа |
ије био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту |
нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену |
ућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук- |
и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама.{S} Стара Џемиле, чим је дош |
и месеца мак’о сам се и до Шумадије.{S} Много сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурб |
пиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, с |
е у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће попада |
<p>„...{S} Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не б |
ше не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} А |
е застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отмем?{S} О |
м улицама.</p> <p>По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А мож |
ла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми |
опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!.. |
ко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили.</p> <p>Кад 1806 године био онај крвави |
обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и |
елико весеље.{S} Званица и гостију беше много.{S} Весеље је било бурно.{S} Дан је био ведар и л |
пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту је стао и стај |
каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др.</p> <p>Пред конаком Рашид-Беговића био је и д |
дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је говор свршила |
Злата прекрасну, велику башту, и у њој много <pb n="76" /> цвећа и дрвећа.{S} За тим се врати |
ог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и |
н сваке опасности.{S} Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одг |
остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није |
закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p> <pb n=" |
аранци.</p> <p>Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан....{S} Сутра ћу пор |
о се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“</p> <p>У тај мах у механи ник |
6" /> кроз ретке редове ћерамиде.{S} Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све не |
к, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био позн |
руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до |
дана.{S} А бива овако:</p> <p>Искупи се мноштво була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста пр |
лата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога о |
јасним <pb n="39" /> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ет |
џана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> |
S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше |
разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као да спава.</p> <p>Бе |
по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли....</p> <p>Стари ага тек беше |
рити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо!{S} Је си ли довео сеју?{S} |
је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату... |
о бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њег |
<p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа |
це имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година.{S} Око ово дв |
ву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим по |
S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне |
p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" /> к |
на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: „Поч |
свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће да св |
а чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену и |
је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па ч |
гледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и натмуре |
па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа |
S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговс |
ала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да б |
отели рођену жену од човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трп |
је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није |
терет тиштао његову душу, он је једини могао знати.</p> <p>По што се Милојко мало поодмори, пр |
доба кад прича каже.</p> <p>Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живо |
је овако лепо обучена.{S} Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео |
трчало за овим крвником?{S} Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе |
беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио |
поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?...{S |
цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она. |
аду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— |
Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је мог |
, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура по долапима; јо |
ојчице — Злата и Смиљана.{S} Смиљана је могла имати 10—15 година.{S} Злата је била старија, и м |
на још више заволи Злату.{S} Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је |
оз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, |
остоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислил |
дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала |
, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор води |
обе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p |
дна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у |
ети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке.{S} Белега казује, д |
кренуло.{S} Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан поста |
има све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S |
руге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за њега |
адоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није |
осле првог сутона ретко су се по вароши могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мал |
оји су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, к |
е Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p |
јвише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су |
ње на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала |
огли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> |
Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Тур |
су путовали: од Соко-Бање у Београд.{S} Могло их је бити 8—10 коњаника.{S} У поводу беше и једн |
свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек |
у жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 <pb n="168" /> године, и побеже из куће |
<pb n="12" /> млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године.{S} По оделу, све злато |
затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила п |
ошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У Беогр |
ворио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође пред |
и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S |
и беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али кад с |
огу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу.{S} За једно сто педесет до д |
о оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син |
—15 година.{S} Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али |
ста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српски |
су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик....{S} И зенице и |
да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> < |
и никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град... |
ћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
и то доста подавио.</p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али |
ање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мен |
итељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> |
је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као |
сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш |
ико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада |
ви и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" |
Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} Сам |
овати код њених родитеља!...“</p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако б |
S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа <pb n="54" /> у меха |
{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“</p> <p>Ма да ово беше слаб |
он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломи |
знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто те |
казивање... то су крупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети.... |
епа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата тихим гласом....</p> <p>— Ама |
и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и Срба.{S} Али како да их позна, |
је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Тре |
Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећ |
ину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних којима |
чка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста ше |
тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по |
ики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих рабаџија рећи ће |
....“ Да јој узме онај ћемер?...{S} Али може се прочути....{S} Погледа у Злату, и виде како сме |
да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава,</p> <p>— опет с једно стран |
рати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио.{S} Једни су |
и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: |
дом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, |
иком не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја |
.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на изма |
крваве руке.{S} Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трун |
се мало одморимо....“</p> <p>— Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И т |
а добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, гд |
ер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милојко се смири.</p> <p>Кад је |
азати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: к |
Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на о |
шла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризн |
ека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном сав |
ана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а |
нај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ћ |
ла својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта.{S} Али шта |
уда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао:{S} Зеленове Ливаде, Венац и Планд |
девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није |
Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> <p>— Од које си куће?</p |
атиоци ово правило прекршили.{S} Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а ч |
Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова.{S} Турци ме заробили....“</p> <p>У тај мах про |
ује.{S} Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд.{S} Тада ће га други раба |
м дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи.</p> <p>Ма коли |
е стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако б |
товања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас |
ри некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што је он тако хитао, ласно јо погодити. |
“</p> <p>Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ |
дан пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде о |
дина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски |
и они Турци, који су кроз <pb n="31" /> Мозгово прошли и његову кћер заробили.{S} У вече се спр |
Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Вен |
испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски |
ти.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког ј |
ку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала |
е за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало |
дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово.{S} Приближавајући се својој кући, које од умор |
љенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити.{S} Готово пет дана он је про |
мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својо |
а...“</p> <p>Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну....</p> <p>Остара бул |
жањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на у |
во, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клис |
дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном |
рити у тим љутим бојевима.{S} Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине ст |
рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше |
<pb n="34" /> <p>Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далек |
ута, искашља се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти в |
на; само буди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити |
а бабу....{S} И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“</p> <p>Стари Раши |
евоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, п |
Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој, где ли је сад јадница?“</p> <p>Те исте вечери хтео |
ио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица ту |
није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна!{S} И она је сл |
нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за ови |
ђен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Што ли је он онако изгледао?{S} Да ли и њега ни |
S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и |
ти се...{S} Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ |
Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“</p> <p>Вративши се к |
хне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, |
ј брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па наста |
о одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се |
— он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну бив |
му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било им |
воју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако |
оју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} |
треклети Турци!{S} Опет заробили!{S} Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турц |
и рече: „Ха!{S} Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала |
добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци |
као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај мах трже се и пробу |
вши: „Ево, бабо, то је та препелица!{S} Моја је жеља, да ми она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да |
е, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} О |
уб...?“ Ту застаде и замисли се...{S} А моја заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S |
адовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“...{S} У тај м |
е се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата?{S} Она сад беше ту код мене.... куд оде?“</ |
оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига.{S} За тим да одеш у какав хан где рабаџије |
ве једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна |
више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задо |
леп була.{S} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не |
она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ З |
вољно живео са својом породицом.{S} Али моја заклетва?..{S} Па шта, зар се људи мало пута куну, |
асом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо |
вори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећном учинити....“</p> <p>Шт |
ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p> |
нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лак |
он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах и |
.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза ск |
чким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу |
б, лакше би те прегорела!{S} Леле мене, моје лепо дете!{S} Тешко мени, ја изгубих тебе!{S} Куку |
hic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе.{S} |
дем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти плат |
о му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох на |
којни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много пута у свом |
...{S} Дај ми само воде!{S} Џаба ти све моје имање!...“</p> <p>Стојна га запита: „Ама ко си ти? |
е!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах |
је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> <p>Из завежљаја изва |
ланина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озрен, Јастреб |
е оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Станко....</p> <p>Злат |
Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми ча |
најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову с |
еш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заи |
детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам њег |
> гласом викну: „Ено мог детета!{S} Ево моје Злате!{S} Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, |
</p> <p>— „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... к |
..{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убић |
дати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам нек |
књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца.</p> <p> <hi>Прота Ж. Јовичић </hi> </p> |
p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“</p> <p>При речи „Милан |
ем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“</p> <p>— Шта!{ |
, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се моји |
pb n="102" /> <p>„Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу каз |
/><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и |
ите <pb n="17" /><gap unit="graphic" /> моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшиј |
здахну, па ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су |
апамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се |
у макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</ |
: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Станк |
да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, ве |
ти, добри брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата ниј |
ом, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу |
кав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја пут |
не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџиј |
што год о Злати каже.</p> <p>После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и т |
ите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „В |
и <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} Моли се Богу!{S} Он је добар, па ће можда избавити јадн |
нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара |
ти из руку овога џелата.{S} Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале |
у чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“</p> <p>Дурџана још ј |
е услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељи су свог једин |
м не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у |
механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница. |
евољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>М |
а високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у |
крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи! |
лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону |
ход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни с |
урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто |
авек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче пож |
ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се <pb n="104" /> кунем, д |
>Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже.</p> <p>После дуге |
астане:{S} И он заустави коња.</p> <p>— Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се |
охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобан |
м мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир.</p> <pb n="89" /> <p>При |
ат човек....{S} Да јој отмем?{S} Она ће мом друштву казати....{S} Да је уб...?“ Ту застаде и за |
узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу с |
ад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја сам човек јабанац, из бела свота....{ |
жење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара |
лице.</p> <pb n="46" /> <p>Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио.{S} |
рши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба.{S} Свадба почиње у |
шљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку.</p> < |
гледа Станка и поред њега једног младог момчића.{S} Станка одмах познаде, и право се њему упути |
ес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах ди |
видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толик |
{S} Туђа крв беше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на св |
у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Бивол |
прекосутра субота.{S} У суботу Српкиња мора бити потурчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мо |
урчена.{S} Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“</p> <p>За тим мало поћута па ће рећи |
ца девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, |
ула.{S} Свака донесе по једну пару, али мора бити златна.{S} Једна од була игра улогу „приказив |
А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нис |
се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа.{S} |
е шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“</p> <p>Злата се ч |
акрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један ма |
а, мираз.{S} По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода бра |
је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко Баточине, Раче-Краг |
Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском.</p> <p>Кад се Турци приближише чобанима, зау |
ишта пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко |
лаве.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и |
о је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата |
ој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, питала је |
и родитељи Златини....{S} И они су тако морали чинити....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
родитељи.</p> <p>При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.< |
{S} Али шта је знала радити?{S} Тако је морало бити!...</p> <p>Тај исти дан позват је терзија, |
јој помогнем да се избави?,..{S} Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало....{S} Али како |
је судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела |
х старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо как |
а се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S} Тако се мислило о Дурџани; али оп |
Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више.. |
од од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле ј |
грмаџије изрезивала.{S} Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку |
време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тираниј |
пе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— |
ећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца |
ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало |
ивот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“</p> <pb n="118" /> <p>Злата је сва |
с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш |
су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — по |
та дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p> |
— то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.< |
розор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по баш |
ом, па поче овако:</p> <pb n="28" /> <p>Моћ и знање у Божјим је рукама.{S} Ми грешимо, лаћајући |
ље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово нека |
учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав....{S} И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше |
тељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <pb n="1 |
га пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Уморен дуг |
е ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде |
им се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим |
рећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа |
о овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети |
а у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити.</p> <p>Кад се стара була дигла, пит |
лазио.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко г |
а Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудим |
и.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запи |
и родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{S} Кад су били близу куће, <p |
са свога пута....</p> <p>Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово.{S} Умор |
дије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану |
у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина.{S} Харем је тај дан био у хамаму, и разум |
/> <p>По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чу |
ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац.</p> <p>У то време шарају се по лицу и челу млад |
То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у ж |
део слабо светлуцање што <pb n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом... |
жели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом |
еде као крпа....{S} Руке <pb n="158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре зв |
а случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се |
оњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и |
т се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! н |
Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде....</p> <p>Пут цариградски у то врем |
би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он |
бразу, чисто би рекао, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и |
жи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> <p>У то време седела је његова ж |
еде, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, бра |
pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бр |
застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је непомича |
није место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што |
војче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носиће |
е мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чис |
ари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и как |
снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> < |
руда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да л |
у вече.{S} А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Миха |
рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда.</p> <p>Овај се разговор водио у среду |
ђе кући и догна овце.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ |
а од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беш |
пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{ |
што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додад |
то беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџ |
вај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му сп |
ога беговића, Изедина.{S} Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на јед |
љак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поли |
иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у к |
џана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не мог |
чинићу....“</p> <pb n="105" /> <p>Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш |
ити то што од мене тражиш?“</p> <p>Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Раш |
</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав |
оче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата.</p> <p>Међу тим, мајка је све јед |
дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му ј |
Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве |
....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избави |
а два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ће тако учинити.{S} За тим Станко и послед |
и рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен ч |
ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не г |
н сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћут |
тати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци.</p> <p>Милојко с |
а сољу. </p> <pb n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одм |
} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ |
"176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог |
народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опро |
прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: |
и.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!...< |
кући само жену и једну ћерку.{S} Ћерка му беше стасала за удају.{S} Била је здрава као дрен, а |
да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору.{S} Путовао је и |
са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама му беше чибук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носил |
и од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо |
е рачунао у средње имућне људе.{S} Жена му је била поштена, вредна и чуварна.{S} Кад су се узел |
е у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер |
{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође м |
аде и оде у своју одају....</p> <p>Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шт |
ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћил |
и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, к |
!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!...{S} Б |
ткуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на н |
тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора....</p> <pb n="157" /> <p>Да за је |
ече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шт |
ше га притисла као каква мора....{S} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке поглед |
рчину?“</p> <p>- Јесам, брате, проклета му душа!{S} Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, <pb n |
жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једно |
гово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је пого |
виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље....< |
сито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зло |
аре?{S} За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру?{S} Он јој је свакојако одговарао, |
идео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У јед |
буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџани |
глед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече |
еда Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сус |
</hi> и <hi>Јурмусу</hi>?..</p> <p>Траг му се — да Бог да утр’о!... </p> </div> </body> <back> |
и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то |
а била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у св |
а, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. <pb n="40" /> У |
је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође |
својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: <hi>милост</hi> или <hi>смрт</hi>.< |
оче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије....{S} Он се |
итељима, да ће чувати тајну.</p> <p>Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Срп |
узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опр |
и предаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један т |
унав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и О |
мах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала.{S} За тим обигра све тадашње х |
поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио.</p> <p>Кад је Рашид-Беговић Изедин |
а сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!...{S} Опет зажмури |
о је замишљен....{S} Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост |
хлеба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намрго |
в бакшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мо |
ду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће су |
хану доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар |
ене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се.</p> <p>Кад Милојк |
жљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколик |
крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још једном згледаше и ућут |
тери Мара.{S} Имам јединца — брата, име му је Мирко....{S} Памтим, да је једном мој отац причао |
-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему |
ером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре...{S} У том сусрету беше се помешала и радост и |
{S} Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је |
е се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“.{S} Баш |
у и руке беху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="1 |
Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погле |
уши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи...</p> <p>Млади Рашид-Беговић уђе у оџакл |
ори да је све готово....</p> <p>Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота.{S} У суб |
p>Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невес |
љу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Б |
ах дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом |
живао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и |
ком ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Рабаџија се закуне својом кућом и |
еханџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сом |
ошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неп |
И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и |
лату, она га је морала запленити и срце му однети....{S} И ако је Злата била тек у шеснаестој г |
за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а би |
прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде...</p> </ |
акве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... и руке му беху крваве....{S} Они се још јед |
иљадама црви....{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирил |
чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао б |
није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајнич |
родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је био човек племенита срца, благе |
еки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове.{S} |
илепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово |
ивали....{S} И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јас |
м је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} Стадоше око ње |
е попа.{S} Попа одмах дође.{S} Донесоше му столичицу, и он седе поред њега.{S} Болесник махну р |
ади!</p> <p>Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто |
сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, б |
како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!..{S} И сав пребледе, и ђи |
е....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задр |
истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио.{S} У ту шуму с |
то у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Мил |
ко је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, ка |
ило од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водил |
се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује з |
ео је да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док м |
је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом |
моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32 |
дује.{S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се |
јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још <pb n="55" /> му једном припрети д |
азрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом о |
{S} Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: |
Милојко застаде и ослушну....{S} Учини му се да му је глас познат....{S} Читав минут стајао је |
уће очеве, го као прст...</p> <p>Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, |
у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај |
еца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} Попа |
а све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом....{ |
} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S |
; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље р |
илојка.{S} Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те пр |
ком ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити м |
гао, изгледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} А |
пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац. |
га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да б |
га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша |
лојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто так |
...{S} Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота м |
мо пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“.{S} За тим стара була бркну у џеп, изв |
ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чека |
{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у ве |
зничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе н |
о....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у свој |
.{S} Имао је два чивта бивола.{S} Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџиј |
о.{S} Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао.{S} Овај добри Србин — механџија, |
није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.</p> <pb n="159" /> <p>Сањао |
а кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, <pb n="67 |
кве рабаџије? </p> <pb n="136" /> <p>Он му одговори да јесу, и то доста подавио.</p> <p>— Где л |
је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више....{S} |
, и сад га Милојко посматраше.{S} И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући |
а тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како ј |
ки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла ја |
једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован и тако даље</p> <p>Другари њего |
и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.< |
или: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!...{S} Како право, тако здраво!...“</p> <p>П |
ли видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место |
пита: куда ће тако рано?</p> <p>Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потр |
„Јеси ли видео Београд?“</p> <p>Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад ви |
и како да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Б |
ивоту није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог |
сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци.{S} А може бити, да је било и |
чега доста и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу |
ове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, н |
г сина беше већ и снаху испросио.{S} То му беше прво весеље....</p> <p>Прође месец, прође и дру |
реступника ћемер пун злата....{S} Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, |
.{S} Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један |
и, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну |
tion" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у |
узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако |
..{S} Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он |
ечио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, |
едрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Дв |
цу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и пре |
ити!“</p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и |
олини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је |
ући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син |
овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на |
" /> у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство |
ео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива |
додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој одговори: да је Ср |
мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад |
е, и како се с њим побратимила.{S} Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу |
долазак беше права радост за Мару жену му.{S} Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е д |
ди не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи |
тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући је био ред, мир, сло |
погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката.{S} Протрља песницом очи, као хтеде |
S} Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи.{S} Родитељ |
е одржавао само водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад б |
..{S} Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, раз |
урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испус |
Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто ниј |
тари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гости |
љак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио....{S} Лако је |
арао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он није в |
и Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахир |
то замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и |
глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани!{S} |
дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихват |
механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић.</p> <p>Милојко заве |
узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, |
да долети до Гроцке....{S} Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — |
ац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели |
а не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше.</p> </di |
си ли довео Злату?...{S} Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата?{S} Камо је да ме сре |
ње.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} |
дно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве |
, она се мало замисли....{S} Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве |
и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже бо |
<p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хт |
64" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе.</p> <p>Једног |
— А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што |
ра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењи |
жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео |
Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли мо |
рету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни |
Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нара |
души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. — А сумња |
а, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи |
, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици |
механџијина одмах оде кући и каже своме мужу.</p> <p>Механџија, пун задовољства, одмах оде у ме |
се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души ст |
е своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова |
акве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој м |
он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} И попа дође... |
жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемогли |
на свећа-фискија.{S} Поред шавдана беху мумаказе.{S} У једном ћошку седела је, подвивши пода се |
и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, |
његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским.{S} С оног истог места, с ког је пос |
почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} Видео је и две огромн |
н се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћ |
ворило!..“</p> <p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на б |
који је јадна Злата главом платила.{S} Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато....{S} Он поче |
та месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила....</p> <milestone unit=" |
а души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да |
Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би |
не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је стра |
ру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор вр |
бавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодр |
се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу |
сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по |
е.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну |
рату.{S} Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и |
уо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пружи Злати |
у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S |
се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено |
ту.</p> <p>Злата је изгледала као прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане ч |
ах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му |
н оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун г |
о јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да |
{S} У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и к |
једном одељењу живело <pb n="79" /> је мушкиње, а у другом женскињо — харем.{S} При уласку у к |
обуче..,.</p> <p>Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подма |
рским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете своје де |
ашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња.{S |
вак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви....{S} Поред главе |
ad> <p>Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се се |
з Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа.{S} А стигао је |
готово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> |
стара врачара.</p> <p>У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго |
д су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали обл |
то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини икон |
ко му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу је |
{S} Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки ко |
и, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, |
ђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!...{S} Моја је Злата избављена!{S} Она |
ли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто |
ead>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћ |
неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти ћеш бити моја када.{S} Ја ћу тебе срећ |
а спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје....{S} А ко је то могао |
те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима д |
се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре |
м селима.{S} Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старинск |
ило доста.{S} Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији <pb n="12 |
Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је |
еговог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова о |
х да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако |
е старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би м |
том извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а об |
се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био |
ви, и попрскаше бело рухо <pb n="63" /> на њој.{S} Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од ме |
вши један другом: „Хвала <pb n="154" /> на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући.{S |
мах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Рабаџија му да реч да ћ |
} Кад су били близу куће, <pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} |
; руке су му дрктале од узбуђења,...{S} На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке |
љачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице.{S} Кад ју је о |
ја вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га |
и познаду, да је то женски створ....{S} На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро окова |
понуди Милојка да му он донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан са |
а.{S} У поводу беше и једна сексана.{S} На кршном вранцу мисирскога соја јахаше <pb n="12" /> м |
око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће ре |
рска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S} На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита |
ао да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она пад |
многе путнике — и пешаке и коњанике.{S} На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, зат |
н петао, и око њега две три кокошке.{S} На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак.{ |
рг смотка беху обешене старе чарапе.{S} На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке |
Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатни |
на којој беше лик Свете Богородице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га башто |
д, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт |
њем беше се пружио стари бели мачак.{S} На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о в |
чвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам ус |
све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се |
м је у то време био Београд ошанчен.{S} На много места палисад беше отрулио и велико прошће поп |
и и својим очима видели то зверство.{S} На њиховим лицима опажала се тута и жалост.{S} Мирко је |
носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да |
уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана |
огу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непозн |
на кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне.{S} |
"71" /> њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом.{S} У рукама м |
трашне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, пока |
оло око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је кра |
ли потурчењаци, пореклом из Босне.{S} А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи кати |
тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Мих |
а није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду |
да изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук.{S} За тим заповеди Злати да се свуче.{S} |
ви вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и |
о нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову...</p> <p>Тек око заранака пробуди се Ми |
бадве руке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче от |
е је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро |
јем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко- |
ој Станко....</p> <p>Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?. |
ите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли ј |
> <p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p |
плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље от |
ац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се је |
едног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана и Злат |
тим врати у механу.{S} Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио.{S} Подлактивши |
урском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју приповетку прибирао сам |
точна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону уз |
чала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван |
и је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио |
рашњости Србије.{S} Та је варошица била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, ра |
и док би човек оком тренуо, она је била на коњу.{S} Турци коње ободоше и замакоше у једну шумиц |
, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио |
.{S} У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, |
није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може |
ене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе.{S} Последње речи |
гледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут |
ада му се млада предаје.{S} Он је узима на руке и уноси у кола.{S} За овакве случајеве родитељи |
ој раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак.{S} Водили су с |
тово и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p> |
ца и остала стока.{S} Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука игр |
остар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад |
шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се |
баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник.{S} На самар беше натовар |
ољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући.</p> <pb n="29" /> <p |
ћута....</p> <p>После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде....{S} Дурџана беше сметн |
овориле.{S} Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој |
да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело....{S} Сад му се учинише руке још црвеније и кр |
и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла оти |
о, <pb n="67" /> да му је румена ружица на образ прилепљена.</p> <p>Отац и мати приступише му, |
удноват упечатак учинила је ова старица на Мару.{S} Од дубоке старости она се беше тако погурил |
у се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на дв |
му не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, од |
племић, — син богатих родитеља.{S} Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром око |
е знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, реч |
али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше <pb n="161" /> сумњива. |
ћи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве?{S} Ено по |
бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју бо |
а на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој |
видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна |
ах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа св |
одио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у Београду, па кад је оно дру |
узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p>За тим с |
оме дару!...“</p> <p>Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку |
сле службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом р |
дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола <pb n="57" /> сахата.{S} |
{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и го |
> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торб |
читана.{S} За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест.{S} И започе ов |
дмах се латио посла.</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах |
асамаци — лево и десно.{S} Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоко |
" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво им |
оре још и ово:{S} Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре до |
а у уречено време да води младу, и дође на колима.{S} Обичај је био да младожења дође по младу |
ухватио први сутон.{S} Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше нај |
он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан.{S} Беше превалило по дне, |
иљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до ду |
своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он |
{S} У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану.{S} На њу су сумњали да је она помогла |
а је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени конч |
тако даље</p> <pb n="137" /> <p>Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа ни |
вога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић |
ласку свога родитеља.{S} Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовоља |
rl">„ат ати истиме“</foreign> (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових.{S} Снажне руке шч |
е нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — |
ого којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао.{S} Она му је причала све по реду: |
ну <pb n="174" /> молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молит |
изу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру <pb n="24" /> стари пас, који кад опази Мару |
.“</l> </quote> <p>Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а друг |
асет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке.{S} Свуда је очекив |
што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај изме |
о да избави своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд |
ћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет.<ref target="#SRP18935_N1" / |
аџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Зла |
рабаџија дође од <pb n="127" /> прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно |
лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата.. |
Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом во |
<p>Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламти |
Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па г |
старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али |
ву, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњав |
ветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи.. |
p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге.{S} У средини остави се |
млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она л |
ћа и дрвећа.{S} За тим се врати и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и ст |
исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: |
стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} |
стигао је Милојко својој кући.{S} Чукне на врата.{S} Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ |
стане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу.. |
а веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата <pb n="140" /> би се тргла и уплаши |
p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поузда |
Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало....{S} Али њега се туђе су |
.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очек |
.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво п |
е крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун мес |
....{S} Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калау |
башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљ |
о у шуму.{S} Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади она |
и: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у |
утнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Ту |
себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава...{S} Дурџана је |
ај мах трже се и пробуди.{S} Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа.{S} Опет поче да бу |
ражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници....{S} Читав минут стојао је замишље |
Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!... |
вежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој.{S} Чим уђе у собу окрете Злати леђа, <pb |
} Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се...{S} Зла |
стало....{S} Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам <pb n= |
уста шербета или каве.</p> <p>За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада |
код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба.<pb n=" |
S} Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела.{S} С рабаџијом се Станк |
се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока.{S} Марва је подељена на |
</p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја т |
очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и |
углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима |
есавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи за се, жене за се |
/p> <p>Дође време, да Мирко изјави овце на попас.{S} Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу |
ки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путниц |
дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак.{S} Испод к |
едном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати из руку овога |
равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, |
аче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој |
и.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору.{S} Мирис од ц |
им се међу собом згледаше....{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви.. |
е по соби.{S} Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушк |
га....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место |
мо 350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путов |
грану....{S} Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с |
нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — х |
Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак глав |
<pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“</p |
.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!. |
али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“</p> < |
бити мој!...{S} Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе...{S} Биволи стадоше.{S} Он ви |
је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се |
{S} У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна.{S} Ту до торбе лончић и у њему дрв |
ико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџа |
на; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ј |
размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена.</p> <p>Сутрадан кад је мајка о |
/> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, |
су буле долазиле једна другој у госте и на посело.</p> <p>Станко узе Злату за руку, и полако јо |
београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкива |
е изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек с |
ртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам.{S} Овај пут хтели су повест |
нко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не |
а недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је |
и све што треба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати |
амо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо т |
доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију.{S} И из те капије извади чивију, |
.{S} Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од |
клије слуга отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши |
ај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору....</p> <p>Дурџана је имала само још толико |
више, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, бр |
и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је |
.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ |
/> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и |
овору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било |
ти: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је дов |
можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он |
ћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на пр |
ти свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима каја |
су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у кона |
ме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех....</p |
зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} И тако н |
и зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским.{S} В |
_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце |
већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се |
158" /> му клонуше....{S} Ћемер испусти на земљу....{S} Паре звекнуше....{S} У тај мах жена му |
су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Се |
они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су |
чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као пра |
а Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу |
<p>Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, прич |
> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу....{S} И помисли: „Где ли ј |
нам <pb n="93" /> како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и |
ади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> гајтану о врату.{S} Добро разгледа ок |
ели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је глед |
ту доведе и предаде.{S} Метну замотуљак на поличицу поред свеће.{S} За тим отпаса онај кобни ће |
“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама.{S} Ту ј |
идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ |
цкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи рече: „ |
ево у шуму.{S} Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног м |
олесник с попом.{S} Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку |
кавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, |
е: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам |
p> <p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом пр |
у страну, али је белега пловила са свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и некол |
ин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију.{S} Изван ш |
са штапом у руци и <pb n="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људ |
диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим.</p> <p>Кад |
до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле |
и могли видети.</p> <p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<fo |
ло као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, |
идеш одавде?...“</p> <p>Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач...{S} Јер и она |
и даде му у десну руку.{S} Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну <pb n="174" /> молитву.“ |
роме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, |
</p> <p>С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове меха |
.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи |
љи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклет |
бити....</p> <p>Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор |
је.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео својој кући да в |
а је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо |
у гостима.“ </p> <p>Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата.{S} Мало се прихвати и та |
кога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што |
путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдски |
ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Беогр |
дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, |
се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Сел |
е речи које изусти беху: <hi>Проклество на теби и на твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не з |
су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава |
ам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је велика |
и ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубо |
знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и к |
у му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима?</p> <p>По што се млади Рашид-Бегов |
најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, и |
мо назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу.{S} Његов долазак беше права радос |
или сребро и колико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издр |
head>IV.</head> <p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} |
дити.{S} Готово пет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба |
во зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде |
то српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски.</p> <p>Једно јутро тај је б |
да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, д |
зу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану....{S} Мара подиже <pb n="60" /> оч |
>После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади је |
су биле бондручаре.{S} Подељене су било на два одељења.{S} У једном одељењу живело <pb n="79" / |
Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка за |
муклим гласом; лајање му је више личило на арлукање.{S} А то се тумачи: да је предглавица домаћ |
руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира |
прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба све |
и да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у баш |
еђу Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се д |
кацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турских и српских |
нађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачк |
пукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо!{S} С |
лије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко го |
ао бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, за |
он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну.{S} Видео је сијасет турск |
шта је ово снађе!{S} Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати |
ли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беш |
{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачуди |
е од туге препукло.{S} Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите |
е десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом |
, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилу |
, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у |
Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, |
ом, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанстве |
} Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А |
аграду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на |
ницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје |
о, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија |
зверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез зат |
одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „ |
гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен по |
дница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први п |
та украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар.{S} На |
а је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, сам |
сто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха |
аше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега.{S} Кад би му ко год од пријатеља и познаника р |
дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до з |
здвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на |
прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на проти |
ко је да је, доста је!...{S} Хвала Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ |
а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде дома |
у ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук.{S} Спавао је као јагње.{S} Румен му се беше про |
ла је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади.</p> |
рши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд.{S} Пас, изнурен глађу, по |
е собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и о |
ата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована.{S} Сунце се тек рађаше.{S |
се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору.</p> <p>Да за један тренутак завиримо у ту к |
си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турс |
нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> <p>Коњаник охоло одговори:</p> <p>— Как |
еху крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од |
Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,...</p> <p>Тешко је пером описати овај сусрет |
ба.<pb n="59" /> Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен |
акшиш из Београда понела....{S} Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, |
даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је |
тпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; |
на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махм |
{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад |
намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станко изазове оног отреситијег рабаџију и н |
а крвава.</p> <p>Дође време да се крену на пут.{S} Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до |
Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава....</p> </div> <div type="ch |
је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине.</p> <p> |
њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале.{S} Она је била паметна, скромна, чедна; |
брате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Б |
повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекав |
отвори врата.{S} У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари |
учаницу и закључа врата.{S} Метну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што |
ваку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену.{ |
ила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> <p>Пало је у очи да се тај дан Ст |
тва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се једном чу тихо и посл |
- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно |
џије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџија, што у |
па и грешимо пред Богом.{S} Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе з |
последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, |
.{S} У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он сам |
d="SRP18935_C1.3"> <head>III.</head> <p>На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Тур |
d="SRP18935_C1.7"> <head>VII.</head> <p>На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је |
и Милојко гушили су се у сузама.</p> <p>На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и некол |
добро подмаза шарке на вратима.</p> <p>На градској кули откуца пет сахата...{S} Дурџана задркт |
веза за јасле и положи им сена.</p> <p>На сред хана тињаше ватра.{S} Око ватре беху полегали и |
поче викати и у груди се бусати.</p> <p>На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и у |
ет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам дан Преображења био је трећи опроштај.</p> <p>Чи |
ења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леге |
тнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати |
пекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“</p> <p>И Злата равнодушно опаса ћемер ок |
Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S |
реба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна г |
а заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела |
на рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено |
лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на |
е непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се год какво имање продавал |
дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а д |
би што и одговорио, то је било кратко и набусито....{S} И жена и деца чуђаху се шта му је; јер |
могнем! да је избавим....{S} Али слаба навака...“</p> <p>Док је Милојко ово причао, рабаџијо с |
оћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и ос |
се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије |
а....{S} А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“</p> <p>Да ли су ове речи старог Рашид-Бегов |
о о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко је то опазио; мало се пром |
неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над сво |
ада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бог им је услишио молитву кад су |
један биво укован.</p> <p>Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова.{S} Он је од њих |
потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто т |
ај трлац вијугао.{S} Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, но |
орено казати....</p> <p>И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак н |
ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздах |
говори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке в |
мушему на дугачко а поуско сашивену.{S} Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа |
пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Зл |
мо водом....{S} Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу |
" /> кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешт |
вијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пре |
На сред куће тињао је један угарчић.{S} Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама |
не, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ово:{S} |
вог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови..{S} Пођу да |
опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом.{S} Ту је близу било и уречено мест |
..{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што <pb n="143" / |
могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прек |
не дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од |
p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Ж |
е иду....{S} Сунце се већ беше спустило над гору....{S} Још мало, па ће и сести....</p> <pb n=" |
а турским.</p> <p>Сунећење се врши само над мушком децом.{S} Богатији родитељи, кад сунете свој |
во, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати....{S} Више ништа н |
ајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак.{S} Упоћак је пловио повр |
сећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног |
вала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро |
одиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, |
лико има.{S} Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну би |
Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише |
још потражи Злату.{S} Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често |
лате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> </div> <div ty |
итељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости.{S} Радост ро |
ипи и отвори врата.</p> <p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам |
еговом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим |
са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком.</p> <p>Чим |
шта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вича |
ље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа |
какав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено.</p> <p>Женид |
ака као велики севап.{S} Женском детету надевали су име сами родитељи.</p> <p>При турчењу хришћ |
о траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име:{S} Радојко.</p> <p>Злата оде с рабаџијо |
А да би још више затурили траг, они јој надену име: <hi>Омер</hi>.</p> <p>Злата је дуго уз пут |
да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па |
ришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом.</p> <p>Кад је турчена хришћанк |
p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском.{ |
едином сејом својом.{S} Они су живели у нади, да је Злата у животу.</p> <p>Родитељска туга за и |
Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети.{S} Н |
Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко н |
на из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има зн |
човек....{S} Његово је богаство расло и надолазило као бујна река....{S} Он је имао свачега дос |
S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло |
ледаше сав као изломљен.{S} Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан.{S} Али ипак, |
сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице.</p> <p>Док се |
ј механи“ и после дугог лутања једва је нађе.</p> <p>Беше већ превалило по дне кад је дошао у м |
и <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на ком |
таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обичн |
рча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беш |
ове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из па |
тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Тада ће га је |
ну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, мени сињем кук |
могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем.</p> <p>— Па добро, ево и ја путујем у Београд, п |
и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о том бегству |
ако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109 |
у.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, н |
обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо Зл |
спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, доб |
аве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, бори |
п је својој <pb n="22" /> домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у проче |
замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади!</p> <p>Чим је ушао у кућу |
рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посе |
и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове.{S} Злата се чинила да је добре воље, а како јој |
о две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>М |
му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по бео |
} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћили |
е, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала.....</p> <p>Њој је свако задовољство чи |
е Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити... |
ишао сав харем у амам.{S} За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам.{S} У амаму п |
нали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи |
од дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци....{S} О ручку и о |
био ведар и леп.{S} Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране |
внати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у |
/hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, ал |
а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече:</p> |
ју и превијају се и у даире ударају.{S} Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узн |
жења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје.{S} Он је узима |
огао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао.{S} Комшије су се чудиле и један д |
ко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству.</p> <pb n="19" /> <p>О |
воту и да ли ће је кад год видети.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути |
езаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо |
башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен.</p> <p>Мало за тим и стара слушкиња |
ија, ти да се сакријеш <pb n="114" /> у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градск |
избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана.</p> <p>Тада ће рабаџија рећи: „Ако |
ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога |
и?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењач |
сува <pb n="87" /> меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да |
младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И на |
два сахата одмарали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут |
ог спахије - Турчина Рашид-Беговића.{S} Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казуј |
ичести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа.{S} |
је њиховом изгубљеном детету учинио.{S} Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана |
на другу страну као разјарен тигар.{S} Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све ст |
тин: „Бабо, ево ме овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше мног |
ија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том |
трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за р |
ткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на |
а и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим |
је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет!{S} Кад смо били у |
врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врача |
нички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родит |
стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара б |
p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах појави се Џ |
у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и ос |
ече — да је Злата жива и здрава.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, т |
се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до ла |
тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун |
читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмла |
ни су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</p> <p>Трећи дан око јаниј |
скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из нев |
твар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости.{S |
/p> <p>Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, |
lestone unit="subSection" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича |
цвету младости, оде под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну с |
се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне |
све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одва |
у, тамо би Злата и кости оставила.{S} И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добил |
нити?!{S} Мање једите!...{S} Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“</p> <p>Деца су донекле тр |
спонајлак спремати Злату за бегство.{S} Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће |
це“.{S} Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове |
ског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були.</p> <p>Адиле је била у |
тва, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као оч |
етну свећу на једну поличицу.{S} Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде ка |
ичини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и је |
-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Беговићи били су о |
S} Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и до |
је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила.{S} Била је сиромашног отања, бавила |
иште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова.</p> <p>К |
ло је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали.{S} О дуваровима висили су различни |
јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако договорили, прист |
о и донесено.</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Ста |
рисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића.{S |
чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, |
љи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија.{S} По што су се овако дого |
</p> <p>Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду.{S} Рашид-Бегов |
ној кући певао је вечно анђео....{S} За најстаријег сина беше већ и снаху испросио.{S} То му бе |
оца, па се и њима најзад досади....{S} Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, |
у неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина.{S} Кад |
и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не б |
</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати. |
ој зави мало чалме око главе.{S} И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путов |
ре звекнуше....{S} У тај мах жена му се накашља....{S} Он стојао као укопан....{S} Дође мало к |
{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Овај млади Турчин беше по |
до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен.{S} У зачељу је пут ћилим |
ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ </p> <p>1893</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића </p> </div> <pb n="I |
загледа у Станка и замилује га.{S} Иста наклоност опажала се <pb n="179" /> и код Станка...{S} |
ним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу?</p> <milestone uni |
емер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онд |
лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у |
да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња.{S} Кад дође до коначког |
сприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремај |
се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалев |
ко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин из |
година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма.{S} Али ко је од „газде“ узајмио 100 грош |
лену каленицу.{S} Узе од Маре крчажић и нали воду.{S} За тим откиде запекљач са Златине кошуље, |
и белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и сам у себи р |
унутра, уђе и она за њим.{S} То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испреб |
згоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; прет |
м децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек пр |
оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нар |
рупни послови...{S} Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети....{S} Ја сам стар па ћ |
ао из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{ |
, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Р |
Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће доћи.{S} Али....“</p> |
како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд.</p> |
и, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани.{S} Јави се једна остара |
те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат вриснуше у плач.{S} Оста |
годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата.{S} Она сва у бело рухо обучена, а као на |
Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кора |
молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта |
ма не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, |
комшиница.{S} Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде.{S} Сви оплакаше овај тужн |
и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје |
настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој |
исто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кош |
дан кад ће свадбу пировати.{S} Били су наменили и име Злати.{S} Само је требало да прође десет |
овића.</p> <p>Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, |
у ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла.</p> < |
упа у њиховим кућама и харемима.</p> <p>Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега ст |
ће поћи.{S} Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут.{S} Станк |
хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери <pb n="112" /> да је познаду с оним ђубекташом, |
...</p> <p>Станко га запита: „А кад сте намерни путовати?</p> <p>— До дан — два....</p> <p>— Он |
</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то ви |
га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{ |
г тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му |
иња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату.</p> <p>Стара була понуди Злат |
те ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зе |
} Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу.{S} Али кад чу |
„по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} |
дан у први сутон стигне у Гроцку.{S} Ту намисли да се одмори и само један сан <pb n="35" /> пре |
ет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој!{S} Ш |
Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему пор |
огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поре |
ој, улази се у велики трем.{S} Свуда су наоколо врата, која воде у собе.{S} У поље, — у авлију |
ише кипти....</p> <pb n="173" /> <p>Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у ап |
Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с |
....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде.{S} За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће |
па и сам седе да се мало одмори и воде напије.{S} Они су путовали из Београда и вукли еспап у |
ладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} О |
А</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Прота Ж. Јовичић</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p> |
<p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</p> <p>— Ту близу у шумици има |
ика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода....</p> <p>У после |
еханџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава |
Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пута, Милојко седе |
у баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе.</p> <p> |
<p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигоше и положи |
ко блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n="147" /> <p>Други ће р |
иче из свог детинства.{S} Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и он |
његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици из |
н постајао све више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од |
<pb n="16" /> на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати.{S} Тек ће муж запитати жену: |
абаџибашу.{S} Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви! |
>Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим.{S} Дошавши до испод „Булбулдера“ |
, разгледа добро по башти и пропусти је напред.{S} За тим и он уђе у комшијску башту.{S} И још |
д виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију.{S} |
се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даире уд |
“</p> <pb n="141" /> <p>И пођоше.{S} Он напред она за њим....</p> <p>Кад су доста подалеко зашл |
<p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу.{S |
уставише коње.{S} Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу |
опет у њиховом загрљају.{S} Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени |
овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— |
ом....</p> <p>Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше.{S} Стан |
х.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе.{S} У кући ј |
ем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда |
} То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа.{S |
јвећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је |
се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме о |
оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге пр |
Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна |
као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкал |
а је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала |
.{S} Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала.{S} Искупише се жено и девојке из комшилука, и |
ачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, |
; кад тамо, имају шта чути:{S} Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и |
де Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бит |
аква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па |
е опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими |
тимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом прос |
в дан орања — а и више.</p> <p>Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на св |
р; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити |
и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми.</p> <p>По |
ти да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, |
могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од бесних Турака!...{S} |
већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче.{S} Ти си још би |
и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци |
бели у тим равнинама?{S} Живи ли и тамо народ и какве је вере?{S} Какве су оно куле што се виде |
уде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, чували су Турци њу као ти |
е да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на |
<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем може |
uote> <l>ОТЕТО ПРОКЛЕТО</l> </quote> <p>Народна изрека</p> </div> </front> <body> <pb n="V" /> |
Рашид-Беговића.</p> <p>Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор м |
пак је питала баштована: које је вере и народности?</p> <p>Баштован је оклевао одговором, и изг |
: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва |
катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи |
били највеће крвопије и катили српскому народу.{S} Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шума |
е врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња.{S} Ту је било: дренка, динке, беле ранк |
е тешко спрати.</p> <p>У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле.{S} Кад ј |
аљски.{S} Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу.{S} Био |
Средину тавана <pb n="80" /> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, к |
од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, св |
; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће му рећи: „Иди, Милојк |
неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом приликом, као да |
два одрешио....{S} Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разро |
, где су живеле само жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у |
до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове.{S} У кратко јој исприча це |
м јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши.</p> <p>После к |
и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди как |
<p>Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја |
теље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и не |
танко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан поласка с раб |
а глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим рану под њен |
запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја |
ту:</p> <p>— Како ти се допада овде код нас?</p> <p>— Па.... добр... онога.... лепо....</p> <p> |
... лепо....</p> <p>- Ти ћеш остати код нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> |
хришћани!{S} Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нек |
вај лепи пролетњи цветак....</p> <p>Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, |
уда је овако <pb n="65" /> исто као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за с |
} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата доведена у Беогр |
Section" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та с |
S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91 |
{S} Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изглед |
баџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете.. |
и било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски |
ад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак и |
е: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком.</p> </div> <div type |
трже и убезекну....</p> <p>Остара була настави питати Злату:</p> <p>— Како ти се допада овде к |
леко од добра!...{S} Дубоко уздахну, па настави:{S} Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, |
ма Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро дошло....</p> <p>Дурџ |
али на пола речи застаде. </p> <p>Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца.{S} Он њу ни |
имир“, Дурџана се трже....</p> <p>Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Мил |
прикрије своју узбуђеност.</p> <p>Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сес |
овити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити....</p> |
р може стати и моје и твоје главе.{S} И настави:{S} Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, |
о.{S} Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, |
до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак.</p> <p>Чим је одмакнуо од Болеча |
веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи |
о за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш р |
сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут.{S} Он је за читав дан пре стигао из Београ |
сило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање.{S} Помеша се за |
у.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје |
ћилима, којим је улаз преграђен.{S} Сад настаје погодба:{S} Младожења тражи младу, и обећава да |
н, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном ру |
имовном стању младожење.</p> <p>За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код м |
даље путовати.</p> <p>Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — |
ајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост.{S} Мати је грлила њене хаљине и |
да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доб |
али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, к |
935_C1.27"> <head>XXVII.</head> <p>Веше наступила последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак |
иђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге.{S} Испред к |
и, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врат |
и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе.{S} |
ој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: |
и крај каленице додиркивао.{S} Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање уп |
штва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У ов |
аво у очи погледати.{S} Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да та |
мејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек н |
ајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики гр |
путањи један коњаник.{S} На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео.{S} Назове |
.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим |
и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ |
рошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копиј |
у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дет |
и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у |
о, ласно јо погодити.{S} Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о ду |
еоград те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаш |
д више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И с |
Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред ве |
.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> < |
ало....{S} И тако <pb n="164" /> ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она |
да су се проварили....</p> <p>Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разб |
знатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невољ |
случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а прем |
и.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} Оставио је сво |
олико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, он распита: одакле |
ле....</p> <p>Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује.{S} Рабаџије се дигош |
ао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи |
ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најси |
</p> <p>У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена.</p> <p>Старој слушкињи |
обри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уж |
уке.{S} Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња....</p> <p>Злата се поче отимати и |
ваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти тр |
лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет.{S} Пас залаја промуклим гласо |
а велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високи |
ћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица |
о, па ми је проклети Турци заробише.{S} Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потр |
газде су га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа |
ом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с |
асним гласом рећи: „Браћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и |
који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог мој |
..{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је паметна и окретна.“ Кад |
и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрча г |
две три рушпе у траву испустио и једва нашао.{S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и |
гао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“</p> <p>Механџија је пажљиво слуш |
приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?...</p> <p>Станко јој од |
бо!{S} Је си ли довео сеју?{S} Је си ли нашао Злату!....{S} Камо је, где је, да је видим?!..“</ |
ра запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је л |
дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И је |
сова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толи |
азвода брака.</p> <p>Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће мног |
одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обича |
} Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} |
да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није |
рпскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке.{S} Грађу за ову своју при |
<pb n="70" /> (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо.{S} Млади ага дошао с пута.{S} Ач-капи! (Отвар |
свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских п |
кав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпе |
зговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поуста |
а не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, т |
ворио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“</p> <p>Текли су дани за данима; |
азабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Узда |
е к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини....{S} |
S} Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не |
ледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом....{S} Стари чича Раде ово вам рече, а ви д |
пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао с |
тој судбини....{S} Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, он |
си и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети....{S} Божја воља!...{S} |
тоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, ал |
ог је истина....{S} Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети....{S} Само не |
ло, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта б |
Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} З |
, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је могао и |
вак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрим |
остао.{S} Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио |
а твоје колено“!</hi> Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} |
да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату.{S} Али му све |
овако рекао:</p> <quote> <l>„Београде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> |
ограде, не белио се.</l> <l>Рашид-Беже, не веселио се!...“</l> </quote> <p>За тим настави даље |
клетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслужио |
еђу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи са |
Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет |
зговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете ј |
S} Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост....{S} С |
што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је |
S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче један, не бежи!...“</p> <p>У том и зора забели....{S} Поустаја |
ера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p>Овај крвави призор десио се у гроч |
тке.{S} Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Зл |
head>ПОГОВОР</head> <p>Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, |
>— Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише.{S} |
а се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га ни |
да га Злата зове.{S} Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S |
нас, је л’?</p> <p>- Па хоћ.... ја.... не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу |
дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађенику!..{S} Ох, |
вој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим.. |
трепетљикама поднизана.{S} Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ.{S} Ов |
истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi>.{S} Ово се тиче оних кој |
ед својим судијом. „Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољ |
де образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана |
бих срећан био, обогатио бих се....{S} Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и мо |
..{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила |
ко јој шану: „Хајд’ само за мном....{S} Не бој <pb n="121" /> се!...“ Доведе је до оне комшијск |
а запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Злате међу њима....</p> <p>Тај исти дан Милојко |
а заклетва, — она тешка заклетва?...{S} Не, не ћу!{S} Хоћу да јој узмем половину....{S} И заслу |
