• quote 16
  • А 156
  • а 355
  • абер 2
  • абера 2
  • августа 1
  • аветињски 1
  • авлија 2
  • авлије 1
  • авлији 2
  • авлију 3
  • аге 1
  • аждаје 3
  • азурног 1
  • Азурхала 1
  • аир 1
  • Аја 1
  • аја 2
  • Ајдемо 1
  • ајскање 1
  • АКАДЕМИЈА 1
  • Академије 3
  • Академији 1
  • Ако 11
  • ако 30
  • акт 2
  • акта 1
  • актима 1
  • ала 2
  • Ала 2
  • албум 2
  • алеје 1
  • алем 1
  • али 115
  • Али 50
  • Алибеговића 2
  • Алијином 1
  • Ама 15
  • ама 9
  • амајлија 1
  • амајлију 1
  • амбарева 1
  • амо 2
  • анђела 3
  • анђеле 1
  • анђелска 3
  • анђелске 1
  • анђелским 1
  • анђелских 1
  • анђелском 2
  • анђелску 1
  • анђелчета 1
  • анђеоска 1
  • Антипатије 1
  • апетит 1
  • апс 1
  • апсанске 1
  • ар 3
  • арамбаша 2
  • арамбаши 1
  • Аранђелов 1
  • арбије 1
  • арнаутка 1
  • арнауткама 1
  • арњеве 1
  • арњевима 2
  • ару 1
  • аршин 1
  • астал 2
  • астала 1
  • астроном 1
  • атар 1
  • аутомата 1
  • ауторитет 1
  • Ах 3
  • Аха 2
  • Ашир 1
  • ба 1
  • Баба 2
  • баба 8
  • Бабо 1
  • бави 1
  • бавим 1
  • базена 1
  • бајаги 1
  • бајке 1
  • бајно 1
  • бајонетима 1
  • балија 1
  • бане 2
  • бану 1
  • бапских 1
  • Бар 2
  • бар 6
  • Баре 1
  • барикадом 2
  • барикаду 2
  • барлија 1
  • басамака 1
  • бата 5
  • бати 2
  • батина 1
  • бато 2
  • бату 3
  • Баурић 1
  • Баурића 2
  • бацају 1
  • бацајући 1
  • баце 1
  • баци 3
  • бацим 1
  • бацио 2
  • Баш 14
  • баш 41
  • баштине 1
  • башту 1
  • бег 5
  • бега 2
  • бегали 1
  • бегао 1
  • беде 1
  • бедемове 1
  • бедник 1
  • бедница 1
  • бедно 1
  • бедом 1
  • беже 1
  • бежи 1
  • бежим 3
  • Бежимо 1
  • Без 2
  • без 26
  • безброј 1
  • безбројни 1
  • безбројним 2
  • бејах 2
  • бела 3
  • Бела 3
  • белај 3
  • белаја 1
  • Беле 2
  • беле 3
  • белеге 1
  • белегу 1
  • белео 1
  • бели 4
  • белим 2
  • белих 1
  • бело 1
  • белог 1
  • белој 1
  • белокорац 1
  • белом 2
  • Белу 1
  • белу 3
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 16
  • Београда 2
  • београдски 4
  • београдским 1
  • Београду 3
  • Београђанина 1
  • бес 1
  • бесвест 1
  • беседе 1
  • бескрајан 3
  • бескрајно 1
  • бесмо 5
  • бесна 1
  • беснела 1
  • бесни 1
  • бесомучност 1
  • бесомучну 1
  • бестиалност 1
  • беху 18
  • Беше 8
  • беше 83
  • би 158
  • Би 2
  • Библиотеке 1
  • бива 8
  • биде 1
  • бију 3
  • Била 2
  • била 38
  • биле 9
  • били 19
  • Били 3
  • Било 4
  • било 97
  • биљем 1
  • био 56
  • Био 8
  • Биограда 1
  • бисмо 5
  • бисте 1
  • бистра 1
  • Бистра 1
  • бистрих 1
  • бистро 1
  • бистру 1
  • Бити 1
  • бити 37
  • биће 1
  • бих 27
  • бич 1
  • бичем 1
  • бјежати 1
  • блага 2
  • благе 1
  • благи 1
  • благим 4
  • благо 2
  • Благо 3
  • благог 1
  • благодари 1
  • благодарила 1
  • благодарим 1
  • благом 1
  • благослова 1
  • благост 1
  • благости 1
  • благу 1
  • блажен 3
  • блаженства 1
  • блаженством 2
  • блаженству 1
  • блед 2
  • бледа 1
  • бледе 1
  • бледила 1
  • бледило 1
  • бледуњаве 1
  • блека 1
  • блесаст 1
  • Ближе 1
  • ближе 3
  • ближи 1
  • близанци 1
  • Близу 1
  • близу 2
  • блистао 1
  • блисташе 1
  • Бобија 2
  • Бобије 1
  • Бобију 1
  • Бог 51
  • бога 3
  • Бога 32
  • богаљ 1
  • богата 1
  • Богме 1
  • богме 3
  • Боговађе 1
  • Боговађу 1
  • Богу 15
  • бодљикавих 1
  • божанска 1
  • божанског 1
  • божанску 1
  • боже 1
  • Боже 17
  • Божићу 1
  • божја 3
  • божје 1
  • божјег 1
  • божји 2
  • божјих 1
  • божју 1
  • бој 2
  • боја 4
  • Бојала 2
  • бојама 1
  • бојао 1
  • Бојао 1
  • боји 1
  • бојте 1
  • боју 1
  • бокорја 1
  • бокорје 2
  • боку 1
  • бола 1
  • болан 22
  • болесник 1
  • болеснике 1
  • болеснику 1
  • болест 1
  • Болест 1
  • болести 2
  • боли 1
  • болна 2
  • болници 3
  • болничаре 1
  • Боља 1
  • боље 15
  • Боље 4
  • бољег 2
  • бољка 2
  • бољке 1
  • Бољку 1
  • бољу 1
  • бомбардања 1
  • боме 1
  • Борба 1
  • борба 3
  • боре 1
  • борио 1
  • Борићу 1
  • борице 1
  • босанске 1
  • босанској 2
  • Босна 2
  • Босне 1
  • Босни 1
  • Босну 3
  • Бошњака 1
  • БР 1
  • брава 2
  • браву 1
  • брада 1
  • бразде 1
  • бразду 1
  • брана 2
  • бранећи 1
  • брани 2
  • бранио 2
  • Брат 1
  • брат 15
  • брата 7
  • брате 8
  • братија 1
  • брату 1
  • Браћа 1
  • браћа 12
  • браћи 1
  • браћом 1
  • Браћу 1
  • браћу 5
  • браца 1
  • брацко 1
  • брашна 1
  • брбљива 1
  • брда 4
  • брдо 5
  • Брђане 1
  • брег 2
  • брега 2
  • Брегу 2
  • Брже 2
  • брже 7
  • брза 1
  • брзина 1
  • брзином 2
  • Брзо 1
  • брзо 10
  • брзог 1
  • брзу 1
  • брига 1
  • бриге 1
  • бригу 1
  • бризне 1
  • бризнула 1
  • брилијантских 1
  • бринула 1
  • брисати 1
  • брише 1
  • брк 1
  • Брњо 1
  • Брњош 1
  • Брњоша 1
  • брода 1
  • бродове 1
  • бројала 1
  • бројао 1
  • броји 1
  • броћ 1
  • брујала 1
  • брујања 1
  • брчића 1
  • буба 1
  • бубе 1
  • буве 1
  • будалаштину 1
  • будан 1
  • Будан 1
  • буде 23
  • будем 2
  • буди 2
  • будиш 1
  • будна 1
  • буду 1
  • будућности 1
  • бујнога 1
  • букава 1
  • букве 1
  • букну 1
  • букнуше 3
  • бунила 1
  • бунилу 1
  • буновном 1
  • бура 1
  • бурна 2
  • бусење 1
  • буџак 2
  • Бушатлијину 1
  • В 2
  • важан 1
  • важно 2
  • вазда 3
  • ваздан 1
  • ваздух 1
  • вајда 1
  • вајде 1
  • вајни 1
  • вако 1
  • Вала 1
  • вала 6
  • валах 2
  • валовита 1
  • валовите 1
  • ваља 20
  • Ваља 6
  • Ваљада 1
  • ваљало 3
  • Ваљева 2
  • Ваљево 7
  • ваљевској 1
  • Ваљеву 2
  • вам 19
  • Вама 1
  • вама 7
  • вамо 9
  • ван 1
  • вандали 1
  • Варам 1
  • варам 2
  • варате 1
  • варљив 1
  • Варошкој 1
  • вас 29
  • васељени 1
  • васељенској 1
  • Василија 1
  • Ватра 1
  • ватра 3
  • ватре 5
  • ватреним 1
  • ватрених 1
  • ватрено 2
  • ватри 1
  • ватром 5
  • ватру 2
  • ваш 2
  • ваша 1
  • ваше 1
  • Вашег 1
  • вашег 2
  • вашега 1
  • вашем 2
  • ваши 1
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашој 2
  • Вашом 1
  • вашу 1
  • веверице 1
  • ведар 1
  • ведром 2
  • веже 1
  • везана 2
  • везане 1
  • везану 3
  • везе 1
  • везен 1
  • везировој 1
  • Везли 1
  • век 2
  • Века 1
  • веки 1
  • вековао 1
  • векови 1
  • вековима 2
  • Веле 1
  • веле 6
  • Вели 2
  • вели 9
  • велика 1
  • Велике 1
  • велике 4
  • велики 10
  • великим 3
  • великих 1
  • велико 2
  • великог 1
  • Великог 1
  • великом 2
  • величанства 1
  • величанствени 1
  • величанственој 1
  • величанство 1
  • величине 1
  • велиш 7
  • велом 1
  • Веља 49
  • Веље 2
  • Вељи 12
  • Вељима 2
  • Вељин 10
  • Вељина 15
  • Вељине 2
  • Вељини 2
  • Вељиних 4
  • Вељиног 3
  • Вељиној 4
  • Вељином 2
  • Вељину 3
  • Вељо 22
  • Вељом 9
  • Вељу 24
  • венац 1
  • венцу 1
  • Вења 1
  • вео 1
  • веома 2
  • верак 1
  • вересије 1
  • веро 1
  • веровали 2
  • веровати 4
  • веру 1
  • верује 3
  • верујем 1
  • верујући 2
  • весала 1
  • весела 1
  • веселе 4
  • весели 6
  • веселило 1
  • веселих 1
  • веселник 3
  • веселника 1
  • веселници 1
  • веселницима 1
  • весело 2
  • веселог 4
  • веселој 2
  • веселом 1
  • веселости 2
  • весеља 2
  • весеље 2
  • Весео 1
  • весео 2
  • вескање 1
  • весницима 1
  • вест 1
  • Вест 1
  • ветар 3
  • ветри 1
  • Ветрић 1
  • ветрић 2
  • Већ 4
  • већ 54
  • већа 2
  • већег 1
  • већма 2
  • Вече 1
  • вече 12
  • вечера 7
  • вечерали 1
  • вечерало 1
  • Вечерало 1
  • вечерас 1
  • вечерати 1
  • вечере 2
  • вечери 3
  • вечерње 2
  • вечерњег 1
  • вечерњем 1
  • вечерњи 1
  • вечеру 5
  • вечит 2
  • вечита 5
  • вечити 1
  • вечитих 1
  • Вечитих 1
  • Вечито 2
  • вечито 5
  • вечитог 1
  • вечитој 1
  • вечно 1
  • вечноме 1
  • вечност 1
  • вештине 1
  • Ви 10
  • ви 33
  • вида 1
  • Вида 2
  • виде 9
  • видевши 1
  • видела 7
  • виделе 1
  • видели 8
  • Видело 3
  • видело 7
  • видео 21
  • Видео 8
  • видесмо 1
  • Видесте 1
  • видети 7
  • видећете 1
  • Видећеш 1
  • видех 1
  • видеше 2
  • види 27
  • Види 4
  • Видим 2
  • видим 22
  • Видимо 1
  • видимо 11
  • Видите 2
  • видите 5
  • видиш 19
  • Видиш 7
  • видјети 1
  • видније 1
  • видно 1
  • видовита 1
  • Видојевице 1
  • видох 1
  • Виду 2
  • виђам 1
  • Виђам 1
  • виђао 1
  • виђати 1
  • виђаш 1
  • виђе 1
  • виђења 2
  • визита 1
  • викала 2
  • викати 1
  • викне 2
  • викнем 6
  • викну 7
  • викнули 1
  • викнуо 1
  • викнути 2
  • викнуше 1
  • Вилина 1
  • вилинског 1
  • вилинском 1
  • Вилип 1
  • вилица 2
  • вилице 2
  • вина 4
  • вино 1
  • вином 1
  • вину 1
  • виолину 1
  • вире 1
  • вирило 1
  • вис 5
  • виси 2
  • висила 1
  • висиле 1
  • висило 1
  • висини 1
  • висину 1
  • висио 1
  • висок 1
  • Висок 1
  • висока 2
  • високе 1
  • високим 1
  • високих 1
  • Високо 1
  • високог 1
  • високоучен 1
  • вите 1
  • вити 2
  • витих 1
  • витице 1
  • витла 1
  • виче 1
  • вичем 1
  • вичеш 1
  • Вичи 1
  • вичући 2
  • виша 1
  • Више 4
  • више 58
  • вишеразгаљивале 1
  • владају 1
  • владати 1
  • власт 1
  • власти 6
  • влаше 2
  • Вог 2
  • Вода 1
  • вода 2
  • воде 6
  • водених 1
  • воденична 1
  • Води 2
  • води 4
  • водила 1
  • Водила 1
  • водиле 1
  • Водили 1
  • водило 1
  • водио 1
  • водо 1
  • Водоскок 1
  • водоскока 2
  • воду 3
  • возар 1
  • вози 6
  • војводе 1
  • Војне 1
  • војној 2
  • војска 2
  • војске 1
  • Војску 1
  • војску 2
  • војсци 1
  • волела 3
  • воли 7
  • волим 1
  • волите 1
  • воловима 1
  • волумен 1
  • воља 1
  • воље 1
  • Вољо 1
  • вољом 1
  • вољу 1
  • воска 1
  • вотњаку 1
  • воштана 1
  • враг 1
  • Враг 1
  • врага 1
  • враголастим 2
  • враголастих 1
  • Врагочанице 1
  • Враже 1
  • вранац 3
  • вранца 7
  • вранцу 1
  • врапце 1
  • врат 6
  • Врата 2
  • врата 25
  • Врати 3
  • врати 6
  • вратили 1
  • Вратим 1
  • вратим 2
  • вратима 3
  • Вратимо 1
  • Вратио 1
  • вратио 8
  • вратити 2
  • вратише 1
  • Вратнице 1
  • вратнице 3
  • вратно 2
  • вратоломним 2
  • вратом 1
  • врату 6
  • враћа 1
  • враћали 1
  • враћам 1
  • враћамо 1
  • врачарској 1
  • врбак 1
  • врбаци 2
  • врбена 1
  • вреба 2
  • вреднога 1
  • врелим 1
  • врело 1
  • време 9
  • Времена 1
  • времена 6
  • времену 2
  • врење 1
  • врео 3
  • врећу 1
  • врисну 3
  • вриснуо 1
  • вришти 1
  • врлетима 1
  • Врло 1
  • врло 6
  • врљике 1
  • врста 10
  • врстом 3
  • врсту 1
  • врта 1
  • врућа 1
  • врха 2
  • врхова 1
  • врхове 1
  • врхови 2
  • врховима 2
  • врхом 2
  • врху 3
  • врхунац 3
  • врхунцу 1
  • вршим 1
  • вршите 1
  • вук 1
  • вука 1
  • вукли 1
  • вуку 1
  • вулкан 2
  • вулкани 1
  • вулканске 1
  • вунастим 1
  • вунени 1
  • вуненим 1
  • Г 2
  • г 47
  • га 170
  • Гавра 5
  • Гавре 1
  • Гаври 1
  • Гавриног 1
  • Гавро 7
  • Гавру 1
  • гађ 1
  • гађати 1
  • Газда 20
  • газда 71
  • Газдарица 3
  • газдарица 9
  • газдарице 3
  • газдарици 3
  • гаје 2
  • гајтанима 1
  • гајтаном 1
  • галаме 1
  • галерији 1
  • Галичеве 1
  • гануле 1
  • гараво 1
  • гасили 1
  • гасити 1
  • гвожђа 3
  • гвожђе 1
  • гвоздене 2
  • гвозденим 3
  • гвозденом 1
  • гвоздењаци 1
  • где 45
  • Где 5
  • гђа 1
  • Гетеову 1
  • гигантски 1
  • гимназији 1
  • гимназију 1
  • гицну 1
  • глава 10
  • Главе 1
  • главе 9
  • глави 7
  • главице 1
  • главици 2
  • главицом 1
  • главицу 1
  • главом 10
  • главу 22
  • гладна 3
  • гладни 1
  • гладнога 1
  • гладном 1
  • глас 22
  • гласа 1
  • гласе 3
  • гласи 1
  • гласило 2
  • гласно 3
  • гласови 1
  • гласом 10
  • гле 4
  • гледа 19
  • Гледа 3
  • Гледај 2
  • гледају 1
  • гледајући 1
  • гледала 5
  • гледале 1
  • гледали 2
  • Гледам 1
  • гледам 3
  • Гледао 3
  • гледао 5
  • гледате 1
  • гледати 1
  • гледах 1
  • глув 1
  • глуво 1
  • Глуво 1
  • гнезду 1
  • гноји 1
  • гнушања 1
  • го 1
  • говоре 2
  • говори 12
  • говорила 3
  • говорили 2
  • говорило 2
  • говорио 5
  • говорити 3
  • говориш 1
  • говорно 1
  • год 10
  • годило 1
  • година 16
  • годинама 1
  • године 13
  • години 4
  • ГОДИНУ 1
  • годину 3
  • гола 1
  • Голе 1
  • голема 2
  • големе 1
  • голи 1
  • Голији 1
  • голим 1
  • голо 2
  • голобрадо 1
  • гологлав 1
  • гологлава 1
  • голој 2
  • гомила 2
  • гомилице 1
  • гомилу 1
  • гонећи 1
  • Гони 1
  • гонио 1
  • горе 26
  • Горе 3
  • горела 1
  • гореле 1
  • гори 2
  • горика 1
  • горње 1
  • Горобиља 4
  • Горобиље 1
  • Горобиљу 2
  • горостасан 1
  • горостасна 2
  • горостасни 1
  • горска 1
  • горски 1
  • горског 1
  • гору 1
  • горчине 1
  • госпа 6
  • госпе 1
  • Господ 2
  • господин 6
  • господина 3
  • Господине 1
  • господине 6
  • господину 1
  • господска 2
  • господски 1
  • Господском 1
  • господску 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 18
  • госпође 2
  • госпођи 1
  • Госпођица 1
  • госпођица 13
  • госпођице 5
  • госпођици 2
  • госпођицом 1
  • госпођицу 2
  • Госпођо 2
  • госпођо 6
  • госпођом 1
  • госпођу 2
  • гост 1
  • госте 3
  • гости 1
  • гостима 1
  • гостимо 1
  • гостинске 1
  • гостинску 1
  • гостионици 1
  • гостољубна 1
  • готов 2
  • готова 4
  • Готово 1
  • готово 14
  • гравитације 1
  • град 8
  • града 2
  • градове 1
  • градовима 1
  • градске 1
  • градских 1
  • граду 1
  • грађевини 1
  • граја 1
  • гранају 1
  • гране 1
  • грани 1
  • гранитско 1
  • Граница 1
  • границе 1
  • граничио 1
  • грану 3
  • гранчица 1
  • грбе 2
  • гргураве 1
  • грдан 1
  • грдна 1
  • грдни 1
  • грдним 1
  • грдног 1
  • грдној 1
  • грдну 2
  • греботина 1
  • греботину 1
  • грех 1
  • грешној 1
  • грешну 1
  • гриве 1
  • гриви 2
  • гривнама 1
  • гривну 2
  • грицка 1
  • грицкати 1
  • грицне 1
  • грицнуо 2
  • Грк 2
  • Грку 1
  • грле 2
  • грли 1
  • Грлили 1
  • грлити 1
  • грлица 1
  • грло 1
  • грмови 1
  • гроб 4
  • гробна 2
  • гробни 1
  • гробница 1
  • грозница 2
  • громом 1
  • гротла 1
  • гроша 1
  • Груди 1
  • груди 16
  • грудима 2
  • група 2
  • грчевито 3
  • грчки 1
  • Грчки 1
  • губила 1
  • губити 1
  • гудуре 1
  • гужваре 1
  • гују 1
  • гуњче 1
  • гуњчету 1
  • гусенице 1
  • густ 2
  • густе 1
  • густи 1
  • густо 1
  • густом 1
  • гушио 2
  • гушу 1
  • Д 7
  • Да 36
  • да 907
  • давало 1
  • дави 1
  • давити 1
  • дављеник 1
  • давно 7
  • Даде 1
  • даде 7
  • дадох 1
  • дадоше 2
  • даду 3
  • Дај 1
  • дај 4
  • даје 7
  • дају 3
  • Дака 8
  • Даке 1
  • Даки 2
  • Дакин 4
  • Дакиног 1
  • Дакиној 2
  • Дакином 1
  • Дакину 1
  • дакле 3
  • Дакле 6
  • Дако 23
  • Даком 2
  • Даку 2
  • далек 1
  • далека 2
  • далеки 1
  • далеким 1
  • Далеко 5
  • далеко 7
  • далеком 2
  • дали 1
  • Дали 1
  • даље 11
  • Даље 3
  • даљем 1
  • даљи 1
  • дам 1
  • Дамјана 1
  • Дамњана 1
  • Дамњанове 1
  • Дамњановом 1
  • дан 47
  • дана 27
  • данас 15
  • Данас 4
  • данашњих 1
  • дане 1
  • дани 1
  • данима 1
  • даном 1
  • дану 2
  • Дању 1
  • дању 3
  • дао 15
  • Дао 2
  • дарују 1
  • дасака 1
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 6
  • дах 1
  • дахије 1
  • дахнути 1
  • Дачином 1
  • два 40
  • Два 5
  • двадесет 10
  • двапут 1
  • Двапут 1
  • две 17
  • двеста 1
  • двоје 4
  • двојимо 2
  • двојица 2
  • двојицу 1
  • двојнице 1
  • двокатница 1
  • дворишта 1
  • двориште 3
  • дворишту 2
  • Де 12
  • де 7
  • дебела 2
  • дебелу 1
  • Дебео 1
  • девовање 1
  • девојачке 1
  • девојачких 1
  • девојачког 2
  • девојачком 1
  • Девојци 1
  • девојци 2
  • девојче 7
  • девојчету 1
  • дед 1
  • декламовати 1
  • Дела 1
  • деле 2
  • дели 1
  • делите 1
  • делића 1
  • дело 1
  • ДЕЛУ 1
  • Демир 1
  • демони 1
  • Демонска 1
  • део 2
  • деоба 1
  • деоби 1
  • деобу 1
  • дер 2
  • деран 1
  • дере 1
  • десет 2
  • десетак 2
  • деси 1
  • десило 4
  • Десио 1
  • десио 2
  • десна 1
  • Десна 1
  • десни 1
  • Десно 2
  • десно 7
  • десној 2
  • десном 5
  • десну 2
  • Дете 2
  • дете 5
  • детиња 2
  • детињасто 1
  • детињом 2
  • детињство 1
  • деца 1
  • деце 2
  • деци 1
  • децо 8
  • децу 6
  • дечак 2
  • дешњака 1
  • дивља 2
  • дивље 1
  • дивљег 1
  • дивљу 1
  • дивни 1
  • дивног 1
  • дивовског 1
  • дивоте 1
  • дивотном 1
  • Дивчибара 1
  • диг 1
  • дигао 1
  • дигне 2
  • диже 2
  • Диже 2
  • дижу 1
  • дизале 1
  • дизати 1
  • дијелимо 1
  • Дијете 2
  • дијете 8
  • дика 2
  • Дике 2
  • Дико 1
  • диљке 1
  • ДИМИТРИЈЕВИЋА 1
  • дипломација 2
  • дирали 1
  • дирате 1
  • директора 2
  • дирљиво 1
  • дирљиву 1
  • дирну 1
  • дирнути 1
  • дићи 1
  • дишем 1
  • длаку 1
  • длан 3
  • длану 2
  • длаци 1
  • дна 3
  • дне 4
  • дну 1
  • До 6
  • до 90
  • доба 17
  • добар 8
  • добија 1
  • добијем 1
  • добиле 1
  • Добили 1
  • добили 2
  • Добио 1
  • добио 3
  • добити 2
  • добих 1
  • добра 12
  • добре 9
  • Добри 1
  • добри 9
  • добрим 2
  • добрих 2
  • Добро 12
  • добро 41
  • доброг 2
  • доброј 1
  • добром 1
  • доброта 1
  • доброте 1
  • доброти 1
  • добру 2
  • доведе 4
  • доведеш 1
  • Доведоше 1
  • довез 2
  • Довели 1
  • довео 2
  • Довече 1
  • довршим 2
  • довршити 2
  • доврших 1
  • довуче 1
  • договорили 1
  • договорим 1
  • догодило 1
  • догодити 4
  • дода 1
  • додаде 7
  • додали 1
  • додати 1
  • додирнуше 1
  • дође 24
  • Дође 3
  • дођем 1
  • Дођем 1
  • Дођете 1
  • дођеш 4
  • Дођосмо 1
  • дођосмо 2
  • дођох 4
  • дођоше 1
  • дођу 1
  • дозивали 1
  • дознати 1
  • доиста 1
  • дојара 2
  • дојури 1
  • дојурио 1
  • док 52
  • Док 6
  • доказивао 3
  • доказивати 2
  • доказује 1
  • докле 3
  • доктор 14
  • Доктор 19
  • Доктора 1
  • доктора 3
  • докторе 3
  • доктори 1
  • докторов 1
  • Докторова 1
  • доктором 1
  • доктору 1
  • долазе 2
  • Долази 1
  • долази 2
  • долазили 1
  • долазим 1
  • долазио 1
  • долазити 2
  • доламе 1
  • Доле 2
  • доле 21
  • долина 1
  • долини 1
  • долину 1
  • доље 2
  • дољом 1
  • Дом 1
  • дом 6
  • дома 6
  • домак 1
  • домаћина 2
  • домаћинским 1
  • дому 6
  • донела 1
  • донели 1
  • донео 1
  • донесе 4
  • донесеш 1
  • доноси 1
  • доносило 1
  • Доња 1
  • доњи 1
  • Допадне 1
  • допирати 1
  • допрате 1
  • допратили 1
  • допусти 2
  • допустио 1
  • допушта 1
  • допуштењу 1
  • Дорастао 1
  • дораче 1
  • дорачић 1
  • дорачића 1
  • доручкујемо 1
  • досадило 1
  • досегнути 1
  • доскочити 1
  • досле 1
  • дослухе 1
  • Доста 1
  • доста 9
  • ДОСУДИЛА 1
  • досуђена 1
  • дотакне 1
  • дотле 1
  • дотрча 2
  • доћи 12
  • дохватају 1
  • дохватала 1
  • дохвати 2
  • дохватити 2
  • доцкан 4
  • доцније 1
  • дочек 1
  • дочека 5
  • дочекали 2
  • Дочекало 1
  • дочекам 2
  • дочекан 1
  • дочеканије 1
  • Дочекао 1
  • дочекао 2
  • дочекаше 2
  • дочекујемо 1
  • дочекујеш 1
  • дочеп 1
  • дочепа 7
  • дочепам 1
  • Дочепам 2
  • дочепао 1
  • дочепасмо 1
  • дошао 19
  • Дошао 4
  • Дошла 1
  • дошла 5
  • дошли 4
  • Дошло 1
  • Др 5
  • драг 1
  • Драга 1
  • драга 2
  • драгане 1
  • драге 2
  • Драги 4
  • драги 6
  • Драгићевиће 1
  • драго 4
  • драгоме 1
  • драгу 1
  • драж 2
  • дражи 1
  • драме 1
  • дрва 6
  • дрвета 1
  • дрвећа 1
  • дрвима 1
  • дрвље 1
  • дрвљем 1
  • дрво 1
  • дрекнуо 1
  • дренов 1
  • дреновака 1
  • дрешити 1
  • државног 3
  • Држала 1
  • држала 3
  • држали 2
  • држао 3
  • држаше 1
  • држе 1
  • држећи 1
  • држи 2
  • дри 1
  • Дрина 4
  • Дрине 2
  • дринске 1
  • дрински 1
  • Дрину 2
  • дрктале 1
  • дрктао 3
  • друг 11
  • друга 13
  • другама 2
  • другарица 2
  • другарици 1
  • другарицу 3
  • друге 14
  • Други 2
  • други 23
  • другим 4
  • других 2
  • друго 16
  • другова 4
  • друговати 1
  • другове 2
  • другови 5
  • друговима 2
  • другог 10
  • другога 6
  • другој 3
  • Другом 1
  • другом 5
  • другу 10
  • Друкчије 1
  • друкчије 6
  • друкчији 1
  • друм 1
  • друма 2
  • друмом 3
  • друштва 1
  • друштво 4
  • друштву 2
  • дрхат 1
  • дубине 2
  • дубодолине 2
  • дубок 2
  • дубоке 1
  • дубоким 1
  • дубоких 3
  • дубоко 5
  • дувар 2
  • дувара 1
  • дувару 1
  • дуга 1
  • дугачак 4
  • дугачке 1
  • дугачку 1
  • Дуге 1
  • дуге 2
  • дуги 1
  • дугим 1
  • дугиних 1
  • дугих 1
  • дуго 2
  • Дуго 5
  • дугом 1
  • дуж 1
  • дужи 1
  • дужност 2
  • дуката 1
  • Дунава 1
  • дунавску 1
  • дуси 1
  • дусима 1
  • дућана 1
  • духне 1
  • духну 1
  • духовног 1
  • душа 28
  • душама 1
  • душе 8
  • душевне 1
  • душевним 1
  • душеци 1
  • души 5
  • душице 1
  • душмани 1
  • душмански 1
  • душману 3
  • душом 2
  • душу 10
  • Ђаво 1
  • ђаво 2
  • ђаволасто 1
  • ђаволски 2
  • ђак 3
  • ђака 1
  • ђаковања 1
  • ђаурски 1
  • ђаци 3
  • ђачко 1
  • ђачком 2
  • ђачку 1
  • ђед 2
  • ђедови 1
  • ђеду 2
  • ђердани 1
  • ђецу 1
  • ђинђува 1
  • ђубре 1
  • ђурђевака 1
  • е 3
  • Е 36
  • Ево 19
  • ево 8
  • европска 1
  • екватору 2
  • екскурзије 1
  • екскурзију 1
  • експлодира 1
  • електричном 2
  • Ене 9
  • ено 2
  • Ено 7
  • Ерковића 1
  • ерлије 1
  • еспапе 1
  • ето 20
  • Ето 32
  • ехо 1
  • Жале 2
  • жале 4
  • Жали 1
  • жали 3
  • жалим 1
  • жалио 1
  • Жалио 1
  • жалити 1
  • жалосан 1
  • жалосне 1
  • жалосном 1
  • жалост 1
  • Жалостан 1
  • жалости 4
  • жандарм 3
  • жандарма 3
  • жандарму 1
  • Жао 1
  • жао 7
  • жвале 1
  • ждрал 1
  • желели 1
  • желео 1
  • желимо 1
  • жеља 3
  • Жељину 1
  • жена 3
  • женама 1
  • жене 1
  • Жене 1
  • женидби 1
  • женска 4
  • женске 1
  • женско 1
  • женској 1
  • жену 2
  • Жестоко 1
  • жешке 1
  • жешћег 1
  • Жив 4
  • жив 7
  • Жива 3
  • жива 8
  • Живанчић 3
  • живахном 1
  • живе 2
  • живео 1
  • живети 3
  • живећете 1
  • живи 2
  • живимо 1
  • живиш 1
  • живље 3
  • живљи 1
  • живљом 1
  • живо 9
  • живописна 2
  • живописни 1
  • Живот 1
  • живот 9
  • живота 12
  • животињског 1
  • животом 3
  • животу 1
  • Живу 1
  • жиг 1
  • жигне 1
  • жигну 2
  • жилица 1
  • жлеб 1
  • жлеба 2
  • жмарци 1
  • жрвњају 1
  • жрвњем 1
  • жртву 1
  • жури 1
  • журно 1
  • жут 1
  • Жут 1
  • жуте 1
  • жутих 1
  • жутнуло 1
  • жутовољке 1
  • ЗА 1
  • за 164
  • За 19
  • заб 1
  • забављају 1
  • забезекну 1
  • забелела 1
  • заблуде 1
  • заболо 1
  • заборав 1
  • заборава 1
  • заборави 1
  • заборавимо 1
  • заборавио 1
  • заборавите 1
  • заборавити 7
  • заборавих 2
  • заборавља 2
  • заборављају 1
  • забораву 1
  • забости 1
  • забрани 1
  • забрањује 1
  • забринуто 1
  • забуне 1
  • забуну 1
  • Завада 1
  • заваду 2
  • завера 1
  • заверама 1
  • завери 1
  • завесе 1
  • заветину 1
  • завијене 1
  • завијену 1
  • завиличио 1
  • завире 1
  • завири 1
  • зависити 1
  • завичај 1
  • заводниле 1
  • заводнио 1
  • заводнише 1
  • завој 2
  • завоје 1
  • заволели 1
  • заволео 4
  • заволети 1
  • заволи 1
  • заврнусмо 1
  • завршетку 1
  • заврши 1
  • завући 1
  • завуче 1
  • Завуче 1
  • загледа 2
  • Загледа 2
  • загледала 1
  • загледали 1
  • загледао 1
  • Загледао 1
  • загледати 1
  • заглунула 1
  • загонетку 1
  • загрева 1
  • Загрли 1
  • загрли 6
  • загрлила 1
  • загрлим 1
  • задавао 1
  • задајем 1
  • задао 1
  • задатак 1
  • задаћемо 1
  • задах 1
  • задовољан 1
  • задовољи 1
  • задовољни 1
  • задоцнити 1
  • задрема 1
  • задржати 1
  • задркта 1
  • задрктала 2
  • задруга 1
  • задругар 2
  • задруге 2
  • задрхтала 1
  • Задужбине 1
  • зажали 1
  • зажаре 1
  • зажарио 1
  • зажмурим 1
  • Зажмурим 1
  • зазвони 1
  • заигра 2
  • заиграју 1
  • зајапурио 1
  • заједници 3
  • Заједно 1
  • заједно 8
  • закикотала 1
  • заклати 1
  • заклео 3
  • заклонише 1
  • закон 3
  • законакује 1
  • законима 3
  • законска 1
  • законског 1
  • закорачио 1
  • Закоцаћи 1
  • закоцаћила 1
  • закрешта 1
  • закутка 1
  • закуца 1
  • залажу 1
  • залета 1
  • заливена 1
  • залогај 1
  • залудели 1
  • залуду 1
  • Залуду 1
  • залуђује 1
  • залутали 1
  • замажу 1
  • замане 1
  • замахивала 1
  • Замахну 1
  • замахују 1
  • заменити 1
  • замеће 1
  • Замисли 1
  • замисли 5
  • замислила 1
  • Замислимо 1
  • замислио 1
  • Замислио 2
  • замислити 3
  • замиче 1
  • замишљала 1
  • замишљенији 1
  • замолила 1
  • замолим 1
  • замолио 1
  • заморена 1
  • заморени 1
  • заморили 1
  • замрачи 2
  • замрси 1
  • замути 1
  • замућености 1
  • замућује 1
  • Замуцам 1
  • занат 1
  • занела 1
  • занемила 1
  • занесу 1
  • занима 1
  • заноси 1
  • заносне 2
  • заносним 1
  • заносно 2
  • заносног 1
  • заогрнула 1
  • заокупио 1
  • запада 5
  • западне 1
  • западу 2
  • запази 2
  • запазили 1
  • запазио 1
  • запазисмо 1
  • запалило 1
  • запарала 1
  • запева 1
  • запет 1
  • запета 1
  • записа 2
  • записе 1
  • запиткује 1
  • заплакао 1
  • запламтеше 2
  • запламти 2
  • заплаче 1
  • заплачем 1
  • заплени 1
  • заповедај 1
  • заповедају 1
  • заповедам 2
  • заповедати 1
  • Започело 1
  • започети 1
  • започињао 1
  • Запријети 1
  • Запроси 1
  • зар 18
  • Зар 9
  • заравњу 1
  • заразе 2
  • заранака 1
  • зарасло 1
  • заробе 1
  • засветлеше 1
  • засебан 1
  • засебним 1
  • засија 1
  • заслужио 1
  • засноване 1
  • заспао 1
  • заспати 3
  • заспи 1
  • Заспим 1
  • заспим 2
  • застаде 9
  • застадосмо 1
  • застадоше 1
  • застајкивање 1
  • застајкивао 1
  • застали 1
  • застане 3
  • Застанем 2
  • застиђење 1
  • застрашава 1
  • заструг 1
  • заступам 1
  • затвара 1
  • затварати 1
  • затворена 1
  • Затворено 1
  • затвори 1
  • затворим 1
  • затеза 1
  • затезати 1
  • затекосмо 1
  • затечем 2
  • Затим 1
  • Зато 1
  • затурена 1
  • затури 1
  • Заћута 1
  • заћута 2
  • заузео 1
  • заузима 1
  • заустави 4
  • зауставила 1
  • зауставио 1
  • зауставити 2
  • зауставише 2
  • заусти 1
  • заустих 1
  • захалачу 1
  • захвалим 1
  • заходан 1
  • заходу 1
  • зацвркуташе 1
  • зацену 1
  • заценути 1
  • зачикавајући 1
  • зачу 3
  • зачудио 1
  • зачуђено 4
  • зашкрипи 1
  • заштиту 1
  • Зашто 1
  • зашто 2
  • зашушта 2
  • збаци 1
  • збивало 1
  • збија 1
  • збијале 1
  • збиља 4
  • Збиља 8
  • збиљом 2
  • Због 1
  • због 4
  • Збогом 3
  • збогом 5
  • збора 1
  • збрчкани 1
  • збуни 3
  • збунили 1
  • Збунило 1
  • збунио 1
  • збуњен 1
  • збуњено 1
  • збуњеност 1
  • звала 1
  • Звали 1
  • звали 2
  • званичним 1
  • званично 1
  • званичног 1
  • Звао 1
  • звезду 1
  • звекан 1
  • звекну 1
  • звекнуше 1
  • звер 5
  • зверао 1
  • звецкају 1
  • звизнути 1
  • звона 1
  • звонак 2
  • звонику 1
  • звонким 1
  • звоно 3
  • Зворник 1
  • Зворника 2
  • Зворнику 4
  • зворникуше 1
  • звркнуше 1
  • згњечила 1
  • згода 2
  • згоднијег 1
  • згодно 1
  • Згодно 1
  • згорег 1
  • зготови 1
  • зграби 1
  • зграде 1
  • згранут 1
  • згрну 1
  • згучило 1
  • Здрав 1
  • здрав 6
  • здрава 3
  • здраве 2
  • Здрави 2
  • здрави 5
  • здравља 1
  • здравље 3
  • здрављем 2
  • здрављу 2
  • Здраво 1
  • здравог 1
  • здравога 1
  • зебем 1
  • зелене 6
  • зелени 2
  • Зеленику 1
  • зеленилом 2
  • зеленим 1
  • зелених 3
  • зеленка 5
  • зелено 2
  • Зеленом 1
  • зелену 1
  • земља 3
  • земљама 1
  • земље 1
  • земљи 4
  • земљом 1
  • земљу 4
  • зет 16
  • зета 7
  • зетовог 1
  • зетом 1
  • зету 4
  • зид 2
  • зида 1
  • зидове 1
  • зимзеленом 1
  • зиму 1
  • зину 1
  • Зину 2
  • зинула 2
  • зинуо 1
  • зинусмо 1
  • Зјапи 1
  • зјапио 2
  • зла 2
  • златан 1
  • златне 4
  • Златни 1
  • златни 3
  • златно 2
  • златну 2
  • злато 3
  • златом 1
  • зле 1
  • зло 1
  • Зло 1
  • Злу 1
  • Зна 2
  • зна 31
  • знадох 4
  • знају 1
  • Знак 1
  • знак 2
  • знала 6
  • знале 2
  • знали 2
  • знало 1
  • Знам 10
  • знам 45
  • знаменити 1
  • Знамо 1
  • знамо 2
  • знанац 1
  • знанаца 1
  • знанце 2
  • знања 1
  • знао 10
  • Знао 2
  • знате 4
  • знати 2
  • значи 3
  • значило 2
  • значио 1
  • Знаш 1
  • знаш 16
  • зној 1
  • зоби 1
  • зобница 1
  • зобнице 2
  • Зове 2
  • зове 4
  • зовеш 1
  • зови 1
  • Зовиде 1
  • Зовнем 1
  • зовнем 2
  • зовну 1
  • зову 3
  • зор 2
  • зора 1
  • зоре 1
  • зору 2
  • зрак 2
  • зрака 3
  • зраке 2
  • зракова 1
  • зраку 3
  • зрацима 2
  • зрачак 1
  • зренику 1
  • зрна 1
  • зрно 2
  • зуба 1
  • зубе 1
  • зуби 1
  • зубима 1
  • Зулејку 1
  • зулума 1
  • зурка 1
  • и 1145
  • И 329
  • Иа 1
  • Иванче 2
  • игда 3
  • иглене 1
  • игри 1
  • игуман 1
  • Иде 2
  • иде 20
  • Идем 1
  • идем 9
  • Идемо 1
  • идемо 3
  • идеш 5
  • Иди 4
  • иди 5
  • Иду 1
  • иду 4
  • идући 1
  • Из 10
  • из 84
  • Иза 1
  • иза 13
  • изабрали 1
  • изабраше 1
  • изагна 1
  • изађе 9
  • изађем 1
  • Изађем 4
  • Изађемо 1
  • изађеш 1
  • изађи 1
  • изађосмо 2
  • изађу 1
  • изазива 2
  • изашла 1
  • избацује 1
  • изби 2
  • избијао 1
  • избије 2
  • избију 1
  • избио 1
  • избисмо 1
  • избише 2
  • избор 1
  • извади 1
  • Извади 1
  • извадим 1
  • извалих 1
  • изван 2
  • извели 1
  • извесна 1
  • извесном 1
  • извесну 1
  • извеџбам 1
  • изви 1
  • извирују 1
  • Изволте 1
  • извор 2
  • изврнуо 1
  • изврши 1
  • извршивао 1
  • извршило 1
  • извршим 2
  • извршиоца 1
  • извршитељ 1
  • Извршитељ 1
  • извршује 3
  • извуче 1
  • изгинули 1
  • изгладнео 1
  • изгледа 1
  • Изгледа 1
  • изгледају 1
  • изгледала 1
  • Изгледао 1
  • изгледао 2
  • изговори 2
  • изговорио 1
  • изговору 1
  • изгрли 1
  • изгрлите 1
  • изгуби 4
  • изгубила 1
  • изгубио 1
  • изгубиш 2
  • изда 1
  • Издаде 1
  • издаје 1
  • издати 1
  • издахнула 1
  • издахнути 1
  • издвајати 1
  • издвојише 1
  • издере 1
  • издисао 1
  • издржљив 1
  • издували 1
  • изиђоше 1
  • изишао 1
  • изјутра 1
  • излаза 1
  • излазим 1
  • излазио 2
  • излазити 1
  • Излазно 1
  • изласка 1
  • излети 2
  • изливен 1
  • изљубите 1
  • измак 1
  • измакле 1
  • измакли 2
  • измакне 1
  • измане 1
  • Измаче 1
  • измаче 2
  • између 4
  • измену 1
  • Измири 1
  • измирим 1
  • измирити 2
  • измишљен 2
  • измучила 1
  • изнад 1
  • изневериш 1
  • изнела 1
  • изнели 1
  • изненада 1
  • изненадну 1
  • изненађено 1
  • изненађење 1
  • изнео 1
  • изнесем 2
  • Изнесите 1
  • изнети 1
  • изнова 1
  • износи 2
  • изнурен 1
  • изнутрица 1
  • изостају 1
  • изостала 1
  • изостати 1
  • израз 1
  • изразу 1
  • изродили 1
  • изумирало 1
  • изун 1
  • изучавању 1
  • икад 3
  • икаква 1
  • ико 1
  • Иконија 16
  • Иконији 1
  • Иконијин 1
  • Иконијом 2
  • Иконију 4
  • иконостас 1
  • Или 1
  • или 20
  • Илинка 6
  • Илинку 1
  • илинско 1
  • Илинци 1
  • им 55
  • Има 12
  • има 33
  • имају 2
  • имали 2
  • имало 1
  • имам 11
  • Имам 2
  • имамо 5
  • имао 4
  • имате 1
  • имати 3
  • Имаћеш 1
  • имаћу 1
  • имаш 2
  • Имаш 2
  • име 9
  • имена 1
  • именом 1
  • инат 1
  • Иначе 2
  • инжињери 1
  • Инокосност 1
  • инсеката 1
  • инспекцију 1
  • искони 1
  • искочи 2
  • искочиле 1
  • искочише 1
  • искра 1
  • искрадем 1
  • искрених 1
  • искрено 2
  • искрену 1
  • искрснути 1
  • искупи 1
  • искупила 1
  • искупили 2
  • искупило 1
  • искупљену 1
  • искусан 1
  • искусио 1
  • искусни 1
  • ислеђује 1
  • испаде 3
  • испадне 1
  • испекли 1
  • Испео 1
  • Испесмо 1
  • испит 2
  • испита 1
  • Испите 1
  • испиту 1
  • исповедила 1
  • Испод 2
  • испод 7
  • исполина 1
  • исполинска 2
  • исправи 3
  • испрате 1
  • испрати 1
  • Испратила 1
  • испраћамо 1
  • Испред 3
  • испред 6
  • испрекидано 1
  • испреламала 1
  • испречила 1
  • испречиле 1
  • испречили 1
  • испречио 1
  • испричала 1
  • испричам 4
  • испричао 2
  • испричати 3
  • испричах 2
  • испросих 1
  • Испрошена 1
  • испрошена 3
  • испунила 1
  • испуњавам 1
  • иста 2
  • истаче 1
  • истера 1
  • Исти 4
  • исти 9
  • истим 6
  • истина 10
  • Истина 5
  • исто 17
  • Исто 3
  • истог 1
  • Исток 1
  • истоку 6
  • истом 2
  • историју 1
  • истражује 1
  • истресати 1
  • истрже 1
  • Истурио 1
  • итате 1
  • ићи 8
  • ићиндије 1
  • Ифигенију 1
  • их 67
  • ичега 1
  • Ишао 3
  • ишао 5
  • ишетах 1
  • Ишла 1
  • ишла 4
  • Ишли 1
  • ишли 4
  • ишло 2
  • ишчезли 1
  • ишчезне 1
  • ишчезну 1
  • ишчуђава 1
  • ишчуђавање 1
  • ишчуђавао 1
  • ишчупао 1
  • Ј 1
  • Ја 141
  • ја 197
  • Јаблан 9
  • Јаблана 9
  • Јаблане 1
  • Јабланом 1
  • ЈабланУ 1
  • Јаблану 4
  • јабука 4
  • јава 5
  • јаве 1
  • јави 3
  • јавимо 1
  • јавите 2
  • јавиће 2
  • јавиш 2
  • јавише 1
  • јавља 3
  • јављају 1
  • јављам 1
  • јавне 1
  • јаву 1
  • јагањце 1
  • јаглук 1
  • јаглуком 1
  • јагње 2
  • Јагодице 1
  • јагрза 1
  • јагрзу 2
  • јада 2
  • Јадна 1
  • Јадни 1
  • јадни 2
  • јадник 2
  • јадним 1
  • јадница 4
  • јадног 2
  • јаднога 2
  • јаке 3
  • јако 2
  • Јамачно 1
  • јамачно 3
  • јами 1
  • Јами 1
  • јамице 1
  • Јанко 1
  • јањева 1
  • јара 2
  • јарац 1
  • јарчићу 1
  • јасан 2
  • јасика 1
  • јасиково 1
  • јасна 1
  • јасно 2
  • јасног 1
  • Јастребове 1
  • Јастребовој 2
  • јастук 2
  • јастуци 1
  • јаука 1
  • јаукнуо 1
  • јахао 3
  • јаче 1
  • јачи 1
  • јаше 5
  • јашеш 1
  • Јаши 1
  • јаши 3
  • јашити 1
  • ЈЕ 1
  • је 1024
  • Је 7
  • Јеврем 1
  • Јеврема 1
  • ЈЕДАН 1
  • Један 14
  • један 74
  • једва 6
  • Једва 7
  • једе 2
  • једина 2
  • јединац 2
  • Јединац 2
  • једине 1
  • једини 2
  • Једини 2
  • јединог 2
  • јединој 1
  • једином 1
  • једину 1
  • једна 32
  • Једна 4
  • једнако 11
  • једначина 1
  • једне 13
  • једни 3
  • Једни 3
  • једним 6
  • Једно 2
  • једно 33
  • једног 14
  • Једног 3
  • једнога 1
  • Једнога 6
  • једној 11
  • једном 88
  • Једном 9
  • Једну 1
  • једну 16
  • једрине 1
  • јежити 1
  • језа 3
  • језик 1
  • језика 3
  • језиком 1
  • језику 1
  • језовит 1
  • језовитој 1
  • језовитом 1
  • јеј 3
  • јека 1
  • јекнуше 1
  • јела 1
  • Јела 12
  • Јеле 2
  • ЈЕЛЕНСКА 1
  • јелечету 1
  • Јели 3
  • Јелица 9
  • Јелице 4
  • Јелици 2
  • Јелицом 1
  • Јелицу 2
  • јело 1
  • Јело 1
  • јемчи 1
  • јемчим 1
  • јео 1
  • Јео 1
  • Јер 1
  • јер 6
  • Јеринку 1
  • Јерменин 1
  • јес 5
  • Јес 8
  • јесам 1
  • Јесам 2
  • јесен 3
  • јесени 2
  • јесење 1
  • јесењој 1
  • Јеси 3
  • јеси 6
  • јесмо 1
  • Јест 15
  • јест 8
  • јесте 2
  • Јесте 3
  • јести 2
  • Јесу 3
  • јецања 1
  • јецање 4
  • јецањем 1
  • јецању 1
  • јецати 1
  • јечања 1
  • јечерму 1
  • Јова 24
  • Јове 2
  • Јовета 3
  • Јови 1
  • Јовин 2
  • Јовина 1
  • Јовином 2
  • Јовица 1
  • Јовице 1
  • Јово 8
  • Јову 2
  • јој 96
  • Јока 2
  • Јоко 1
  • јоргована 1
  • Још 16
  • још 93
  • јошику 1
  • ју 2
  • Јула 2
  • јулу 1
  • Јуна 2
  • јунак 1
  • јунака 1
  • јунаци 3
  • јуре 1
  • јури 1
  • јуриш 1
  • јуриша 1
  • Јуришају 1
  • јуришати 1
  • јурну 2
  • јутарњим 1
  • јутра 4
  • јутрење 1
  • јутро 3
  • јутром 1
  • јутрос 9
  • јутру 2
  • Јуче 2
  • јуче 4
  • к 18
  • ка 2
  • Каблара 1
  • Кавадаревић 1
  • Кавадаревића 1
  • кавга 1
  • кавез 1
  • кад 160
  • Кад 62
  • када 3
  • кадар 1
  • каде 1
  • кадивица 1
  • Кадивке 1
  • кадивли 1
  • кадра 1
  • кадре 2
  • кадро 1
  • каже 14
  • кажем 11
  • Кажем 2
  • кажеш 2
  • кажи 5
  • Кажи 7
  • Кажу 1
  • кажу 8
  • Каза 1
  • каза 8
  • казала 3
  • казао 3
  • казати 9
  • казаће 1
  • Казаћу 1
  • казах 2
  • казаше 2
  • казивале 1
  • казивали 1
  • казивало 2
  • казивао 3
  • казна 1
  • казуј 1
  • каише 1
  • кајмака 2
  • кајмаку 1
  • кака 5
  • какав 11
  • Какав 2
  • Каква 2
  • каква 4
  • какве 1
  • какви 1
  • каквим 1
  • каквих 2
  • какво 2
  • каквог 2
  • каквој 2
  • каквом 3
  • какву 1
  • каке 1
  • како 118
  • Како 18
  • каком 1
  • кактуса 1
  • каку 2
  • камелија 1
  • камен 1
  • камена 1
  • камене 1
  • каменим 2
  • каменог 1
  • камење 1
  • камењем 2
  • камила 1
  • камо 1
  • Камо 2
  • каначичака 1
  • кандилце 1
  • Кант 3
  • Канта 3
  • Кантове 1
  • Кантову 1
  • канцеларије 1
  • канцеларијска 1
  • као 229
  • Као 27
  • капетан 27
  • Капетан 6
  • Капетана 2
  • капетана 9
  • капетане 2
  • капетаница 19
  • Капетаница 3
  • капетанице 1
  • капетаницом 1
  • капетаницу 4
  • капетаничин 1
  • Капетанова 1
  • капетанова 7
  • капетанове 2
  • капетановој 1
  • капетанову 3
  • капетаном 3
  • капетану 4
  • капи 2
  • Капија 2
  • капије 2
  • капији 8
  • капијом 2
  • капију 5
  • капиџику 1
  • капљица 2
  • капница 2
  • капу 3
  • капуљачу 1
  • капци 1
  • каранфила 1
  • карару 1
  • карли 1
  • каруцама 1
  • каруце 1
  • кас 1
  • каса 1
  • касарни 1
  • касарном 1
  • каскајући 1
  • каскала 1
  • касу 1
  • катастрофу 1
  • каткад 1
  • катрана 1
  • кафане 1
  • кафаном 1
  • кафу 1
  • качара 1
  • качицу 2
  • кашто 3
  • кваку 1
  • кварим 1
  • кваримо 1
  • квариш 1
  • кесу 1
  • кецељом 1
  • кикот 2
  • кикота 1
  • ким 3
  • киоск 1
  • кипи 1
  • кита 1
  • кића 2
  • Кића 6
  • кићанка 1
  • Кићу 1
  • киша 1
  • кишица 1
  • клали 1
  • клапила 1
  • клапнама 1
  • класу 1
  • клекла 1
  • клети 4
  • клецају 1
  • клецати 1
  • клечани 1
  • кликтањем 1
  • климну 2
  • клисуре 1
  • клица 1
  • Клица 1
  • клицама 1
  • клицкање 1
  • клоколиро 1
  • клопарање 1
  • клупи 1
  • клупу 1
  • клупче 2
  • кључ 2
  • кључу 1
  • кмет 1
  • кмета 1
  • кметовој 1
  • кмету 1
  • кметујем 1
  • кметујеш 1
  • кнежева 1
  • кнез 1
  • Кнез 1
  • кнеза 1
  • кнезу 1
  • књизи 1
  • Ко 16
  • ко 25
  • коврџе 2
  • ког 1
  • кога 17
  • когод 1
  • код 29
  • Код 3
  • Кожа 1
  • кожној 1
  • која 15
  • Које 1
  • које 30
  • којекаквих 1
  • којекако 1
  • којешта 3
  • Који 3
  • који 51
  • којим 3
  • којима 1
  • којих 2
  • којој 4
  • којом 3
  • коју 16
  • кокарде 1
  • Кола 2
  • кола 37
  • колана 1
  • колане 1
  • колани 1
  • колена 1
  • колено 1
  • колико 19
  • Колико 6
  • колима 4
  • коло 1
  • колос 1
  • колосека 1
  • Колубаре 2
  • колубарског 1
  • колубарској 1
  • Колубару 1
  • команду 1
  • КОМАРЧИЋ 1
  • коме 6
  • комшиница 4
  • комшинице 1
  • конак 5
  • конаку 1
  • конац 3
  • контурама 1
  • конце 1
  • конци 1
  • концу 1
  • коњ 1
  • коња 13
  • коњаника 1
  • коњаници 1
  • коње 12
  • Коњи 5
  • коњи 6
  • коњма 3
  • коњушници 1
  • копа 3
  • копље 2
  • копрена 1
  • корак 1
  • корака 1
  • кораке 2
  • корачи 1
  • корбачем 2
  • корита 1
  • корман 1
  • Коса 1
  • коса 2
  • косе 2
  • коси 2
  • коснатији 1
  • косо 2
  • Косову 1
  • косом 1
  • костију 2
  • костреше 1
  • косу 1
  • котурови 1
  • кочијама 1
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 4
  • Кочијашио 1
  • кочије 2
  • кошка 1
  • кошуља 1
  • кошуљи 1
  • Кошутњак 1
  • крај 6
  • краја 3
  • крајева 1
  • крајње 1
  • крају 3
  • КРАЉЕВСКА 1
  • Краљевској 1
  • красни 1
  • кратак 1
  • кратер 1
  • крбањци 2
  • крв 8
  • крваве 1
  • крвавим 2
  • крвавио 1
  • крви 1
  • Крви 1
  • крвљу 1
  • крвника 1
  • кревељио 1
  • кревет 8
  • кревета 2
  • креветима 1
  • кревету 1
  • крене 1
  • кренем 1
  • кренемо 2
  • кренете 1
  • кренуо 1
  • кренути 5
  • крепиле 1
  • кретали 1
  • кретања 1
  • кретање 8
  • кретосмо 1
  • креће 1
  • крећемо 1
  • крећу 1
  • крештаво 1
  • крив 3
  • криви 1
  • кривице 1
  • кривичне 1
  • криво 4
  • крије 1
  • Крије 1
  • кријем 1
  • крију 2
  • крила 1
  • крили 1
  • крилима 1
  • крио 1
  • кристал 1
  • кристалним 1
  • крмача 2
  • крмачу 3
  • крмезли 2
  • кров 1
  • кровом 1
  • Кроз 2
  • кроз 21
  • крпа 1
  • крпарили 1
  • крст 2
  • круга 1
  • кругом 1
  • кружење 1
  • кружећи 2
  • круна 1
  • Крупња 1
  • Крушевцу 1
  • крцкало 1
  • крцкање 1
  • кршној 1
  • кубуру 1
  • куд 22
  • Куд 5
  • куда 2
  • кукавни 2
  • кукавног 2
  • Куку 1
  • кукуруз 1
  • кула 1
  • кулаш 10
  • Кулаш 3
  • кулаша 11
  • кулашом 1
  • кулашу 8
  • куљао 1
  • кума 1
  • купао 1
  • купасту 1
  • купујете 1
  • купусаре 1
  • куражи 1
  • курјаком 1
  • курс 1
  • курталисава 1
  • кускуне 1
  • кутњем 1
  • кутовима 1
  • Кућа 1
  • кућа 12
  • кућама 9
  • кућана 1
  • куће 21
  • кућења 1
  • кућерине 2
  • кућерци 1
  • кући 41
  • кућице 1
  • кућишта 1
  • кућна 2
  • кућом 5
  • Кућу 1
  • кућу 16
  • куц 3
  • Куцните 1
  • куцну 1
  • Л 1
  • л 4
  • лавиринту 2
  • лагацко 1
  • лагачак 2
  • лагачка 1
  • Лађа 1
  • лађе 3
  • лаж 1
  • лази 1
  • Лазица 1
  • лак 2
  • лака 2
  • лаки 1
  • Лако 1
  • лако 6
  • лакрдије 1
  • лактом 1
  • лакше 5
  • лало 1
  • лампом 1
  • лане 1
  • ланена 1
  • ланених 1
  • ларма 1
  • Ласно 1
  • ласно 2
  • Латиле 1
  • латити 1
  • латов 6
  • латова 1
  • леба 1
  • лебди 1
  • лева 1
  • леве 1
  • левим 1
  • лево 10
  • леву 2
  • лег 1
  • легати 2
  • легије 7
  • легији 1
  • легију 1
  • легиона 1
  • легли 2
  • легне 2
  • Легнем 1
  • легнем 3
  • лед 4
  • леден 3
  • леденица 1
  • леденицама 1
  • ледило 1
  • ледину 1
  • леђа 2
  • лежало 1
  • лежање 1
  • лежао 2
  • лежати 1
  • леже 1
  • лези 1
  • леја 1
  • лека 2
  • лекара 3
  • лекарства 1
  • Лекић 1
  • Леп 1
  • леп 4
  • Лепа 2
  • лепа 8
  • лепе 5
  • лепеза 1
  • лепезе 1
  • лепи 3
  • лепим 1
  • лепих 1
  • лепо 36
  • Лепо 7
  • лепој 1
  • лепом 3
  • лепота 1
  • лепршаји 1
  • лепршао 2
  • лептир 1
  • лептира 2
  • лептирак 1
  • лепша 2
  • лепше 1
  • лепши 1
  • лескова 1
  • лесковак 3
  • лесковака 1
  • лета 2
  • лете 1
  • летеле 1
  • Летели 1
  • летети 1
  • лети 1
  • летка 3
  • лето 1
  • летос 1
  • лечим 1
  • лечити 1
  • ли 90
  • либералну 1
  • ливада 1
  • ливаде 1
  • лиже 1
  • лизне 1
  • лијепо 3
  • лика 1
  • лимун 1
  • липама 1
  • лисје 1
  • лиска 1
  • лист 1
  • листа 3
  • листају 1
  • литица 1
  • литице 1
  • лица 13
  • лице 14
  • Лице 2
  • лицу 23
  • личи 1
  • личили 1
  • личимо 2
  • личиш 1
  • лишће 1
  • лобање 1
  • лов 1
  • логике 1
  • Лозници 1
  • Лозницу 1
  • лозом 1
  • лола 1
  • ломила 1
  • ломило 1
  • Лондона 1
  • Лопатња 1
  • лоптила 1
  • лоче 1
  • луд 1
  • луда 2
  • Лудаци 1
  • лудила 2
  • луднице 1
  • лудницом 1
  • лудницу 3
  • лудо 2
  • лудог 1
  • лукава 1
  • Лукава 1
  • Луки 1
  • луку 1
  • Лупа 1
  • лупа 8
  • лупати 3
  • Лупаћу 2
  • лупи 1
  • лутају 2
  • лутао 1
  • луча 2
  • лучеву 1
  • лучем 1
  • лучи 1
  • лучио 1
  • лучу 1
  • Љубав 1
  • љубав 3
  • љубави 7
  • љубављу 1
  • љуби 2
  • љубили 1
  • љубити 2
  • љубичастих 1
  • Љубовиђа 3
  • Љубовиђана 1
  • Љубовиђане 2
  • Љубовиђанина 1
  • Љубовиђе 10
  • Љубовиђи 2
  • љубовиђски 1
  • љубовиђским 1
  • љубовиђског 1
  • љубовиђску 1
  • Љубовиђу 5
  • Љубовија 4
  • Љубовије 4
  • Љубовији 8
  • Љубовију 18
  • Љубовићу 1
  • људи 17
  • људима 4
  • људма 1
  • људска 1
  • људски 3
  • људскога 1
  • људску 2
  • љуљушкањем 1
  • љутити 1
  • љутоме 1
  • Ма 1
  • ма 5
  • магле 1
  • магличаста 2
  • магличастој 1
  • магличастом 1
  • мазалице 1
  • мази 1
  • мазну 1
  • Мајевици 1
  • мајка 42
  • Мајка 7
  • мајке 9
  • мајко 6
  • мајку 11
  • мајске 1
  • мајсторски 2
  • мајушне 1
  • мајушних 1
  • мајци 12
  • макар 1
  • Макишу 2
  • макљају 1
  • макне 1
  • мал 3
  • Мала 1
  • мала 4
  • малала 1
  • мале 2
  • Мале 3
  • малена 1
  • малене 2
  • малено 1
  • Мали 1
  • мали 9
  • малим 1
  • малиш 1
  • Малиша 17
  • Малише 2
  • Малиши 1
  • Малишом 3
  • Малишу 6
  • мало 124
  • Мало 17
  • малог 4
  • малога 2
  • малој 2
  • малом 1
  • Малом 1
  • Маломе 1
  • малу 2
  • Маљена 1
  • манастир 2
  • манастира 1
  • манастирима 1
  • манастиру 1
  • мане 1
  • манитати 1
  • ману 1
  • мања 1
  • мање 1
  • мањи 3
  • марами 1
  • марамом 1
  • Маре 1
  • мари 2
  • Мариновића 1
  • МАРИНОВИЋЕВУ 1
  • Марка 3
  • Марко 10
  • Марково 1
  • Маро 1
  • маршрута 1
  • маса 1
  • масла 1
  • масно 1
  • математике 1
  • матере 1
  • матери 1
  • материја 6
  • материје 4
  • материју 2
  • материна 3
  • Мати 2
  • мати 5
  • матора 2
  • маторац 1
  • маукао 1
  • мах 22
  • маха 4
  • махали 1
  • махна 1
  • махне 1
  • махнитих 1
  • махну 2
  • махом 1
  • Мачак 2
  • мачка 2
  • мачке 1
  • Мачком 1
  • маше 1
  • машину 1
  • машу 1
  • ме 225
  • Медведник 2
  • Медведника 2
  • медицине 1
  • међе 1
  • међер 1
  • међи 1
  • међиле 1
  • Међу 1
  • међу 7
  • међудневица 1
  • меким 1
  • мелодично 1
  • менгелима 1
  • Мене 16
  • мене 34
  • Мени 18
  • мени 36
  • мењај 1
  • мењао 1
  • мерећи 1
  • мери 2
  • мерила 1
  • мерио 1
  • мерити 3
  • меса 2
  • месец 2
  • месеца 1
  • месеце 1
  • месечине 1
  • месечно 1
  • меси 1
  • места 7
  • местима 1
  • место 8
  • месту 2
  • метнеш 1
  • Метну 1
  • метну 2
  • метнут 1
  • метнути 1
  • методи 1
  • меће 1
  • мећеш 1
  • мећу 1
  • мећући 1
  • механа 1
  • механама 1
  • механе 1
  • механи 1
  • механике 1
  • мехури 1
  • мешкољити 1
  • Ми 29
  • ми 340
  • мигне 1
  • Мика 2
  • микроскопске 1
  • мила 1
  • Мила 12
  • Миладина 1
  • миле 3
  • Миле 32
  • мили 2
  • милина 1
  • Милина 1
  • милиуне 1
  • мило 16
  • Мило 2
  • миловала 1
  • миловао 1
  • миловати 3
  • Милом 2
  • милооког 1
  • Милосављевићи 2
  • Милосављевићима 1
  • милостив 1
  • милостивије 1
  • милостивим 1
  • милостиво 1
  • Милошеву 1
  • милоште 1
  • милоштом 2
  • милу 2
  • Милу 4
  • милују 1
  • Милун 1
  • Миљу 1
  • мимо 4
  • мину 2
  • минуле 2
  • минуло 1
  • минута 2
  • мира 1
  • Миран 1
  • миријада 1
  • миријаде 4
  • миришљаве 1
  • Мирка 1
  • Мирна 1
  • мирно 2
  • миром 1
  • Мирчетић 1
  • мисао 1
  • мисли 14
  • Мисли 5
  • мислили 1
  • Мислили 1
  • мислим 5
  • Мислио 1
  • мислио 10
  • мислите 2
  • мислити 2
  • мислиш 2
  • Мислођина 1
  • Мислођином 1
  • Мића 15
  • Миће 2
  • Мићи 3
  • Мићиној 1
  • Мићо 9
  • Мићом 2
  • Мићу 3
  • Михаило 1
  • Михаилу 1
  • миче 1
  • мичу 1
  • миш 1
  • миша 2
  • мишком 1
  • мишљења 1
  • млад 1
  • млада 2
  • млади 1
  • младић 2
  • младића 1
  • младићу 1
  • младом 1
  • младост 2
  • младости 1
  • млађи 4
  • млазевима 1
  • млазом 1
  • млакушна 1
  • млека 1
  • млеко 1
  • млеком 1
  • мним 1
  • многе 1
  • многи 2
  • много 15
  • Много 3
  • мном 13
  • Мо 1
  • мо 6
  • мог 2
  • Мога 1
  • мога 24
  • могао 16
  • могла 3
  • могле 1
  • Могли 1
  • могли 8
  • могло 11
  • Могло 2
  • могнеш 1
  • могох 2
  • могу 18
  • Могу 2
  • могуће 3
  • модро 1
  • мож 1
  • Мож 1
  • можда 4
  • може 35
  • Може 4
  • Можемо 1
  • можемо 5
  • Можете 1
  • можете 3
  • можеш 1
  • мозак 2
  • мозгу 1
  • Мој 6
  • мој 74
  • Моја 16
  • моја 58
  • моје 26
  • Моје 6
  • Моји 2
  • моји 8
  • мојим 7
  • мојима 1
  • мојих 10
  • Мојој 1
  • мојој 14
  • мојом 4
  • Моју 1
  • моју 11
  • мокрине 1
  • моли 2
  • молили 1
  • молим 2
  • Молим 2
  • молимо 1
  • молитву 1
  • момак 1
  • моме 10
  • момената 1
  • момчад 1
  • момчадија 1
  • момче 6
  • момчић 3
  • момчића 1
  • момчићу 1
  • Мони 1
  • монотоно 1
  • мора 5
  • Мора 6
  • морала 1
  • Морали 1
  • морали 3
  • Морало 1
  • морало 2
  • Морам 1
  • морам 3
  • морамо 1
  • морао 6
  • морате 2
  • мораш 2
  • Море 11
  • море 5
  • мост 3
  • моста 1
  • мотре 1
  • мотрио 1
  • моћ 1
  • моћи 2
  • мрави 1
  • мравка 1
  • мравци 1
  • мрак 3
  • мрака 5
  • мраморна 1
  • мрачан 2
  • мрачна 1
  • мрачне 1
  • мрачним 1
  • мрачно 1
  • мрачну 2
  • мрднули 1
  • мржњу 1
  • мркла 1
  • мрко 1
  • мрку 1
  • мрморе 1
  • мртва 1
  • Мртва 1
  • мртваца 1
  • мртвачки 2
  • мртвачким 1
  • му 163
  • муве 1
  • мудар 2
  • мудре 2
  • мудрим 2
  • мужа 1
  • мука 3
  • муке 2
  • муруза 1
  • Мустај 2
  • мутан 4
  • мутна 2
  • муха 1
  • мучениче 1
  • мучеништва 1
  • мучи 1
  • мучила 1
  • мучили 1
  • мучилишту 1
  • мучио 1
  • Мучно 1
  • мушка 1
  • Мушка 1
  • мушких 1
  • На 37
  • на 375
  • набуја 1
  • навадио 1
  • навали 1
  • наваљива 1
  • наваљивао 1
  • наваљиваше 1
  • наведе 1
  • навеже 1
  • навијала 1
  • навикне 1
  • навлаш 1
  • наврати 1
  • наврши 1
  • навукла 1
  • навуку 1
  • нагиба 1
  • нагиње 1
  • нагласком 1
  • нагле 1
  • нагнати 1
  • наговарати 1
  • наговестио 1
  • наговештава 1
  • наговештавао 3
  • награда 1
  • наградом 1
  • НАГРАДУ 1
  • награђен 1
  • награђујеш 1
  • нагрну 1
  • над 3
  • нада 3
  • надали 1
  • надао 1
  • Надао 1
  • надати 1
  • надгробним 1
  • наде 2
  • надземаљским 1
  • надземаљско 1
  • надземаљску 1
  • надзорница 1
  • надзорници 1
  • надивимо 1
  • надимати 2
  • Надо 1
  • надошла 1
  • нађе 5
  • Нађем 1
  • нађемо 1
  • нађосмо 3
  • нађу 2
  • назвао 1
  • назвати 1
  • Наздрављало 1
  • назимад 2
  • назимета 1
  • назирала 2
  • назире 1
  • назиремо 1
  • Назовем 1
  • наивношћу 3
  • наја 2
  • најбоља 1
  • најбоље 2
  • највећа 1
  • највеће 4
  • највећем 1
  • највише 2
  • Најгоре 1
  • најгорем 3
  • Најежила 1
  • најискуснији 1
  • најјача 1
  • најлакше 1
  • најлогичније 1
  • најмања 2
  • најмањим 1
  • најмањих 1
  • најмилије 2
  • најопаснији 1
  • Најпосле 2
  • најпосле 7
  • најпре 2
  • Најпре 2
  • најрадије 1
  • најразличнијим 2
  • најсакривеније 1
  • најситнијих 1
  • најтањи 1
  • најтежи 1
  • најчувенији 1
  • накани 1
  • Наклоност 1
  • накнади 1
  • накнадно 1
  • нако 1
  • наксутра 1
  • налази 1
  • налактио 2
  • налик 4
  • налични 1
  • наличности 1
  • наложи 1
  • наљути 1
  • наљутио 2
  • наљутити 1
  • нам 82
  • нама 37
  • намести 2
  • намешта 3
  • Намештали 1
  • намештена 1
  • намириш 1
  • намршти 1
  • намрштио 1
  • Намћор 1
  • наносом 1
  • наоколо 1
  • наочаре 1
  • наоштрила 1
  • напада 1
  • напасти 1
  • наперених 1
  • НАПИСАО 1
  • наплакао 1
  • напоји 1
  • напојимо 1
  • напомену 1
  • Напред 1
  • напред 6
  • напреднија 1
  • наприкачивано 1
  • напрсло 1
  • напук 1
  • напуниле 1
  • напунише 4
  • напустим 1
  • наравно 1
  • Наравно 4
  • нарамак 1
  • наредба 2
  • наредбе 1
  • нареде 1
  • наредити 1
  • наређено 1
  • наређивао 1
  • народ 1
  • Народ 2
  • народа 1
  • народима 1
  • Народне 1
  • народом 1
  • народу 1
  • нарочито 8
  • наручја 1
  • наручје 1
  • нас 62
  • наседну 1
  • насип 5
  • насипа 2
  • наследила 1
  • наслеђу 1
  • насловом 1
  • Наслони 1
  • наслонила 1
  • наслуша 1
  • насмејали 1
  • насмејано 1
  • Насмејемо 1
  • Насрће 1
  • Наста 2
  • наставе 1
  • настави 3
  • наставио 1
  • настало 1
  • наступисмо 1
  • натакао 1
  • натерао 1
  • натури 1
  • Натучен 1
  • натуштило 1
  • наћи 2
  • наука 1
  • наукама 2
  • науке 1
  • наумио 1
  • научи 1
  • научити 1
  • нахранимо 1
  • начелник 1
  • начин 1
  • начине 1
  • начинило 1
  • наш 11
  • Наш 2
  • наша 15
  • Наша 2
  • нашалити 1
  • Нашао 1
  • нашао 8
  • Наше 1
  • наше 18
  • нашег 22
  • нашега 3
  • нашем 5
  • Наши 2
  • наши 5
  • нашим 2
  • нашима 1
  • наших 6
  • нашли 1
  • нашло 1
  • нашој 9
  • Нашу 1
  • нашу 6
  • не 318
  • Не 65
  • неба 4
  • небеска 2
  • небеске 4
  • небески 3
  • небеског 1
  • небеској 1
  • небеском 1
  • небесни 1
  • небо 1
  • Небо 1
  • небројене 1
  • небројено 2
  • небу 3
  • неваљалих 1
  • неверна 1
  • Неверница 1
  • невесели 1
  • невестино 1
  • невидљив 1
  • невидљива 1
  • невидљиви 1
  • невидљивим 1
  • невољи 1
  • невољом 1
  • негда 1
  • негдашње 1
  • негде 5
  • Него 14
  • него 5
  • недеља 1
  • недеље 2
  • недељно 1
  • недостижним 1
  • незгодним 1
  • незгодно 1
  • незгоду 1
  • нездрава 1
  • незнан 3
  • незнана 2
  • незнане 2
  • незнани 1
  • незнано 1
  • неизвесност 1
  • неизвесности 1
  • неизмерно 1
  • неимара 1
  • нејач 2
  • нек 3
  • Нека 23
  • нека 45
  • некад 11
  • некадашње 1
  • некака 11
  • Некакав 2
  • некакав 20
  • некаква 4
  • некакве 6
  • некаквим 1
  • некаквој 1
  • некакву 3
  • некаке 1
  • Некако 1
  • некако 2
  • некаког 1
  • некаку 2
  • неке 8
  • неки 15
  • Неки 6
  • неким 16
  • неких 2
  • неко 28
  • Неко 4
  • неког 18
  • некога 2
  • некој 4
  • неколики 1
  • неколико 14
  • неком 19
  • неку 6
  • некуд 17
  • Нелину 1
  • нем 2
  • Нема 11
  • нема 28
  • немам 2
  • неман 1
  • немани 1
  • немате 1
  • Немачки 1
  • немачким 2
  • немаш 2
  • немаштина 1
  • неме 2
  • немир 1
  • немиран 1
  • немирко 1
  • немирнији 1
  • Немо 1
  • немо 2
  • немој 10
  • Немој 9
  • Немојте 3
  • немуштим 1
  • нена 1
  • необично 2
  • необичном 1
  • неодољива 1
  • неодређен 1
  • неопажен 1
  • Неописана 1
  • неосетно 1
  • неочекиваном 1
  • непознат 1
  • непознатог 1
  • непојмљивог 1
  • непомичан 1
  • непомично 1
  • непомућеном 1
  • неправда 1
  • неправду 1
  • непрегледна 1
  • непрекидно 1
  • непрекидну 1
  • непрестано 15
  • Непријатељ 1
  • непроменљивим 1
  • непроменљиво 1
  • непроучене 1
  • непроходне 1
  • непроходних 1
  • Нептунове 1
  • нептунске 1
  • неравног 1
  • нерадина 1
  • нерадо 1
  • неразбора 1
  • неразговетна 2
  • неразговетне 1
  • неразговетни 1
  • неразговетним 1
  • неразговетну 1
  • нераздвојни 1
  • неразмишљено 1
  • нераст 1
  • нераста 1
  • нерастића 1
  • Неру 1
  • несавршеним 1
  • несвесно 1
  • несвест 2
  • несвестице 3
  • несвестицу 1
  • неспремније 1
  • неспретно 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 3
  • несрећан 1
  • несреће 2
  • несрећна 5
  • несрећне 2
  • несрећник 3
  • несрећница 1
  • несрећног 1
  • несрећној 2
  • несрећну 3
  • несрећу 1
  • неста 2
  • нестаје 1
  • нестало 3
  • нестане 2
  • несташне 1
  • несташно 1
  • нестрпљењу 1
  • неће 15
  • Неће 5
  • нећемо 3
  • Нећете 1
  • нећете 2
  • Нећеш 1
  • нећеш 3
  • нећу 15
  • Нећу 3
  • неумитни 1
  • неуморне 1
  • неустрашивим 1
  • нехотично 2
  • нечастиви 1
  • нечег 1
  • нечега 7
  • нечему 2
  • нечисте 1
  • нечистих 1
  • нечистој 1
  • нечујно 1
  • нешто 101
  • Нешто 11
  • ни 118
  • Ни 13
  • нигда 6
  • нигде 1
  • Нигде 2
  • ниже 1
  • низ 2
  • низа 2
  • низао 1
  • низије 1
  • Није 10
  • није 122
  • ниједне 1
  • нијесмо 1
  • никад 12
  • никаква 1
  • никакве 1
  • Никако 1
  • никако 4
  • Нико 1
  • нико 6
  • Никог 1
  • никог 3
  • Никога 1
  • никога 3
  • Николе 1
  • ником 6
  • нисам 34
  • Нисам 5
  • ниси 12
  • Нисмо 1
  • нисмо 10
  • Нисте 1
  • нисте 4
  • Нису 1
  • нису 12
  • нити 2
  • Нити 4
  • ничијој 1
  • Ништа 14
  • ништа 30
  • но 21
  • нове 2
  • нови 1
  • ново 1
  • ногавице 1
  • ногама 1
  • ноге 5
  • ногом 6
  • ногу 4
  • нож 2
  • ножем 1
  • ножићем 1
  • ноздрва 1
  • ноздрве 1
  • нокат 1
  • нокта 1
  • ноктима 2
  • нос 8
  • носа 1
  • носе 1
  • носећи 1
  • носи 2
  • носила 1
  • носиле 1
  • носио 2
  • носити 1
  • носиш 1
  • носом 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 13
  • ноћи 11
  • ноћни 1
  • ноћну 1
  • ноћу 4
  • нуди 1
  • нудити 1
  • њ 7
  • ње 4
  • њега 30
  • Његов 4
  • његов 8
  • његова 13
  • Његова 5
  • Његове 1
  • његове 15
  • његови 1
  • Његови 1
  • његовим 1
  • његових 2
  • Његово 2
  • његово 3
  • његовог 3
  • његовој 1
  • његовом 4
  • његову 10
  • њезина 2
  • њезиних 1
  • њему 20
  • Њему 4
  • њен 7
  • њена 13
  • Њена 6
  • Њене 2
  • њене 5
  • њени 7
  • њеним 5
  • њених 2
  • Њено 1
  • њено 4
  • њеној 1
  • њеном 3
  • њену 4
  • њиве 2
  • њиви 1
  • њим 23
  • Њима 1
  • њима 25
  • њиме 1
  • њиска 1
  • њиснуо 1
  • Њих 2
  • њих 26
  • њихова 1
  • њихове 2
  • њихови 2
  • њихових 2
  • њихово 1
  • њиховој 1
  • Њиховој 1
  • њихову 1
  • Њој 1
  • њој 8
  • њом 8
  • Њу 2
  • њу 4
  • њушку 1
  • о 110
  • О 17
  • оба 3
  • обавило 1
  • обадва 1
  • обазирати 1
  • обазре 1
  • Обазрем 1
  • обалама 1
  • обасипала 1
  • обасја 2
  • обасјају 1
  • обе 2
  • Обе 2
  • обележио 1
  • обема 4
  • обеси 1
  • обећа 1
  • обећала 1
  • обећање 1
  • обећао 1
  • обећаше 2
  • обешена 1
  • обешену 1
  • обешко 1
  • обзирањем 1
  • обзирао 1
  • обзире 1
  • обиђи 1
  • обилазили 1
  • обилазио 2
  • обичај 1
  • обично 2
  • објава 1
  • објављен 1
  • објаву 1
  • објашњива 1
  • облака 1
  • облаке 1
  • облаку 1
  • облачак 1
  • облачака 1
  • облачне 1
  • облачних 1
  • обли 1
  • обливена 1
  • облика 2
  • облила 2
  • обличје 1
  • облише 1
  • облоге 1
  • обмана 1
  • обмануо 1
  • обмотава 1
  • ободе 1
  • обојици 2
  • обор 1
  • оборе 1
  • обори 3
  • оборио 2
  • оборити 1
  • оборише 1
  • Обрад 1
  • Обрада 4
  • Обрадиновића 1
  • обрадовала 1
  • обрадовале 2
  • обрадовао 3
  • обрадовати 2
  • Обраду 1
  • обрадује 1
  • образ 6
  • образа 5
  • образе 4
  • образи 6
  • образовала 1
  • образована 1
  • образовани 1
  • образовања 1
  • образом 1
  • образу 6
  • обрасцу 1
  • обраћа 1
  • обре 3
  • обрезана 1
  • Обренова 1
  • Обреновац 1
  • обреновачке 1
  • Обреновца 1
  • Обреновцу 2
  • обрецне 1
  • обрите 1
  • обрише 1
  • обрни 1
  • обртање 1
  • обручеви 1
  • обручем 1
  • Обручи 1
  • обузе 2
  • обузело 1
  • обузимати 2
  • обузме 1
  • обуо 1
  • Обуци 1
  • Обучем 1
  • обучен 2
  • ова 14
  • Ова 4
  • Овај 12
  • овај 26
  • Овака 1
  • овакав 1
  • оваква 1
  • Овако 2
  • овако 24
  • оваком 1
  • Овамо 1
  • овамо 7
  • оваца 1
  • Овде 10
  • овде 36
  • Ове 2
  • ове 27
  • Ови 1
  • ови 11
  • овим 9
  • Ових 1
  • ових 6
  • овладао 1
  • овлаш 1
  • овлашнији 1
  • овну 1
  • Ово 29
  • ово 65
  • овог 10
  • овога 21
  • овогодишњом 1
  • овој 17
  • Оволику 1
  • овом 1
  • ОВОМЕ 1
  • овоме 9
  • овршина 1
  • овршине 1
  • ову 15
  • Овуда 1
  • овце 2
  • Овчара 1
  • овчију 1
  • огањ 3
  • огладне 1
  • огледали 1
  • Огледали 1
  • огледало 2
  • огледао 1
  • оглунуо 1
  • огњене 1
  • огњишта 2
  • огњиште 1
  • ограђена 1
  • огреб 1
  • огреју 1
  • Огрнута 1
  • огромним 1
  • Од 23
  • од 235
  • Ода 2
  • ода 3
  • одавде 4
  • Одавно 2
  • одавно 4
  • одагнај 1
  • одазва 4
  • одазвала 2
  • одазваше 1
  • одазовем 1
  • оданде 1
  • Оданде 1
  • одао 1
  • одати 1
  • Одатле 1
  • одатле 4
  • одашта 1
  • одбијао 1
  • одблесак 2
  • одблесци 1
  • одбрани 1
  • одбранио 1
  • одвали 2
  • одведе 3
  • одведем 1
  • одведен 1
  • Одвеземо 1
  • одвели 2
  • одвео 1
  • одвести 1
  • одводи 1
  • одвоји 1
  • одвојила 1
  • одвојили 1
  • одвојићу 1
  • одвратно 1
  • одговара 1
  • одговарају 1
  • одговор 1
  • одговори 23
  • одговорила 1
  • одговорим 15
  • одговорио 1
  • одговорити 2
  • оде 23
  • Оде 3
  • одебљала 1
  • одело 1
  • одељење 1
  • одељењу 1
  • Одем 1
  • одем 5
  • одемо 2
  • Одемо 2
  • одете 2
  • одеш 2
  • одзива 2
  • Оди 1
  • оди 2
  • Одијан 1
  • Одиста 1
  • одиста 17
  • одите 1
  • Одите 3
  • одједаред 1
  • одједном 2
  • одјекну 2
  • одјурио 1
  • одјутрило 1
  • одлази 2
  • одлазио 2
  • одлете 1
  • одлећу 1
  • одлично 1
  • Одломио 1
  • одлука 1
  • одлупљивати 1
  • одлучено 1
  • одмах 19
  • Одмах 7
  • одмахну 3
  • одмери 1
  • одмицао 1
  • Одмичите 1
  • одмичу 1
  • одморак 1
  • Одморан 1
  • одмори 2
  • одморимо 1
  • одморка 2
  • одморче 1
  • одмотавало 1
  • однео 1
  • однесе 3
  • односи 1
  • односило 1
  • односима 2
  • одњисну 1
  • одовуд 1
  • одом 1
  • одосмо 3
  • одох 1
  • одоцнили 1
  • одоцнио 1
  • одоцнисмо 1
  • Одоцнисмо 1
  • одоше 2
  • одредбу 1
  • одреди 1
  • одредили 2
  • одржава 1
  • одржала 1
  • Одржао 1
  • одржао 2
  • одржи 1
  • одседаш 1
  • одсекао 1
  • Одсели 1
  • одселили 2
  • одсенак 1
  • одсео 1
  • Одсечена 1
  • одсијавати 1
  • одсјајиваху 1
  • одсјајкивало 1
  • одсјајкујући 1
  • одскочио 1
  • одспавају 1
  • одстоји 1
  • оду 1
  • одукну 1
  • одушевљен 1
  • ожеднели 1
  • ожиљак 2
  • озарава 1
  • озарено 1
  • озбиљније 1
  • озго 14
  • Оздо 1
  • оздо 8
  • оздрави 1
  • оздравио 1
  • ој 1
  • Ој 1
  • Ока 1
  • ока 8
  • оканицу 1
  • окари 1
  • окарили 1
  • оке 1
  • окићен 1
  • оклева 1
  • оклевање 1
  • окна 2
  • окне 1
  • око 34
  • Око 5
  • околина 2
  • оком 2
  • окомак 1
  • окомило 1
  • окомку 1
  • окосина 1
  • Окосине 1
  • окрене 3
  • окренем 1
  • окренемо 1
  • окрени 1
  • окрену 4
  • окренула 4
  • окренуо 1
  • окренути 6
  • окренуће 1