било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао доста пара, па је мога |
рате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен ч |
нога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим Турчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешт |
оворили, приступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од |
а су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} З |
стресе и пребледе као крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први |
м...</p> <p>— Од које си куће?</p> <p>— Не знам....</p> <p>— Како ти је име оцу и мајци?</p> <p |
ну или овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не |
родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</ |
па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала |
и, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“</p> <p>Уморан од дугог пут |
била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну |
4" /> викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“</p> <p> |
ву, добро је погледа, па опет зажмури а не лану.{S} Испод стрехе висио је мали венчић црвених п |
ени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толике паре?{S} За што је |
марали се и чекали га.{S} Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гр |
е?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв |
и да је Србин...{S} Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али |
их крвавих пега....{S} Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и з |
а на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштован јој о |
а можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши полугласно |
и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?...{S} Камо |
о дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није кази |
!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак над Гр |
о....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то време нису |
овић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље од |
та би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кос |
омшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита мол |
уди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу.{S} Полагано на прстима дође до ј |
ба.{S} Добро пази!{S} Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак.</p> |
ли и путници и њихова стока....{S} Тада не беше механа „по плану“....{S} И боље!...</p> <p>Кад |
„Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помог |
нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, само ме много жуљи....{S} Може бити да |
гу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак |
е то бити? запита Злату.</p> <p>— Па ја не знам, — одговори она.</p> <p>— Баш би добро било да |
ули, па ће јој рећи: <pb n="120" /> „Ја не ћу да идем!{S} Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“</ |
ас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом....{S |
тених руку код куће.{S} Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год |
„Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не жели |
глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} Кад је био у о |
сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ |
„Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан.{S} И на деветом колену опажа се прст Б |
{S} А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом |
је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња <hi>Ђулзаиди |
рака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили.{S} |
; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу.{S} Али, овом при |
дмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити.{S} У једном тесном сокаку срео је |
де ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“< |
Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу прилож |
колико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“</p> <p>Та |
ћи, да је ко год из комшилука с прозора не спази.</p> <p>Чим се приближи Станку, одмах га запит |
конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се п |
Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</ |
ивао, е да ли му се <pb n="62" /> Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг мех |
унио Мару.{S} Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој в |
ења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} Сутра д |
уда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим истрч |
. из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и одмах |
нај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се овај |
ој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p>Мара с |
ваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погледа на |
ав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата об |
p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије легоше |
сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакар |
мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети и тре |
нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Ср |
итао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи код ку |
али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена згледа |
чима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разг |
кацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.< |
узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S} Раба |
5" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка сутрад |
не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
де, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја т |
збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста |
але рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа |
вор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Бог |
вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Туђа крв не да мировати,</hi>“ вели народна изрека....</p> <p>„С |
арему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p>Злата |
Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима бил |
онајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим.{S} Млади Турчин рече о |
то се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</p> <pb n="108" /> <p>Станко је заклео рабаџ |
једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква во |
улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стражара с б |
ледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне канице. |
ве, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну....</p> <p>Остара була приступи Злати, загрли |
сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њ |
ије у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети с |
е мене овде?{S} Шта ћу им ја?{S} Што ме не пусте да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знал |
вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“.</p |
је као заклана, па се јамачно и до зоре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио једа |
свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута пи |
и по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу |
ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с |
да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу...{S} |
пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити <pb n="48" /> Злата: „Бабо, ево |
50" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!...</p> <p>До то |
ђу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да остан |
Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?...{S} Би ли волела да идеш одавде?...“< |
у не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у |
, и да ће је опет видети.{S} Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише.{S} Али Бо |
="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до тр |
а два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — т |
ле на младог бега, <pb n="132" /> то се не зна....{S} Али се зна то, да се после Златинога бегс |
ткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше наступио ме |
сложни; да будете одважни, — два пут се не умире...{S} А боље је и умрети, па својим очима не г |
обише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и ме |
заклети:{S} Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете од |
же, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зор |
ла и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S |
доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много је сиротиње |
м, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени |
моја Злата!...{S} Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут.</p> <p>Од |
гледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се |
/p> <p>— Јест, истина....{S} Само лакше не вичи!...“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу |
се вајкаху и утираху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те з |
ав је био усплахирен.{S} Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час н |
ивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала:{S} Откуда му толик |
о је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљај |
остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стар |
на беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави.{S} А то Злати беше добро д |
куће?</p> <p>Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани.{S} У тај мах |
зговор, — и забашури је.</p> <p>Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана.{S} Она је опа |
о и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин |
отражити рачуна?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, оч |
дљуд и човекомрзац.{S} Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околино |
високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као з |
гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се пре |
туљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има.{S} Кад је |
она буде кадуна.{S} Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“</p> <p>Кад Злата чу речи „бабо“, п |
и казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији |
потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> |
ропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и жалосне мисли рој |
е, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо на |
а му се какво зло код куће и у породици не деси..,.</p> <p>Кад су били уз једну благу узбрдицу, |
што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> |
очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам из |
S} И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво оче |
у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јама |
<p>Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати.{S} Ни |
Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли ми тврд |
зати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и |
ече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо |
очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је |
није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“</p> </div> <div |
по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом....</p> <p>Она ч |
онудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је вре |
{S} Чекали су га да дође у вече, али он не дође.{S} Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ства |
џија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико... |
да се Злата спреми.{S} Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља ради |
, Адиле куцне алком на капију.{S} Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкињ |
знутра.{S} Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи ј |
збавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, мислио, и |
ђе читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то с газд |
одна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели....{S} |
је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p> |
ен, а лепа као горска вила.{S} И Станко не беше ружан човек.{S} Она се загледа у Станка и замил |
пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на |
ти и седне на своју постељу....{S} Мало не потраја пробуди се и стара була...</p> <p>Конак Раши |
дигао и лебну фуруну потпалио.{S} Мало не постаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврп |
<p>Сеиз куцну алком на капију.{S} Мало не потраја, чу се глас изнутра: „<foreign xml:lang="TR- |
џије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану....{S} Његови сјајни зраци пад |
још више омрзнула Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава |
потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој |
али, или Срби од Турака, то се поуздано не зна.</p> <p>Ето, така је церемонија очекивала до нек |
Ја, тако је то!{S} С Турцима се на лепо не може...{S} Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а |
b n="49" /> <p>Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у |
арао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, |
..“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше п |
е, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавеља |
еше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског |
Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. </p> < |
дости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу...{S} Механџија га придржа....</p> <p> |
ући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и |
, — тако хоће ага.{S} Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да |
и:</p> <p>— Како те село снашло!{S} Зар не видиш да је оно Београд?“ <pb n="37" /></p> <p>Кад М |
ар ти се не допада овде код нас?{S} Зар не би рада била да останеш ту?“</p> <p>— Ја само тебе в |
помичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настав |
ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично ст |
оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p> <p>Турци су |
врачара у свој околини.</p> <p>Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је |
сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру.{S} Остали су чобани јецали и дрх |
о ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправ |
у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати.{S} Механџија ћуташе....</p> <p>Милојк |
<p>За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати |
ланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. </p> <pb n="129" /> <p>За тим се окрете на |
а ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је.. |
у....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на прозору Дурџанине и |
очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град |
т и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>После два дана, сретали су путници је |
их чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута....{S} За тим |
кује.... и тугује....</p> <p>— Ја те ич не разумем!{S} Кажи по души шта се то десило?“</p> <p>Д |
одитеље и свога брата.</p> <p>Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи |
, који иде од Београда.{S} Рабаџије још не беху стигле....</p> <p>Мало не потраја и сунце грану |
а, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари....< |
d="SRP18935_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо на |
е, младожења шаље о свом трошку доста к’не.{S} К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане све |
злете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак.{S} Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазит |
ну у плач....</p> <p>Дурџана јој рече: „Не бој се!{S} Бићеш избављена; само буди паметна и слоб |
а понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га |
илично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p |
Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далек |
рљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој се!...{S} Велики је Алах.... |
е моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела! |
, каква само у том месецу може бити.{S} Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се р |
S} Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} З |
одница зоре, беше се указала на ведроме небу.{S} И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где |
м; тек сам видела да очи беше подигла к небу.{S} Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала.{S} До |
праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти....{S} Још се је |
“</p> <p>Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на |
ј жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи наш |
уваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре.{S} Уз дув |
ата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи.{S} И опет поче да претура |
ак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. <pb n="30" /> Тако су чинил |
омешала и радост и жалост, и веровање и неверовање.{S} У том сусрету чињаше се — као да муж жен |
развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена.{S} У оваким тренуцима она би дола |
p>Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручи |
ега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И а |
то није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{ |
жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назват |
ећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си поте |
је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са со |
ко пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца од |
стом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче.{S} За тим се н |
о младе и плачу.{S} Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу.</p> <p>Сутра дан — |
ње свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж.</p> <p>Али тај д |
во була у кући девојачкој.{S} За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле.{S} Тај д |
али родитељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p |
а младожења као муж.</p> <p>Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску.{S} |
испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоћ |
. не знам....</p> <p>— Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер!</p> <p>Злата |
ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња.{S} Кад се дође у амам, невеста се |
мах оде у механу, али се чини из најпре невешт. </p> <p>Милојко је седео на клупи као очајник, |
и, и погледа га....</p> <p>Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе....</p> <p>Оп |
} Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш |
и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата.{S} Момак пита девојку хоће ли поћ |
е прст Божје правде....“</p> <p>Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца....{S} Та ј |
..“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда?{S} |
Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!...{S} Један пут — два чу се крчање испод |
мо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Тура |
а се, па ће рећи:</p> <p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити н |
сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запи |
<p>„Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си доб |
по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива.</p> <p>По што се Милој |
е молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“</p> <p>Милојко се мало промешкољи, поћута, иск |
, невоља ме гони...</p> <p>— А каква те невоља гони? запитаће коњаник</p> <p>— Е мој брат, имао |
н и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми п |
у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} По што их добро промери, |
кле је та девојка?</p> <p>— Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко.</p> <p>— Е, па добро |
ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме.{S} То је била грдна велика кућ |
е механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом.{S} Уговоре још и ов |
и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пу |
ији <pb n="122" /> и Сава-капији.{S} Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче |
ати пут у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се прев |
огу даје нађу.{S} Ти рече, да је она ту негде?...</p> <pb n="109" /> <p>— Јест она је ту, и ако |
ше ова два путника у Београд.</p> <p>Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у он |
и у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила.{S} Али шта је знала р |
држи друштво и да одмах у вече не пође, него <pb n="115" /> на два три сахата пред зору.{S} Раб |
ла то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава.</ |
ај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба кад прича каже.< |
в дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд.{S} Шта му је давало снаге за |
као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима.{S} Злата беше просто об |
и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османлије.{S} Рашид-Беговићи били су |
ш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“</p> |
ати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ |
ам да је потражим не ћу ли је наћи..{S} Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, |
е, да су више личиле на два зрна сочива него на очи.{S} Руке суве и коштуњаве као две тршчице, |
тка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Једва је чекао да сване.{S} Чим |
и:</p> <p>„Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш <pb |
„Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету.{S} Једном ми је попа казао, да је в |
ако сама личила је више на какву утвору него па живи створ....</p> <p>Кад слушкиња уђе у собу, |
и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа |
сео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледале....</p> <p>Време |
нако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за својим дето |
питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?...{S} Он је једва преко језика преваљао р |
у је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени |
“ Попа обећа да ће учинити.{S} Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, с |
ека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен.</p> <p>На сам |
равнину, <pb n="125" /> што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе к |
Мозгово.{S} Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и ост |
е беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази....{S} |
ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --><pb n="91" /> и полугласно викну: „Ако |
урџана је хркала....{S} Још једном <!-- НЕДОСТАЈЕ ДЕО --> па наслони уста баш на сам <!-- НЕДОС |
е бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро заг |
есе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Нек |
тпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, |
S} Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!...{S} |
зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра.</p> <p>Баштован је зачуђено гледао стару булу и |
ао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздис |
на страну и зовну рабаџију.{S} Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пр |
е на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити |
} За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јо |
крваве?{S} Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге <pb n="152" /> од крв |
е руке, крваве пеге на челу, образима и недрима.{S} И тада је у себи Стојна помислила: „Међер ј |
дмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} Онај замотуљак што му Станко пред |
ао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једно |
ој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи.{S} За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики |
n" /> <p>За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у нек |
ан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака. |
ну“.{S} Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; |
здраган рећи:</p> <p>„Аферим бе, синак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благосло |
ом.{S} Помолимо се Богу, <pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав н |
гледај добро!{S} Пољуби ту слику....{S} Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и ст |
лага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека те то увери да с тобом искрено говорим.{S} Ја те з |
наш добри покојни попа једном казао.{S} Нека ми Бог моје сагрешење опрости....{S} Ја сам много |
изу у шумици има један леп кладенац.{S} Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“</p> <pb |
загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен.{S} Јадна З |
тихим гласом рече: „Хвала ти!...{S} Бог нека плати!...“</p> <p>Стојна оде....{S} У брзо после њ |
IX.</head> <p>Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу р |
други рабаџија.{S} Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место |
бе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост.{S} На јодној шамли беше шавдан, и |
где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле.{S} По рођењу она |
инак, нека ти је хаирли!{S} Срећно ти и нека те Алах благослови!“</p> <p>За тим заповеди Злати |
pb n="176" /> нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му |
у.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића.{S} У харему сва т |
рећи: „Иди, Милојко!{S} Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи.{S} За кућу не брини.“</p> <p>П |
Уста говорила, душа не патила!{S} Сваки нека одговара за свој грех пред Богом....{S} Само бих ј |
већу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе.{S} Уђе унутра и там |
<p>Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се у |
е сам поборавила.{S} Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“</p> <p>Мара поче старицу матери |
бавити, и ми ћемо је видети....{S} Само нека да Бог да буде жива....{S} Робом икад, гробом ника |
Биволи су се полагано кретали....{S} По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, |
о као и у нас.{S} Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за б |
135" /> је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија.{S} Он хтеде избројати, али су му руке так |
ован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик |
уди паметна и слободна....{S} Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“ |
р — поздерњак.{S} Испод куће стајала су нека батал-кола.{S} Ту близу беше трлица, а под трлицом |
ту за руку.</p> <p>Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми з |
“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“</p> <p>У другу недељу опет је |
и бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи!{S} Грех на моју душу!...“</p> |
душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет |
донесе јела.{S} На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека |
лати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“</p> <p>Ово беше мати Изеди |
да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћ |
не тече турска.... већ....{S} И ја сам некада била....“ И ту ућута....{S} За тим окрете леђа б |
е некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да |
олико преруши.{S} Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{ |
аже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га.{S} За тим припаса Злати о |
е овде.{S} Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера |
ад. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с н |
је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао и тако даље{S} Еле из св |
е да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о |
ају шта видети....{S} Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то ко |
а њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јо |
ашика.{S} У другом крају куће виђаше се некакав долапић.{S} Иза преклада лежало је једно шугаво |
чена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да |
раљевини Србији.{S} Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио.{S} Веома се обогатио.{S} |
ањи, <pb n="43" /> да је тај проклетник некакав Рашид Беговић.</p> <p>Рашид-Беговића породица б |
Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био |
варао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код |
ћи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родите |
не београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњани |
редаде је Станку.{S} У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби |
еше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле.{S} Под једним кровом одмарали су с |
недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели |
ље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја |
ко би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А |
</p> <p>Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије |
црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке.{S} До трг смотка беху обешене с |
..{S} Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....{S}Погледаше му руке.... |
ао прави мушкарац.{S} Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави |
е само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци.{S} На једној мотки која стајаше на две |
уо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис на |
</p> <p>Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке.{S} На један пут се испод њених ног |
>Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље.{S} Званица и гостију беше много. |
је пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упал |
Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинск |
<p>Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу.{S} Дурџана се користи овом прили |
прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, п |
извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу.{S} То наталари на Злату |
розора, који је гледао у башту.{S} Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасн |
ст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка авгу |
аћи и избавити Злату.{S} Али му све ово некако не иђаше у главу.{S} Мислио <pb n="32" /> је, ми |
аспитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један |
тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета.{S} Замисли се, и с |
гледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике.{S} Путници беху подалеко, те се на први м |
иџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не |
> у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије |
ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ |
од једног чобанина, да су <pb n="21" /> неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике пос |
које ће се игре играти после ручка.{S} Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата |
љена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био ро |
одице.{S} На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За |
а.{S} Око ватре беху полегали и поспали неки путници.{S} Свуд унаоколо око дуварова беху понаме |
...{S} И то мије друштво!{S} И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједно |
ако се и преко његових уста превуче као неки осмејак, <pb n="151" /> па одмах за тим — натмури |
ђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жен |
ве сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и |
Како право, тако здраво!...“</p> <p>По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог не |
огледајте тамо!{S} Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну |
о замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас по |
м.{S} У дебелу хладу, под <pb n="10" /> неким ћопаком, седели су чобанчићи.{S} Беху поскидали с |
ед мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским.</ |
уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови!{S} Српкиња поб |
у Београд.{S} У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци.{S} Овим је путем Злата дове |
спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан |
биле су јој мрске и досадне.</p> <p>До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замол |
једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!...{S} У један мах чисто му с |
!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се с |
причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погле |
год наћи.{S} Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео....{S} Трчала је и |
на каблиће био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је в |
је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} |
18935_C1.22"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, |
ка.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа раз |
ећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село.{S} Погоди се код једног Срб |
сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео....</p> <p>Најтеже беше умир |
ши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „ |
Опет поче да бунца: „Ено <pb n="149" /> некога! јури ме!...{S} Ко то виче:{S} Стој, зликовче је |
до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше <pb n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се |
своју кћер.{S} Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуш |
ешаче; он је готово, трчао, као да јури некога.{S} Тај човек беше Милојко из Мозгова.{S} За што |
драва.</p> <p>Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она к |
побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији.{S} Ту |
ле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од |
сеја за братом _ јединцем нарицала.{S} Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажа |
не виде оне пеге од крви на кошуљи.{S} Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, |
вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и чи |
сповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом <pb n="175" /> |
чима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек.</p> <p>Ка |
му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну |
шта није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалу |
то што пре.</p> <pb n="83" /> <p>После неколико дана одело је било готово и донесено.</p> <p>У |
milestone unit="subSection" /> <p>После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истера |
, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумач |
Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стр |
ло што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је слу |
хим гласом....</p> <p>— Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова?</p> <p>— Јесам...</p> |
њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза.</p> <pb n="90" /> <p>Злата је то |
> <p>Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За |
па и у свечано рухо обуче.{S} За тим се неколико пута обведе око ђубекташа.{S} Пред њом иде јед |
моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди... |
исам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље....</p |
о се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сун |
у страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим подиже мало главу |
а њим.{S} Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се!{S} Ти |
је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница.{S} Међу њима беш |
од собе.{S} Уђе унутра и тамо се забави неколико минута.{S} Кад отуда изађе, изнесе један ћемер |
појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као б |
тала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је |
<p>Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али с |
а ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су ве |
аду, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху.{S} Милојко се з |
алама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџ |
ошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да на |
два пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије.{S} П |
S} Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и |
да је он Злату украо и одвео....</p> <p>Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златин |
жи руку, и они га пољуби у руку.</p> <p>Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Тур |
кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа....{S} Ту, у тој кући, |
рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својо |
ћерке.{S} Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те кућ |
га веома пазиле.{S} Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више ниј |
...{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о че |
у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и |
су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости.{S} Један од рабаџија запит |
карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те мо |
ђену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим |
от, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и |
Дурџану.</p> <p>Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була.{S} Он |
плачем.</p> <p>Механџија беше родом од некуд из Старе Србије.{S} Беше му име Дамњан.{S} То је |
е у воду.{S} На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из |
под црну земљу.{S} Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог о |
је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пу |
често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад до |
ога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јес |
чима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“</p> <p>Родитељи Златини, као громом |
есрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и |
лојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Механџија га запита: куда ће тако |
p> <p>Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич.{S} У конаку беше остала само Дурџана |
паше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје одаје разидош |
згледаше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитат |
се мојим Мирком и мојом Злат...{S} Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам |
д, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне.{S} За тим приступи Злати, узе је за <pb n=" |
, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те је?{S} Побегла ј |
џана је само изговарала: „Ђаурка....{S} Нема Ђаурке!{S} Побегла је!...{S} Аман, побегла је!..“< |
агоценија успомена из моје младости.{S} Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала.{S} Нека |
аба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач....</p> <p>Ду |
{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ пре |
и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађ |
т погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред |
к би помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један ча |
ћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ови |
ла и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="graphic" /> <pb n="73" /> <p>Ст |
уго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, б |
упита: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја с |
— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, брате, сањао сам....“ </p> <p>И ту |
е овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам крив, па |
ам ово јединче!{S} А Злата....{S} Злате нема више....{S} Још нам је једина нада остала, да ће д |
и се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те нема....{S} Него, брате, да ти платим што сам |
p> <p>Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност |
клето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milestone unit="subSection" /> |
буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана раније, м |
де нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад видим да је нема....{S} Опрости, б |
у прозор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако зап |
n="20" /> и очекиваше.{S} Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризн |
ему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке!{S} Нема Злате!{S} Куд се дела?{S} Држ’ те |
.. прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем...{S} Ох, мени ојађеник |
це.,..{S} Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда |
е, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела |
ови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са св |
авешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са својом савешћу, та |
ву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао |
еш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немир |
она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога. |
е требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом сто |
а хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учини се као д |
ја... мучно да ћете је....“</p> <p>Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару.{S} Он |
апомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, |
су оно куле што се виде и тако даље{S} Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и ум |
Турчина, па и њихове куће.{S} Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да п |
ња и настави пут.</p> <p>Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане:{S} И он заустави |
падам.“</p> <p>Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се |
лас познат....{S} Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновит |
ном, и све се стиша...{S} Злата је била непомична!...</p> <p>Овај звер, а не човек, овај бесни |
још има знака од живота...{S} Злата је непомично у крви лежала....{S} Он грчевито и брже боље |
ним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас, који |
.{S} Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доб |
ече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље.{S} Погледа на недра кошуље, и спази нека |
рску веру омиљавати.{S} Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, д |
и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, |
ли то беше жалосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато |
а Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који о |
та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује.{S} И најзад каза рабаџији и то, к |
никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ човеку немирна савест.{S} Ко је у завади са |
и народна изрека....</p> <p>„С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с |
ама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре....{S} Срећа је послужи, те је до |
> <p>Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о |
од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати.</ |
рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек. |
крсти исто тако као и ми.</p> <p>После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд. |
ћи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером |
им путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана.{S} На тај пут беше упрло свој поглед он |
..{S} Такав ти је к смет....{S} Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми мор |
...“</p> <p>Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади....{S} Најста |
саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у |
ло и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом....</p> <p>Кад Мик |
Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесила.{S} Турци ми заробили и некуд одвели ј |
човека?{S} И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи <pb n="18" /> од б |
ских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
о времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана!{S} Бежи и поздрав |
ст угушише ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и |
а га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом.. |
ање угаси, угуши, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је н |
и Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред њег |
ја почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. <pb n="172" /> Вајкали су се и питали |
је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане.{S} У том тек од некуд, као јурне на њу грдно в |
е жали труда и муке....“</p> <p>Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је шт |
хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду.</p> <p>Тај исти дан учињена је као и |
ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је |
ла је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — |
Оди, џанум, оди!{S} Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку.{S} Дурџа |
охита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно.</p> < |
е на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?...{S} Како се |
очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше |
м Турчиновим.{S} Млади Турчин рече опет нешта сеизу.{S} Сеиз се окрете Злати, па је поче запитк |
никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div type="chapter" xml |
ка касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Стан |
смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала.{S} Ја не знам шта је, |
се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“</p> <p>Кад се було у своје |
је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их и |
што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Умор |
ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо.{ |
ајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио.{S} У оваком га је |
азила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништ |
; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао....{S |
Био је сетан, невесео, замишљен....{S} Нешто се пипао око недара....{S} Рабаџије су се згледал |
руке у недра и по недрима бркао....{S} Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини он |
три вадио га је из недара; пипао га.{S} Нешто у замотуљку шушти!{S} Опажа да су паре, — али не |
лагано да су се биволи једва мицали.{S} Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и п |
је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито |
ко дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости....</p> </div> <div ty |
ао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану.....{S} А шт |
у се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!...{S} Да ли је ту?...“</p> <p>Беше на |
кав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно |
о мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила.{S} Моли се Богу, и |
ило је после по дне.{S} Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Б |
из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И |
Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је с |
...“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була?</p> <p>Ј |
оје друштво веселио....{S} А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и нат |
, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи.{S} Ја је погледнем и видим ран |
еоград; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“</p> <p>Мара је била д |
јде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити.{S} Она је па |
причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај ра |
а га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао.{S} Најзад кад му муке додијаше он поручи |
мотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао!{S} Два пут три вадио га је из нед |
и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му |
бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства.{S} Имала је приступа у свима знат |
ла је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала.{S} Само ју је д |
могло бити близу сто година.{S} Она је нешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила М |
ећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара бул |
n="143" /> му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом....</p> <p>Боже мој!{S} Шта ли |
и стотину бивола купити....{S} Друго је нешто њега тиштало!...{S} Туђа крв беше га притисла као |
оставио.{S} Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему.</p> <p>Чим ме |
ву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала. |
ло грохотом насмејала!...</p> <p>Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још јед |
p>Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио.... |
свим на противну страну.{S} Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута.{S} За тим по |
> је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас и |
нала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „ |
о сам што шта дознао.{S} По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник |
један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави....</p> <p>Дође време спавању.{S} С |
ребало да причести болесника.{S} Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомиш |
остаја, дође и газда.</p> <p>Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде.</p> <p>Мех |
ељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли....{S} Може бити, да му је жао било, што |
шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, к |
алосно спавање....{S} Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру |
гледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрди |
е нешто чудновато десило.{S} Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас д |
рчина“, одважно рече Злата.</p> <p>Сеиз нешто проговори Турчину.{S} Турчин плану као жива ватра |
ђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком.{S} Кад је гов |
.</p> <p>Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаук |
прекрсти....</p> <p>После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила.</p> </div |
видим и опажам.{S} За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу.{S} Да ти нис |
и Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану.{S} С |
ан буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри.</ |
прстима и начини упоћак.{S} Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти |
а жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила.{S} Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман М |
</p> <p>Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој |
отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку.{S} У једном ћошку ба |
загледати у срце и душу њену, видео би нешто <pb n="84" /> са свим противно.{S} Она је сама се |
баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на <pb n="103" /> г |
азгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, п |
механџији, и одмах настави:{S} Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казу |
и у кући и ван куће.{S} Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећ |
ланове.{S} Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћо |
и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост.{S} Ко је |
шетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара.{S} Прислони ухо уза саму решетк |
итава гомила була.{S} Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату.{S |
ски.</p> <p>Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора он |
нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка |
своје родитеље....</p> <p>Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој р |
ојим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро виде |
ута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се ни |
је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Сед |
тер и само једног брата.{S} Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако |
једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа |
те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у пл |
где је данас палилуска касарна.</p> <p>Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата умо |
ти да је ту што год метнула!...“</p> <p>Нешто тешко око ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Но |
су штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У ту је ку |
и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n=" |
који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p> <pb n="44" /> <p>У |
ли су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће крвопије и ка |
дожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу угово |
свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“</p> <p>Злата и њен брат |
ио да идем, да је потражим....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па мож |
еста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељи женидбу уговоре, настаје |
и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, |
, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су < |
мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића |
рпкиња у конаку Рашид-Беговића.{S} Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и уп |
; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А |
ом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима пробијали су <pb n="146" |
<p>Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: |
је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се |
ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} Само на |
ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, |
нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке.. |
била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, |
ан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и уздаха, |
градских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут.{S} |
} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, кој |
е оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала уза се и |
иступише скромноме ручку.{S} Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погл |
и да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време)....</p> <pb n |
им дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде.{S} Одмах отрча на бунар, захвати воде, уд |
..{S} Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему.{S} Из главе су вирила два ока, те |
их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за ве |
0 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. </p |