  • окренух 1
  • окретала 1
  • окретало 1
  • окретања 1
  • окретање 2
  • окреташе 1
  • Окрете 1
  • окрете 39
  • окретох 2
  • Окреће 2
  • окреће 4
  • окрећући 2
  • окречена 1
  • окречене 1
  • окрзло 1
  • округласту 1
  • окруженог 1
  • окружни 1
  • окружују 1
  • октоб 1
  • окужи 1
  • окумио 1
  • окуњи 1
  • окусили 1
  • олова 1
  • Омалено 1
  • Омер 1
  • Омерова 1
  • омили 1
  • омилује 1
  • омилујеш 1
  • омлаћену 1
  • омраза 1
  • омрзнем 1
  • омркне 1
  • Он 128
  • он 143
  • она 106
  • Она 88
  • Онај 12
  • онај 66
  • онакви 1
  • онаквијех 1
  • онаке 1
  • Онако 1
  • онако 22
  • Онаког 1
  • онамо 1
  • онда 101
  • Онда 6
  • онде 4
  • Оне 11
  • оне 49
  • Они 13
  • они 37
  • оним 8
  • онима 1
  • Оних 1
  • оних 3
  • Оно 19
  • оно 72
  • оног 12
  • Онога 1
  • онога 8
  • оној 4
  • оном 10
  • ономад 3
  • ономе 7
  • Ону 1
  • ону 12
  • опадне 1
  • опажа 1
  • опажала 1
  • опажало 1
  • опази 2
  • опазила 3
  • опазиле 1
  • опазили 3
  • опазио 22
  • Опазио 4
  • опазити 1
  • опазих 1
  • опазише 1
  • опале 1
  • опарен 1
  • опасао 1
  • опасност 1
  • опеку 1
  • оперважен 1
  • опере 1
  • опет 118
  • Опет 4
  • опија 1
  • опију 1
  • опијум 1
  • опили 1
  • описати 1
  • Описати 1
  • описивали 1
  • Опкладио 1
  • опкољен 1
  • Опкољени 2
  • опорави 2
  • опорављати 1
  • опремом 1
  • опржи 1
  • Опрости 1
  • опрости 3
  • опростим 1
  • Опростим 1
  • опростисмо 3
  • Опростите 1
  • опростити 2
  • опсео 1
  • општег 1
  • општине 1
  • општини 1
  • општинског 1
  • општину 1
  • општој 1
  • Општу 1
  • орах 2
  • орахом 1
  • организам 1
  • ордена 1
  • оркан 1
  • орла 1
  • Орловић 1
  • Орловића 1
  • орлушину 1
  • Орљом 1
  • оросисмо 1
  • оружје 1
  • оружјем 1
  • осакатити 1
  • осамнаест 2
  • осване 1
  • освануо 1
  • освежила 1
  • освести 1
  • освете 1
  • осветли 2
  • осветлио 1
  • осветљен 1
  • осветљени 1
  • осветљено 1
  • Освоји 1
  • освојити 1
  • осе 7
  • Оседлај 1
  • оседлана 1
  • осете 1
  • осетим 1
  • осетио 4
  • Осетио 6
  • осетих 6
  • осетно 1
  • осећала 1
  • осећало 1
  • осећање 1
  • осећао 2
  • осечем 1
  • осечена 1
  • ослепио 1
  • ослушкивала 1
  • Ослушнем 1
  • ослушнуо 1
  • Осман 1
  • османлука 1
  • Османовић 1
  • осмејака 1
  • осмејци 1
  • осмех 14
  • Осмехну 2
  • осмехну 5
  • осмехнуо 1
  • осмехом 2
  • осмешкује 1
  • осниске 1
  • основа 1
  • Основа 1
  • особина 1
  • особитим 1
  • особито 6
  • особиту 1
  • оста 2
  • Остави 1
  • остави 4
  • оставила 2
  • оставили 2
  • оставило 1
  • Оставио 1
  • оставио 2
  • остависмо 1
  • оставите 1
  • оставити 4
  • оставиш 1
  • оставља 4
  • остављам 1
  • Остављам 1
  • остављамо 1
  • остављаш 1
  • остаде 1
  • Остаде 1
  • остадох 2
  • остадоше 1
  • остаје 1
  • остајемо 2
  • остају 1
  • остала 4
  • остале 2
  • остали 3
  • осталим 1
  • остало 2
  • Остало 2
  • осталог 1
  • осталом 1
  • осталу 1
  • остане 4
  • останеш 1
  • Остани 1
  • остану 1
  • остао 3
  • остасмо 1
  • остатак 2
  • остати 2
  • Остаћу 2
  • остаци 1
  • осташе 1
  • осуђеницима 1
  • осуђивали 1
  • осуђујем 1
  • осуство 1
  • Отац 4
  • отац 9
  • Отаџбино 1
  • отвара 1
  • отварати 1
  • отворен 2
  • отворена 3
  • отворене 1
  • отвореним 1
  • отвореној 1
  • отворену 1
  • отвори 4
  • отворила 1
  • отворим 1
  • Отворим 2
  • отворимо 1
  • Отворио 1
  • отворио 2
  • отворити 1
  • отворише 5
  • оте 1
  • отегао 1
  • отео 3
  • отера 2
  • отеше 1
  • отиде 1
  • отима 1
  • отимало 1
  • отимари 1
  • отискох 1
  • отићи 1
  • отишао 11
  • Отишао 2
  • отишла 1
  • отишли 1
  • Откад 1
  • откања 1
  • откасај 1
  • откивају 1
  • откри 1
  • откријете 1
  • открио 2
  • Откуд 1
  • откуд 3
  • откуцавало 1
  • откуцавање 1
  • откуцај 1
  • отлен 2
  • отме 2
  • отоич 1
  • отпочела 1
  • отпочеле 1
  • отпочети 2
  • отпочинути 1
  • отпочне 1
  • отпочнем 1
  • отпочну 1
  • отпутовао 1
  • отрже 1
  • отрована 1
  • отроваше 1
  • отрпи 1
  • Отрча 1
  • отрча 3
  • отрчи 1
  • отуд 2
  • Ох 2
  • охладисмо 1
  • охрабри 1
  • оца 8
  • оцењивачи 1
  • оцепила 1
  • оцепљивати 1
  • оцина 3
  • оцини 1
  • оцо 1
  • оцртавати 1
  • оцртаји 1
  • оцрташе 1
  • оцу 4
  • Оч 1
  • очајава 1
  • очајање 2
  • очајна 1
  • очарати 1
  • очеве 1
  • Очевидно 2
  • очевину 3
  • очекивала 1
  • очекивао 1
  • очекнусмо 1
  • очекнути 1
  • очекује 2
  • Очи 5
  • очи 50
  • очиглед 1
  • очију 17
  • Очима 1
  • очима 22
  • очува 1
  • оџи 1
  • ошину 6
  • ошкрину 2
  • ошкринуо 1
  • ошкрињује 1
  • оштар 1
  • оштро 1
  • па 245
  • Па 48
  • павте 1
  • падао 1
  • Паде 1
  • паде 4
  • падне 1
  • пазе 2
  • пази 3
  • Пази 3
  • пазила 1
  • пазили 1
  • пазите 1
  • Пазите 2
  • пазити 1
  • пакао 1
  • паклене 1
  • пакосан 1
  • пакује 1
  • паланчанке 1
  • паласке 1
  • палили 3
  • палилулској 1
  • памет 1
  • паметан 2
  • паметне 1
  • Паметнији 1
  • паметно 1
  • паметног 1
  • памећу 1
  • памћења 1
  • пандур 12
  • пандура 1
  • пандуром 1
  • пандуру 2
  • Паноније 1
  • панорама 2
  • панталона 1
  • пао 4
  • паре 2
  • Париз 4
  • Париза 1
  • Паризу 1
  • парк 2
  • парка 1
  • ПАРНА 1
  • Партеније 1
  • пару 2
  • парче 1
  • пасош 7
  • пасоша 2
  • пасошарницу 1
  • пастрму 1
  • патио 2
  • патос 3
  • паучине 1
  • паши 1
  • пе 1
  • пева 1
  • певајући 1
  • Певали 1
  • певало 1
  • педант 1
  • пексијан 1
  • Пела 1
  • Пеладија 11
  • Пеладији 1
  • Пеладијин 1
  • Пеладију 2
  • пенђера 1
  • пеном 1
  • пенушила 1
  • пенџери 1
  • пењу 1
  • Пера 3
  • Пери 1
  • перивоја 1
  • Перише 1
  • Перишин 1
  • Перишића 1
  • Перишу 1
  • перјастих 1
  • Перовић 1
  • Перу 2
  • перчина 1
  • перчином 1
  • песка 1
  • песму 1
  • Пет 1
  • пет 2
  • петак 2
  • пете 1
  • пети 1
  • петљали 1
  • петнаест 2
  • петорица 1
  • Петров 1
  • Петровдан 1
  • Петровдана 1
  • Петрову 2
  • Петронија 1
  • Петроније 2
  • Петронију 1
  • пећанке 1
  • пећанком 1
  • Пећемо 1
  • пехару 1
  • Пецке 2
  • печат 1
  • печена 1
  • печено 2
  • пешаци 1
  • пешке 1
  • пешћеш 1
  • пешци 1
  • пива 1
  • пивара 1
  • пивару 1
  • Пивљак 1
  • Пивљака 1
  • пиво 1
  • пијем 1
  • пијмо 1
  • Пијмо 1
  • пиле 2
  • пилићи 1
  • пило 1
  • пирио 2
  • пирну 1
  • пируши 1
  • пирушио 2
  • писама 1
  • писано 1
  • писао 2
  • Писар 2
  • писар 28
  • писара 2
  • Писато 1
  • писац 1
  • писма 3
  • писмена 1
  • писмо 21
  • писмопишем 1
  • писму 1
  • писну 1
  • пита 8
  • Питај 1
  • Питајте 2
  • питају 1
  • питала 1
  • питам 4
  • питамо 1
  • питања 2
  • питање 3
  • питао 5
  • питати 3
  • питаш 2
  • пите 3
  • питомца 3
  • пиће 1
  • пише 3
  • пишем 3
  • пишете 2
  • пишеш 1
  • пиши 2
  • пишите 1
  • пишу 1
  • Пишу 1
  • плаве 1
  • плави 1
  • плавим 4
  • плавих 1
  • плавог 1
  • плавоко 3
  • плавоока 1
  • плавооке 1
  • плавооко 3
  • плавооком 1
  • плавско 1
  • плакала 1
  • плакао 1
  • пламен 6
  • пламене 2
  • пламених 1
  • пламено 1
  • пламену 1
  • пламичак 1
  • пламичака 1
  • пламтели 2
  • пламтело 1
  • план 2
  • планета 1
  • планете 2
  • планина 3
  • планинама 1
  • планине 1
  • планински 2
  • планинских 2
  • планинског 2
  • плануло 1
  • плануцају 1
  • платанима 1
  • платили 1
  • платио 2
  • платити 1
  • Платиће 2
  • платнену 1
  • платно 3
  • плаћаш 1
  • плач 3
  • Плача 1
  • плача 2
  • плаче 1
  • плашила 1
  • плашили 1
  • плашљив 1
  • плашљивице 1
  • плаштом 1
  • плашту 1
  • плен 1
  • пленом 1
  • плену 1
  • плећа 1
  • пливање 1
  • плину 3
  • плинула 3
  • пљачкали 1
  • пљеснем 1
  • пљесну 1
  • пљују 1
  • по 117
  • По 20
  • поаиле 1
  • побегла 1
  • побеже 1
  • побећи 1
  • побијени 1
  • побунила 1
  • поваде 2
  • поведе 6
  • повела 1
  • повели 1
  • Повели 1
  • повео 1
  • поверим 1
  • поверити 1
  • поветарац 4
  • повешани 1
  • повијања 1
  • повијарцу 1
  • повика 26
  • повикао 3
  • повикати 3
  • повичем 2
  • повлачи 1
  • поводнику 1
  • повољнији 1
  • повратку 1
  • повукле 1
  • повуко 1
  • Повуци 1
  • повуче 5
  • погана 1
  • погани 1
  • поганијо 1
  • погану 1
  • погибији 1
  • Поглед 1
  • поглед 11
  • Погледа 4
  • погледа 43
  • погледај 2
  • Погледај 2
  • Погледајте 1
  • погледајући 1
  • погледала 2
  • погледали 1
  • Погледам 6
  • погледам 7
  • погледамо 2
  • погледао 2
  • погледати 4
  • погледах 7
  • Погледаше 1
  • погледаше 3
  • погледи 10
  • погледом 3
  • погледу 2
  • поговора 1
  • погоди 3
  • погодимо 1
  • погодио 1
  • погодише 1
  • погођен 1
  • погорша 1
  • погрешили 1
  • погрешку 1
  • под 36
  • Под 5
  • подај 1
  • поданици 1
  • подваљак 1
  • подвије 1
  • подвукао 1
  • подели 1
  • поделио 1
  • поделиш 2
  • подеснијим 1
  • подземни 1
  • подземних 1
  • подземно 1
  • подземног 1
  • подивљ 1
  • подигао 1
  • подигла 1
  • подиђоше 3
  • подизао 2
  • подједнако 1
  • подлегао 1
  • подметну 1
  • подмећем 1
  • подне 2
  • поднесен 1
  • подножја 2
  • Подринац 1
  • Подриња 1
  • Подрум 1
  • подруму 1
  • подскакивати 1
  • подуже 1
  • подузе 1
  • подузимати 2
  • Пође 2
  • пође 8
  • Пођем 4
  • пођем 5
  • пођемо 2
  • пођете 3
  • пођеш 2
  • пођи 1
  • Пођосмо 1
  • пођосмо 2
  • пођох 4
  • пођоше 2
  • пођу 1
  • пожуда 1
  • позајмљено 1
  • позва 1
  • позвали 1
  • Позвали 1
  • позвао 1
  • поздрав 1
  • поздрави 1
  • Поздрави 1
  • Поздравила 1
  • поздравиле 1
  • поздравили 2
  • поздравим 1
  • Поздравимо 1
  • поздравио 3
  • Поздрависмо 1
  • Поздравите 1
  • поздравите 4
  • Поздравићеш 1
  • поздравиш 2
  • поздравља 1
  • поздрављају 1
  • поздрављало 1
  • поздравље 3
  • позив 1
  • позитивношћу 1
  • позитуру 3
  • позицијама 1
  • позлати 1
  • познавали 1
  • познаде 1
  • Познадох 2
  • Познаје 1
  • познаје 2
  • познајем 3
  • Познајем 3
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • Познајеш 2
  • познајеш 7
  • познају 1
  • познали 2
  • познало 1
  • познаника 1
  • познаници 1
  • познанству 1
  • Познао 1
  • познао 8
  • познат 1
  • позната 2
  • познати 5
  • познатим 1
  • познато 1
  • познаш 1
  • позобали 1
  • пој 1
  • појаве 1
  • појави 1
  • појам 1
  • појаса 1
  • појасева 1
  • појасеви 2
  • појачавало 1
  • поједини 1
  • појединим 1
  • Појео 1
  • појео 4
  • пок 1
  • покажем 2
  • Показа 1
  • показао 1
  • показује 2
  • покара 1
  • поквареног 1
  • покида 1
  • поклоне 1
  • Поклонио 1
  • поклонићу 1
  • поклопи 1
  • покојног 1
  • покоље 1
  • покрене 1
  • покрет 2
  • покривало 1
  • покривачем 1
  • покривен 1
  • покривена 1
  • покривене 2
  • покривено 1
  • покуњен 1
  • пола 6
  • полагао 2
  • полаже 1
  • полазак 2
  • полазе 1
  • полази 5
  • полазимо 1
  • полако 15
  • поласка 3
  • поле 1
  • полелеј 1
  • полете 2
  • полетео 1
  • полетети 1
  • полетеше 3
  • Полети 1
  • полети 3
  • полетим 1
  • Поливака 1
  • Поливаки 1
  • Поливаков 1
  • поливене 1
  • полицији 3
  • полицијском 1
  • полицију 1
  • полован 1
  • половина 1
  • половине 2
  • половину 1
  • положају 1
  • положили 1
  • полупрозрачна 1
  • поље 6
  • пољу 2
  • пољубац 3
  • пољубе 1
  • пољуби 7
  • пољубила 1
  • пољубим 6
  • пољубимо 1
  • Пољубисмо 1
  • пољубићеш 1
  • пољубих 1
  • пољубиш 1
  • помажу 1
  • помало 1
  • помаче 1
  • помело 1
  • помене 1
  • поменем 3
  • поменете 1
  • помену 1
  • поменух 1
  • Помери 1
  • померио 1
  • помете 1
  • помешан 1
  • помешана 3
  • помешану 1
  • помили 1
  • помилова 1
  • помиловала 1
  • помилујем 1
  • помиње 3
  • Помисли 2
  • помислим 6
  • помишљам 1
  • поможе 1
  • помоли 2
  • помолила 2
  • помолити 1
  • помолише 1
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помоћника 1
  • Помрла 1
  • помрчини 1
  • помућене 1
  • понеким 1
  • понео 1
  • Понео 1
  • понесе 1
  • понесеш 1
  • понику 1
  • поново 2
  • понор 3
  • понос 1
  • Поносе 1
  • поноси 1
  • поносио 1
  • поноситост 1
  • поносна 1
  • поносној 1
  • поносом 3
  • поноћи 2
  • поноћни 1
  • поноћних 1
  • поноћног 1
  • понудио 1
  • понудите 1
  • поплашен 1
  • поплашила 1
  • поплашим 1
  • поплашио 2
  • попригати 1
  • попричам 1
  • попусти 1
  • попуцали 1
  • попушта 1
  • порани 2
  • поранили 3
  • поранио 2
  • пораните 1
  • Поред 2
  • поред 6
  • поређале 1
  • порекло 2
  • поричу 1
  • породица 3
  • породицом 1
  • породицу 2
  • порођај 1
  • поруку 2
  • поручено 1
  • поручимо 1
  • поручио 1
  • посади 1
  • посао 3
  • поседаше 1
  • поседимо 1
  • посек 1
  • посетим 1
  • посетимо 1
  • посетио 1
  • посија 1
  • посинче 1
  • Поскачемо 1
  • поскуп 1
  • посла 7
  • послали 3
  • послао 4
  • послати 3
  • Послаћемо 1
  • после 27
  • После 37
  • последња 2
  • последње 1
  • Последње 1
  • последњи 2
  • послије 1
  • послова 1
  • послуша 2
  • послушао 3
  • послушати 1
  • посматрам 1
  • посрне 1
  • посртала 1
  • поставили 1
  • постављају 1
  • постајало 1
  • постајао 1
  • постаје 1
  • постала 1
  • постале 2
  • постали 2
  • постало 1
  • постанка 1
  • постанку 2
  • постању 1
  • постигне 2
  • постиде 1
  • постидео 1
  • постоји 1
  • потврди 1
  • потекао 1
  • Потераш 1
  • потка 2
  • поткићене 1
  • потмулом 1
  • поток 1
  • потоњег 1
  • потоњи 1
  • потоци 1
  • потпаљује 1
  • потражити 1
  • потребно 1
  • потревило 1
  • потревио 1
  • потресе 1
  • потресено 1
  • потресима 2
  • потресло 1
  • потроше 1
  • Потрошило 1
  • Потрчасмо 1
  • потурица 1
  • потчињена 1
  • поћи 9
  • поћута 1
  • Поћута 1
  • Поћуту 1
  • поустајали 1
  • Похватали 1
  • похватати 1
  • похита 1
  • похитај 1
  • походио 1
  • поцијепа 1
  • поче 29
  • Поче 3
  • почекате 1
  • почела 2
  • Почели 1
  • почели 8
  • почело 3
  • почео 8
  • почесмо 2
  • почетак 1
  • Почетак 1
  • почети 2
  • почетка 2
  • почетку 9
  • почеће 1
  • почех 1
  • почеше 12
  • почешће 1
  • почине 1
  • починиле 1
  • почиње 2
  • почињу 2
  • почињући 1
  • почне 4
  • почнем 2
  • поша 1
  • пошали 1
  • пошалице 1
  • пошаље 1
  • пошаљемо 1
  • пошао 6
  • поше 1
  • пошли 4
  • пошљемо 1
  • пошљи 1
  • пошта 1
  • поштен 2
  • поштени 1
  • поштену 1
  • поштења 1
  • пошти 1
  • Пошто 3
  • пошто 4
  • поштовала 1
  • пра 18
  • Права 1
  • права 11
  • правдати 1
  • правду 2
  • праве 1
  • праведан 1
  • прави 1
  • Прави 1
  • правим 1
  • правити 2
  • правиш 2
  • правне 1
  • правник 2
  • право 18
  • правог 2
  • правоме 1
  • правцем 1
  • празне 1
  • праисконско 1
  • прамен 2
  • праменови 1
  • прамичци 1
  • прасади 1
  • прасци 1
  • пратиоце 1
  • пратиоци 1
  • пратиш 1
  • пратња 1
  • прашине 1
  • Прва 1
  • прва 9
  • прве 2
  • Први 1
  • први 16
  • првим 2
  • прво 14
  • Прво 2
  • првобитно 1
  • првобитног 2
  • првог 2
  • првога 1
  • првој 1
  • првом 1
  • прву 1
  • Пре 1
  • пре 23
  • пребацити 1
  • Преварили 1
  • превелика 1
  • превијало 1
  • преводио 1
  • превртала 1
  • превуче 2
  • превучене 2
  • прегледао 1
  • Пред 16
  • пред 46
  • Преда 1
  • преда 18
  • предадох 1
  • предаје 1
  • предао 1
  • предати 1
  • Предато 1
  • предиг 1
  • предлог 2
  • предмет 2
  • предмета 1
  • предругојачио 1
  • представим 2
  • пређе 1
  • прежалимо 1
  • прежалити 1
  • Прежи 1
  • преза 1
  • презање 1
  • прекида 1
  • прекиде 2
  • прекинути 1
  • прекинуто 1
  • преклињу 1
  • преко 40
  • Преко 8
  • прекора 1
  • прекором 3
  • Прекосутра 1
  • прекосутра 2
  • прекрилио 1
  • Прекрстио 1
  • прекрха 1
  • прекрхати 1
  • прекрхах 1
  • прелазило 1
  • прелети 2
  • прелеће 1
  • преливају 1
  • преливале 1
  • Преливао 1
  • преливати 1
  • преливени 1
  • прелије 1
  • прелити 1
  • преломити 1
  • према 10
  • преместили 1
  • премину 1
  • преминуо 1
  • премишља 2
  • премишљао 1
  • преображавати 1
  • преобразила 1
  • препала 1
  • препали 1
  • препао 2
  • препелице 1
  • преплануло 1
  • преплив 1
  • препливао 1
  • препоруци 1
  • препуне 1
  • пресвисла 2
  • пресвисне 1
  • пресвиснути 1
  • пресек 1
  • пресећи 1
  • прескочи 1
  • пресретне 1
  • преставим 1
  • престале 1
  • престо 3
  • престолу 1
  • престрави 1
  • престравио 2
  • престрављеност 2
  • престрашена 1
  • пресуде 3
  • пресуду 1
  • претварам 2
  • претварати 1
  • претворило 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претила 1
  • претресите 1
  • претрнух 1
  • прече 1
  • пречи 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • прешло 1
  • при 5
  • прибере 1
  • приближава 1
  • приближавао 2
  • приближи 1
  • приближио 1
  • приближује 1
  • прибра 1
  • прибрао 1
  • привеже 1
  • привеза 1
  • привиђења 1
  • привиђење 1
  • пригнао 1
  • пригрлила 1
  • пригрлих 1
  • придигао 1
  • придржаваше 1
  • придрже 1
  • придржиш 1
  • приђе 11
  • Приђем 1
  • приђем 3
  • приђи 1
  • приђох 3
  • приђоше 1
  • Признајем 2
  • Признајете 1
  • признам 1
  • признати 1
  • Признати 1
  • призор 1
  • Призор 1
  • призренске 7
  • призренској 1
  • призренску 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 4
  • пријатеље 5
  • пријатељи 1
  • пријатељским 1
  • пријатељско 1
  • пријатељства 1
  • пријатељу 1
  • пријатније 1
  • прика 1
  • прикачене 1
  • прикивати 1
  • приклаћеш 1
  • приковане 1
  • прикумке 1
  • прикупио 1
  • прикучи 1
  • прилегну 1
  • прилепило 1
  • прилика 7
  • прилике 3
  • приликом 1
  • прилику 4
  • прилици 1
  • прилично 2
  • приљуби 1
  • приљут 1
  • прима 1
  • примакао 1
  • примакле 1
  • примену 1
  • примера 2
  • примети 1
  • приметила 1
  • приметио 1
  • приметити 1
  • приметиће 1
  • прими 2
  • примио 2
  • примирио 1
  • примите 1
  • примити 1
  • примичеш 1
  • примиш 1
  • припада 1
  • припадају 1
  • Природа 1
  • природа 2
  • природино 1
  • природни 1
  • природним 3
  • природну 1
  • природњацима 1
  • прискочи 1
  • прислушкивала 1
  • прислушкујете 1
  • пристаде 1
  • пристаје 1
  • Пристајем 1
  • Пристајеш 1
  • пристанак 1
  • пристану 1
  • притајена 1
  • притворство 1
  • притеже 1
  • притискох 1
  • притисла 1
  • притиште 3
  • притрча 2
  • прићи 1
  • прихвати 11
  • прихватимо 3
  • прихватити 1
  • прихватиће 2
  • причају 2
  • причајући 1
  • причала 1
  • Причали 1
  • причали 2
  • причао 2
  • Причао 3
  • причати 7
  • причинило 1
  • причинио 1
  • причувај 1
  • причувају 1
  • пришла 1
  • пркосећи 1
  • прне 3
  • прну 9
  • проби 2
  • пробуди 2
  • пробудио 3
  • пробудише 1
  • провалију 1
  • провалио 1
  • проведем 1
  • проведоше 1
  • провела 2
  • провеселили 1
  • провеселимо 1
  • провести 1
  • провешћу 1
  • провидна 1
  • провидном 1
  • провиђења 1
  • провлаче 1
  • провлачи 1
  • провлачиле 1
  • проводио 1
  • проводите 1
  • провођењу 1
  • прогледам 1
  • прогнамо 1
  • проговори 2
  • продефиловало 1
  • продужи 1
  • прође 10
  • прођемо 1
  • прођеш 2
  • прођосмо 3
  • прођох 1
  • прођоше 1
  • Прождрљива 1
  • прозвао 2
  • прозор 5
  • прозора 1
  • Прозора 1
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • прозорима 2
  • прозору 5
  • прозујаше 1
  • произвести 1
  • производ 1
  • Прој 2
  • пројахао 1
  • пројела 1
  • пројурисмо 1
  • проклетим 1
  • Проклето 1
  • пролаз 1
  • пролаза 1
  • пролазак 1
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролете 1
  • пролетети 1
  • пролеће 1
  • проли 1
  • пролије 1
  • пролоканих 1
  • проломи 1
  • проломити 1
  • промаљају 1
  • промена 2
  • промене 2
  • промени 1
  • променио 3
  • променити 1
  • промери 2
  • Промери 2
  • промину 1
  • промицаху 1
  • промовиран 1
  • промрмља 1
  • промучио 1
  • пронашао 2
  • пропаде 1
  • пропадне 1
  • пропао 1
  • пропаст 1
  • пропе 1
  • прописа 1
  • пропне 1
  • пропрати 1
  • пропусти 1
  • пропушта 1
  • пропуштао 1
  • прораде 1
  • прорешетај 1
  • просецао 1
  • прословити 1
  • Прослоп 2
  • Прослопа 3
  • прослопски 3
  • прост 1
  • проста 1
  • простирку 1
  • просто 14
  • Просто 2
  • простор 6
  • простора 2
  • просторијама 1
  • просторије 1
  • просторији 2
  • прострте 1
  • прострто 1
  • просу 3
  • просула 4
  • просуто 1
  • против 4
  • проткани 1
  • протрља 1
  • протурено 1
  • проћи 4
  • професора 1
  • прохуја 1
  • прочељу 2
  • прочитај 1
  • прочитао 3
  • прочитати 1
  • прошао 5
  • прошапта 4
  • Прошапће 1
  • прошашољи 1
  • прошашољим 1
  • прошетам 1
  • прошла 1
  • Прошле 1
  • прошли 1
  • Прошли 1
  • прошло 5
  • прошлом 1
  • прошлост 3
  • прошлости 1
  • прошлошћу 1
  • прса 1
  • прсима 1
  • прсли 1
  • прсло 1
  • прсну 1
  • прст 4
  • прста 1
  • прстима 1
  • пругама 1
  • пруге 3
  • пружа 1
  • Пружала 1
  • пружао 1
  • пружене 1
  • пружи 8
  • пружим 1
  • пружити 1
  • пружих 1
  • прут 2
  • прутови 1
  • прућа 1
  • прхне 1
  • прхну 1
  • прште 3
  • псе 1
  • пси 1
  • психијатар 1
  • психијатрије 1
  • псовао 1
  • пст 1
  • Пст 1
  • птица 1
  • пузавим 1
  • пук 1
  • пукла 1
  • пукло 2
  • пун 1
  • Пун 1
  • пуна 1
  • пунане 1
  • пунашности 1
  • Пуне 2
  • пуне 4
  • пуним 1
  • пуних 1
  • пуно 7
  • пуну 2
  • пурак 1
  • пусате 1
  • пуста 7
  • пусте 5
  • Пусти 2
  • пусти 3
  • пустили 1
  • пустињи 1
  • пустио 1
  • Пустио 2
  • пустити 1
  • пусто 2
  • пустош 1
  • Пут 1
  • пут 35
  • пута 18
  • путаља 1
  • путаљу 1
  • путаљчић 3
  • Путаљчић 3
  • путаљчића 4
  • путање 1
  • путањом 1
  • Путем 1
  • путем 2
  • путова 1
  • путовали 1
  • путовања 1
  • Путовање 3
  • путовати 1
  • путовима 2
  • путу 3
  • Путујем 1
  • пуцањ 1
  • пуче 2
  • пучини 1
  • пушака 3
  • пуши 1
  • пушка 1
  • пушке 1
  • пушта 3
  • пуштам 1
  • пуштате 1
  • пуштати 1
  • пчеле 1
  • пшенична 1
  • р 3
  • рабаџијских 1
  • работа 1
  • работника 1
  • Раван 1
  • равних 1
  • равница 1
  • Равно 1
  • рад 2
  • раде 1
  • Раде 2
  • раденице 1
  • Ради 1
  • ради 14
  • радили 3
  • радио 3
  • радити 2
  • радиш 1
  • радо 2
  • радознала 1
  • радознале 1
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • радосни 1
  • радост 4
  • Радости 2
  • радости 9
  • радошћу 2
  • рађа 4
  • разбарушена 3
  • разбија 1
  • разбијен 1
  • разбраја 1
  • разбуктавао 1
  • развалине 2
  • разведравати 1
  • разведри 3
  • развезао 1
  • развеје 1
  • развесели 1
  • развеселили 1
  • развеселио 1
  • развијао 1
  • развикао 1
  • развлачење 1
  • развлачи 1
  • развукла 1
  • развукле 1
  • развукло 1
  • развуче 1
  • Развучена 1
  • развучене 2
  • разгали 1
  • Разгалим 1
  • разгледа 2
  • разговарала 1
  • разговарали 2
  • разговарао 2
  • разговарати 1
  • разговетније 3
  • разговетно 1
  • разговетног 1
  • разговор 4
  • разговора 1
  • разграбио 1
  • разграбљено 1
  • раздремао 1
  • раздрешена 1
  • раздрљи 1
  • разишли 1
  • разлегати 1
  • разлога 1
  • размак 1
  • Размак 1
  • размилели 1
  • размислим 1
  • размислити 1
  • размишљања 1
  • размотавају 3
  • разнесе 2
  • разнесу 1
  • разнета 1
  • РАЗОРЕН 1
  • разорене 1
  • разори 2
  • разраколио 1
  • разрачунам 1
  • разрешите 1
  • разуме 1
  • Разумела 1
  • разумела 3
  • разумем 3
  • разумео 1
  • разумети 1
  • рај 3
  • раји 2
  • Рајко 1
  • рајско 1
  • Раковици 1
  • раме 2
  • рамена 1
  • рамену 1
  • рана 2
  • ране 1
  • раније 2
  • ранио 1
  • Ранисава 1
  • Ранисављевића 1
  • рано 5
  • раном 1
  • рану 1
  • Рањен 2
  • рањен 4
  • рањеник 1
  • рањеника 1
  • расечена 1
  • расипа 1
  • расипајући 1
  • расипало 1
  • расипањем 1
  • раскућио 1
  • распитај 2
  • расположен 1
  • расположена 1
  • расположенији 1
  • расположености 1
  • расположио 2
  • распртило 1
  • распуст 1
  • распустио 1
  • распусту 1
  • распуча 1
  • раставио 1
  • раставише 1
  • растављали 1
  • растанак 1
  • растанка 1
  • растао 1
  • растати 1
  • расте 2
  • растових 1
  • растом 1
  • растопљеним 1
  • растргне 1
  • растужило 3
  • расутог 1
  • расхладила 1
  • расхлађивале 1
  • расхлађивања 1
  • расцвета 1
  • расцветају 1
  • рат 1
  • рата 2
  • ратара 1
  • рахат 1
  • рачвастој 1
  • рачунамо 1
  • раширена 1
  • раширених 1
  • Рашири 1
  • рашири 2
  • Раширила 1
  • рђа 2
  • Рђави 1
  • рђавим 1
  • рђу 1
  • регионе 1
  • ред 4
  • реда 2
  • Редак 1
  • реди 1
  • редови 1
  • редом 4
  • реду 1
  • режања 1
  • резерва 1
  • Рек 1
  • рек 3
  • рекао 22
  • Рекао 4
  • реке 1
  • Реке 1
  • рекла 1
  • рекли 1
  • рекло 1
  • рекне 4
  • рекнем 7
  • рекнеш 3
  • рекосте 2
  • Рекох 1
  • рекох 4
  • рекоше 2
  • ректора 1
  • реку 3
  • репом 2
  • ретка 1
  • ретко 1
  • Ретко 1
  • рећи 58
  • рефрен 1
  • реци 2
  • реч 19
  • рече 120
  • реченице 1
  • речеш 1
  • речи 20
  • речника 1
  • решавао 1
  • решени 1
  • решетке 1
  • Решетке 1
  • решетком 1
  • решетку 2
  • решето 1
  • решили 1
  • решим 1
  • решио 3
  • риба 1
  • рибари 1
  • рибе 1
  • риби 1
  • рибу 3
  • ријеч 1
  • ријечи 1
  • римски 2
  • Рогатице 1
  • род 1
  • родила 1
  • родили 1
  • Родио 1
  • родио 4
  • Родом 1
  • рође 1
  • Рођена 1
  • рођена 4
  • рођеном 1
  • рој 1
  • Рокса 39
  • Роксанде 1
  • Роксандину 1
  • Роксанду 1
  • Роксе 1
  • Рокси 5
  • Роксин 1
  • Роксино 2
  • Роксиног 2
  • Роксину 1
  • Роксо 2
  • Роксом 4
  • Роксу 7
  • роман 1
  • романа 1
  • ропцу 1
  • роштиљ 1
  • рсуза 2
  • рсузи 1
  • рубина 2
  • рубине 2
  • рубио 1
  • руга 1
  • руге 1
  • ругобу 1
  • рудничких 1
  • ружа 2
  • ружан 1
  • руже 1
  • ружно 2
  • ружну 1
  • рука 6
  • рукав 2
  • рукава 2
  • рукама 6
  • руке 24
  • рукне 1
  • рукова 1
  • руком 12
  • рукопис 2
  • руку 53
  • рукујем 1
  • Рукујем 1
  • румен 6
  • румени 3
  • руменило 1
  • руменим 1
  • руменкастој 1
  • руменом 1
  • руци 9
  • руча 2
  • Ручак 1
  • ручак 4
  • ручао 1
  • ручице 2
  • ручку 2
  • рушевине 1
  • рушевини 1
  • рчин 1
  • С 15
  • с 167
  • Са 4
  • са 63
  • Сабатије 2
  • Сав 1
  • сав 11
  • Саваота 1
  • Саватија 4
  • Саватије 6
  • Саве 2
  • савела 1
  • савести 1
  • Сави 1
  • сави 5
  • савијутак 1
  • савијутке 1
  • Савио 1
  • сависмо 1
  • Савка 1
  • савладају 1
  • савладао 1
  • Саву 2
  • саг 1
  • сагињала 1
  • сагне 1
  • сагоре 1
  • сагоревала 1
  • Сад 30
  • сад 94
  • садашњост 2
  • садашњости 1
  • саже 1
  • сажиже 1
  • сазна 1
  • сазнамо 1
  • Сакар 1
  • Сакара 1
  • Сакару 2
  • сакрити 3
  • салетео 1
  • салећу 1
  • саливен 1
  • Сам 1
  • сам 325
  • сама 12
  • саме 6
  • сами 1
  • самим 3
  • самих 3
  • Само 15
  • само 85
  • самог 3
  • самом 1
  • самоставно 1
  • самотвор 1
  • самотвором 1
  • Самоћа 3
  • самоћу 1
  • самртан 1
  • самртни 1
  • самртнику 1
  • саму 3
  • самцит 1
  • сан 5
  • сандук 2
  • сандуком 1
  • санче 1
  • сања 1
  • сањалачки 2
  • саопштим 1
  • саопштише 1
  • сапунски 1
  • сарачану 2
  • састајао 1
  • састану 1
  • састати 1
  • сасути 1
  • сатрвен 1
  • сатрше 2
  • Сатурна 1
  • Сахат 1
  • сахат 5
  • сахата 5
  • сахати 2
  • сахранили 1
  • сахранимо 1
  • сахранио 1
  • сач 1
  • сачекали 1
  • сачекао 1
  • св 2
  • сва 16
  • Сва 3
  • свадби 2
  • свађа 1
  • свака 2
  • Свака 2
  • свакад 2
  • сваке 3
  • сваки 6
  • Сваки 6
  • свако 1
  • сваковрсног 1
  • сваког 3
  • свакога 2
  • свакој 2
  • свакојако 1
  • сваком 2
  • свакоме 1
  • свануло 2
  • свануо 1
  • свашта 1
  • Све 18
  • све 94
  • свег 1
  • свега 5
  • сведено 1
  • сведок 1
  • сведочанство 1
  • свеж 1
  • Свеж 1
  • свеже 1
  • свежем 1
  • свежим 1
  • свезао 1
  • свеједно 1
  • свела 1
  • свемоћан 1
  • свемоћија 1
  • свему 8
  • свене 1
  • свео 1
  • свест 1
  • свести 3
  • свет 27
  • Свет 4
  • света 11
  • светила 1
  • светити 1
  • светлац 1
  • светлаци 2
  • светле 1
  • светлила 1
  • Светлост 1
  • светлост 3
  • светлошћу 1
  • светове 2
  • светови 1
  • светом 2
  • свету 5
  • Свећа 1
  • свећа 2
  • свећама 1
  • свећу 7
  • свечано 1
  • свештеник 1
  • свештенику 1
  • Сви 14
  • сви 45
  • свиди 1
  • свијо 1
  • свију 14
  • свиле 1
  • свилена 1
  • свилене 1
  • свим 23
  • свима 14
  • свиња 1
  • свињама 3
  • свињарски 1
  • свиње 5
  • свиони 1
  • свионо 1
  • свиће 1
  • свих 2
  • свог 1
  • свога 37
  • сводове 2
  • сводови 1
  • сводовима 1
  • свој 26
  • своја 3
  • своје 51
  • својим 22
  • својих 6
  • својој 24
  • својом 5
  • својствима 1
  • своју 24
  • свом 2
  • своме 12
  • сврати 1
  • Сврати 1
  • свратили 1
  • свратим 1
  • свратио 2
  • свратите 2
  • свратити 1
  • свратићеш 1
  • свратих 1
  • Свратих 1
  • свршава 1
  • свршавам 1
  • свршетак 2
  • свршетка 2
  • свршетку 1
  • сврши 3
  • свршила 1
  • свршим 1
  • свршио 4
  • свршити 2
  • свршиш 3
  • сву 2
  • свуд 1
  • Свуд 1
  • свуда 2
  • Свучем 1
  • се 1047
  • себе 8
  • себи 16
  • себичност 1
  • севао 1
  • северу 1
  • Севнуше 1
  • севнуше 2
  • сед 1
  • седај 1
  • седајте 1
  • седајући 1
  • седала 1
  • седам 1
  • седамнаест 1
  • седе 6
  • седела 2
  • седели 1
  • седео 1
  • седећи 1
  • Седи 1
  • седи 5
  • Седим 1
  • седите 1
  • седла 1
  • седло 2
  • седне 3
  • седнем 2
  • Седнем 2
  • седосмо 1
  • сеизе 1
  • сеири 1
  • сејка 3
  • сека 3
  • Секретар 1
  • секретара 1
  • секунди 2
  • села 4
  • Селака 2
  • Селакова 2
  • селе 1
  • сели 1
  • Селим 5
  • Селимових 1
  • село 5
  • селу 2
  • сељак 1
  • Сељак 1
  • сељаче 1
  • сељачету 1
  • сељачким 1
  • Сем 1
  • сем 2
  • сена 1
  • сенабија 1
  • сенака 1
  • сенасте 1
  • сенка 3
  • сенке 7
  • сенком 1
  • сенку 1
  • сенци 1
  • сео 4
  • сеоска 1
  • сести 2
  • сестра 33
  • Сестра 5
  • сестре 6
  • сестри 11
  • сестриној 1
  • сестро 1
  • сестром 1
  • сестру 5
  • сета 1
  • сетан 1
  • Сетим 2
  • сетим 3
  • Сетите 1
  • сетити 2
  • сетом 1
  • сећа 1
  • сећају 1
  • сећање 1
  • сећати 2
  • сече 1
  • Сешћемо 1
  • сешћемо 2
  • си 76
  • сива 1
  • сиве 2
  • сиђе 1
  • Сиђе 1
  • сила 6
  • силавом 1
  • силазе 1
  • силазио 1
  • силазити 1
  • силан 1
  • силе 1
  • силество 1