изненади и обрадује....{S} Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?... |
и сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и замишљен, |
че.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци зар |
у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи!{S} Сутра рано да се не дижеш, учин |
ше што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш кад су за вечером се |
едњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у |
у нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у посл |
крити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету.{S} Бог је милостиван отац, Он прима к |
уле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у к |
олесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За тим попа у п |
велику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p> <p>А да би се ј |
ати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страховит сан виде.< |
вио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега је занимала мисао: |
се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Мил |
ти да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нека ми је Ала |
а.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше невесео и за |
а Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, где се дан |
о зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само |
ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати....{S} О |
} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поиздаље гледал |
му овај што год казати.{S} Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не гово |
8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом вод |
, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о |
и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Ми |
испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује |
овог ког сам ја јахао.“</p> <p>— Не ћу ни једнога!{S} Ја сам Српкиња — хришћанка.{S} Не волим |
....</p> <p>— Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“</p> <p>Милој |
преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке.{S} |
адским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе....{S} Само се чује глас стража |
многе крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милу |
год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше....{S} На себи беше задржала само једне к |
викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај |
е да чак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где |
је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, ал |
се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости.{S} С |
т у десно, право на Дунаво.{S} Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у |
је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p> <p>У наоколо |
су кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса.{S} Немајући чешља, она је ћутала, а од Дур |
/p> <p>Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чуку |
донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади |
ој, све једнако погледао <pb n="126" /> низ друм цариградски, и на један пут као у радости узви |
ту, он једва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад |
тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе.{S} Очајничким гласом он повика: „Кућ |
отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке....</p> <p>У једном залатку чекаше Станко. |
о уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе.</p> <p>За тим уз |
и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. </p> <p>„Не плачи, синак!{S} Не бој с |
у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико кр |
ију.{S} Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!.. |
лату.{S} Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда.{S} Рабаџије |
нешто сам са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и |
кла.{S} Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе!{S} Обазира |
ва дисаше.{S} Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. </p> <p>Кад је дошао |
м са собом да говори....</p> <p>Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако |
кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла.{S} Она је јадница гледала у |
шћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини |
Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из ду |
он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити.....</p> <p>После неколико дана мањ |
ханџији:</p> <p>— Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати.{S} Моје Злате нема, те |
је вере и народности био овај баштован, није се знало.{S} Говор му је био чисто српски; и кад б |
молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана.{S} За т |
он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала....</p> <p>Чим уђе у одају, он одмах угаси с |
ађеној!</p> <p>— Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се....{S} Мени се све нешто сл |
>Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је....{S} И низ њене старе и збрчкане |
о на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор....{S} Ноћу само један сан преспава, |
цаним гласом поче одговарати: „Јест.... није....{S} Злата је ту... она ће доћи....{S} Не бој се |
Могло му је бити около 40—45 година.{S} Није био човек слабог стања.{S} Имао је доста добру и л |
е више џандрљив, набусит и напрасит.{S} Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оп |
е Станка: „А које је оно село?</p> <p>— Није то село, дете моје.{S} То је Београд“, рећи ће Ста |
, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Није, дете моје.{S} Те се планине друкчије зову.{S} Озр |
у: „Које је добро, ћери моја!“</p> <p>— Није добро, моја мајко!{S} Велика ме јо несрећа задесил |
мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа |
је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути.{S} Дурџана је своју намеру крила од Зл |
и је он онако изгледао?{S} Да ли и њега није ова недаћа задесила?{S} Да ли и он не тугује за св |
е свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна.{S} Најскупоценија јела турска: баклава |
д.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало |
ио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није....</p> <p>Од тог дана, тај је ћилер једнако био з |
.{S} Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па с |
па запита: „Које су оно планине?{S} Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац?</p> <p>— Н |
екакве крваве пеге.{S} Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се |
га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан.{S} Он је као преко срца одговарао: да ни |
; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин.{S} Он чисто српским језиком поче запит |
{S} Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава....{S} Колико |
оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, д |
>Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато....{S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се |
наследи његов син, али би боље било да није....{S} Та се породица, којој је родоначелник рабаџ |
ало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати....</p> <p>Боже мој! шта ли је м |
а, то ће јој тек доцније казати... сада није време.</p> <p>До овог тренутка баштован је сумњао |
заиста нема Злате.</p> <p>Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца....{S} И боље... |
је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: |
син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто о |
ви и биволи, а у другом коњи.{S} Механа није имала ни тавана ни оџака.{S} Густи облаци дима про |
<p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јо |
дали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала.{S} Она је гледала у овој були свог џелата, |
к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Раши |
атији.{S} Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та р |
ачи, сине!{S} Наћи ћемо ми сеју.{S} Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа в |
ло и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрс |
а два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше |
ешто тутољила по кући, <pb n="25" /> па није спазила Мару...{S} Тек кад јој је Мара назвала Бог |
<p>Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће.{S} Она је обиграла |
запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату |
ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Београду!{S} Она је спасена?{S} О, Боже мој |
} Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили?{S} У мало што и буле не запита, да |
<head>XIII.</head> <p>Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу.{S} Али оп |
ито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву |
је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе се и у |
безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се те |
готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче. |
где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" /> <p |
гама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запретили, |
е код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с њоме у |
сто где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу тим, чи |
ки говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, пође |
>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap unit="gr |
ати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две три к |
и Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико минута узд |
шетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се разговор |
ли је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запитала: „З |
та није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш кад смо |
ала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} Она ј |
иткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кр |
таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, где је |
ружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Ми |
опаса ћемер око себе....{S} Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрог |
зивао се за Сава-капију.{S} Изван шанца није било ни једне куће.{S} На оним местима ван шанца, |
реситих рабаџија рећи ће:</p> <p>Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети... |
овлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја |
путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још више |
ре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе путнике |
се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу харема |
и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} Па ће |
е дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер?</p> <p>Жена му одговори, да није.. |
очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео....{S} Чекали су га да дође у вече, али он н |
ре не би <pb n="75" /> разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те |
у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка.{S} Докл |
ктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се јавити,“ поми |
јући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид...</p> <p>Још оно веч |
ши, једва се сети где је....{S} До зоре није више заспала.</p> <p>Стара Дурџана спавала је у св |
S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила....{S |
аху сузе.{S} Живе душе не оста, која се није плачем гушила.</p> <p>У сред те запевке и нарицања |
већ и са свом околином.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, |
помогла Злати да побегне.{S} Дурџана се није много ни бранила....{S} Она је само говорила: „Нек |
е бој се, сине.... <pb n="64" /> она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним |
.{S} Моја је Злата избављена!{S} Она се није потурчила!{S} Она је сад можда код куће!...“ За ти |
ead>IX.</head> <p>У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисад |
ила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и ваља ми мрети |
да преброји, колико има пара, али му се није дало....{S} Још мало постоја у ћилеру, док му жена |
њара, друго зграде не беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом |
у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћан |
зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га уч |
радске.{S} Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима.{S} Са висова |
Брзан.{S} А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: <pb n="68" /> преко |
ме је он уречио да му Злату преда.{S} И није се преварио.{S} Јер чим рабаџија дође од <pb n="12 |
те да идем?“</p> <p>Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори....{S} Беше се нешто дуб |
змећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стига |
и мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже.</p> <p>Дурџана се стараше да Зл |
ати: „Је ли велики товар?</p> <p>— Па и није — лако се може понети.</p> <p>Један од отреситих р |
аму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат.{S} И чудан му се и страхови |
чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало повечерао, он |
у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар |
опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи?</p> <p>Милојко јој исприч |
ео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му н |
путу срео, он би га запитао:{S} Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није |
или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде?{S} Близу Ражња |
ку <pb n="45" /> Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу?</p> <p>Механџија се за т |
ича, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати...</p> <p>Милојко ј |
ринску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Ду |
S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио....</p> <p>Кад се од спавања диг |
ју Злату не могох наћи.{S} Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на кл |
јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“</p> <p>— Може бити, рећи ће Злата |
, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг пут |
је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе....{S} Ту, у ту кућу ушла је јадн |
што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и ње |
/p> <p>Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, <pb n="153" |
био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече Злати: |
а један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи ради |
="33" /> торбом на леђима.{S} Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, |
показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу.{S} А какав је т |
кујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицат |
, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убоја жена пропљује крв; неко |
рошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила.</p> <p>Беше наступила прва половина месец |
авале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку.... |
виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати.{S} За тим се була опет окрену, зав |
5_P0"> <p>Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит.{S} Догодио се у оно доба к |
...{S} Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук.</p> <pb n="163" /> <p>По |
скок).{S} Једном рочи <pb n="78" /> ово није била башта већ прави рај земаљски.{S} Ту башту над |
Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђу |
ти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <pb n="148" /> могао заспати, али се претварао као |
гаси свећу и леже да спава.{S} Још дуго није могао заспати....{S} Таман он зажмури, и тек хоће |
ва, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу ц |
е, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили дан: |
ведати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су поизда |
ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би |
нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између |
овора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да су на |
Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — |
, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ће |
ве верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, |
шану.....{S} А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови...{S} Може дат |
говори Станко.</p> <p>— Е, па добро, то није од нас далеко.</p> <p>Сад Станко уговори дан полас |
си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти |
рекао: „За што си, болан, такав?!{S} То није добро, то није лепо!{S} И курјаци у шуми траже себ |
и пеге <pb n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама |
пута куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{ |
је и познала да су то паре, али она то није умела да цени....</p> <p>Кренуше се кола и пођоше |
ара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу собом шалили, је |
та опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао.{S} Али је у залуд било, — жени се хтело |
вене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати.{S} Био је сетан, невесео, замишљен. |
, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и па |
<p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и тек |
ла нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Злата п |
тупала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати. |
добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спрем |
од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили.{ |
у, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово сурови и на |
ља је била старија од мог оца.{S} Он њу није ни запамтио.{S} Ту сестру мога оца Смиљу, а моју т |
ако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио.</p> <p>После дугог превртања и узд |
наре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима |
ав човек.{S} Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест.{S} Могло му је бити около 40—4 |
но и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућа и све што јо |
две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко тих големих ре |
му: „Синак, такав ти је к’смет!{S} Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покори |
утници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци.{S} Али |
ала се, по науку старе буле, да јој још није добро.</p> <p>Пред вече, тај дан, отиде Станко у о |
и београдских ага и спахија.</p> <p>Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут |
јко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> <p>И једно и друго бризнуше у |
е....“</p> <p>Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: |
цања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} |
ешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо.{S} Ја сам стара и в |
ао крпа....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{ |
ли.{S} Живели су срећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали |
дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудог |
не куле — цркве и звонаре.</p> <p>Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Ту |
име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио!{S} Од тешког убој |
Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи....{S} Још за његова живота много ј |
чин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито к |
је у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата.</p> <p |
само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је че |
ељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу.{S} Највећи је непријатељ чове |
вори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи.{S} Бе |
у на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме с |
да буде жива....{S} Робом икад, гробом никад!“ </p> <p>У тај мах и Мирко дође кући и догна овц |
жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био.</p> <p>По што је зловајно мало пов |
ограда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала.{S} А да би још |
тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није....</p> <p>„Још черек и Станко ће се ј |
час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду.{S} У путу је сретао многе пу |
било је скупоцено и раскошно.{S} Она то никад у животу није видела.{S} Али се њој и пак ова кућ |
} Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати.{S} Сви послови који се тичу |
лушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици.{S} |
ће рећи: „Све је пропало!{S} Моју Злату никад више видети не ћу!...“</p> <p>Какве су се тужне и |
{S} Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео.{S} Погледао је и онамо преко |
али међу својом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркв |
то деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад родитељ |
поклонио.{S} Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање при |
е имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред.{S} Отац и мати младожењини надевали су ј |
о наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда.{S} Још ћемо толико кукати и нарицати за |
кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда...{S} Ја сам човек прилично стар; обиграо |
м описати; она се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појав |
а: „Какву Злату ти тражиш?{S} Овде нема никакве Злате!...</p> <p>— Јест нема је.... и ја сад ви |
да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло.{S} Они су се међу соб |
вно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може проћи без кастиге</hi> |
еме прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „Шта је то |
д траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу....{S} Дурџана се претварала као да о |
b n="152" /> од крви....{S} То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, ш |
ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад најв |
га аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему.{S} Они су тајно одредили |
исповедати.{S} Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице.{S} Они, који су п |
је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу већ прегорели.. |
и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи кривац, а нико га не јури</hi>,“ вели стари мудрац.</p> <p>„<hi>Т |
ј је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Чес |
глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ.</p |
“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми и |
само буле.{S} Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи.</p> <p>За два три дана рани |
тигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је |
рео или видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно |
ога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати....</p> <p>И ма како да |
и пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж |
....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у ку |
живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син ни |
: „Дај, Боже, и у добри час!...“</p> <p>Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од М |
ечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа ни |
иру....{S} Ово је згодна прилика....{S} Никога нема... нико не ће видети....{S} Родитељи су њу |
е и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и п |
озор.{S} И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати |
е један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше....{S} И тек кад је изашао на онај висак |
дангубио....“</p> <p>У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко.{S} У то вре |
Београд.</p> <p>И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако |
љно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{ |
е се буле су спавале као окупане....{S} Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догоди |
ем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати....{S} Дајеш ли м |
</p> <p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побе |
џана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баш |
оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао |
о рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад каз |
што казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и м |
још <pb n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Ми |
му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" x |
?...{S} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише |
мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми уч |
ву је до темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху оса |
никога не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је т |
мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе ста |
ио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати.{S} Његово суро |
p>Кад се пробудио, он је сав дрктао.{S} Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је |
дин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалост |
<p>— „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одм |
од повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дур |
дан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори о |
ске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он.{S} Тада |
и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да је њих |
а сна, и сва сам дрхтала.{S} До сванућа нисам очи склопила.</p> <p>И Милојко овај сан не бегени |
а....</p> <p>— Не знам, брате!{S} Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу.{S} Ја |
амо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети!{S} Али шта ћу, невоља ме гони...</p |
крајеве где српски народ живи.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} |
ла Богу на његовом дару!...{S} Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из |
{S} Је си ли ти жедна?...</p> <p>— Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она....</ |
а није дошла?...“</p> <p>Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“</p> < |
, да што год повечера.{S} Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залог |
ладан и би ли што јео?{S} Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџи |
тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рек |
е Милојко, нарицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш жив |
је....</p> <p>Један ће га запитати: „Да ниси гладан?{S} Хоћеш што повечерати?“</p> <p>— Нисам г |
ом Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама |
и турче.{S} Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турц |
S} Назгода, то ће бити крв....{S} Да се ниси убио, ја посекао?...“</p> <p>Овим питањем он извуч |
јка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“</p> <p>- Јесам, |
мени је овде било као у гробу.{S} Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!...{S} |
плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача....</p> <p>И |
амо трпети....{S} Божја воља!...{S} Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, |