  • силни 1
  • силним 1
  • силно 1
  • силу 1
  • симпатија 1
  • симпатијама 1
  • симпатије 2
  • симпатичном 1
  • Син 1
  • син 8
  • сина 6
  • синак 4
  • Сине 5
  • сине 7
  • синко 4
  • синовац 1
  • синови 1
  • синовца 1
  • Синовче 2
  • синовче 8
  • Синоћ 1
  • синоћ 11
  • синоћњем 1
  • сину 10
  • синчића 1
  • сипа 1
  • сипала 1
  • сипао 2
  • сира 1
  • сирио 1
  • сиромах 3
  • Сиромах 3
  • сиромаштина 1
  • Сирота 1
  • сирота 2
  • сиротињом 1
  • системе 2
  • системи 1
  • сит 1
  • сити 1
  • ситница 1
  • ситнице 1
  • ситуација 1
  • сиће 1
  • Сићем 1
  • сићи 2
  • сицевима 1
  • сишао 1
  • Сишао 1
  • сишли 1
  • сјајем 1
  • сјајкаст 1
  • сјајну 1
  • сјахат 1
  • Сјаши 1
  • скакао 1
  • скакутати 1
  • скамењених 2
  • скамењеног 1
  • Скела 1
  • Скелеџија 1
  • Скелу 1
  • скиде 2
  • скидох 1
  • Скинем 1
  • скини 1
  • скинуо 1
  • скиптар 1
  • склапати 3
  • склизнула 1
  • склопи 1
  • склопим 2
  • скљока 1
  • скоковима 1
  • сконцентрисавати 1
  • скоро 4
  • скорог 1
  • скорупа 1
  • скоте 1
  • скочи 11
  • скочила 2
  • Скочим 1
  • скочим 4
  • скочио 3
  • скраму 1
  • скраси 1
  • скраћујући 1
  • скренуше 1
  • скривили 1
  • скромна 1
  • скупи 2
  • скупља 1
  • скуте 3
  • скутом 1
  • слаб 2
  • слаба 1
  • слабо 1
  • Слабо 1
  • слабу 3
  • славе 1
  • слави 1
  • славу 1
  • слагао 1
  • сладак 1
  • слаже 1
  • сланину 1
  • слатке 1
  • Слаће 1
  • следио 1
  • слеђен 1
  • слемену 1
  • слеп 1
  • Слеп 1
  • слепи 2
  • слетали 1
  • слика 5
  • сликама 1
  • слике 1
  • сликом 1
  • слици 1
  • сличност 1
  • сличности 1
  • Слободно 2
  • слободног 1
  • слободу 1
  • слова 1
  • слојеве 1
  • службених 1
  • служила 1
  • слутити 1
  • слутња 2
  • случај 3
  • случајем 1
  • слуша 1
  • слушају 1
  • слушала 1
  • слушам 1
  • Слушао 1
  • слушао 3
  • слушати 2
  • смазали 1
  • смањивао 1
  • смарагада 2
  • смарагде 1
  • сматрао 1
  • сме 1
  • Смедерева 1
  • Смедерево 2
  • Смедеревом 1
  • смедеревски 1
  • смедеревском 1
  • смедох 3
  • смежураним 1
  • смежураних 1
  • смејеш 1
  • смела 2
  • смем 3
  • смео 7
  • смеон 1
  • сместило 1
  • сместити 1
  • смесу 1
  • сметало 1
  • смете 1
  • сметен 1
  • сметењак 2
  • Сметењаштво 1
  • сметнуо 1
  • смех 3
  • смеху 1
  • смеш 1
  • Смеше 1
  • смешећи 4
  • смеши 1
  • смешило 1
  • Смешио 1
  • смешио 3
  • смешно 1
  • смијем 1
  • смиловао 1
  • смилуј 1
  • Смиљанић 3
  • Смиљанића 15
  • смиље 1
  • смирили 1
  • смирио 1
  • смирује 1
  • смисла 1
  • смислу 1
  • смо 95
  • смолу 1
  • смољо 1
  • смота 1
  • смотавају 2
  • смотавало 1
  • смотавати 1
  • смотају 1
  • смотри 1
  • смотрим 1
  • Смотрим 1
  • смотрио 1
  • Смотрио 1
  • смотрих 2
  • смрачи 1
  • смрвљене 1
  • смрт 2
  • смрћи 1
  • смрћу 1
  • Смрче 1
  • смућкај 1
  • сна 1
  • снага 1
  • снаге 1
  • Снаго 1
  • снагом 1
  • снађе 3
  • снажније 1
  • снажним 1
  • снаћи 1
  • Снаха 1
  • снаха 3
  • снаша 3
  • Снаши 1
  • снашла 2
  • снашло 1
  • снебиваш 1
  • сневесели 1
  • сневеселио 1
  • снег 4
  • снио 1
  • сноваљку 1
  • снове 2
  • снови 3
  • сном 1
  • снопа 1
  • снопова 1
  • снопчић 1
  • Соба 1
  • соба 2
  • собе 7
  • соби 12
  • собом 11
  • собу 8
  • Совра 12
  • Совре 3
  • Соври 4
  • Соврина 1
  • Соврине 1
  • Совриним 1
  • Совро 14
  • Совром 3
  • Совру 5
  • сокови 1
  • сокојских 1
  • Сокола 1
  • Сокољана 1
  • Сокољане 1
  • Сокољани 1
  • сокоским 1
  • солдат 1
  • соли 2
  • сомчету 1
  • софра 1
  • софре 1
  • софром 1
  • софру 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • спавала 1
  • спавало 1
  • спавам 1
  • спавао 1
  • спаваш 1
  • спазила 1
  • спазио 2
  • спалила 1
  • спас 1
  • спасемо 1
  • спасена 1
  • спасења 1
  • спасли 1
  • споменицима 1
  • спопадала 1
  • спопала 1
  • спопао 1
  • спрам 1
  • спрема 4
  • спремај 1
  • спремају 1
  • спремали 2
  • спремамо 1
  • спремао 1
  • спремаш 1
  • спреми 3
  • спремили 2
  • Спремио 1
  • спремих 1
  • Спремих 1
  • спремиш 1
  • спремише 1
  • Спремише 1
  • спремно 2
  • спријатељи 2
  • спроводећи 1
  • спроводисмо 1
  • спроћу 1
  • спусти 3
  • спустисмо 2
  • спустише 2
  • спуштале 1
  • спуштао 1
  • спуштати 1
  • сравнио 1
  • срамно 1
  • срамоте 1
  • срамотити 1
  • срасли 1
  • Срби 1
  • Србија 2
  • Србији 2
  • срдачне 1
  • срдачни 2
  • Срдачно 1
  • срде 2
  • срдио 1
  • срдити 1
  • срдито 1
  • срдитост 1
  • срдитости 1
  • сребрн 1
  • Сребрницу 2
  • сребрњака 1
  • сред 6
  • среде 1
  • средина 1
  • средини 1
  • средином 1
  • Средином 1
  • средом 1
  • срез 1
  • среза 1
  • срезан 1
  • срести 1
  • Срета 9
  • сретање 1
  • сретао 1
  • Срете 2
  • сретне 1
  • сретно 2
  • сретосмо 1
  • Срећа 1
  • срећа 4
  • Срећан 1
  • срећан 4
  • среће 3
  • срећи 1
  • срећна 1
  • Срећна 1
  • срећни 4
  • Срећом 1
  • срећом 2
  • срећу 1
  • срља 1
  • срљну 1
  • срмали 2
  • срнче 2
  • сродили 1
  • Српска 1
  • СРПСКА 1
  • српских 1
  • српскога 1
  • Српској 1
  • српску 1
  • срца 4
  • срце 15
  • Срце 2
  • срцу 6
  • срчали 1
  • срџбе 1
  • Ст 1
  • Ставе 1
  • ставила 1
  • ставља 1
  • стаде 32
  • Стаде 4
  • стадосмо 2
  • стадоше 1
  • стаза 1
  • стазама 2
  • стазу 1
  • стајала 3
  • Стајао 1
  • стајао 3
  • стаклету 1
  • стакло 1
  • стала 8
  • стали 5
  • стални 1
  • Стални 1
  • Стамбола 1
  • стан 2
  • Стана 1
  • Станара 1
  • стане 6
  • Станем 2
  • станем 4
  • Станемо 1
  • станемо 2
  • Стани 2
  • станиде 1
  • станови 1
  • Стану 1
  • стану 6
  • стање 1
  • стању 5
  • стао 10
  • стапала 1
  • стара 2
  • старај 1
  • Старац 1
  • старац 3
  • старешинство 1
  • стари 3
  • старији 4
  • старина 1
  • старином 1
  • Старица 2
  • старица 4
  • старици 2
  • старог 2
  • старога 2
  • старој 1
  • старом 2
  • старост 2
  • стару 1
  • старцу 1
  • старчевим 1
  • стас 2
  • стаситост 1
  • стасу 1
  • стати 1
  • статуа 1
  • сташе 1
  • Ствар 3
  • ствар 9
  • ствара 1
  • стварала 1
  • ствари 8
  • створа 1
  • створење 3
  • створила 1
  • створити 1
  • створови 1
  • сте 28
  • Стева 7
  • Стеве 1
  • Стеви 1
  • Стево 16
  • Стеву 9
  • стегнем 1
  • Стеже 2
  • стезати 2
  • стена 1
  • стене 1
  • стенице 1
  • стеном 1
  • Степан 32
  • Степана 4
  • Степане 3
  • Степанов 5
  • Степанове 3
  • Степановом 1
  • Степанову 1
  • Степану 1
  • степенице 1
  • Стигао 1
  • стигли 3
  • стигне 1
  • Стигнемо 1
  • стигнеш 1
  • стигну 1
  • стигосмо 7
  • стид 3
  • стида 1
  • стидети 1
  • Стиди 1
  • стиди 2
  • стидиш 1
  • стидљивости 1
  • стидљивошћу 1
  • стићи 6
  • стиша 1
  • стишасмо 1
  • Сто 1
  • сто 4
  • стоје 5
  • стоји 10
  • стојиш 1
  • Стојка 7
  • Стојкин 1
  • Стојком 1
  • стоком 1
  • стола 2
  • столице 1
  • Столовима 1
  • стопило 1
  • стотине 1
  • стотину 2
  • страва 2
  • страве 1
  • страда 1
  • страдали 1
  • стражара 2
  • стражаре 2
  • стражари 1
  • стражару 1
  • стражње 1
  • страна 2
  • странац 1
  • стране 16
  • страни 6
  • страном 1
  • страну 22
  • страсношћу 1
  • страст 1
  • страсти 1
  • страх 3
  • страховита 1
  • страховито 3
  • страхом 1
  • страху 1
  • страшан 1
  • страшна 3
  • страшне 2
  • Страшно 1
  • страшно 3
  • страшној 1
  • страшноме 1
  • стрела 1
  • стресох 1
  • стресоше 1
  • стризица 1
  • Стрина 1
  • стрина 5
  • стриц 1
  • стрица 1
  • стрма 1
  • стрме 1
  • строг 1
  • стропошта 1
  • стропоштају 1
  • стрпаће 1
  • струже 1
  • стружем 1
  • стубове 1
  • стубови 1
  • студен 1
  • студена 2
  • студени 2
  • студенче 1
  • студију 1
  • су 231
  • суве 1
  • суверен 1
  • сувереност 1
  • суву 1
  • суда 2
  • суди 1
  • судија 1
  • суднице 3
  • судници 1
  • судски 1
  • суђено 1
  • суђења 1
  • сужавати 1
  • Суза 1
  • суза 13
  • сузама 1
  • сузе 4
  • сузу 1
  • сукненим 1
  • сукобима 1
  • Султаном 1
  • сулундара 1
  • суманут 1
  • суманутости 1
  • сумљивог 1
  • Сумња 3
  • сумњалица 1
  • сумње 3
  • сумњива 1
  • сумњиво 1
  • суморан 2
  • суморна 1
  • суморни 1
  • суморно 1
  • суморној 1
  • сумрак 1
  • сумраку 1
  • сумрачја 1
  • сунца 5
  • Сунце 1
  • сунце 6
  • сунцу 1
  • сунчане 3
  • сунчаног 1
  • сунчаном 1
  • супарника 1
  • сурог 1
  • сусрео 3
  • сусрет 2
  • сусретну 1
  • сусретоше 6
  • сутона 1
  • сутону 1
  • Сутра 13
  • сутра 5
  • сцену 1
  • Та 11
  • та 6
  • таван 2
  • таваница 1
  • таваници 1
  • тавану 1
  • тад 3
  • тада 1
  • Тадића 1
  • тазе 1
  • Тај 2
  • тај 30
  • тајанствена 1
  • тајна 1
  • тајне 1
  • тајну 1
  • така 3
  • такав 1
  • Такав 1
  • таква 1
  • таке 1
  • таки 1
  • Тако 25
  • тако 69
  • таку 1
  • талог 1
  • таман 10
  • Таман 5
  • тами 1
  • тамна 3
  • тамне 1
  • тамним 1
  • тамница 2
  • тамно 2
  • Тамо 4
  • тамо 40
  • таму 1
  • танани 1
  • тане 1
  • танким 1
  • танких 1
  • тарабом 1
  • Тасте 1
  • тачка 1
  • тачке 1
  • тачци 1
  • Ташмајдану 1
  • твог 1
  • твога 11
  • Твој 3
  • твој 6
  • твоја 5
  • Твоје 1
  • твоје 8
  • твоји 1
  • твојима 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • твоју 5
  • твоме 1
  • творчеву 1
  • тврда 1
  • тврдо 2
  • тврду 1
  • те 110
  • Те 3
  • тебе 11
  • Тебе 3
  • тебекана 1
  • Теби 1
  • теби 10
  • тежак 2
  • тежи 1
  • тек 38
  • Тек 4
  • текао 1
  • текнуло 1
  • теку 1
  • тела 1
  • тело 2
  • тема 1
  • теорије 1
  • теорију 1
  • тепа 1
  • тепсија 1
  • тера 2
  • теркија 1
  • теркије 2
  • теркији 1
  • теркију 1
  • тестере 1
  • тестери 1
  • тестером 1
  • тетка 1
  • тету 1
  • тече 1
  • тешити 1
  • тешка 2
  • тешкам 1
  • тешке 2
  • тешки 1
  • тешко 7
  • тешког 1
  • Ти 16
  • ти 182
  • тијан 2
  • тијаног 1
  • тијаном 1
  • тикати 1
  • тим 12
  • тињају 1
  • типова 1
  • тићи 1
  • тих 2
  • тиха 1
  • тихо 3
  • тиху 1
  • тицала 1
  • тицало 1
  • тиче 2
  • тичије 1
  • тише 1
  • тишина 3
  • тишине 1
  • тишину 1
  • тканица 1
  • ткиво 2
  • тмини 1
  • тмину 1
  • То 111
  • то 225
  • тобом 8
  • товарних 1
  • тога 14
  • Тога 4
  • тозлуцима 1
  • тој 3
  • ток 1
  • токорсе 1
  • толике 1
  • Толико 1
  • толико 6
  • толику 1
  • том 14
  • Тома 5
  • томе 18
  • Томе 2
  • Томи 1
  • Томо 3
  • Томом 2
  • Тому 3
  • тоновима 1
  • тоном 2
  • топ 1
  • топе 1
  • топила 2
  • топла 1
  • топлина 2
  • топлини 1
  • топлином 2
  • топло 1
  • топова 1
  • топови 1
  • топовске 1
  • топола 2
  • тополово 2
  • тополовој 1
  • Топчидер 3
  • Топчидера 1
  • топчидерски 1
  • Топчидерском 1
  • Топчидеру 2
  • Торника 3
  • торокуша 1
  • тортура 1
  • Тоскине 2
  • точи 1
  • точило 1
  • точкова 1
  • трава 3
  • траву 1
  • траг 1
  • трага 1
  • тражи 3
  • Тражила 1
  • тражили 1
  • Тражили 1
  • тражим 2
  • тражио 4
  • тражиш 1
  • Трајанов 1
  • Трајановог 1
  • траје 1
  • трг 2
  • трговац 2
  • трговачке 1
  • тргох 1
  • тргују 1
  • треба 8
  • требале 1
  • требали 2
  • Требало 2
  • требало 4
  • требао 1
  • Требао 1
  • трен 1
  • тренице 1
  • трену 3
  • тренуо 1
  • тренутака 3
  • тренутку 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • треперава 1
  • треперавих 1
  • трепераву 1
  • треперило 2
  • тресак 1
  • тресе 1
  • тресла 2
  • трести 2
  • тресу 1
  • трећа 3
  • треће 1
  • трећи 2
  • трже 9
  • три 15
  • Три 3
  • тридесет 4
  • трипут 1
  • триста 2
  • триумфу 1
  • трк 1
  • трку 1
  • трњина 1
  • тробојку 1
  • тробојци 1
  • тровању 1
  • троје 3
  • Тројица 1
  • тронуто 1
  • трошак 1
  • трпео 2
  • Трпимо 1
  • трпимо 2
  • трудили 1
  • труна 1
  • труни 1
  • труну 1
  • трчала 1
  • трчати 1
  • Трчи 1
  • Ту 10
  • ту 54
  • Туга 1
  • туга 4
  • тугаљиво 1
  • туге 3
  • тугом 1
  • тугује 1
  • туда 1
  • туђ 1
  • туђе 1
  • Туђина 1
  • туђинац 1
  • туђини 1
  • туђу 1
  • тужан 3
  • тужи 1
  • тужна 3
  • тужне 3
  • тужно 1
  • тужном 1
  • тузи 1
  • тукох 1
  • туку 1
  • тулбу 1
  • тули 1
  • тумарају 1
  • тумарање 1
  • Турака 2
  • туробнији 1
  • турске 1
  • турски 3
  • турским 5
  • Турској 1
  • турској 2
  • Турци 8
  • Турцима 7
  • Турчин 7
  • Турчина 2
  • Турчине 2
  • Турчину 1
  • тутњавом 1
  • ћарлија 2
  • ће 124
  • ћебе 1
  • ћебета 1
  • ћевапа 1
  • ћелији 1
  • ћеманета 1
  • ћемо 16
  • ћер 3
  • ћерамидом 2
  • ћеретало 1
  • ћеретања 1
  • ћери 2
  • ћерчива 2
  • ћерчици 2
  • ћете 9
  • ћеш 22
  • ћи 2
  • ћилими 1
  • ћорав 2
  • ћоше 1
  • ћу 31
  • ћуд 1
  • ћук 1
  • Ћук 1
  • Ћука 4
  • ћумругџија 1
  • ћурка 1
  • ћурке 1
  • ћуруш 2
  • ћутала 1
  • Ћутала 1
  • ћутања 1
  • ћутање 3
  • ћутао 1
  • ћуте 1
  • Ћути 1
  • ћути 11
  • ћутим 3
  • Ћутите 1
  • ћутиш 1
  • у 571
  • У 81
  • Уб 1
  • убава 1
  • убавог 1
  • убељено 1
  • убија 1
  • убијале 1
  • убије 2
  • убијем 1
  • убио 1
  • убити 2
  • убиће 1
  • убрадачом 1
  • убрзавале 1
  • убрзасмо 1
  • убриса 1
  • Убу 1
  • увезана 1
  • Увек 1
  • увек 9
  • уверења 1
  • уверење 2
  • увиде 1
  • увидео 1
  • угађао 1
  • угао 1
  • угасили 1
  • угасим 1
  • угасише 1
  • угиба 1
  • углавио 1
  • углачан 1
  • угледа 1
  • угледах 1
  • углу 3
  • уговорили 1
  • уговорио 1
  • уграбили 1
  • уграбих 1
  • уграбиш 1
  • угушеног 1
  • угуши 2
  • удави 1
  • удавио 1
  • ударао 1
  • ударац 2
  • ударе 2
  • удари 10
  • удариле 1
  • Ударили 1
  • ударимо 1
  • ударио 2
  • ударити 2
  • ударих 1
  • ударца 1
  • уделимо 1
  • удесити 1
  • удоља 1
  • удубио 3
  • уђе 5
  • Уђосмо 1
  • уђосмо 4
  • уђоше 2
  • ужину 1
  • Ужица 4
  • Ужице 3
  • Ужицу 2
  • ужичких 1
  • уз 8
  • уза 4
  • узајамно 1
  • узалуд 1
  • узаман 1
  • узбрдица 1
  • узбрдице 1
  • узбрдицом 1
  • узбрдицу 1
  • узбуђен 1
  • узбуђења 2
  • узбуђење 1
  • узбуркало 1
  • узвишени 1
  • узвишеном 1
  • узвишицу 2
  • узгред 1
  • узда 1
  • уздам 1
  • уздах 1
  • уздаха 1
  • уздахну 2
  • узде 5
  • уздиже 1
  • уздизала 1
  • уздизати 1
  • уздисај 1
  • уздисаја 1
  • узду 2
  • узе 2
  • Узе 3
  • узела 2
  • узели 1
  • узенгије 1
  • узео 1
  • Узео 2
  • узета 1
  • узети 5
  • узећемо 1
  • узех 1
  • узјати 1
  • Узјахао 1
  • узјахао 4
  • узјаше 2
  • узлетети 1
  • узлети 2
  • узлећу 1
  • узме 1
  • Узмем 1
  • узмем 2
  • узми 1
  • Узми 4
  • узму 2
  • узнемиравати 1
  • узнемиренији 1
  • узнемирености 1
  • узнемирише 1
  • узносе 1
  • узрок 1
  • узрока 2
  • Узуновић 2
  • уједа 1
  • указ 1
  • указа 2
  • укапила 1
  • укопан 4
  • укорачујем 1
  • укорети 1
  • укочен 1
  • укочено 1
  • укочили 1
  • укрштају 1
  • укућана 1
  • укућани 1
  • укућанин 1
  • укућанина 1
  • УЛ 1
  • улази 1
  • улазила 1
  • улицама 1
  • улице 2
  • улици 4
  • улицом 1
  • улицу 3
  • уљуља 1
  • УМ 1
  • ум 2
  • ума 4
  • умакне 1
  • умаћи 1
  • умаче 1
  • уме 1
  • умеде 1
  • умела 1
  • умели 1
  • умем 4
  • умемо 1
  • умео 1
  • Умео 1
  • умеси 1
  • умесније 1
  • умете 2
  • умеш 1
  • умешан 1
  • умешаће 1
  • умиљавати 1
  • умири 2
  • умирио 1
  • умирише 1
  • умови 1
  • умолио 1
  • умор 1
  • Умор 1
  • Уморна 1
  • уморних 1
  • умотрила 1
  • умотримо 1
  • умотрити 1
  • умр 3
  • умрети 1
  • умрла 1
  • уму 1
  • умуче 1
  • унапред 1
  • ункаш 1
  • унутра 1
  • унутрашња 1
  • унутрашње 1
  • унутрашњи 1
  • унутрашњост 2
  • уобразила 1
  • уобразиља 1
  • уобразиљом 1
  • уобразио 1
  • уоквиреним 1
  • уочили 1
  • упали 1
  • упалила 1
  • Упалим 2
  • упамтила 1
  • упи 1
  • упиљи 1
  • уписана 1
  • уписао 1
  • упита 30
  • Упитај 1
  • упитала 2
  • упитам 17
  • упитао 1
  • упитати 12
  • упитаће 1
  • упитах 6
  • упишем 1
  • упозна 2
  • упознај 1
  • упознао 1
  • Управитељ 3
  • управитељ 6
  • управитеља 1
  • управитељевом 1
  • Управитељу 1
  • управо 5
  • упрегне 1
  • упрегнута 1
  • упрла 1
  • упрли 1
  • упрто 1
  • упути 1
  • упутили 1
  • упутим 2
  • упутио 1
  • упутише 1
  • упушта 1
  • урадили 5
  • урадио 1
  • урвина 1
  • уредим 1
  • усана 6
  • усвајајући 1
  • усекли 1
  • усијан 2
  • усијана 3
  • усијане 1
  • усијани 1
  • усијаног 1
  • усијаној 1
  • усијаном 1
  • усиљен 1
  • услед 1
  • услугу 1
  • уснама 3
  • успавао 1
  • успео 1
  • усплахиренији 1
  • успомена 1
  • успомене 2
  • успротиви 1
  • успрси 2
  • усред 1
  • усрећава 2
  • усреће 1
  • уста 9
  • устави 2
  • Уставих 1
  • устаде 2
  • Устаде 2
  • устадох 1
  • устају 1
  • устане 1
  • устанем 1
  • Устанем 1
  • устанка 1
  • устао 5
  • устезати 1
  • устреми 2
  • устремила 1
  • Усу 1
  • усуди 1
  • усуче 1
  • утвара 1
  • утећи 1
  • утицати 1
  • утиша 1
  • утишаше 1
  • уткивају 1
  • утрини 1
  • утркују 1
  • утувио 1
  • утувити 1
  • ућута 2
  • ућутах 1
  • Ух 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 4
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • Ухватио 1
  • ухватио 2
  • ухватише 1
  • ухо 1
  • учених 1
  • учење 1
  • учи 6
  • учине 1
  • учини 20
  • Учини 3
  • учинили 1
  • Учинило 1
  • учинило 2
  • учиним 2
  • учинимо 1
  • учинио 5
  • учинити 4
  • учиниће 1
  • учинићу 1
  • учињена 1
  • учио 2
  • учитељ 1
  • учити 1
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушима 2
  • ушли 2
  • уштедео 1
  • фали 1
  • фалила 1
  • фарси 1
  • Фатимину 1
  • фењер 2
  • фењера 3
  • Фењером 1
  • фењером 2
  • Фердаревић 1
  • ферија 3
  • феријама 1
  • ферије 3
  • фес 1
  • философ 2
  • философије 1
  • формација 1
  • формације 3
  • фосфорастом 1
  • фотељи 1
  • фотографишу 1
  • фразу 1
  • француског 2
  • француском 1
  • фркне 2
  • фркну 1
  • фркнуше 1
  • фуруни 1
  • ха 1
  • хај 1
  • хајд 2
  • Хајд 3
  • хајде 2
  • Хајде 4
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 8
  • Хајдуци 1
  • хајдучки 1
  • хајдучких 2
  • Хајте 1
  • хала 1
  • хале 1
  • халусија 1
  • хаљинама 4
  • хаљине 1
  • хан 1
  • хартија 1
  • хартије 2
  • хвала 11
  • Хвала 5
  • хвата 4
  • хватове 1
  • хе 1
  • Хе 2
  • Хеј 8
  • Херцеговини 1
  • хећим 1
  • хећима 1
  • хећими 1
  • хећимом 1
  • хиљаде 1
  • хиљади 1
  • хиљаду 3
  • хитају 1
  • хитали 1
  • Хитам 1
  • хитњи 1
  • хлад 1
  • хлада 1
  • хладан 3
  • хладила 1
  • хладити 1
  • хладна 2
  • хладне 2
  • хладни 1
  • хладно 1
  • хладноћом 1
  • хладњак 2
  • хлађани 1
  • хлеба 3
  • Хм 1
  • хода 6
  • Ходао 1
  • ходник 2
  • ходнику 1
  • хој 1
  • Хој 1
  • хоризонту 1
  • хорова 1
  • хору 1
  • хоће 23
  • Хоће 7
  • хоћемо 3
  • Хоћете 1
  • хоћете 2
  • Хоћеш 2
  • хоћеш 5
  • хоћу 7
  • Хоћу 9
  • храни 1
  • Хранићеш 1
  • хте 2
  • хтеде 4
  • Хтеде 4
  • хтеднем 2
  • Хтедох 1
  • хтедох 2
  • Хтела 1
  • хтела 9
  • хтеле 2
  • хтели 3
  • хтело 3
  • хтенем 1
  • хтенеш 1
  • хтену 1
  • хтео 26
  • Хтео 3
  • Хусеин 2
  • Хусеине 1
  • Хучало 1
  • хучање 2
  • хучи 2
  • цак 1
  • Цана 9
  • Цане 1
  • Цану 1
  • цар 3
  • царевина 1
  • царево 1
  • Царине 3
  • Царину 3
  • Царица 2
  • Царице 1
  • Царицу 1
  • царство 1
  • цвељати 1
  • цвета 1
  • цветак 1
  • цветних 1
  • цвећа 3
  • цвеће 2
  • цвокотати 1
  • цеви 2
  • цела 2
  • Цела 2
  • целивају 3
  • цело 1
  • Цело 1
  • целој 2
  • целокупне 1
  • целокупног 1
  • целом 1
  • целу 2
  • центра 4
  • центре 2
  • Цео 2
  • цео 5
  • цепаницу 1
  • цепидлака 1
  • цепки 2
  • Цептила 1
  • Цептио 1
  • цепчице 1
  • Цера 1
  • церекања 1
  • Циганима 1
  • Циганину 1
  • циганчета 1
  • Циганчета 1
  • циганчуре 1
  • цигаре 1
  • циглој 1
  • цик 1
  • цика 1
  • цимај 1
  • цимати 1
  • цичећи 1
  • цичи 3
  • црвене 1
  • црвених 2
  • црвенкасту 1
  • црвену 1
  • Цркве 1
  • цркве 2
  • црн 2
  • црна 3
  • црне 6
  • црни 3
  • црнило 1
  • црним 3
  • црнини 6
  • црно 2
  • црној 1
  • црном 2
  • црнпураста 1
  • црну 1
  • црње 1
  • црта 1
  • цртама 1
  • црте 1
  • Црте 2
  • цртом 1
  • цурица 1
  • чадорастим 1
  • чак 15
  • чаробном 1
  • чаролијски 1
  • чаролијској 2
  • чаролијску 2
  • чаршија 2
  • чаршије 2
  • чаршији 1
  • чаршијица 1
  • чаршијице 1
  • чаршијом 1
  • чаршију 3
  • чаршијца 1
  • Час 1
  • час 35
  • часа 6
  • часи 1
  • часити 1
  • част 2
  • частите 1
  • Чачку 1
  • чаше 1
  • чашом 1
  • чашу 2
  • чега 3
  • чеда 1
  • чедно 1
  • чедо 1
  • чежња 1
  • чезне 1
  • чека 6
  • Чекај 2
  • чекају 5
  • чекајући 1
  • чекали 1
  • Чекали 1
  • чекам 2
  • чекамо 1
  • чекао 6
  • чекате 1
  • чекати 2
  • чекиња 1
  • чекићи 1
  • чела 2
  • челика 1
  • Чело 1
  • чело 13
  • челу 4
  • чељад 4
  • чељади 3
  • чељустима 1
  • чемерних 1
  • чему 4
  • чергашки 1
  • черек 1
  • чесме 2
  • честар 2
  • честит 1
  • Честит 1
  • честити 1
  • честито 1
  • честитости 1
  • честиту 1
  • Често 1
  • често 3
  • четворо 1
  • четврт 1
  • четврту 1
  • четири 3
  • четрдесет 1
  • чивтета 1
  • чивтетима 1
  • чигра 1
  • чизмама 1
  • чизми 1
  • Чиј 1
  • чиј 3
  • Чија 1
  • чија 2
  • чије 1
  • чијој 1
  • чик 2
  • Чика 1
  • чика 4
  • чике 1
  • чикиног 1
  • Чим 3
  • чим 8
  • чини 16
  • Чини 2
  • чинили 1
  • чинило 5
  • Чинило 6
  • чинимо 1
  • чинио 1
  • чините 1
  • чиновника 3
  • чиновнички 1
  • чир 1
  • чиста 2
  • чисте 1
  • Чисто 2
  • чисто 23
  • чистом 2
  • чита 5
  • читав 7
  • читава 1
  • читаве 1
  • читави 1
  • читавих 1
  • читаво 2
  • читавој 1
  • читавом 1
  • читаву 2
  • читај 1
  • Читај 1
  • читајући 1
  • читам 3
  • читање 1
  • читао 3
  • читати 2
  • чича 46
  • Чича 6
  • чичак 1
  • чиче 1
  • чичом 2
  • чичу 1
  • чкиљила 1
  • чколе 2
  • чколу 1
  • чланова 1
  • чо 1
  • Човек 1
  • човек 26
  • човека 9
  • човекова 1
  • Човекова 1
  • човекове 2
  • човеково 1
  • човеку 3
  • човече 4
  • човечје 1
  • човечјег 1
  • чоек 1
  • чоеку 1
  • Чокешини 1
  • чорав 1
  • чоханим 1
  • чу 5
  • чува 1
  • чувамо 1
  • чувен 1
  • чуда 1
  • чуде 1
  • чудесно 2
  • чудите 2
  • чудити 1
  • чудна 1
  • чудно 2
  • чудноват 1
  • чудновато 1
  • чудноватој 1
  • чудновату 1
  • чудном 1
  • Чудо 1
  • чудо 2
  • Чуј 1
  • чује 6
  • Чујем 1
  • чујем 4
  • чујемо 1
  • чујеш 5
  • чују 2
  • Чукарице 1
  • чукунђедови 1
  • чула 6
  • Чули 2
  • чули 3
  • чуло 2
  • чунак 1
  • чуо 17
  • Чуо 3
  • чупа 1
  • чуперци 1
  • чути 7
  • чух 4
  • чучи 2
  • џаба 1
  • џамије 1
  • џбун 1
  • џбуна 2
  • џбуње 1
  • џебану 1
  • џевердан 1
  • џевердар 3
  • џевердарима 1
  • џевердаром 1
  • џенабет 1
  • џеп 1
  • џепу 1
  • џигљаст 1
  • џигљо 1
  • џилитају 2
  • џин 1
  • џиновима 1
  • џиновске 1
  • џиновским 2
  • џиновској 1
  • џумле 1
  • ш 14
  • шабачки 1
  • шака 1
  • шаку 1
  • шала 1
  • шале 7
  • шалећи 3
  • шали 1
  • шалика 1
  • шалити 1
  • шалу 4
  • шаљеш 1
  • шану 2
  • шанула 1
  • шапоре 1
  • шапори 1
  • шапорио 1
  • шапорити 1
  • шараге 1
  • шарана 1
  • шарена 1
  • шарени 3
  • шарених 1
  • шаренице 1
  • шарова 1
  • шашољила 1
  • Швабо 1
  • шебоја 2
  • Шеврљуга 6
  • Шеврљуге 1
  • шесеторо 1
  • шест 8
  • шестарећи 1
  • шесторицу 1
  • шетали 1
  • шеталишта 1
  • шетао 1
  • шетати 1
  • шетњи 1
  • шетњу 1
  • шеф 1
  • шехер 1
  • шешир 3
  • шибља 1
  • шибље 1
  • шију 1
  • шимшира 1
  • шиндром 1
  • шипке 1
  • шипраг 1
  • шире 1
  • ширеног 1
  • ширити 1
  • широк 1
  • широких 1
  • широм 4
  • шишана 1
  • шишанама 1
  • шјутра 1
  • Шјутра 1
  • школе 6
  • школи 1
  • школовању 1
  • школом 1
  • школске 2
  • школских 1
  • школу 4
  • шкрипнуо 1
  • шлепова 2
  • шљеме 1
  • шљивару 1
  • шмурнуше 1
  • шобоће 1
  • шоце 1
  • шта 101
  • Шта 40
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штап 1
  • штета 4
  • што 247
  • Што 9
  • штогод 4
  • штрангу 1
  • штрче 1
  • Штрчи 1
  • штук 1
  • штукоше 1
  • Штула 1
  • шћердала 1
  • шум 3
  • Шуманац 1
  • шумарак 3
  • шумарка 1
  • шуме 1
  • шумор 1
  • шуморење 1
  • шумори 1
  • шуморило 1
  • шумором 1
  • шупом 1
  • шупу 1
  • шураче 1
  • шчепа 2
  • шчепам 1
36475 matches
, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговор 
каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му с 
је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стев 
ло што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Сават 
радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p>  
ад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати о 
ас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем С 
законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасн 
г скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печ 
аревина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на зе 
} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени н 
{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризн 
а стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу пом 
стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} 
г жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{ 
грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш 
тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не мож 
агоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика ње 
 Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се оп 
велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није д 
аница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанов 
 да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јов 
не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале,  
И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби 
 Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газд 
се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики ш 
, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо 
ош се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па  
а посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадниц 
како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, мо 
е још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n 
и газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А  
у, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни с 
ам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио  
 га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је. 
леда оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње,  
с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} 
дице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми 
 брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити О 
} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" 
и седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</ 
 озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изл 
 није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ум 
p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је  
 баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми 
 шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и сино 
озденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се  
ита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Он 
.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој с 
ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кул 
је ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благода 
ријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, д 
е се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује оном 
упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам призна 
а дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!... 
S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сен 
о, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задре 
и су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали љу 
а, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје н 
гану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и 
ш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао.. 
ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здр 
аш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ов 
ове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Ј 
 да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљев 
ици.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија 
Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Даки 
ећ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И ј 
 говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, б 
каква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала 
>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачун 
ече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До 
а то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова ду 
а.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и л 
 под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овл 
 мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање ј 
 <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово  
а изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој в 
бо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јут 
ан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече,  
има на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По цело 
нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прос 
ула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој  
лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb 
ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним  
} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је 
и ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси 
!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било! 
ави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе,  
видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, 
једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли 
ша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био  
о се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p> 
апазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школо 
.</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је  
ина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!... 
самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгл 
 кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видел 