ј тако прилагодиле, да већ<pb n="86" /> нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве С |
амо жене.{S} Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем |
и жалост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беш |
требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи.{S} Овце су заједно чували, и, тако ре |
p> <p>А какав ли народ тамо живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе |
зна....{S} А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, п |
Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type="chapter" |
тељи место деце.{S} Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу.</p> <p>Кад |
ељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда кад је |
, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као мрав. |
А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, баш к |
д се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог их бе |
варна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне |
се само може осећати.{S} Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зр |
{S} Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити.{S} Мајчино срце беше расцепљено, за |
а била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио јед |
само механџија и Милојко.{S} У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници |
војом децом.{S} Брат и сестра никада се нису раздвајали.{S} Ако је требало ићи у цркву на приче |
унук и обе ћерке.{S} Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати.{S} Он је дуго у њ |
за се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јад |
?{S} У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механ |
изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри....{S} Тек како му драго, од то доба он н |
одини, и <pb n="9" /> ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се мом |
d> <p>Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући.{ |
је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно |
у није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона зв |
ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што да |
питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар о |
су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову... |
живи?{S} Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ </p> <p>Баш у тај мах кад је Милојко ов |
-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали.{S} Уз то су били највеће к |
и скунаторити себи зимовник.{S} Они већ нису умели мислити о томе.{S} Мисао њихова врзла се сам |
већ и зора зарудела....{S} У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над сел |
рећно и задовољно.{S} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су и |
есто на своје руке погледао — да ли још нису крваве....{S} А своје би чело и образе још чешће б |
о живи?{S} Да нису и тамо Турци?</p> <p>Нису, дете моје!{S} Тамо живе Срби, који се исто овако |
дан од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет с |
S} Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није <p |
ет дана он је пробавио на овом путу.{S} Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио.{S} Њега |
беше.{S} Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака.{S} Пред кућом беше само један сув д |
.{S} Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују.{S} Свуда је овако <pb n="65" /> |
нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне....</p> <p>А какав ли народ тамо жи |
а месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође попа.{S} |
ицати.{S} Што би — би.{S} Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје.{ |
му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд.</p> <p>Мило |
{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одржавао само водом |
ужио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио.{S} Једном речи: изгледаше, да |
ном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити.{S} Хајд’ с нама!“< |
ом.{S} С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлаз |
дња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опет дође |
одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке....{S} Само се покашто у последње време виђа |
почетка августа.{S} За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало.{S} Душу је одр |
рџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. </p> <p>Баштова |
Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо.{S} И три пут се прекрсти, рекавши пол |
ариградски у то време ишао је овако:{S} Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуп |
Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд.{S} Ја то памтим као да је јуче било. |
је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниш |
беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду.{S} Код тог буљука играло се 6—8 чобана |
; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који <pb n="50" /> је био рођак Рашид-Беговићима, |
ора бити златан.</p> <p>Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и по |
ће бити <hi>мали</hi>, а кад <hi>велики нишан</hi> (обележје — прошевина).... па чак одредили и |
оре, настаје <hi>мали</hi> и <hi>велики нишан</hi> (обележје девојке). <pb n="95" /> Први, мали |
ежје девојке). <pb n="95" /> Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци.{S} Он с |
хоће.</p> <p>Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свад |
се.</p> <p>Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и |
, комшије и познаници.{S} Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була.{ |
Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а најви |
гра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу.{S} За тим |
>Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа.{S} И тек онда к |
х рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити.{S} Из рана је киптио црв, као |
лушну, не ће ли се глас поновити....{S} Ништа се не чује!...{S} Милојко се прекрсти и рече: „Бу |
ком.... из далека путујем....“</p> <p>— Ништа не мари, рећи ће механџија.{S} Бог ће дати....“ и |
илојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи.{S} Од радости и узбуђења поведе с |
мтим као да је јуче било.{S} Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у жив |
S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“</p> <p>Један рабаџија ћутао је докле се |
питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па |
помислио, да иза тога високог зида нема ништа....{S} Али ми молимо читаоца, да за један часак у |
некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа....{S} Јест заробише је Турци као ово и мене....“ |
рема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње |
су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала.</p> <pb n="69" |
у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити.</p> <p>Били су јој оштро запр |
али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети.</p> <p> |
ић и сваки <pb n="131" /> џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем.{S} Уз пут погле |
ак и сав таван претресе.{S} И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Зл |
куну, па не одрже заклетву?{S} То није ништа....{S} Ја ћу приложити цркви, манастиру....{S} Ов |
не беше код куће.{S} Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају.{S} Та је тајна с |
е и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву.</p> <p>Међу т |
о турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути.{S} Слушкиња се до земље поклони, |
ти?“</p> <p>— Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он.</p> <p>Уморне рабаџије |
темеља сруши....{S} Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и |
оба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да |
а и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А сам изгледаше |
радом и да ће се ту састати....{S} Више ништа нисам чуо!...“</p> <p>Сад се рабаџије сетише, да |
еко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи.</p> </div> <div type="chapte |
обили, мајко!{S} Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели.</p> <p>— Еј, проклети |
/p> <p>Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема....</p> <gap un |
и познати.{S} Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи....{S} За тим скотрљаше му се две |
о стићи Турке?...{S} Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори.{S} Тек после неколико мину |
ћи ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним доб |
о Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити.{S} Дође до на моравску ћупри |
аму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути.</p> <p>Међу тим, ево какав се ра |
еку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао.{S} Речи иза решетке: „Ако си Срби |
сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загон |
ече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати.{S} Уздао сам се да ћу је затећи |
овали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута.{S} Муж и жена |
ти.{S} А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати.</p> <p>Једно вече, |
каква невоља?..{S} Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти каза |
а ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта |
ана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати.{S} Међу тим би је често запита |
ало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити.{S} Међу нама двојицом стоји сам |
ла ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха!{S} Баш к |
} Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати.{S} Бог |
p>Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи.</p |
вим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштовано |
њим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Бео |
џију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати.{S |
b n="55" /> му једном припрети да ником ништа не говори....{S} Свом слузи заповеди, да Милојка |
речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
} Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он |
пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, |
ретварала као да о том бегству Златином ништа није знала.</p> <p>За Адилу је ово било доста.{S} |
тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају |
, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао |
а и чуварна.{S} Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана з |
га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је б |
о гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне.</p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову |
осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао о |
ин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу |
?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају.{S} И онај што запита, рече: „Вала, и ја |
видео таку и таку девојку?{S} И нико му ништа није умео казати.{S} Кад је дошао на оно место, г |
јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат |
ост.{S} Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали.{S} Жао им је било....{S} Не беше Зла |
био!“</p> <p>„Отето, проклето!“</p> <p>„Ништа теже од туђе крви нема!...“</p> </quote> <milesto |
на је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала |
задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг м |
ли.{S} За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи оста |
преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, |
тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су ком |
Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати.{S} Окну биволе, и рече |
и свет макар сав поскапао.</p> <p>Јест, Новак беше богат човек....{S} Његово је богаство расло |
<p>Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну |
урубија, и по неки дукат шљивак....{S} Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових г |
а му у лице, и одмах стукну назад...{S} Новак је био сав у ранама.{S} Поред њега, на постељи, м |
дани за данима и године за годинама.{S} Новак је бивао све богатији и богатији.{S} Сва варошица |
поведи га....</p> <p>Прође два дана.{S} Новак опет посла да дође попа.{S} Попа одмах дође.{S} Д |
Дође време спавању.{S} Сви полегаше.{S} Новак оде у своју одају да и он спава.{S} Сва чељад у к |
ца била на самом друму цариградском.{S} Новак је био крупан, развијен и здрав човек.{S} Хвалио |
следње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше.{S} Људи су се запиткивали: „ |
задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен. |
е то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио....</p> </div> <div type="chapter" |
дође попа.{S} И попа дође....{S} Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ С |
последња трећина месеца јула.{S} Газда Новак нити мре, нити му лакше бива....{S} Поручи да опе |
ронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро.</p> <p>Ово се десило у почетку августа месе |
ма ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом....</p> <p>Стојн |
од једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ.{S} Поред њега лежаше један пас |
рочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке.{S} |
и, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали |
чном правдом....</p> <p>Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмак |
ородица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици.{S} Али она ни |
аћо, хришћани!{S} Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом.{S} По |
е једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, прав |
Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак?</p> <p>„....{S}Али, да ми је и она друга половин |
ад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао.</p> <p>Онај опет рабаџи |
њега очекивала и изгледала.{S} Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој.{S} А |
је пас лајао.{S} С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену.{S} Изнемоглим и једва чуј |
XII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале рабаџије, бех |
ближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће |
ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и |
p> <p>Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући.{S} Његови домаћи по издаље чу |
ла је своје очи за навек.</p> <p>Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, ни |
ле!...</p> <p>До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за ра |
пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао.{S} Имао је свачега доста, а понајвише |
чито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чист |
а своме друштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и зл |
: мира, слоге и љубави...</p> <p>Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и ч |
> <pb n="163" /> <p>После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек.{S} Где би се |
сто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакат |
осле дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа.{S} Али то беше жалосно спав |
ну: „Нису чисти послови!“</p> <p>Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, |
бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и дру |
/p> <p>— Где ли сад могу бити? запитаће Новак.</p> <p>— Па ја не знам, али су могли од прилике |
<p>Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли |
она за њим уђе.</p> <p>Једног дана беше Новак купио неки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе н |
а је тајна с њоме у гроб закопана.{S} И Новак натовари на своју много грешну душу још један вел |
{S} Поустајаше рабаџије....{S} Устаде и Новак.{S} Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене |
!“ И сваки окрете својој кући.{S} Оде и Новак својој....</p> <p>Беше се ухватио први сутон кад |
положише својим биволима.{S} Диже се и Новак те и он положи својим биволима.</p> <p>Али је сав |
аше и ућуташе....{S} Ћутао је као нем и Новак.</p> <p>Тада ће га један од другара запитати: „Ам |
варао као да спава.</p> <p>Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је з |
.</p> <pb n="150" /> <p>Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!.. |
сноснога и џандрљивога оца....</p> <p>И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран |
ко ње опасала?...{S} Хм!... рече у себи Новак.</p> <p>— А шта ли ће то бити? запита Злату.</p> |
ко није улазио до <pb n="160" /> једини Новак.{S} Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ |
ико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?..</p> <p>„<hi>Бежи |
ву тиранију и осорљивост....{S} Сам пак Новак ретко је кад излазио из <gap unit="graphic" /><pb |
није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио....</p> <p>Ви |
дође.{S} Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо!{S} Да ме опростиш у цркви пред народом тр |
па ће и сести....</p> <pb n="139" /> <p>Новак је ишао полагано.{S} Често је застајкивао, нешто |
"SRP18935_C1.24"> <head>XXIV.</head> <p>Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости |
.</p> <p>— Па тешто да видимо...</p> <p>Новак окну биволе....</p> <p>Злата отпаса ћемер и пружи |
ћи до на онај висак над Гроцком.</p> <p>Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што |
пут, и да га у Гроцкој сачекају.</p> <p>Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са |
то пеге по челу и образима?...“</p> <p>Новак се маши рукама и протрља чело и образе.{S} Том пр |
S} Све рабаџије погледаше у свога друга Новака.{S} За тим се међу собом згледаше....{S} Видеше |
ца па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зн |
p>Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава.</p> < |
...{S} Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“</p> </div> <div type="ch |
Section" /> <p>Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при пос |
ва напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почет |
екао?...“</p> <p>Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја. |
м да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и нед |
његовом богаству говори....</p> <p>Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запитк |
гово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити:</p> <p>„...{S} Јест, ћемер вел |
едноћи и лепоти не беше равних.{S} Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све |
} И боље!...</p> <p>Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре.{S} Један од рабаџи |
дглавица домаћину кућњем.{S} Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лај |
ође месец, прође и други....{S} Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилу |
unit="subSection" /> <p>Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није... |
ју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој.{S} Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ |
и је одлазио од времена на време у кућу Новакову.{S} Па и он га је морао најзад оставити, не мо |
ар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком.{S} Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам |
баџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака кр |
p> <p>Кренуше се кола и пођоше даље.{S} Новаку је једнако био пред очима ћемер.{S} Злато истера |
ни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гроцке....{S} Он је биволе |
комадић хлеба!...“</p> <p>Стојна приђе Новаку.{S} Погледа му у лице, и одмах стукну назад...{S |
о ради....</p> <p>Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренул |
ала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку.{S} И њој је причала једна комшиница, жена једно |
екавши: „На!{S} Ето па види!...“</p> <p>Новаку задркташе руке.{S} Отпекља пређицу на ћемеру; из |
што на узначке пресавије. <pb n="96" /> Новац му се меће на чело.{S} Весеље бива засебно; људи |
е ове племените помисли!...{S} Несрећни новац усели антихриста <pb n="134" /> у срце и душу ово |
искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, |
че чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек....{S} Да јој отме |
p> <p>У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматр |
о други пут иште младу, и даје још више новаца.{S} Млада опет ћути, што је знак да је још мало. |
у, и обећава да ће дати толико и толико новаца.{S} Млада ћути, а то је знак да је <pb n="99" /> |
напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење.</p> < |
некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца....{S} Обе ћери поутецаше саме и уда |
м стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је |
аоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом.{S} На једној страни Зеленових Њива пасле |
ије смео да каже..</p> <p>Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му |
оје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају.{S} Он је |
ну бегати.</p> <pb n="14" /> <p>Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш!{S} Ти мораш ићи — хтел |
ате!{S} Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео....{S} И збиља, моја Злата није више у Беог |
заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре.</p> <pb n="83" /> <p |
годину.{S} Вратила <pb n="180" /> се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у |
вој својој причи одавно стару али вазда нову истину: <hi>да никако зло <pb n="VI" /> не може пр |
ки чајир.{S} Дође кући да узме и однесе новце.{S} Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и |
уди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, <pb n="138" /> запекља пређицу, па пруж |
амислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у то |
, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој тру |
у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и |
е стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат.</p |
егова породица девојци.{S} Он се шаље у новцу, који мора бити златан.</p> <p>Други је велики ни |
рв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец |
у ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте.{S} Али....“ Домаћица га понуди, да шт |
S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, варакле |
крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге....{S} Међу тим је Злата осећала у души неку малу |
350—400 корака.{S} Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани....</p> <p>Турци су путовали |
до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, так |
едном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана.{S} Држала је у рукама чибук; |
Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге <pb n="98" /> до колена; набију се платнене кесе и |
оме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић.{S} Пред <pb n="71" /> њим бе |
ало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере.{S} Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте. |
вора-петора кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити |
а кола рабаџијска.{S} Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећ |
цке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да долети до Гр |
—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу |
ује до Гроцке.{S} Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се....{S} А Новаку се хтело да до |
једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и по |
бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?...{S} Не! не ће то бити!{S} Он је имао дос |
рму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата!{S} Овај случај ни мало се не допаде |
ме реке.{S} На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду.{S} На њено запома |
, поништи....{S} И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла |
ајзанимљивији призор.{S} Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним б |
нам....{S} Ваља да ми је ударила крв на нос....“</p> <p>Жена се задовољи овим одговором, рече с |
у: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред.{S} Поред легена иду ћочеци, певају и у даи |
и мемицу или друго што.{S} У исто време носила је — ја <pb n="23" /> тиквицу, ја крчажић тазе в |
је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемиц |
бук, готво хват дугачак.{S} Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва мо |
ба.{S} Али како да их позна, јер су сви носили једнако <pb n="47" /> одело.{S} На једном месту |
Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер.{S} Дошав до оџаклије слуга отвори врата.{S |
кадуна.{S} Оп ће те срећном учинити.{S} Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша |
„Ту имаш доста!...{S} Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају.. |
кули београдског града. <pb n="116" /> Ноћ беше тиха.{S} По тој ноћној тишини разлегаше се са |
тупила прва половина месеца августа.{S} Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити.{S} Небо ј |
ренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година.{S} Је |
о прекрилио.{S} Дан се чисто претвори у ноћ....{S} Зачу се као из дубине потмула грмљава; на је |
речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо.{S} И ако је то била кратка легња ноћ, |
/p> <p>Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула.{S} Још од синоћ је нешто занемогла, и |
ко са својом домаћицом.{S} Они нису сву ноћ склопили очи.{S} Час су плакали, час једно друго те |
поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то д |
се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Мирко већ био |
желеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ |
p>За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође |
па треба да се одмори....“</p> <p>„Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше....</p> <p>Међу тим је Ми |
е била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула.{S} Беше легла и тврдо заспала.{S} Зла |
е својим кућама.</p> <p>Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом.{S} Они нису |
рао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ.{S} Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а н |
до Стамбол-капије.</p> <p>Милојко је ту ноћ провео као на трњу.{S} Да је могао, он би одлетео с |
ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку....</p> <p>Нигде ни на једном про |
руштву, <pb n="153" /> како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато споми |
<pb n="35" /> преспава.{S} У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се |
е био исечен!...“</p> <p>Беше неко доба ноћи....{S} Чича Раде потсети комшије да је време кући. |
н, нова навака....“</p> <p>До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући.{S} Разговор с |
2"> <head>XXII.</head> <p>Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку.{S} Другови његови, остале ра |
ам гладна...“</p> <p>Беше већ неко доба ноћи.{S} Дурџана није хтела то вече ништа разговарати с |
тву.</p> <pb n="19" /> <p>Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема.{S} Врем |
ако дуго заспао, и шта је до |