видном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У проче 
} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето 
ета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске  
рно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али  
орио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једн 
смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше  
.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске  
 опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном  
пурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас  
аповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друшт 
Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе 
, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштв 
 А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у 
, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног цент 
ођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S}  
аро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на ј 
 — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} М 
од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми 
 нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско позд 
пазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да с 
о ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставил 
 И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентриса 
а би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш тол 
е није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ств 
 свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Б 
вучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана  
ју.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се с 
ин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело  
ено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S 
шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивал 
{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - пи 
и разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан  
 — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Б 
етали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу  
p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} 
расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, 
И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} 
тња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихва 
руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! р 
е у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <p 
 не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека в 
еда.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на неш 
.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p 
.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељин 
ја провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су  
За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколи 
и.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се,  
ерије, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотав 
е.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме ист 
се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта 
о сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан  
, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже 
поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од 
" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба ок 
ај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу  
.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља 
ости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило  
{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени ја 
шој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи 
 ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S}  
 страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова 
азда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да 
к њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна 
час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног  
о женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да ј 
p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одсел 
, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p 
ман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>—  
з језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} 
јатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S 
а ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој крев 
И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.< 
дговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док 
 расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на еква 
а ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— 
љу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угу 
а је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — 
ло жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S 
не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, до 
{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још 
е двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} 
<p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде Ј 
“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, 
ле ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{ 
ритеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размиле 
 у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није мо 
рњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95 
вадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чи 
<p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар 
Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!. 
авог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма 
на Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писа 
слите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи:  
дну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви за 
ко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да  
уњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{ 
дина.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност. 
ман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут. 
је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — 
е углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим,  
 пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала. 
..“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа 
...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег  
 Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на луч 
епам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса и 
уо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је  
да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али 
S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се в 
о опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо 
ој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запитк 
питкује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би 
ешетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио јед 
погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> 
} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и  
бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им 
а, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комш 
ечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости у 
 замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их 
ју и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S 
 свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на м 
— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари 
дигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко  
дни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече 
 с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осме 
оја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И  
шетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли т 
обије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, пр 
це, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, 
 жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те в 
 је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</ 
бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му 
 планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће 
p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда 
 Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S 
{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актим 
есило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Сте 
обра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш 
а сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И  
оћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и 
урке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја 
 волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госп 
о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он пови 
о — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да иде 
гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије  
т.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно  
ивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> < 
а нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали 
сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси на 
 да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет  
дно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, 
ло најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде 
ан сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можем 
анике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....< 
ене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну  
 дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним 
} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S}  
овори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитат 
а, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, н 
ла, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, он 
ек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— 
} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била поз 
отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочиј 
муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљ 
<p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S 
ви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један о 
мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и 
шао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш,  
зда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу н 
 бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S 
ли, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се 
те, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од само 
нда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостат 
пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе 
 шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и 
ријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више  
, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио 
 доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздр 
њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек 
о црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, сп 
ебацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја 
а нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео ова 
д се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су 
{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ 
 порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{ 
S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један в 
?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим  
 с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватр 
азда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја с 
у мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи 
, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко л 
чега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која 
бро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен,  
оло притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти 
на така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сун 
рило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробно 
х се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и 
огледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерам 
{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви доче 
урци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас. 
 непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори нека 
о би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити сл 
о у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за т 
е!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на коп 
..{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, ре 
њу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Неср 
во.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има нек 
е дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не под 
— то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре 
ац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омеро 
у јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам 
ј женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима не 
!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и оп 
се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиљ 
у црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу  
цини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И 
 бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за он 
пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да г 
Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, —  
у ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже 
p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви м 
тенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није в 
г другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало  
ни не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то ј 
} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Вид 
неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тиј 
руге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово —  
хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S 
ог шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо  
о природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишља 
гњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним злат 
осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заје 
у да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а  
ећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и 
тране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то 
лед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Прева 
 створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне н 
а пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је,  
 попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решил 
петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке  
те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у ап 
дног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Бе 
оспођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу м 
ију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То 
му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> к 
 прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем. 
} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је 
е еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што 
 Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’в 
 није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их —  
рави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здра 
 готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се з 
ника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем 
нце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој —  
p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ 
о вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Б 
>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не 
} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} 
 да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране 
могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса  
 не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како 
ећ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила  
 и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, 
 Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта  
ом Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас  
приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота м 
Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила  
јко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости  
х топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар 
 дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ва 
p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па 
м, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Муста 
импатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{ 
ајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обман 
ша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чи 
ле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у  
а нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија ј 
S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој к 
на Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Е 
} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стад 
мешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од ј 
х ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој исприч 
етана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Т 
стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипат 
у <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигд 
 би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да  
 остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p 
{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не ум 
инама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан  
S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње 
чанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубо 
S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год  
ан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим к 
ак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — 
о, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестр 
ако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом 
и, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви 
 — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капет 
 не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она 
е оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га 
 био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <p 
амна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{ 
о?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одсед 
ах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле су 
 одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко  
За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по  
мбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледа 
Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела до 
ће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило  
твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није  
изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд 
p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одгово 
 газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да 
зговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од се 
дију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S 
мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S}  
 највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скоч 
ца.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше. 
— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затв 
 сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се не 
де и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан  
е у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Јо 
, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „по 
пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замисл 
то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} П 
 И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами нос 
 сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не  
 њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, тр 
 су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе 
 ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје ков 
су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!. 
 гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи гла 
{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до  
и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" 
и.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља вид 
ш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се ле 
 се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога с 
огледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити  
инуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не  
"129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет р 
пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мни 
амачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узме 
ти.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и доче 
како ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми 
, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <p 
омисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретн 
ст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те кр 
вио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, б 
 живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видниј 
ови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n= 
дар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице 
убовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за 
ога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на л 
и старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај  
 која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш ш 
нског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цан 
азда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по ар 
Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица  
 <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! пре 
Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој ста 
јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{ 
 n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они  
о очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— 
<p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се  
ес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сва 
 госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане  
петан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени  
а.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговор 
и биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја к 
, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да 
} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одг 
 Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио д 
 у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, не 
же.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отиша 
но дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бо 
гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p> 
адост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија т 
озденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> 
} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим 
а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз 
се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{ 
 добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вра 
, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Ка 
.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{ 
еник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам  
Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здр 
заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се  
која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Ве 
 пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да  
е патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али  
мо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још јед 
. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живе 
као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S 
а ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса јо 
ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много ме 
е на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} 
 јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ни 
а се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, х 
— Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, д 
..{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То дв 
па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одго 
едан звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!. 
те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> 
их груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p>  
ље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пут 
, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута  
учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окр 
џија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојн 
то разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обраду 
 Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам  
 мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Ве 
 заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Чи 
} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пи 
едан мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја  
.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетк 
то, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} П 
{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела 
во је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта 
додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким  
вио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не вид 
арева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати 
и се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком д 
јим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, м 
 Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме 
и....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живо 
несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинил 
— — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божа 
.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.< 
А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег  
ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет 
ке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима. 
{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S 
црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од н 
з ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су  
....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде 
чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вра 
ва три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица  
 је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку рук 
златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још једа 
 n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали  
 <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИ 
видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S 
вног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се 
руштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду по 
оман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </ 
Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: 
т к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочи 
је.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, к 
лаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јес 
о двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставил 
 мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље! 
шмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} 
његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себ 
ну руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S 
 Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђени 
Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могл 
.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега,  
г села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него  
м забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле 
бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које ј 
тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњ 
 се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослов 
свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта крене 
а ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ак 
доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми н 
наши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље д 
уде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и 
ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно! 
неш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није виш 
да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њи 
 отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, 
 да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри  
хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и 
учем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>О 
ског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче 
> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Ш 
примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи  
лио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у ек 
их халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе  
ами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који  
} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S 
ити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарен 
} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ак 
 причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" А 
на 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Б 
онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви о 
акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се прес 
, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му  
.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно. 
так чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма би 
а — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам би 
 да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињ 
аве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јо 
 Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где  
} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад 
апетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао кураж 
пија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бок 
 вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јаб 
 — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси 
и о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, 
 се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После с 
лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се по 
253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећа 
ји пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не  
а сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи н 
н варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она уз 
али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он  
ако да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми позд 
у.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n 
рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у на 
и из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p 
осади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше узд 
} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само од 
ст паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, о 
ет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све  
рну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седн 
а само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Докт 
уховног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља  
селимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја 
о воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело к 
 газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им од 
 Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десет 
а.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да ј 
у му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <p 
 се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— 
ешетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно  
“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} При 
улаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче п 
.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену уч 
вро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буд 
ика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" />  
овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га  
м Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти 
ј се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и  
ах ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за пат 
Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Б 
 се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне 
и с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то ње 
 је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно ње 
дове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахрани 
де.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно д 
 једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од  
 испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:< 
ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула 
{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном ст 
зиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе н 
ога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није  
.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И 
вим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, 
ишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окр 
 <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину,  
т и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа.... 
човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врх 
е.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже 
света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p 
 <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема 
ном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Дево 
ва сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси.. 
 /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, поче 
а топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небес 
око девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у д 
јеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази  
 се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек удари 
вана муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по ав 
гана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба но 
 час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слу 
 његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његов 
 плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{ 
 Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељ 
 Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да т 
сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајућ 
ворим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, к 
било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} 
ко порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које љу 
?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад б 
 је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Доб 
} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну јед 
цу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка 
 доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завиј 
 и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекивано 
о чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.< 
ним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се нек 
<p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој стр 
о стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он пол 
ру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Ш 
 да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле. 
т —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} К 
 право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно п 
позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То 
да.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здра 
она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p 
па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћу 
ад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово п 
 побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— 
.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо д 
 Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лиц 
у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам 
 у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све  
говорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у шко 
а.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад забора 
ити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само д 
о, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна врем 
 све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја познат 
лув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} С 
им и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.< 
...{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Х 
ч од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, ка 
ерије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пу 
и — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p>  
о ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је п 
>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давн 
 која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размисл 
гледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} З 
да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S 
нило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p>  
, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо 
чања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милости 
ше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} 
и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа др 
!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, им 
накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако с 
рац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три 
 он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p>  
 и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p 
" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без излас 
ећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео  
ам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да 
 То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и мој 
мом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју  
на на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад. 
 Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом  
ала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мим 
 беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> 
вакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, 
е газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако деси 
 патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте м 
 једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њ 
ха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Он 
се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми 
ају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо виде 
е видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би с 
на се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвести 
И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{ 
 мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио  
пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, н 
збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— 
 помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш  
сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, ч 
ад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта ч 
о.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опе 
е.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себ 
добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпо 
у, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад м 
>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Н 
су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; 
S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S}  
испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глав 
вали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“  
 је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа п 
.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као 
жбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци наг 
 видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, как 
ш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађ 
у по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их дол 
м?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отвор 
 живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више 
>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е 
вамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва м 
 неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на 
едан на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па 
ек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет 
у.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и  
ку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везан 
ћи, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Бо 
убовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се  
 — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су  
скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати 
би говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... по 
а Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у 
 то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати з 
у и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не в 
с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па 
 би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће  
а ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај  
сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш 
сли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S 
о, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> < 
ш за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном с 
 а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!. 
ио уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први у 
 Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И в 
на румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту 
шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше  
онац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се,  
ленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и боко 
е лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она бо 
оја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала  
ивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетано 
а детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пла 
ог беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи  
<p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне  
 Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мо 
е, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима с 
мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је б 
 га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} О 
ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се  
о до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговор 
ше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке сти 
ште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} О 
 у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, сан 
е, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узро 
бе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше,  
петан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апса 
 ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори  
н дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отво 
! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано м 
!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им пода 
клати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са 
осна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на 
 је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут 
ion" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко заку 
рњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добр 
о главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S}  
м: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајо 
 се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. 
лако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је с 
>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone un 
у по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо оз 
зали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу  
и је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд  
ло оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сара 
. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и н 
>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећ 
и. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче 
на.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дох 
ко, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад н 
кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима 
 ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу н 
 Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сет 
 <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S 
S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које бе 
нији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И с 
 викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочеп 
 Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је  
м:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти 
скуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, ко 
 се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици 
} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика 
а дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси 
ли Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у 
ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети с 
! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</ 
а Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не веру 
авоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div 
 вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављени 
Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је 
одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима 
 окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што ј 
очело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђош 
че.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој 
{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењац 
е прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type=" 
} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{ 
 бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да 
инови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви д 
и.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији  
Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам с 
а Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку 
био моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у  
емо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом ок 
сар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" / 
 кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад д 
ретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео са 
ј га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је р 
, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па  
ањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опе 
ном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао са 
ш неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута 
д ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{ 
 јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо н 
 отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак  
по је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} 
p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам  
х је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну 
сечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш теш 
 <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрет 
н ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сат 
 Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас 
аопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је јо 
?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n= 
: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану. 
тео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{ 
 <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе по 
, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полициј 
ети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дри 
>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на кра 
тлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње р 
 крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа жи 
ки преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући 
а врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из  
сана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча 
смо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само 
а свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном 
е с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах  
нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали про 
оје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни 
то га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три гл 
од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновски 
м чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свиј 
ршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет види 
и само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни 
p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="sub 
чи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку,  
 густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже 
 здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— 
p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш  
градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{ 
ати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам 
спођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми каз 
 несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја пр 
о толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где 
 увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села! 
 писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђ 
одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана 
 прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружит 
} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове пр 
ао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S}  
ућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} 
кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби 
/p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Ми 
валих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>—  
оведати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво 
пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па 
а? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ј 
е вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо 
во....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо  
 на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и н 
оздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену руме 
 ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узв 
аком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чел 
!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити сво 
} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовск 
и тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а 
а сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство 
у, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаре 
ти, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим 
е <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао  
аду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све.. 
и му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се 
ри.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једна 
pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, 
тавио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред 
.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео 
 Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа дел 
И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он  
и то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан  
, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно,  
мо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каз 
мамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех 
карили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не веру 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра 
јутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видје 
мо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S 
јепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је т 
ику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на 
иком, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин о 
 десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очиј 
ко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама рас 
 Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Ве 
тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада за 
: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану,  
ом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим другов 
ечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи. 
ојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Ш 
орена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, пра 
доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је п 
о свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа рук 
ина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим з 
етан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, к 
укуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и пра 
тни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане 
 оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не 
 остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.< 
знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме по 
S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он м 
, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — —  
диш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букв 
 пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже р 
о на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Ка 
ар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира би 
 <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног пр 
} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег отк 
 то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде. 
 не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљива 
куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... 
атија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми сам 
и ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, пр 
и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{ 
о је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзи 
 он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован ф 
вим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још 
" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу,  
 кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме 
.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг ск 
е буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док  
врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао пр 
слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих пре 
замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једн 
и и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само  
оје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, ка 
им сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да  
о сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну ру 
што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели  
ле дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом свој 
рих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено  
"26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од  
 нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сус 
.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места  
ло казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тоз 
плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен:  
ор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се су 
дан за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих зн 
ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи не 
 неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се  
, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена 
а искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска  
} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не мо 
и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све б 
вчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Ч 
њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се уми 
тима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у 
јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако  
{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о им 
а лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о  
ко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, 
коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p 
 за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у н 
 ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га 
 и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верују 
 како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— 
д златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарени 
е моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на 
рбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих какту 
"135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидн 
 наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пук 
танова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали  
сман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је 
ла једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљ 
пет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а  
ом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овом 
 не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n=" 
p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се 
гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам  
 је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, 
о не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана ј 
шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној... 
е ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S}  
Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држа 
>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубо 
— — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да в 
Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често  
<p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово расту 
 к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста су 
не мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје ма 
 добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Де 
 у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И  
а.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ов 
/p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{ 
о, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И 
војој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сла 
НОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕН 
одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као п 
 живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово з 
реплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Дак 
ије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p>  
у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању ид 
 се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што н 
те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас  
ођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи  
енова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Ми 
{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и  
S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно 
ашно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност 
ном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш 
 нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу 
 земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве  
 материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје о 
 материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто  
дина хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непро 
урци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи 
p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је  
и.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељини 
bSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко  
је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" />  
јевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској рај 
„хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је т 
о сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p 
 страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су 
је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склоп 
и је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктор 
их јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном;  
о читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше  
 <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и 
ежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је ст 
се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб  
од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро 
 па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано  
ерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапо 
S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{ 
ери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остал 
ред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме ј 
д нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођиц 
 очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто го 
погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу. 
е дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газд 
рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви че 
ко му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи 
о на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb 
 кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрљ 
нула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесн 
вским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сен 
ево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, ов 
дох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало 
е забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSec 
и и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати нек 
ру се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком п 
редадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као др 
а осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као 
 мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Из 
<p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те са 
 као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на пр 
 поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, 
 није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на вр 
 качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Св 
 на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар 
кољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb  
{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био о 
ан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај соб 
их стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепрша 
куне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, е 
да <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овак 
 Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S 
једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом 
нска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да бех 
нику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беш 
 Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p 
ад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у 
ли.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за су 
и.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ  
 доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А 
дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је 
ја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширен 
лава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога В 
ла вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред поче 
ати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му гово 
лица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Сла 
ијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} О 
је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно  
n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, м 
нути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} 
 гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим  
ене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{ 
ше густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на 
 речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по не 
, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немач 
ом врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди д 
се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а н 
нда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{ 
упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су и 
n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чар 
сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огле 
Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благ 
ам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све 
 причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један  
 друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен К 
брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани сту 
и не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли с 
т до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу 
врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се ди 
анина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </ 
главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса 
n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чу 
 ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност 
епомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244 
 /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} Пос 
бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{ 
 —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тих 
ет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже г 
м, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срц 
вукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уј 
 у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} 
 по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима иш 
S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Вељ 
ече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири год 
 је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја и 
 прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а ле 
за мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска  
 мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала б 
та на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био са 
 испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S 
жала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упит 
с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли 
, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мал 
 Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, а 
успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.< 
, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубич 
једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узе 
/p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим ма 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу 
ом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један гороста 
тини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасо 
S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусрето 
 у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним 
 <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па 
 као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!. 
и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.< 
 овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе п 
ова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И  
ена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, ус 
ирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Мо 
 и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће 
 она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, 
ући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се 
{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S}  
отови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добр 
 код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обре 
душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја б 
ети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко! 
ом у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да н 
ано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој  
ча Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, в 
ре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ј 
роћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким 
Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се 
 Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n= 
} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} Н 
ати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су  
смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, н 
 пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину 
не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њис 
 и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по 
вде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме 
олако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми,  
, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко 
а и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</ 
p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мо 
у.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа 
.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрач 
г да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP1893 
b n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се и 
S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар  
ац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим  
о би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевер 
ан би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је 
 али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе п 
ти?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не  
риз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим дру 
размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена 
n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он 
/p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о  
 наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p> 
онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„ 
вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу  
остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше м 
латом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чис 
 да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђав 
а створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не 
 пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не  
сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало  
мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме б 
ла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе злат 
 што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S 
 знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђа 
во благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S}  
мирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо 
ата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> 
‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испри 
ћама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили 
ела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде 
46" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће и 
{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом с 
а и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље  
ле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам 
сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора 
терија....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора,  
ика Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и 
ремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете је 
 сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости 
а ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико 
останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не  
 не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у пок 
ијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> 
а, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не з 
ај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запаз 
вљало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин 
; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишић 
затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш 
г срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, 
жице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу ј 
S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кн 
ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му 
тра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок з 
све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није 
S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S 
!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S}  
он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто 
stone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала п 
, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем д 
>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} 
аш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су 
је. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се хр 
ам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај 
ога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико кри 
да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ћ 
 Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г.  
аморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“ 
кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они по 
Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно 
ли му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранц 
ретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, о 
и се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посл 
коле, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да к 
ећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по он 
ром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, сина 
се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви н 
мо да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу иш 
деш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{ 
има беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми ба 
 се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе 
 Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А  
ке видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге з 
 њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се  
вучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза 
на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њ 
сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отворен 
S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чу 
назију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се  
и.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем по 
ја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну ни 
а и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванч 
тогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда пошто 
та сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да ш 
 сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — ку 
јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајм 
 мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми  
ерију ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и матери 
она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — к 
висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а  
ледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројаха 
мео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, с 
{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ру 
д?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени,  
е, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!. 
 он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило у 
Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type 
било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, б 
 викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} С 
ection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе  
nit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу  
> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који  
 био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати  
га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е 
 ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобо 
а-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли ка 
век ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле 
а потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трж 
м.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, он 
...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{ 
ку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо.... 
а.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво са 
 повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељи 
као на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Ш 
гло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам 
му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко  
S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с 
епо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебек 
ач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш 
дговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен ј 
ле планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипај 
шком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој зана 
 џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних у 
ји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рек 
ова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије с 
г.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, исти 
же.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила 
ао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом 
оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о  
 душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није ис 
е и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао,  
} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и разва 
 <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потрош 
ћи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља 
 сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у  
доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он  
тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у  
 кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" 
шта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше 
 црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!. 
лик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о тав 
S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна 
нела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, та 
их леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслу 
ло би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не б 
ља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се  
пчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће 
адију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојк 
ећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање  
Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио ниса 
ајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима н 
а сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} 
S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} 
бљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом 
 веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да  
рапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="1 
ли, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али  
{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати пој 
} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбаруше 
о.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ј 
S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} Д 
 су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S 
ише потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи 
 би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдариц 
де, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! реч 
резана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p> 
и оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, 
реда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту 
да преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто  
Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих  
p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се дол 
 могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, о 
 главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмури 
 крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар с 
ах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <di 
и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> 
ри, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по 
S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он во 
, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</ 
сала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, 
вика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола уп 
мо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мис 
мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљ 
прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби  
уше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широ 
болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зе 
ао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој  
као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S}  
 руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— М 
лели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да нераз 
адоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се 
ена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће 
гли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="cha 
х зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга 
јтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — 
ната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p 
ом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и н 
 себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера,  
око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о вре 
ица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{ 
каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клиц 
: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није при 
ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S 
траве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда  
а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, д 
ах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног тв 
добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те з 
оста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од  
 окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини 
казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и зва 
д куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} 
рану?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пелад 
е моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн 
аво, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини јо 
и пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а  
S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекн 
и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставит 
влија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему с 
гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле:  
већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} С 
га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, л 
 по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, 
воме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су,  
<pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је  
акне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља  
ором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:< 
ортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијано 
p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Веч 
 рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочи 
отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са  
 смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да  
 Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="1 
 Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У  
one unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан св 
реперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type= 
те!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да  
аравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био располож 
milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и неш 
milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одл 
ило у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила  
S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу  
на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не пр 
S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} К 
ар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Ста 
="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два  
ка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На ње 
оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Д 
 као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо  
ад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Сп 
 је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, од 
о у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко н 
ре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је 
у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су  
о Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{ 
ово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мрт 
 могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S}  
че декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је 
а ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milesto 
тавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="223" / 
мана и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго нагове 
у материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и м 
аваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај уз 
ечено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало дон 
а здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N 
 у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и а 
х делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p 
 учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није  
 оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{ 
 Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан 
..{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да  
 што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убит 
ша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије л 
тавио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човек 
 срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се 
—</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном њег 
свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зн 
хну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, 
одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било п 
ју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да изв 
тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвес 
алећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се ок 
не, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече 
, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Д 
 је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурн 
оробиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја  
тите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором.  
 оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се ј 
ли као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам 
оље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послуш 
агрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан  
 n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S}  
кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи  
тање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, 
вору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде 
а са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад пр 
обом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало о 
учен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да ј 
Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар 
еше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити оса 
итај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини м 
иша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотин 
е скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{ 
 сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с 
{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, вл 
ене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми ср 
</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и неш 
 умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много л 
м газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — к 
а ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим  
н виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта  
} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не сме 
И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи 
 своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вил 
старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да м 
иђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с ј 
ко трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се  
ије више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о.. 
ле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
о су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} 
да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и  
говац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме поло 
ше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> < 
 <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио 
>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну 
а старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p 
 води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на  
 видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па н 
, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>—  
 рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Рокс 
>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p 
оговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се бе 
гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" />  
ле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало  
у носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде при 
доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Как 
S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана  
о на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — 
огледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и  
ма.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што 
 прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме с 
аш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао 
ком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела бо 
пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринт 
ни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало 
Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго ор 
ам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плак 
а?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У ко 
а лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни  
ен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити с 
ху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кре 
е коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече: 
обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак  
" /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под  
пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина ш 
 зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" 
атио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{ 
 умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо  
} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помис 
> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се  
о довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџба 
ао мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?! 
 шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке  
ришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној ци 
цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како 
око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне пр 
и у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не п 
кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрв 
рам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под нос 
дином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола б 
{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ п 
не и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним  
 она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој  
им снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе,  
..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретањ 
значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно 
ане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског испо 
ти човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнет 
 Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је  
омчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњи 
је; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то  
, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела 
малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата по 
 кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча. 
 дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука 
е, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда М 
жи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" 
ођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадр 
д је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет  
е у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у кос 
н, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214"  
ини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубови 
 — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане. 
 валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабу 
оје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на ова 
..{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кр 
се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено сво 
ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> < 
вице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као нож 
човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и  
34_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам 
} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој к 
ти — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас 
у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело бе 
његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{ 
е у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре н 
е, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два  
 се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два п 
рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече  
 гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло б 
то видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо н 
 наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи 
н му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека  
је.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n 
и ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор 
така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од ј 
Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А а 
?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном 
ом створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone un 
бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се  
 се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој 
у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја т 
 страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви с 
азведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бог 
{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата... 
ураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а  
{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако реч 
и плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеко 
треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосл 
} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затва 
е.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> < 
 врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира ср 
н!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најт 
е брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо  
аде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S 
ао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред 
де нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека ос 
ила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је р 
ва некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема св 
ђем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде. 
е да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се  
е брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p 
ана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се мног 
 пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни  
{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче  
и се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави  
чи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection 
о преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и о 
. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога  
 кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се па 
е <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија,  
ам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Н 
{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби 
 ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p> 
— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, разв 
доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадов 
а, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на ц 
ле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види к 
а у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — —  
е упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих у 
е пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S}  
а где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> < 
пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, 
т мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде  
илима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсел 
еко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хла 
ка сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог све 
и је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећа 
ма, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепа 
239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Докто 
ешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!... 
 тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седа 
ромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у м 
е беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросис 
ађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало о 
и и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само 
леда, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа п 
о.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху оста 
ајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математ 
 на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст.. 
и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> < 
} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Бе 
ја, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за 
 Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године ст 
рене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут не 
{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четир 
а смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у 
та.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно 
рто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један 
лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" />  
о мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почн 
рњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука н 
и вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док  
} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима  
отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни удар 
се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="11 
био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио сво 
Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући 
Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „ 
а!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p>  
стри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била  
ју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капет 
е за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране 
ени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и 
ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио 
ет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче  
>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га 
била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко  
ам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима бил 
погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао 
..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и чес 
еднако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S}  
Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! р 
онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни 
 од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти т 
нај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и 
мо се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, 
ој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три п 
..{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну  
 „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окре 
акиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, м 
 нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било п 
де газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би  
јде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, с 
љачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој бр 
синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напуни 
о је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S 
абет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице  
да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчуп 
ого би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} 
 не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим  
да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпо 
о наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо рад 
 сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" 
х по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су  
S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!.. 
ано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од  
 пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно ст 
о ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Ве 
двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта  
{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу 
{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он на 
анића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш 
бринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у к 
си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љ 
као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p>  
ути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ 
ас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу 
мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица п 
ља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиш 
о су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Ве 
онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту  
етаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г.  
ком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни наји 
е успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збу 
е препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, од 
 се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p 
нда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле 
 гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече го 
аћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води 
S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор 
и рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој ма 
ику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и д 
газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали 
Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ам 
аже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими  
е до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не зн 
} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</ 
помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- 
о, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зл 
но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p> 
Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му 
вини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубови 
ледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу,  
>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно рад 
конију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> < 
ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шче 
ти за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S}  
цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Да 
ш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гав 
ли она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зн 
е да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлач 
 чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је помер 
оје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} 
ли.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пив 
као:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206"  
 као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд,  
тан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} 
а чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сес 
, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с нек 
{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити  
ути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S 
а има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станем 
и за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је 
 му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И о 
> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако 
30" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit=" 
<p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам н 
....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{ 
 окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну 
 се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Мно 
’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p 
 <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио.. 
ече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} 
ори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали... 
 белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је п 
И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом. 
ве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне пак 
 пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осве 
о, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рање 
ти Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошап 
овију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим с 
ељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах зве 
ва рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре ни 
 кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p 
ити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново р 
Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш д 
>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хт 
/p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, д 
 неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламт 
ну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком 
мо тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и  
рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога 
чекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они 
 Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали  
е свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степан 
и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — 
 нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кула 
ли, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа 
сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ 
о се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас  
ледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и ра 
 Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића 
а збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову т 
..{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ р 
је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те н 
и доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То 
— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не глед 
ало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p>  
и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расут 
 велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима доче 
че се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила 
ролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјај 
вестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још з 
 су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али как 
, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена,  
 сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му п 
>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну 
то застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојо 
и одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати 
 о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне  
 и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама р 
вима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одис 
а, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај 
некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија  
м не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душ 
аш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се  
p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32 
 много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} А 
а, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Х 
рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њих 
Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Оп 
је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана,  
ад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је  
Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обр 
> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...< 
три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом че 
брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли на 
ад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А,  
е, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не  
 кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је дв 
 да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, ш 
>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Икон 
војче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Је 
ви и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиш 
Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш 
ан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час  
ооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p>  
 нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као глад 
нт.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији. 
имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</ 
, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било ста 
шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p> 
номе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми 
е, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном р 
 сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{ 
ца.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од ко 
ећ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је,  
учили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопа 
на</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А  
 си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p>  
нији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов о 
 Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S}  
косте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напред 
зати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас послед 
емојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви др 
 обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш,  
сни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођ 
укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној  
S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> < 
м чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила он 
 да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само  
 јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и млад 
и у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и г 
де преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брат 
мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш н 
ечи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора јо 
тво; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, 
жи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је п 
{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, 
p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шт 
 <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала 
пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} У 
и га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић  
на.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— 
ј ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не ку 
мућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с  
сма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?.. 
{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А д 
ина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{ 
о, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео 
е очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Не 
а мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило. 
 отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога 
{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; б 
ледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закора 
ам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једн 
Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва мог 
растом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи  
. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зел 
сна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} З 
ба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је 
тије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, 
ко? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовет 
тов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ у 
 своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом  
о већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, 
 с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви  
.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва  
јити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло,  
ТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5 
 двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Да 
два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не  
ади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Ка 
Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо пр 
арено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А ка 
 По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први ло 
} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио 
сну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи,  
зимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, 
 салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и 
ар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надо 
и су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </d 
грлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Р 
 ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на завет 
рост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов.... 
камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски в 
ао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и т 
се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће г 
га ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Сте 
>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хва 
Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и та 
е наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одис 
 /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госп 
</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старц 
наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава  
/></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало п 
.{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Њего 
х, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте ко 
нај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S}  
Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати не 
ну и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка у 
е скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али нека 
 и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови раставља 
са десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти  
, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост,  
идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита 
ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам ј 
сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да о 
 рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?! 
узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, оди 
капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} 
, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми мук 
виђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти п 
па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубис 
, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра  
рено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави  
!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена.. 
 Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Р 
а што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И ј 
S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна  
слио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{ 
ве до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља з 
на, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она н 
ут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Гд 
 било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је 
} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаниц 
Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навија 
их прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша,  
ој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшини 
>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми с 
 дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси 
зо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} 
читај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, 
>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</ 
у промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака 
 Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. < 
идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он  
 Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али 
емаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.< 
Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Т 
покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али  
с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме ј 
 капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове пр 
сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у  
ају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поре 
да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубов 
 су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p>  
руго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба ј 
на од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је 
 онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче нек 
ар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небро 
о би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" />  
е.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="sub 
сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени и 
а дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природ 
 смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика < 
иријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави  
иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо  
: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S}  
а <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, 
 помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по ар 
ли кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држ 
је пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима грави 
и један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, п 
ћом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ј 
је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“< 
жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} 
авало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога  
електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све 
у читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учи 
заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по 
 то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпо 
мен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, неш 
буни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег р 
Section" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примак 
..</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која  
— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се уч 
 <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три 
 Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква ва 
азну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капе 
у опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам под 
ли оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје цен 
та нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има 
, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n= 
 Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она 
се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — 
 почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</ 
у....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она 
е, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски прелив 
и....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је са 
в на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} 
 на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га  
о обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше то јед 
днем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а  
да рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи  
рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газд 
 <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</ 
ка остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су мој 
време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.< 
.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац 
 господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S}  
 су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта не 
лошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:< 
лених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле р 
ешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим  
ког језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у 
та; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога  
Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти 
а,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа 
у.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам см 
p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни сед 
вим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће 
} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем 
 да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S}  
} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова  
г масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како  
кад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, 
у раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на 
ало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у јед 
а пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те  
то је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{ 
ог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{ 
 <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињ 
инули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрост 
станем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман 
и опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из пр 
ва је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива 
х јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас за 
и.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како нека 
ј весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем 
Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговара 
бре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S 
ине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се п 
 До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља< 
> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој 
тите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном м 
 какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А,  
и, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао 
ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Он 
тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па с 
</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!. 
ошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, пре 
али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи 
ак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних ин 
 озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на к 
пазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то знач 
>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погле 
а Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не с 
буђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} 
ушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу д 
лу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хо 
их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је  
чем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али 
е не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де 
, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требал 
чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгу 
 веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву  
е, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје зна 
олетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не запл 
Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми 
ји, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој по 
} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш д 
 <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p> 
ote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и м 
ако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушат 
ас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса< 
ђо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одре 
, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало 
ха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зеле 
ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и памет 
зневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврд 
или да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара цел 
брих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У В 
на Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турц 
ажара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребово 
и од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не ос 
а кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити  
има рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите  
 <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> < 
p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} К 
и Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију 
 Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босн 
рић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с н 
 зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и 
 да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се,  
о ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— З 
премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{ 
о токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још  
ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер 
>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зо 
 је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си 
по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега 
и спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну ти 
чех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газ 
капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се 
 мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора 
аци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови  
амо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ј 
мљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рс 
но из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни  
 који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!.. 
о „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Сре 
 <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми 
итах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра н 
мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раниј 
ам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и ук 
почети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам  
а му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S}  
онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну и 
и.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без 
и, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!.. 
 кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи не 
је требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово:  
ту; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару најв 
иноћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има 
 твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p 
сли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу виде 
 што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајск 
 небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapter" x 
д? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда 
и?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S 
н по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126 
а себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти 
гледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S 
о — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновц 
а.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S 
нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим н 
 частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једн 
 она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех 
нуло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала,  
авитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Мил 
} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздрави 
а се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Ст 
тити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њег 
о, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо 
 за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он  
наха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле 
p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете  
нако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Не 
м попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј 
овао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S 
 могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{ 
та би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете,  
 прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве  
их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{ 
у другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно 
 трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</ 
 с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао 
ве добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>—  
одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуч 
м пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича  
 видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим ско 
а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одгов 
абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча  
јеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја 
ва вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је бил 
е речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб са 
 важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Д 
си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, закл 
а Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цур 
p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— В 
 викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарско 
е, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је би 
раг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко са 
 газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газд 
арам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а он 
.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казал 
чи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И 
156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сањ 
олници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</ 
А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?! 
...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте 
 од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар н 
p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би с 
сам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме и 
!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете 
pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђ 
ад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Се 
иста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{ 
не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разум 
ко би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi 
 и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и  
опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ва 
моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује... 
очека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S}  
од, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовал 
и Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас 
нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви  
ед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос 
 била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — мож 
: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не  
ј кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је наша 
ољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а м 
} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи 
о од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Х 
p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се 
?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос реч 
 нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А са 
енути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као шт 
промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито 
еимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима  
 игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погле 
{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи н 
— кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагор 
 Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га 
у смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лу 
ија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио. 
ав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов с 
 имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на ово 
арикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим  
а сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним весел 
ме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим  
 месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше 
виђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарч 
пазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче, 
 заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до вели 
еру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А 
а.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан стр 
о ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није  
аве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходни 
е Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Ал 
{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{ 
, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем. 
{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је 
.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лу 
 је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао 
ану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не 
 Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му  
е неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он 
не три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме ј 
ча Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја  
ца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево  
 видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради  
е капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да п 
а Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" / 
о сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте о 
о!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо 
ћи ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чич 
ви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим оп 
који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи 
гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим врат 
веземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага ки 
ао што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} 
/> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражи 
вијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим 
поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се ок 
!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су  
мо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела св 
видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не  
 Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да 
{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси. 
брих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шт 
 море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш  
уштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда 
у.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога  
 наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила 
 ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сети 
је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала. 
то и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дан 
да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се 
бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зе 
 ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазев 
 каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним са 
коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и  
ије било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Ле 
S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и 
амо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли 
 снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да 
а-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} 
о зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замисли 
а је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Ме 
а опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватил 
ра да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да  
кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно из 
овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад 
ало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ пола 
ошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У В 
, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква  
Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах 
 па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери 
ња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је  
ка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа б 
до.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све.. 
о у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <m 
ажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Ми 
 му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак 
 а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чу 
е оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не  
ди, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилази 
цо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да 
ј чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где  
 Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растуж 
 Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледо 
та, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те 
ама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p>  
а јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, 
ешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ сам 
е руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, 
, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низ 
?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен 
<p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па  
ој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо  
ено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она за 
анастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.< 
ерило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и п 
ни, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и д 
 n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> 
е само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb  
брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке,  
 воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у 
стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата 
га величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде н 
м те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме  
 велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</ 
 се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад с 
а Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављ 
 писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекн 
 вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка 
м.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Је 
најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем 
овдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало  
ашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљени 
тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’ 
>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мут 
а се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је. 
чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, ка 
о је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — 
{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође  
м.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад за 
ио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о т 
 Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се ре 
еко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спр 
упа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без  
 Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S}  
 Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово  
>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде Јаб 
it="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога  
—</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, к 
е иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком т 
е доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко ч 
не зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она 
} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И  
 Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш 
 не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледа 
у је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S}  
лски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p>  
да онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно 
дној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду 
 Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорит 
ање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени св 
не и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад 
 ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А 
/p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божј 
х ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи  
а?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Б 
..{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој б 
....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је  
 ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то 
е главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љ 
ле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} 
е да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{ 
ла, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресл 
, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писм 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без реч 
 — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> 
ду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме  
 ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам 
естра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио 
газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" 
упња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S}  
му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе ј 
ени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала мил 
ој души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, з 
лавом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> < 
та....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде 
у каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — 
 — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— 
што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: 
 одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би в 
а сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према ме 
, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, 
ection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошета 
/> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе  
ле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак над 
горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку  
сиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказива 
Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођ 
је.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре. 
гнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће 
ло, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и  
е.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам в 
 <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о оном 
 како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срет 
 тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла н 
ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рај 
онија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна  
помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да  
ма љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулк 
би ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а пр 
кса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала 
зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савл 
ђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша на 
воје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и  
ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ Посл 
рема Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души р 
 Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошл 
не аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа  
ра свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако  
 ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем,  
} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми  
а завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И В 
сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображават 
...</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, д 
, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — —  
шем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем и 
жала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да 
т нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушак 
у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их  
/head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S}  
ви пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супар 
хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му  
лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!... 
огата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S 
ема Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандин 
</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опа 
учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хте 
им газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} М 
е он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на  
<pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone  
....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе  
ју стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она г 
а другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадо 
питати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не  
е прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} О 
! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као  
/p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га,  
двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога  
ан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — вик 
 Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо  
е — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела 
не обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке пром 
проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Је 
ли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама 
ас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} 
сподине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити  
ебао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у неко 
ашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких узда 
се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....< 
а све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га  
аки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес 
воје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је с 
у ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију сев 
Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ 
пан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја 
збора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болн 
о доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абер 
 јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, 
 страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет  
и полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S 
P18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећн 
ак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разве 
едала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово п 
ј.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј с 
заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А он 
 знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову мл 
лао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а др 
 по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ј 
...{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се ре 
 кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с је 
днесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цепт 
 ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти  
 тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се  
осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи  
 И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — 
Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље. 
 Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} 
е сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачк 
— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погле 
е онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, 
а нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао 
ика.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну 
оји ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <p 
} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{ 
вилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</ 
 чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој ту 
нак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све  
подском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила весе 
 Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им рец 
атоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гуд 
 очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дува 
 кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но 
лу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај мал 
 некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Пог 
ујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да  
и лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легиј 
.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојо 
 два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов  
иних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то 
n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} 
мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за држав 
онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у  
 зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се  
у може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоу 
Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— 
х да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и он 
— упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах 
приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао  
како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали. 
н.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="su 
дак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом р 
 ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена 
оходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући свој 
ебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> 
Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пр 
та тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али 
та чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре зна 
ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и  
е као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше. 
 она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојки 
ладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се  
 од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијм 
 оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18 
Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га как 
и је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе 
ом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамот 
bSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадо 
, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањ 
сом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у  
си.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не 
лашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од  
Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а гла 
 Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме. 
кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво б 
мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> 
ио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог д 
ка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{ 
 онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему 
е, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се неш 
и не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми т 
речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И,  
и ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала ј 
 су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из ка 
љуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из 
 има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није ч 
образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим докто 
pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као 
еким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света 
отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S}  
ише Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као д 
а свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми 
ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="34" / 
рану.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у г 
ле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесно 
мо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> 
 озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га 
 <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су 
променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља,  
да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва  
 трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, д 
врљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра  
х.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим 
е као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим 
, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игума 
притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и о 
хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотав 
рганизам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле о 
о пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па ста 
иђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Ка 
вадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бел 
Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А ње 
и дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође 
 се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се 
виње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Бог 
етку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један 
а, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати. 
епроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакв 
ећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједн 
док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поно 
.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили  
тнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се  
ра.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> < 
="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари пр 
атрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам 
ра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесен 
8** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се 
 лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти  
...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро свако 
 за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S}  
јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је д 
ла.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> 
бак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у ст 
могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова пи 
 <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одгов 
 стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би с 
крену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати гру 
опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнуре 
 те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им  
смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им  
оз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у ка 
олико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет лег 
 крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да помен 
, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро  
вању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало он 
амо пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од соко 
верити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да 
днако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци 
с упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове 
мени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголас 
сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, реч 
ако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на 
} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распу 
, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цич 
е окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи  
олеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један  
 се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао 
 повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао 
ој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима  
 <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала  
рну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји смете 
 док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац 
У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он 
 свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго  
дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће 
црташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика иза 
 Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо о 
p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о фериј 
 не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни ве 
дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о. 
!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извади 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изг 
а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од н 
нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и С 
јединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} 
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а нек 
зети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из  
узме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добр 
— — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те  
у да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Мно 
свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</ 
зда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — је 
 пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне н 
роз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Н 
е ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од  
еш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и п 
нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из при 
 — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, 
их смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у пр 
ection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене  
оградски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и  
е беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На вр 
S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Ск 
 почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у  
 хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крешт 
Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, прел 
енске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У св 
а ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан полас 
ца окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свејед 
арко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провесел 
ј зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје при 
, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће  
, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет  
 вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И 
 вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> 
{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескра 
{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескра 
а?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је п 
на мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је оча 
се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По 
гада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n=" 
у нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила,  
и икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила,  
друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако,  
очетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, 
етка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, 
II</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка забора 
иљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде је 
бре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака п 
ити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га ј 
> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен 
нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{ 
па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне  
е само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S}  
сто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мис 
и ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она 
мо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јо 
аст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} 
свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незго 
у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена.... 
 да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избиј 
 даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> < 
сле оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој м 
ођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>—  
<p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећет 
децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема с 
и и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да по 
pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш обо 
сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> 
его да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љуб 
слати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="1 
</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на 
д’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Превари 
огледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја  
ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро! 
мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље ј 
суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек 
умела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, раз 
и лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а 
и, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршите 
е чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне  
 дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вам 
ери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао 
мије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајда 
ом дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.< 
гачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинус 
глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} За 
>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шт 
 могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима б 
>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ј 
Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p> 
 ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њ 
p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, 
...</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким х 
зда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> < 
 вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би 
 софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Ст 
е поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата 
рње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док 
аме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије л 
} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још ј 
 које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно  
е редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин удар 
 мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! р 
еоград сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој  
поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат ка 
.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођо 
ио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од В 
/> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био бл 
девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо 
Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше  
у хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њ 
ирок пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као < 
 погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила 
о кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене неман 
...{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно 
А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на  
њим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни в 
ако си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, 
о нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} 
и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!.. 
ио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њ 
јске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секун 
раво, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је та 
смо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и  
 <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је.. 
а жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, 
ђи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! по 
у година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто ве 
ез рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше у 
 озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он 
ја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио пи 
а је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p 
, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И 
ији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} 
, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави 
 — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џи 
} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда С 
 мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега 
диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, д 
јеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговор 
зио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она м 
исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја 
г Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али 
стри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо ма 
аде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Т 
да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <mil 
да и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој 
еч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздрав 
ш много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; 
p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Бож 
.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече д 
И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, ка 
м фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад 
зујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда  
се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S 
исам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он —  
а сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џили 
 Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То  
Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, д 
нуле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали. 
ш једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догоди 
 пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том 
ли.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући 
не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде до 
како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бо 
и?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јабла 
ма ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани 
е.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да у 
јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов  
.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба  
Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <p 
 понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И  
та, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Д 
 кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S 
" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину 
изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да  
одину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су б 
о отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише нас 
ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста 
а, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — он 
свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да 
овиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога  
ео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда С 
ра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p> 
аблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петн 
 у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас 
.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кућ 
а, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се  
јући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеш 
би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S 
ка полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари ш 
еда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, је 
а лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, сино 
S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?.. 
њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад с 
и лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџ 
— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је б 
и Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговор 
 вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S 
у видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовит 
етњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Милади 
 кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, диј 
на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један плани 
} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему.... 
 је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, 
ли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке 
још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да  
S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте ста 
а се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му н 
и доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо  
} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беш 
ешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То  
 и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овд 
та неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; ал 
 да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок с 
 од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам пра 
етињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетн 
и тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су м 
о своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору! 
е!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати св 
е браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и  
. „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту не 
 Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n 
мрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика. 
упарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она ск 
 твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког 
 име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми  
наш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, 
у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p 
утиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда 
да, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} К 
им јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њи 
их желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, а 
 је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него 
 ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће све 
не промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Види 
 мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и св 
estone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред је 
 ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ може 
но ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А  
су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће... 
тина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите с 
сијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се  
мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетан 
рави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо го 
е престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког 
и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газда 
што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је 
ад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео 
е се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи  
е, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> ка 
о сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице о 
убим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>О 
аже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> 
е неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а 
погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опаре 
ило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их ниса 
и препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не п 
г центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва  
очињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под о 
идим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим... 
ш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</ 
ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, вели 
амо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово  
азда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. —  
P18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад 
ам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек запла 
p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити  
Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну в 
да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови у 
г Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће д 
0" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отега 
...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S}  
е са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а о 
 <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали 
дан курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре д 
Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и ф 
кака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S}  
 једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} З 
но стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и с 
есе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће 
о, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената,  
е на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинск 
оз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петрон 
 да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развес 
а једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глав 
и!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вам 
“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су от 
амо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мен 
ко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог ме 
о.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости мо 
ваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам 
окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теб 
 је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S 
} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а 
о су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном 
 непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг  
 нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати 
они запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се  
гли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одм 
 Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S}  
ићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промер 
.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госп 
ем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна. 
 њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признаје 
не подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S}  
сподин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и м 
скочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може 
 пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, доша 
м!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и  
ве до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p 
убаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p 
тави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван  
еног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да 
ама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера 
.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама  
.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испре 
ао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница  
ође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова В 
тог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Мал 
раја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се  
, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро доб 
дан <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да к 
јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном нап 
ју.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убиј 
стаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда 
што.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Ј 
о....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се да 
во“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{ 
о јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Г 
 чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао 
мо, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S 
 погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила пра 
 то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби 
 по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорим 
ло у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа. 
 ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш 
реботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа 
{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало п 
 све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негд 
ији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није 
рајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безб 
е великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој пр 
ом лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кр 
еком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситни 
е одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту св 
акон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је за 
себан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То о 
в дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних р 
стинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте ша 
S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо,  
е надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачо 
 оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и  
 свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах 
<p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да с 
ј позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — к 
повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чи 
смо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дв 
/p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на  
> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти 
 свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!. 
уша моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне пр 
пом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзира 
ни лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час за 
вај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те вел 
 И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они к 
 ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она ус 
 онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо 
S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у з 
о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу 
д оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах 
stone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} Т 
груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја  
нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, у 
ео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, н 
а, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушат 
а прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте ду 
сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} 
исму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбурка 
о даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они  
х све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p> 
не, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!... 
ећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да 
н, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је по 
учу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црн 
, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало 
ака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, брани 
овори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти увер 
олику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>—  
чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не ви 
 око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма 
висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb  
 ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, 
неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке њего 
, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га. 
} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не в 
е Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друг 
ам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црн 
е опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се пред 
>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њив 
олан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, тр 
мопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S 
RP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубо 
е се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>—  
није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја 
, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале  
 згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печен 
ун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> < 
адница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту с 
 очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима ум 
...{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може  
аса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведни 
 тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Ј 
ос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој  
 Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она нес 
авог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} За 
треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро! 
 ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин б 
 час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; ал 
етног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више произ 
 навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо несп 
а кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче м 
Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и пот 
ош ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb  
че за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSe 
 баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише 
ај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је шт 
</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И п 
по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовал 
е у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb  
 боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Ми 
.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час суж 
а</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива.. 
вце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, за 
 крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана 
лу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и нев 
лану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко т 
е било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, 
авио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку,  
дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p 
енице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћуј 
...{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Бо 
али смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у а 
љи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини 
јдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упи 
рло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнут 
и не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог 
 Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта г 
с је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови п 
а је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао 
едном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; 
посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој г 
их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад 
срећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} О 
идео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко ус 
 да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао 
ци.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају? 
јајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима 
и нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто 
 то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти ко 
 за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног 
канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степан 
178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка с 
лаву.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем 
еговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су  
о мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба ж 
, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срц 
 се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме  
брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, 
S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама ј 
јпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За  
о беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио  
, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Заст 
адивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као крис 
ије добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он о 
 вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих плами 
аља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, б 
ним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунч 
ој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Са 
 разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује 
 дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне мог 
а до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Бож 
орили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда 
ма добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме,  
Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле,  
и смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мал 
ога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго  
јој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— 
ој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори он 
а ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се 
 је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да уда 
неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачк 
, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је св 
мбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом,  
ље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако 
никуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми 
е своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је ду 
била она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>О 
поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, б 
ас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софр 
изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{ 
огоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?! 
 се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора б 
свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми  
ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто виш 
 је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осе 
{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и  
ватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем 
 једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи рук 
небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које ј 
 са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испро 
{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, у 
S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— 
ај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: 
летали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{ 
нов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и 
ели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ов 
 Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S}  
> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу 
p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су м 
х поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се 
карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, 
p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме са 
е њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опи 
ам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, 
верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ни 
ана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— До 
 стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш. 
.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја оде 
јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се о 
.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој  
} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А,  
дарио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну,  
зи.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан! 
стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; ал 
 па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао 
вра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавр 
кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још де 
а коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај нећ 
е може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на  
p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздр 
="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кр 
 он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она 
ћао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на  
минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S 
о да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{ 
.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веро 
ав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје 
зда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="subSec 
ће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељ 
.{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног 
ну гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера 
отрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило н 
о крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји ц 
о Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— До 
лници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што н 
смо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без  
ед једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио 
 заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Мог 
е хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, 
прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо 
има гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном в 
лој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одгово 
гледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка 
ном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он пови 
евојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> 
.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично рани 
могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није из 
га мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Доша 
и у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече 
— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S}  
.. .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога 
те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне коч 
јка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онд 
ветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог В 
 или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S}  
 очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан 
Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће  
 смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{ 
 нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај  
 Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три неде 
ема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери. 
па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал  
о, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмех 
сто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у р 
.{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се т 
а. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас по 
реливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића 
еко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из  
ам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Пр 
пао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са с 
м по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и ба 
Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати. 
ако једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазит 
оробиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кра 
е знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection 
пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Как 
="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{ 
е ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, 
ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса 
мо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић 
, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам 
а биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљас 
ти и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђав 
 и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не 
а ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране о 
то чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвет 
. па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тиши 
, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало с 
} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у го 
 Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прс 
некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од  
а мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се 
таљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђав 
е да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жу 
 пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве.. 
 — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он 
, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викне 
т.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" / 
материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном  
 које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо п 
а брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као св 
их топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно 
ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвени 
чи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх;  
ерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да и 
аре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним п 
Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи ј 
зго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, излив 
 време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промен 
.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је 
свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је 
 ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је 
је је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане  
стош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размис 
 то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како с 
 могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <p 
амену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на ш 
е друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидн 
ет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p 
оже.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта  
, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S}  
 ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте  
о је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било в 
на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{ 
нљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим  
ђу ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи:  
{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у па 
притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S}  
мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb  
- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само свој 
еле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека с 
Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p> 
Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Са 
корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје оп 
дном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поз 
S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би чов 
} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили 
Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „пра 
ма кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше. 
lestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} 
овори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} 
о положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је 
ина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} З 
и, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га  
рећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не уд 
но погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она пог 
де пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за  
лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи. 
 без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи 
дну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Ме 
 је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет  
ељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто х 
ла од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђ 
еко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је  
евака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, шт 
 некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} 
 ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по ње 
 да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је са 
века да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а  
 што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјај 
 пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кварим 
нских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је к 
 друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена ф 
цује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, рас 
 доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујањ 
енкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врб 
суре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостас 
 по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму дру 
.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику ц 
 и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила рук 
два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</ 
а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За о 
нског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту 
брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као  
ови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овом 
и с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не на 
хунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се з 
зивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>К 
n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је 
стан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док с 
 излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — вик 
о беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два ко 
е пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимал 
дио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој,  
убав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p> 
ина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине. 
е у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они о 
на она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петро 
а дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијањ 
 лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно —  
, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај  
о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан. 
ар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и  
ло се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћин 
Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на 
еву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест 
 оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој зад 
е! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S 
209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена.... 
нда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их 
г анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ 
> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весал 
овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S 
.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка 
уставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако  
 <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад,  
 посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а —  
и.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија,  
p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а  
!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а к 
спођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Так 
 мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и мило 
кнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господ 
{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах 
 и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдит 
јка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у 
о, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој дес 
 госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за 
 <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио 
ру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само о 
 данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n= 
осадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опрост 
Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, к 
ислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда  
кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао б 
но, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш до 
 и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} При 
тево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S}  
 из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у 
ге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре изврш 
ћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. < 
— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан нава 
од хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим ид 
 друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S 
 више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево,  
икну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>О 
ако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г.  
n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Сов 
{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} 
, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било  
ав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је ме 
дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p>  
мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропн 
{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, 
ш?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а  
А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, В 
суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у че 
упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; 
чи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком 
 као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петров 
 подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} П 
е му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Т 
дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој 
 <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећ 
о застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио 
дато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срц 
без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Призн 
..</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да 
ше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме м 
све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не  
чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он ф 
...{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама б 
„ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се н 
 сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се врат 
а пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам је 
>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њ 
.{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је к 
те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, 
Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p>  
па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде  
вити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она сед 
сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да  
" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим 
мо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу 
оји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста  
n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пу 
 легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте з 
 У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међуднев 
{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо 
 газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је в 
очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда 
b n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога  
д итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао 
, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери 
 пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је 
> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, 
м душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, прес 
јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ  
амен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне н 
а, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> са 
о тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — гото 
о.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од дир 
ти, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао б 
лазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Не 
 умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у ње 
а капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш,  
{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким  
...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња се 
а га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са сви 
 било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд  
> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао би 
вонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су  
да ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здра 
то одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан —  
} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће окан 
јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стран 
У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се  
} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{ 
ђа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се 
Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше. 
>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па ст 
, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвај 
е знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{ 
сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што  
и, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и н 
>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} 
ног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и ра 
 се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко 
 два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је  
ко га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха прек 
 зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђ 
S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ић 
лан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас 
аш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара 
три.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собо 
их се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} К 
} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, о 
азумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се ра 
це ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шт 
ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> < 
зи?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори 
вити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и 
молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита 
еља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблан 
од својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких 
 прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра о 
атељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Ј 
стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} 
је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле 
ренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он  
у му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја 
а сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га ср 
њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S 
те?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој 
/p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајк 
ме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека  
а, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских поглед 
да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи пра 
у било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али 
ију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постан 
 Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленил 
једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{ 
ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку 
ишта није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <m 
во доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком т 
....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге поче 
Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.< 
ђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек  
ак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{ 
 <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним м 
<p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бат 
ву, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже,  
 кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, 
се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.< 
е читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Ле 
о?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је  
ваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смед 
таде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их б 
 што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да ви 
о онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам је 
чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастир 
 чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три  
 посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао 
дник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} 
начи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосут 
људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљад 
 стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Ма 
 коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета  
идим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто х 
:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и но 
уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни 
По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао 
} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдариц 
 /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се  
гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети 
ости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује 
а није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} 
 па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Ка 
ту срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси  
о сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне д 
астаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија  
дао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лек 
у чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале њего 
чке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно 
ије читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он ј 
} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосл 
и.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка 
а и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа —  
ило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, с 
не....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Ка 
он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу н 
део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замисл 
у им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се б 
тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину од 
 се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор ход 
} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, 
са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се 
ешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није  
к се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И  
е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски н 
ће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја 
а, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чарш 
 Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да 
ика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{ 
/p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши  
 г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој  
друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p> 
 па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} М 
Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд 
ију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „з 
х ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма доб 
е Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солда 
} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног п 
> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи 
а се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгл 
 слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се 
о Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћем 
лан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и 
за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиниц 
<milestone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, 
ction" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је  
стра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила. 
те се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов 
рављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и њег 
 да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учи 
ела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкр 
<p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чек 
ељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смаз 
 се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нез 
 сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете  
ј г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, 
 <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана о 
} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче  
ви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу п 
е зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{ 
лести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође 
ко вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момч 
>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар,  
d>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и га 
је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, с 
ут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до м 
а?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов 
p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и 
у некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како с 
а свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прик 
ad> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мења 
узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име 
ујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга трист 
м у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката м 
ad> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се бр 
видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оз 
тана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало  
8934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Мог 
слим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што  
дући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благода 
и да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом  
 нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше  
ви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Б 
ш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И 
осподине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Д 
!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном дод 
 Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> 
ао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... 
е, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, 
ти у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој бр 
ека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152"  
га смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас за 
твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и п 
лико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — 
стави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се  
исар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама. 
ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг 
ико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S}  
on" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свр 
о до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда  
on" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад 
 вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног В 
енути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Дако 
 искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скоч 
о!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли  
у.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да ј 
ступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде поч 
а видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће о 
мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова доч 
S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пун 
млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им п 
имо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао 
а.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији нар 
— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зет 
— — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Круш 
з груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</ 
тео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и цело 
ова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Дале 
 Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} О 
и за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капи 
ње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом х 
н — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја  
} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро 
 црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљ 
уде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не изман 
ви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Ч 
и је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>—  
 друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових у 
 чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше  
/p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.< 
 ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{ 
им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p 
војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српс 
имај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу;  
ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија.. 
 свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би л 
 трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газд 
срећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени ба 
преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а 
ни?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта  
ладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Уж 
 кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} С 
мам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S 
} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су зн 
т, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су т 
 узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану;  
тид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, 
еву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што м 
о остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} З 
сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет! 
.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог д 
тојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила  
е на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа. 
оњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете  
оре малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро 
ом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, ш 
е заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S 
ао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="2 
је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу 
ти морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг ср 
 Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек и 
екао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним ве 
сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао 
ше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{ 
м као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</ 
о беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type="chapter 
 Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати. 
<pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али п 
.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Д 
ијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ак 
е.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли са 
росто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију 
а фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а с 
тима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрња 
ог перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{ 
— као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" / 
 Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S}  
песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле 
 нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде заглед 
 тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако  
Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпоч 
 смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с 
се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам 
S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на 
а рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — н 
арица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни  
она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она о 
а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећ 
 је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог 
а да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој 
г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зе 
са би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да  
чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси 
 је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S}  
теже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели 
ити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно  
— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ с 
 вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од 
ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах 
!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судн 
Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим ј 
 се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једна 
p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу. 
ским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> 
ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узе 
хове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез 
е од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда  
ио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао.. 
н.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у стра 
ихијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио 
ћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај да 
се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што л 
 „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алиб 
стињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Сов 
ма ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам угово 
нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Н 
ике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62 
ви пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде,  
ам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац 
јем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље п 
S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од 
стре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде 
а Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капе 
болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!. 
аја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, 
днога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S 
 брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капни 
 којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p 
гој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о? 
 нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у 
х прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста. 
Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загл 
/p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице 
} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока свет 
е мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње  
ог Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе  
1" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало м 
, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S}  
 а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Со 
ога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са  
снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очим 
нуо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро  
 пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, 
2" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки са 
дознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном неку 
ћу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио ј 
 казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и  
м пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, 
ознати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне обло 
 лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је  
и седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, оп 
без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка. 
н проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{ 
чекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзин 
грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву  
угласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праме 
ини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га! 
о, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се  
 пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори панду 
о утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да  
шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па м 
рани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом с 
и и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разо 
} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту  
гу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми  
идите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти  
 и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSecti 
S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако —  
тојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојк 
 на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера  
— као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњаново 
</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића  
се.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да не 
 Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S 
јкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</ 
ке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна с 
е, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано  
да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да 
{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо  
тево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неко 
 барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак 
о“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доб 
два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би је 
да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И  
ебрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила  
ститости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи  
будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли би 
тарац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он  
углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, —  
ика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, 
д видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику 
н — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава нека 
е у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Ка 
ли, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ни 
њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна з 
овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да  
 побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да 
сти.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од ју 
вет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он кора 
ако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за 
ребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом нас 
диш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p 
....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угуше 
је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — 
живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газ 
ма је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га 
илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто. 
друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је 
и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?... 
ат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</ 
 истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} К 
вао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног. 
ога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И о 
весели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је бил 
} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} 
у, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим га 
ишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе  
с погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавоок 
ори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше л 
је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до н 
м улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево 
но плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!. 
е с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је  
сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја  
ечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S}  
овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео н 
ости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и  
ека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> 
је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> 
аћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих 
нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра  
 то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке с 
у већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких узди 
спођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Б 
/p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђ 
Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> 
 ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И  
5 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" / 
 ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти 
онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,< 
 Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учин 
вамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег 
р је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра  
ар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде з 
бро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратит 
боравља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај 
 дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога 
} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешт 
а по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренут 
S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Пос 
="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога пут 
меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво. 
и.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли:  
ај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше  
ја, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S}  
у одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Ниј 
а опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просул 
у, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завес 
на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми ср 
.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он поле 
воме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гл 
моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пр 
му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице прелив 
/p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из  
ним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека то 
тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита 
е од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нис 
осле, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две 
из образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђо 
</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике 
.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} 
м, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, 
, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, 
то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и  
оме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њи 
..{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нек 
p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од  
а то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле н 
ила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укоре 
 далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рч 
види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне г 
а.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} 
је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била 
аву.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим  
 је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота,  
оварали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила.. 
 руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врсто 
е може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да с 
ње на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окр 
>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, 
и.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> мо 
док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којо 
 момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођиц 
<p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66 
ву и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми р 
 Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат,  
века....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за  
 али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене ок 
 пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну јед 
ачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје м 
и се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, ка 
Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је  
ачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и раз 
 сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одс 
на Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у 
ћима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни.  
казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могл 
е — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја о 
да починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима гов 
у ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </ 
 је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегле 
с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о 
гучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час 
и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не м 
ове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —< 
 у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га н 
а.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} 
Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, ср 
шије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше б 
ош нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде 
роклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога  
ете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакин 
 одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, 
тпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очеки 
вори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од 
ко је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије 
ога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли д 
ом углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет  
једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице  
а ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Тур 
извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем,  
b n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече  
.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на о 
ио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>—  
 где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи  
, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад  
ранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, 
м пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S}  
12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би 
ињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало про 
. да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у сво 
је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај п 
ш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе раз 
ук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S}  
 смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше 
рата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} 
ану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила  
{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро < 
се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно неб 
д лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb 
сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе 
овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неко 
ан деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле руб 
и арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици саче 
и кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај ј 
ему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лиц 
ета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под стар 
 ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, п 
м топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, м 
одио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди поче 
 је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су  
 смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли  
је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} 
Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гле 
ворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капета 
познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у 
чети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, ма 
 ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би м 
82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после 
и пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској с 
од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре к 
 види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два нај 
 и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко 
але су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и с 
 свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје у 
.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубови 
— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало 
— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— 
етан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љ 
ЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТ 
што замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за ви 
ота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ев 
> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и ст 
S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук ду 
ру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лу 
 ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, н 
ожја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад на 
мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груд 
 вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на в 
, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што н 
..{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, 
бом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови  
о мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се п 
Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" / 
а канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управит 
качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворе 
pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја м 
кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ос 
у, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо  
ога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу нек 
сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак до 
докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једн 
па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар  
му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нера 
што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познај 
еш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у 
S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јаст 
Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S}  
{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и  
ђосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна 
еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што с 
ина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница. 
мину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиља 
о утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђ 
ости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бе 
ду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантски 
ог места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено т 
 матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као вета 
а нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, ч 
 Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p> 
ику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано ве 
 ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи 
отично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а л 
 ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кући 
 две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су  
потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на ов 
добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам  
p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу ка 
 онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније М 
лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч 
сно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијано 
{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити,  
S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна дома 
S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, д 
ростасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, 
6" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пи 
нспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовн 
неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби. 
ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта ба 
спођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпо 
го можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, 
наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо не 
{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти н 
и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Беогр 
{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке 
ва.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу 
готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p>  
век заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и  
о негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат 
капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клап 
планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те т 
ијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду  
ед њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди  
брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза ка 
јелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он:  
ити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско п 
Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Ми 
има.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају 
{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој  
јка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Је 
што писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наш 
ти себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми ск 
 онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не  
 чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у  
и се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није 
 је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на кој 
н оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва  
а слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један о 
з Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна стат 
, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два 
 n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме бо 
јте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио ни 
ивили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p> 
а и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију —  
ла меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, шт 
едним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи  
љ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p 
<p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам  
ај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрет 
ад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућан 
авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И он 
газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо  
н.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два до 
г кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије 
оре, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Он 
отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо  
што.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све 
!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде 
 се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те го 
лостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има 
S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаш 
 породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Нег 
то сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко 
{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?. 
> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана. 
ека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим своји 
b n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње ниј 
сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а  
лико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S}  
S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша 
код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокс 
а лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— 
рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</ 
тадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, им 
} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели 
ако око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да  
....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кр 
.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса  
о обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли,  
а, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога добро 
вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упу 
ели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог бр 
{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољу 
оја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељ 
одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну 
го лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стаза 
 А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — 
one unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Мал 
е просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово ник 
волео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше с 
не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, к 
ј капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо 
 овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, пос 
 умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем 
птир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та  
 Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним велики 
..{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опаз 
плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И  
, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>—  
...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчет 
м госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S 
се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше  
елио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја т 
е сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мил 
однио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој 
ао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра  
мем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка  
доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седе 
е, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С д 
а, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке 
 је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовал 
} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака 
авим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало,  
о раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом 
p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. к 
ихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— 
ту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још 
S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> < 
уди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта  
 њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, отк 
у дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n 
тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да с 
</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет  
Section" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мал 
горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека 
диш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима 
њма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> 
{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва 
хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у 
 ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, са 
естра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с на 
 Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то ув 
ј пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде  
 растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и друго 
сле неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{ 
а око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само оче 
група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена. 
одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, д 
у врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61"  
а се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p> 
 а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам  
ине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим  
ка клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По ли 
ио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта 
се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> 
 сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи: 
ти, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано  
и пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта 
ета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би г 
ражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра  
.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и 
ву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак  
рета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога  
ки, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином  
бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, тур 
 град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаниц 
 Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни ла 
војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>—  
м, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако о 
а ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао ј 
ковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?.. 
озивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло 
 највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи 
ушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њим 
лом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, 
 својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи кор 
ене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, д 
, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на  
аш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час м 
усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био 
, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као 
н се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту гр 
ратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман своји 
.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се 
е тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем ча 
ла каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија,  
асна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослоп 
ком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан 
Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Д 
{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Б 
грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах 
ају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; ал 
тала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викну 
о ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p 
 испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође 
{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ам 
пски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, ко 
 ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда 
 неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви  
дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у  
за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном п 
м превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да ко 
ражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође м 
мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није  
 оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнае 
 другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод 
 и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, б 
се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном н 
ни, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Зами 
путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши 
n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело с 
S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} С 
В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам 
ећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми од 
лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{ 
чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена  
Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски 
рва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча 
н Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина бр 
55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S 
е!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилен 
урчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, б 
з шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци  
о коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n= 
о су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у ј 
лакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог 
 се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачк 
 исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фење 
мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И 
" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p> 
родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се о 
појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од В 
м га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам  
> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клец 
лкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњаво 
оји само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи с 
То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари  
} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне  
 седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на  
к.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p> 
тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је ради 
а она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што с 
главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!.. 
ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} О 
а.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа 
е не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S}  
и ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газд 
} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам с 
ама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних 
ли? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи ј 
ндур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми 
ушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај 
. „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи: 
; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да 
га.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни сам 
 оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’в 
ном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатни 
мао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их о 
кочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, з 
} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао ј 
И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану  
... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И  
амо лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и  
људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам  
ине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што ч 
 Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајстор 
розору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево тво 
.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави пол 
} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело 
ји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа.... 
њама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађо 
ман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ош 
у дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божа 
оздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неко 
што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране  
ти, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је он 
и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате. 
б и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њ 
да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S}  
теник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша к 
а одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{ 
нула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да нак 
а некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здра 
 сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала он 
/p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p 
азва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Ов 
Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као  
ад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би  
ш пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капе 
ла је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће.  
во, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S 
ај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, 
е.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се 
 видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нам 
не мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} 
 теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И 
места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и река 
.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова ни 
је ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, 
ни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што  
гао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, к 
мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољи 
д сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је 
од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од ме 
нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде 
онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S 
е од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а 
 Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није о 
родица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И б 
ера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну 
"237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се ст 
су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да 
од дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</ 
.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бо 
Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, д 
је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени 
ране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко  
 брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је  
неким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се  
ажим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити до 
и и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи 
/p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} 
 овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спре 
нске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, 
 ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству 
азда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови  
бјашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, 
:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима 
.{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од ст 
ну и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај бож 
тко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} О 
ој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га с 
и се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не 
 руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шт 
тио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин 
ога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре  
 је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, 
стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто 
 му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту с 
а са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. —  
ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном  
де коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!.. 
задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечас 
убовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руко 
о, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој ве 
а подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“  
 џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомк 
рећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и са 
} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњ 
кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: а 
ити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну:  
да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја 
г прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако  
ви мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пр 
 године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{ 
е то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подз 
реда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи. 
пустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, 
мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S 
 па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се т 
Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се 
{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано до 
з брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у рек 
 на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у том 
 Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, к 
о ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је о 
{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb  
а рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти  
: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну 
аменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносн 
о је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жиг 
а и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако ис 
ао мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p 
{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по нека 
 зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан вик 
ом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p> 
раховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо  
Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме  
....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, заст 
S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с на 
сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја ду 
сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се п 
 брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с  
стао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни ви 
 Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој кле 
Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоско 
бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна 
текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> < 
с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељач 
таше у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу  
ије позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само 
знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред н 
до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“  
>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p 
 шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој 
.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се п 
} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S 
м окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш  
 <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева м 
им из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, в 
е не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вер 
и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет п 
 — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем 
ћ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући ни 
те нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са сви 
....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чи 
ајмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од своји 
Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак 
а синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су 
црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Је 
 већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p>  
ислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништ 
 као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навад 
 као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године,  
 </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је  
 их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више н 
 лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{ 
 прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински ж 
те, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, за 
 Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву?  
ебало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бит 
 опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска те 
најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казн 
оју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чит 
ој раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих  
је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их под 
редао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео 
ли.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра ви 
дну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непре 
 нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра нек 
ћа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам  
>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су  
а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људ 
у је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити друг 
ији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као 
ли.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очев 
е их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p 
то од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине п 
уше њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо  
га зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на 
 мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p> 
ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с  
је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево 
а мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Е 
е заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден п 
Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit=" 
тили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се 
 unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат мало 
а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има 
Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда 
е човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црно 
више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <mil 
ставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} 
си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, 
 нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И 
едан од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“. 
ва оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује 
нај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам 
b n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка,  
е нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви 
цке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатњ 
есео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути—  
докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у де 
наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S 
апетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им по 
гао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће д 
 он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта и 
га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јове 
н, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад с 
се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо,  
а што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо 
ком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, 
— — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он бил 
 свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два тр 
а је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} О 
, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он м 
{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови 
да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S 
Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, 
т своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа б 
варати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју сре 
у зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад 
право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— 
 гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је 
ити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави:  
у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види  
 одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме з 
 је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан  
им Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} О 
n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућ 
љиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим  
би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>—  
ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учин 
аквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лиј 
амртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приков 
е кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, вал 
тела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S 
не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне 
затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад  
јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас погле 
о није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осе 
.{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, и 
, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и  
е предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у н 
и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, ок 
на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад с 
н, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом 
а Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писм 
еда у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала  
 /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у о 
а им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да там 
 школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече 
петаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам 
 жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, 
ало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Призна 
г законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет 
читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:< 
нио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио она 
 је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми 
ако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, 
ирити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за  
о се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се о 
ац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти с 
 а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је  
ке легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — —  
е је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела 
поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, 
вче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, 
два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p 
 си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S 
е Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен б 
кчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <p 
ва, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор п 
има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села из 
анем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали примети 
ревртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „м 
>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, ч 
ији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да шт 
руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том д 
че:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише  
м школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом 
...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постан 
— — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је мор 
— — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице 
 мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми 
апетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије. 
емоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и в 
а не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова 
алачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А 
Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме  
. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p 
се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Г 
а, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим 
баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихв 
 мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, —  
p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n 
пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, д 
 Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и шко 
{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даљ 
 изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему не 
се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је вели 
говарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Ј 
или су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је о 
 — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја 
даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — —  
 познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</ 
 по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p 
ве анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о  
сило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут  
о било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у п 
et="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није 
пет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло  
, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво пита 
седимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> < 
иле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; 
аватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче 
рли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена. 
 још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде 
ељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар 
рава подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој се 
 Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да там 
 су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради:  
ски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи н 
Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу ст 
 сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на 
не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у  
а право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет! 
олан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се 
ћи: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једн 
м смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео с 
 цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све град 
 на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Х 
амолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да ј 
јете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p 
ивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> < 
и скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право јед 
} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, к 
 Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како  
аљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је  
} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Ту 
то <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања 
 се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна  
запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух 
 ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта 
тац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „ште 
зора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!.. 
— али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну  
бро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од ј 
е да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} С 
</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени  
.{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице 
сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег д 
ду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја  
Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, 
ајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И 
ска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном? 
ек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца,  
, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш!  
боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његов 
та меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити пр 
сео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путов 
орастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског вод 
а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори 
ог тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачко 
чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то са 
 Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру. 
омила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко  
 шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти ни 
асош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; 
к и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и 
ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет  
а свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се кр 
овру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S}  
> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама б 
 вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како са 
ворила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја 
, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упита 
и повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио. 
 прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и  
 да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја с 
 А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да  
смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испр 
ин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хте 
пада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа 
 се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се. 
ији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да 
 њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни 
S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушт 
и газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. 
има јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p> 
воју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S}  
авци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо 
.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се 
а Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивк 
авооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало,  
<p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испр 
х доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да ид 
а, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим 
евима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома  
 госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S}  
е јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори. 
а видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал 
а Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро п 
прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задру 
ле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, 
ме погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто.... 
н пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су д 
 /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима 
премај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуш 
S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде 
е зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели,  
чи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у 
 А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у  
ињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у 
ласти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на р 
вој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и  
— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки 
вде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и пог 
Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога 
у ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само т 
оме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена 
 једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{ 
кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} П 
{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто  
Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже н 
 је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу за 
ти....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило би 
е би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како в 
нђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, 
у јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у сво 
 бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</ 
згу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, доче 
} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Ми 
љ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар 
е....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S}  
мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане.... 
их осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз 
кари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека уну 
а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке зад 
 Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од 
ј је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло  
ите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам  
 се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" />  
 се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку 
во једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> 
 опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунил 
ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којека 
и ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш 
о? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, 
шљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја 
орсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто 
ему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није 
вају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину  
бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свра 
или вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, 
} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били с 
.. упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану ру 
 се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну 
визнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се ц 
ко ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, 
дена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што 
а у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој 
н је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад види 
 томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и ка 
град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би т 
ти....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Е 
S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме 
.{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо до 
 у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што ј 
инило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију 
м, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема. 
син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа об 
урића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријат 
ран је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{ 
мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упита 
— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— О 
 почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратим 
м се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам 
 нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте м 
 одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти 
{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.< 
тра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од нек 
жао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, 
t="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с вес 
="SRP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{ 
ти задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се за 
е у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите н 
 ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад у 
p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо 
ити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто га 
иш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио гл 
метан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више ж 
 не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да м 
не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мај 
.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи  
пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и зав 
е црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, чов 
е л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p 
моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше 
а, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш доб 
уто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, 
ога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубов 
не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах. 
, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p> 
ди пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за у 
milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред 
свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећал 
.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страв 
<p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај  
 кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{ 
е вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао 
здати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја неш 
гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем... 
та сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{ 
а.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би  
а прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како прит 
ути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мог 
 омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb  
значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут ру 
 јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што с 
"SRP18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан,  
гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш једа 
шетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене реш 
рате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <p 
андур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" />  
ни, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{ 
 су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити с 
ргашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно  
 минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени са 
ари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у  
а сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} 
рви трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!... 
за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости. 
о сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек за 
тије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо  
сетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су 
 да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и  
 беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу 
и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Ве 
оси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе 
{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад п 
Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова д 
!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb  
доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које 
 развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S 
реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја  
е моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а 
о је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у пок 
свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типо 
и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста 
и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу ј 
гледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинско 
кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази.  
 застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По  
лаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо 
ам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Н 
 права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> 
ривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме 
е се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без 
и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Је 
е.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куц 
јвише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не  
 она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем  
ад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича  
риви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то 
ца на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си 
едајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи поле 
 Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико  
ог газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици им 
уди, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика 
с, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{ 
 чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> 
бунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да  
а, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Ка 
 давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p>  
а се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе н 
м.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти л 
} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Н 
но, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" 
 заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.< 
дну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} 
 n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Оди 
чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— О 
<pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај 
.{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, гото 
 главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да до 
рцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе. 
клопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око н 
амо да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти ниј 
мо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учин 
p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он 
аку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих гл 
> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше 
 Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p>  
 повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрет 
ао блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да нек 
 нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој  
убине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор н 
е извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај ја 
И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од  
мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она тава 
лили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И с 
 ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна 
 све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин у 
nit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да исп 
а Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате  
чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти  
је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде ју 
чено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се реч 
 до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А 
ијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало пос 
пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао  
ивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту сво 
и, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она с 
 своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолит 
 /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад јо 
на би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!.. 
 па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз гла 
о не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека у 
положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и  
суђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, 
колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S}  
, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се не 
 вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“  
и ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} П 
се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто ви 
омах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној  
јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле го 
мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Бр 
> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе остави 
о њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсн 
орам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S}  
на усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S}  
" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{ 
као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је  
 Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирал 
обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрип 
> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Бо 
а кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечер 
ници код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n=" 
дан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре 
ча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда  
кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не  
у.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> 
— или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака п 
и — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Пет 
 и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S}  
 <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је н 
 на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S 
разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као д 
тави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више вол 
.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити —  
уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Икон 
"169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си  
суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone un 
Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу.  
да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и  
Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог 
ате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Срб 
алишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур  
 знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже 
<pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сет 
олази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опе 
о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званични 
з наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како 
а одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је м 
ва топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p>  
 даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем оши 
“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчи 
правитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч м 
Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је оп 
огнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, 
же што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како 
ред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у  
да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, д 
 вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, а 
 а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} За 
о свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам 
} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој 
не и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Ро 
а; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Мор 
?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ј 
 има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад  
ко дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси  
сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло  
>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обради 
а, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, к 
 <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишт 
а ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit= 
лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учи 
ection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио 
е некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим  
 ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? —  
оју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на ка 
х већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да 
tone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и да 
куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добри 
>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што 
 да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она 
 у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} 
tone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинић 
Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам  
ио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, ка 
Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у  
 једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде  
а спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погле 
у сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу ст 
ам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам др 
ећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S}  
ам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.< 
 Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен 
. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече: 
а почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у кој 
и дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љ 
витеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управ 
биља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, д 
„прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— И 
е — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд и 
 ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} 
S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Само 
ај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су иш 
ру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са св 
...{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n=" 
ам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Пр 
 не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињен 
Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако с 
оње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитат 
1" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.< 
 не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али о 
е ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери.. 
 да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колик 
с с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштен 
Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном у 
у ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p 
а нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> 
ати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо 
камењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове с 
 он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство 
немирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— 
уком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S 
ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: н 
еки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај 
етније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и позд 
е улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси 
{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо б 
диђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче д 
чеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене п 
вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горост 
е почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчев 
гледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати 
 са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку обра 
ш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за ко 
ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S}  
вога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и 
агледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га уп 
помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и пр 
н, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стев 
нала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p 
држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скид 
 Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жал 
 полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо 
иближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</ 
о претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је са 
ем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар 
шти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док 
ла.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах  
и ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“  
му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном б 
зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се ниј 
 врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} Пос 
Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи.  
ем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окр 
е дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{ 
иља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога 
удо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам оп 
влачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут стра 
исмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да 
и, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату. 
Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S}  
уза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је по 
огао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете  
а с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила 
е.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче ви 
{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако  
о кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га поми 
е....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло 
м. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да  
ни кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да м 
а!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, уч 
етоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде м 
ењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које 
обе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна раз 
ко држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња. 
анких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пено 
од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А  
змаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти 
ла.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам  
донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељ 
 само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч 
 бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторс 
узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како с 
е с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — им 
 /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно 
лило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се бе 
!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висо 
цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А м 
е и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Са 
{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми са 
ене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос н 
гнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испро 
ате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, госп 
је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му  
на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p>  
 кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни  
е један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати 
о!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва 
S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, б 
е мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој стран 
ратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, как 
до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктим 
је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" 
јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо  
ла руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике ви 
етаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, о 
.{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здра 
ашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако н 
.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени 
једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућа 
 Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет бе 
лим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S}  
 је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина ку 
 <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазов 
амо одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи к 
 хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пи 
и не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, 
абих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да м 
а немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући  
исла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном 
ова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала 
 аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разгов 
ета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, д 
 погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако д 
ема мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговеш 
бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де 
ти и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело дави 
е путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, моли 
бнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је г 
/p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један ш 
е би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, 
ствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се 
вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — д 
тпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb  
ме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило, 
ече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S}  
емо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, 
о је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е 
 <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се  
..{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завили 
да.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — так 
говорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да 
 То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не  
јка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш ве 
овог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, ка 
ао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични. 
зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језов 
те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачуна 
љи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта ј 
 пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хте 
 никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су  
кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и 
черало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у  
н да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле  
е што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рање 
 већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том с 
ао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично 
знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити чов 
.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, мн 
да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него оп 
казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана. 
 кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта нау 
похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није... 
Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто  
шу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и поглед 
а мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S}  
па шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне  
{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпоч 
з.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена  
p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жа 
.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове з 
 описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме 
зда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А  
чеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> 
} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоће 
ема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао  
сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>—  
 враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигл 
ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мо 
мећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} 
 главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он свој 
ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Неп 
 под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Јед 
о у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она м 
аза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије 
ли печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи 
твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног  
о курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone  
убовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских 
среће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јес 
рат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ 
тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p> 
 и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачн 
ево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то 
јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p>  
а и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, о 
 од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="1 
 се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кад 
ти! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало  
ти има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућ 
Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко  
} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа 
та пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости,  
у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је м 
уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, 
ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљ 
 женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим  
 ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе 
ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да 
ком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихов 
дан други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227 
дем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света 
ћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полет 
.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге  
ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не до 
 ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, диј 
вакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог 
 кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачн 
добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина 
рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, с 
н, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и м 
онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељино 
епрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три 
ића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним п 
моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Бог 
с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити 
дну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стев 
 да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и  
а кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и њего 
ја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми каз 
 са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рек 
еком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам  
 Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{ 
ion" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: 
о <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти с 
 мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао луп 
ion" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин крев 
е, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки р 
а му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, 
ку да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умов 
живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика п 
само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се ч 
>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш  
.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам н 
о је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провал 
 зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини м 
е и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мисл 
у дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињ 
ј кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да 
а и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној про 
блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко и 
 јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она 
шлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на су 
{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да сл 
здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква 
једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наред 
енске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није треб 
д ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш. 
из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, н 
а назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и  
ку долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је  
ети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S 
вече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не  
д видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, ре 
p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти к 
не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни 
 опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смеш 
ко толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Пред 
 залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем ж 
— </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ов 
кне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто о 
и никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде јо 
о ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа 
сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, ал 
е само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је пати 
 су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, ка 
 је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад се 
век рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, раз 
у:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског бро 
ов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак 
а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се ма 
у амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њ 
у се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због н 
ад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа 
и јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта ман 
емате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један  
шетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n=" 
 одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора 
а своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потрес 
 Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се туж 
> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти 
е опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за О 
несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, п 
давио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ пров 
 месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за 
 синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p>  
ог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, 
 ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Н 
дравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:< 
рад може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p> 
p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Је 
тац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о св 
/> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гл 
ј брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим бу 
</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рок 
ше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати 
ад, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Икон 
тужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да  
..{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непр 
 једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја з 
то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, д 
 један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p>  
.{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђ 
они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, 
вожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p> 
, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S}  
 шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу стр 
вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>—  
осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, 
 није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те дваде 
а!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па  
емој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас  
/> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанић 
"64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим  
о прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Г 
не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а  
 пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шт 
Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, ж 
шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео  
м хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у с 
к и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо  
 груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.< 
Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја н 
...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по  
боља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благ 
ђете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ни 
где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, 
 очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у нар 
отрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочек 
 Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повик 
 ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеш 
{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Та 
 глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати  
оше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмех 
 се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S}  
ече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окр 
елака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осе 
хата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је о 
е; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као к 
ју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="16 
} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам ста 
>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде  
у.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта с 
да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати поче 
н повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се ј 
н, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. — 
ја!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојниц 
е запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких 
м ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога  
а, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те 
рете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и на 
н и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с  
какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и гор 
гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако 
{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи! 
p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај 
!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи 
 ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да  
 дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим замор 
размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="2 
вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви. 
ре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима 
а у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, 
нем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се 
г из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“,  
 је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Ис 
/p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор о 
да испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удуби 
и преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S 
ње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p 
} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га п 
слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније 
 Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и св 
.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних два 
/p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг  
p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — 
.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Н 
 <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је по 
а би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то  
 ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем з 
“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с п 
 ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обренова 
коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора јо 
} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S 
ког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворн 
 мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не  
ли. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окре 
. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је ча 
д саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од В 
Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га  
>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на проз 
иде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Докт 
а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то ви 
, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а д 
, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не 
из, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што ви 
 Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Та 
 знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да т 
ћи.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни 
:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери она 
алости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад с 
ару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не  
им придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Дан 
 Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quo 
 лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља,  
ubSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: 
estone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем м 
estone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе 
} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро позна 
о ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{ 
постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет сп 
ше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није 
Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и ст 
дер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и р 
ене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад  
 дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко уса 
аш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори он 
>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капе 
} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, д 
вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилиш 
ај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, нека 
од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да  
head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља  
, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећ 
осио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опе 
до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште  
 порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, 
већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да изв 
вале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали н 
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи  
ом збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се св 
 си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода,  
ељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох 
удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове 
} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А ш 
у код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као 
и један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љуб 
>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесит 
ије било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Бого 
 све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе пој 
н Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кућ 
 И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој  
к, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја 
{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми с 
..{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, 
3" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окари 
, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на 
ислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S}  
аставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Н 
</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S 
 негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан 
, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то 
Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако 
е два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — 
, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{ 
{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори гл 
 неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самц 
вгуста, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да ј 
апу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> к 
али, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једно 
рца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да 
дини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим  
 пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> < 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обуч 
Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и  
ка она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно  
разу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп  
, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знат 
> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим бољ 
лили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Бог 
ћи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово кр 
ead>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовиј 
а Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину вр 
одила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом 
вршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге им 
ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове 
ки град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они  
вим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове 
 ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n 
{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} П 
м само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гуш 
еда.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врат 
каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га 
 да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи  
вче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише о 
} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за 
 не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао,  
то је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким  
је Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ман 
!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо  
.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Ш 
жем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} О 
помену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од њег 
а нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, по 
>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га 
па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро пора 
"184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да на 
а престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џинови 
чене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је б 
још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </ 
 За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, 
; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио. 
азда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било 
ите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далек 
....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права лу 
зу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и  
анчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест  
незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као 
анком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и  
ци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста преср 
, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — К 
иња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела 
} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S 
та месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико об 
лили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани свето 
едан порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад 
, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће  
реће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да не 
да Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два деб 
 су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су 
ч.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, са 
 формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини ва 
ва.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу р 
актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да 
 чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S}  
рућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скрив 
Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи сво 
, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београ 
 кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Коч 
.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци о 
призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, с 
бовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си 
где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да 
екуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је до 
ије прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{ 
ом се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То  
м, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, виси 
ут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кула 
 на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што 
ај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на в 
Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто 
д некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, не 
} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој в 
година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака 
о да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се 
за.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата 
оју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене 
а колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају 
је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад 
ране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива 
е, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за 
нак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} 
смо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{ 
 је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскин 
шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма 
аест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и сам 
двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А 
, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Маје 
чевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш 
убовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{ 
иљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у  
ао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би пр 
<p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је 
а.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а цр 
љанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело 
анића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је 
 И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече,  
збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, грив 
ико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема... 
н планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, 
 храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока 
од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, а 
 а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван вре 
ладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонт 
е је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демо 
{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, 
ш једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој 
е отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече ка 
арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешан 
иже познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он  
{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мо 
ао да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се 
ја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{ 
S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми савис 
изренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стан 
е речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и 
то не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Т 
на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S}  
сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало п 
, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Поч 
 сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан р 
од своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете би 
 синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> < 
и, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет  
 ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, в 
здо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l> 
ућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На  
p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељин 
 <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се ч 
 да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то 
мрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била  
 и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди  
 што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} 
да се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав сн 
, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дак 
>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби 
а Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад 
Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики ор 
!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича 
p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овла 
..{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође 
 Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим 
.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прик 
S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</ 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да с 
другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у  
. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>—  
елимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна 
 Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије 
p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n 
прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што д 
Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли и 
есечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа  
ивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине,  
чицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја  
ким орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ве 
к.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То н 
ђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном све 
 Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише 
реко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - жур 
?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После  
истом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, мој 
нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Д 
тан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвезе 
згоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз,  
 Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене св 
и.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас. 
>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођиц 
ад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице 
ој....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар м 
 стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео по 
 Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште  
ци Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздрав 
 се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић 
д стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у св 
, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо 
како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, 
и деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу г 
 до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љ 
о чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S}  
 непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: 
се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата ж 
ВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p 
 римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај  
 облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се 
оштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било  
. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би г 
истану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганим 
њем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Покло 
ти?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу и 
и кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устад 
> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, 
} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло  
из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и л 
тан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{ 
адник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још сам 
би један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему бе 
еровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам мо 
гледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под  
ту, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Б 
другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет  
ом додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... 
љу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће га 
!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана 
S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње 
... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби х 
ећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић. 
есвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео зав 
јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од с 
 ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше  
ему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Св 
 и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и мно 
јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишана 
} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватрени 
алим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем 
м.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров нека 
{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свог 
им љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхов 
још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше п 
</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — к 
 старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као  
женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој 
о, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није 
 Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се  
н.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p 
жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ 
розору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било  
апта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Ма 
и!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и кој 
ндура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} М 
а да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери 
ловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Р 
оказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, д 
S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико д 
пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Сов 
 доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да 
има нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једн 
 Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја св 
ам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час 
е, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и  
 Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и 
Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, ч 
и, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> 
 на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{ 
чела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од  
 да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" 
о — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било  
ко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{ 
milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се ма 
 у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у т 
х, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p 
1" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, м 
тепан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{ 
 се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија лат 
ица непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре дв 
ћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи  
па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била пр 
е.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе с 
а повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их дов 
се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га 
 на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је 
 поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} С 
се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, 
о мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја с 
в самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Икониј 
еда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су по 
тило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему  
смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!... 
свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} 
 се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује 
ка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза 
кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни са 
тле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, п 
, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево ли 
ен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку мал 
им поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује  
рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе н 
о својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра  
у.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад позна 
 на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово  
, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како 
 ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењен 
ка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање: 
до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме чо 
ражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у в 
 при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да 
ца, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да  
а ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: по 
е, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!... 
а видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мисли 
иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно  
м ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да  
мо погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово вре 
Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, 
ена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на кон 
с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S 
..</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубав 
тигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је меха 
а имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрад 
="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, је 
 своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је п 
 <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> < 
 И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} За 
ар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето,  
, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега 
та кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и 
ла га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцни 
 ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога с 
кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... 
во.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена 
ко нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад 
т тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit= 
S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет  
амен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео с 
 шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> < 
 у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S}  
p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено пл 
рискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтети 
S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног  
..{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је са 
чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, 
рим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше 
живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где  
се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мра 
 било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише 
питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S 
ске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш про 
и нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били пора 
она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве 
 кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове 
 му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше бра 
 Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с  
 пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формаци 
n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!... 
е овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се,  
е синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву  
не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и пог 
а <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда 
иди, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле 
глунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, в 
еветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучил 
азом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном з 
ов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, т 
отив мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, ја 
еко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него 
S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гл 
на врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} П 
} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где ј 
питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А  
али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај... 
 је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{ 
је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бат 
мела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разве 
е.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам г 
 белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Ин 
оре на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од  
е Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромни 
и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтање 
 онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Ду 
Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њен 
од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Та 
оспођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, 
 као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени 
 кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> < 
ао нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у  
 литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква  
ако смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Ве 
p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, б 
ице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два п 
Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако  
 јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама  
гледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Ја 
е подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем. 
кса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог наше 
своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако 
паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша 
и пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, о 
Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и п 
а неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову 
пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па д 
ико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S 
дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S 
} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео 
 <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где 
 газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по  
јих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата 
ело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рок 
{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то 
де до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно наме 
тавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића матери 
 су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S 
а и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога  
Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, 
ладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице  
ам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте 
.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у  
о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окре 
> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људи 
дмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказив 
p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>—  
епливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би  
 старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном прили 
дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а к 
 /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали 
је и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Бе 
 свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу 
хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће 
обро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S}  
Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивнош 
о ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не 
ж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а о 
реперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама  
— ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S 
ивахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим 
{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, к 
Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> ко 
p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало 
ама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као дв 
нама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а 
и и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора. 
.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике 
на, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао,  
како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{ 
 „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} О 
их не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза 
— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голи 
и наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњо 
ије носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне 
м видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!... 
subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{ 
ш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду  
 чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет п 
 је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње о 
буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму беог 
одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Л 
 мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, 
дем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p>  
гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један гла 
ана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се с 
х типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, 
о да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској рај 
ићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад про 
огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> 
 из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи стар 
рника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турч 
год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака  
— — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Д 
/p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онако 
орио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а 
идео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те он 
танка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мен 
ко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote>  
о смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176 
 Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестр 
вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ев 
с, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, 
— — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено  
сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу 
смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{ 
и их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две реч 
 тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све ј 
p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, ис 
аква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замах 
рст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb 
 ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по  
у је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је 
и.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо до 
о сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман д 
Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега 
 црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А  
иљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изгово 
...{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја  
вило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, сн 
седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми. 
окуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л 
 зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој м 
— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћа 
стане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Да 
, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што 
чеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову 
, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S 
S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црн 
алице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар у 
 честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова ни 
 луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и п 
а и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихвати 
.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није 
ризренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђ 
ко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, 
а, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и пам 
ља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога 
у капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губит 
.{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље 
огом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} 
ање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерц 
утити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у  
вета....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пође 
рим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељ 
ибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!. 
едан младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да 
 соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока 
е поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда п 
..{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, 
 дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, ср 
и као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо рас 
х газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо порук 
, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако св 
ини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S 
 чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад 
p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао са 
Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</ 
ћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, са 
 нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре п 
ео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царин 
 беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{ 
о десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — 
тар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља св 
Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље 
а седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка 
шта се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледал 
 да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зет 
ала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем  
а је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одма 
 Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> 
 <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми б 
осле узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здр 
си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повик 
 добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на дла 
 шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени: 
горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p 
а окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах: 
...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасен 
учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за  
nit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Ка 
штине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џе 
глед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је п 
<p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излаз 
по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви 
пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добр 
чео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Мило 
ла, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} М 
ne unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ак 
брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, оти 
p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш бела 
рећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто 
ар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе за 
вори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана дов 
ед, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја с 
<p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића и 
анца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо рас 
{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња 
Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до сво 
десити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијц 
ла, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд  
била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркл 
осула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала ку 
епознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе 
и био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља 
оди Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{ 
с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре го 
 Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Сават 
авали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки 
 живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске 
ој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо! 
 Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе... 
ита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било,  
и глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез 
.{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубови 
ечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је неср 
еди да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> < 
инка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S}  
а, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје 
.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S 
авног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да с 
 ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог 
!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} 
ије моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно по 
о у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове фило 
>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем 
 — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра д 
 се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она 
е радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако 
> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном уста 
је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Сте 
мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Б 
а се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао... 
рчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, 
 тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати —  
ог капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, би 
си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погле 
го с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone un 
 зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дош 
а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p> 
И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза 
а јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је  
ружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облача 
апунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <mile 
а ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији с 
 се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{ 
дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, К 
ћу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S}  
>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један 
љи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не доб 
 са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и ма 
 се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од нек 
дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако з 
од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваш 
ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измир 
 А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи  
 му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се п 
/> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очи 
ну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Тор 
 а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његов 
а огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза оз 
 капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно  
оје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја  
ала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спреми 
уну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p 
м био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћ 
аредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја у 
.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу  
тину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа дру 
 вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни 
ога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беш 
ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>. 
ако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ј 
а ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! реч 
{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} Т 
!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, 
болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће пр 
иња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао... 
Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало пок 
ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим 
а се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} 
одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле  
да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!.. 
 честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може 
а слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама 
дјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} Посл 
у цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо  
p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „си 
не беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <p 
рталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолил 
 преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{ 
p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— До 
{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио 
е, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, д 
 име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао 
реламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хл 
једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва по 
е су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>—  
 контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице 
ан ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчиј 
м....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео. 
 <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на  
а нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне волови 
смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола  
ека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све 
ога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке 
.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој. 
оримо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— 
Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељ 
/p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће б 
, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите н 
о чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију о 
, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом прво 
тане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одис 
оња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не ј 
у, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи 
е то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пи 
рећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p> 
е мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама 
анђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам 
 таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам 
 ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, п 
н ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало иза 
сно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста,  
отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то би 
свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам 
мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једн 
ц, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лиц 
в маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се  
 Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S 
вика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џами 
огом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је. 
и: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде в 
ако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј м 
 сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{ 
p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио он 
 граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам 
ине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговор 
 и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су  
ца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођиц 
{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груд 
но:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијан 
сошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског увер 
м све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни т 
ојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на на 
ла беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{ 
мо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S}  
{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса  
 се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта  
вему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића 
 се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само,  
ило по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудит 
руг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којим 
 што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добр 
невица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицат 
д кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, 
ојим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непреглед 
 Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из  
.{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и п 
ше. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста 
илика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напре 
застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{ 
да погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобраз 
} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо! 
слушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље н 
и, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли своји 
о се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише 
ђе некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је са 
и....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не з 
Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово ј 
лазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они уст 
 да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је в 
авладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост п 
ај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу стр 
е кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осве 
да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од д 
енству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види 
 Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и з 
а си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S}  
омучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у по 
то и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица 
м што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} 
 кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У 
кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате 
икота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, ви 
 — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном ре 
последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанс 
ion" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="23 
итам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан 
 мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница не 
неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два 
остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја  
</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно оп 
ст.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ,  
 неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобрази 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам  
онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари. 
</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у 
оку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да 
!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванч 
у једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељ 
некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахрани 
жан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} 
епанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан  
у њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је  
ио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисав 
прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прику 
ти: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буд 
ога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. 
 се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — мор 
исам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, а 
е дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p>  
ion" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у ц 
вим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој с 
: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од 
ћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светил 
овиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, к 
т залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Она 
екли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја 
ног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије  
цу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се с 
 си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чич 
 бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори  
 устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње 
— власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господин 
смо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} О 
Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један о 
ободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>—  
рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојо 
исам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде. 
</p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Мил 
јеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је  
} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с на 
унце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подру 
ем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених ј 
е стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајано 
, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинил 
, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам  
азити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било ше 
авијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да г 
‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри 
и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> 
 по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јас 
 је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци 
лавом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У 
ли и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да 
ош нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А  
ака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро 
ео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојт 
 смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} П 
ожји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, сино 
лника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије 
 хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао ку 
м дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село 
ок му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{ 
снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу сн 
 кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе ст 
ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне 
а....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а 
 повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти  
Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" / 
мо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајде 
е, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда  
сла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с  
од може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија 
ко!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра до 
то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша леп 
естриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држ 
а, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај 
} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло  
и скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде 
де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у терк 
а - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако 
же.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој 
рина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису виш 
а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас гор 
ех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од ј 
ила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која в 
е у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан 
а прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од к 
ина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ев 
или.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет о 
м толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он 
 Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове годин 
е године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја ба 
амо пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али  
ког уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника. 
 је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и  
 коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да  
оња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао  
а — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијаш 
ion" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се 
 сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар. 
p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских 
ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се је 
триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио  
Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, ка 
 оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију. 
 <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSec 
улаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од ма 
? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, з 
реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући,  
у да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се х 
свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме  
некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да о 
одно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да ви 
се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јо 
p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1 
чи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га треб 
 је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, 
умирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товар 
е за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да 
ну неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био 
ога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хо 
 Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с  
о, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би м 
нак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S 
ше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У 
p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир- 
 свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па с 
шем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе 
ата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} 
 види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="2 
реће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душ 
 за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „ 
леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све 
лако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, г 
во за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их  
р, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окрен 
Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије  
 примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је 
ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Н 
а идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не м 
мо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не п 
 ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорил 
ан од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији 
да мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавоо 
а.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се 
пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни  
</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам!  
јој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је после 
азда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте по 
 ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећ 
а, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу 
 ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прв 
емо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су  
скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве  
ћа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S 
 су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи б 
 Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала о 
капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искуп 
равно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице 
 другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су  
ра да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану 
је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој 
 Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила 
 тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „ 
о њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати  
е застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим уда 
изнајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> < 
а није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим 
е може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цим 
но без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море 
ем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај п 
="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине  
спрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, п 
х писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас  
p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало по 
 на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих проју 
<pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је 
ече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type= 
их!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљев 
Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!.. 
ан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="sub 
— додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <miles 
Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по 
м мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтед 
ле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, р 
о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је гов 
и; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S 
етне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му каза 
н сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи,  
им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан кој 
апунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Или 
он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћ 
ао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива ту 
мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољ 
о су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној со 
.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише. 
lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{ 
lestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдариц 
иде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Ин 
лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку там 
ранцуског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, пос 
n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, за 
окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p 
 Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} 
етаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше обр 
леба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха  
ом се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дође 
сто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се зами 
<pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, а 
ш једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} О 
свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и на 
ад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Оде 
а зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да 
 била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели  
>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајал 
ије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме ј 
.{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су м 
ад.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, туж 
ерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајк 
оста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад 
во лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у п 
јих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај  
{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не 
и ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’ 
тво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, с 
о на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зо 
а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан! 
поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="s 
ега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S 
 <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пише 
uote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље 
> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прили 
 n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S}  
добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде  
S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али 
 буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од  
И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ов 
ак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њ 
изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми са 
По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да  
ј лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њ 
 свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно 
Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ј 
тазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све  
леће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, к 
позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако 
и? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори  
ал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде  
то као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке. 
м скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунасти 
 и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у лист 
ечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <mi 
ујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролет 
вима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара 
а прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним ре 
 ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу  
чио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливе 
...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак 
механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, к 
.. да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за  
 како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим прав 
екуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правн 
нам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плин 
стра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није 
 језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних друго 
имо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit 
равоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо п 
е.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба сл 
закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска  
 пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанц 
гову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јо 
м окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, 
....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало 
 на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одрж 
ј писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова 
 грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто иш 
ет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па 
b n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особ 
ом ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре 
а и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Зна 
и нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, 
ла на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у 
арог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом 
 мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— Т 
 Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављал 
{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p 
к Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{ 
а вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и с 
Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста не 
ад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —< 
огнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу бук 
аре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај 
рпску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је иза 
нове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S}  
иљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове ре 
.{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвој 
ита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак пр 
Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} На 
ас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не оста 
во заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„А 
 проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се п 
} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да  
ада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док 
. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а ви 
 путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне 
 никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих 
една врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке д 
"57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>—  
асип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав  
 n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини т 
д ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И 
оња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна  
 недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је глед 
е једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S}  
десет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна 
а.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а 
, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над гл 
акиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рок 
ено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> 
 малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што с 
те и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече 
пет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје 
а Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n=" 
 видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на пр 
на је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврат 
{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало  
ику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p> 
ле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p 
тоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до л 
} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад 
године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{ 
 — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, 
о.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо  
о што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву  
{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља,  
умраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога 
цветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вир 
о, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој 
nit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао нагов 
аповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона п 
где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту мор 
ажио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У У 
су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људм 
и ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече,  
 дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и н 
мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и 
инио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окруж 
b n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, 
ла они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Он 
, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — к 
 некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто  
један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари 
.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју з 
е дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, ба 
м, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио,  
занци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се в 
> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши каж 
е решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат сти 
дите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето,  
о — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ов 
ај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а к 
или не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем н 
тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заје 
пођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ј 
, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној руше 
ме незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену,  
— — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Дов 
ио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</ 
бе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш,  
хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба уч 
ст дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изн 
; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, а 
е тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на д 
да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам 
 им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде 
ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање  
сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет  
 их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, си 
о позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </ 
менио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака 
д као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја  
а не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња,  
о шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се 
</p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не  
 другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И  
чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу 
..“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <p 
ечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на 
ту владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га о 
 спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’,  
 на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им х 
ја.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Н 
...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучки 
но не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> 
ске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко в 
нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов 
 свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обо 
„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забост 
арином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема 
осле, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Кр 
 <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86"  
да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то г 
дали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и по 
 У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом св 
 искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, ист 
 почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о ваше 
лија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог 
 рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћ 
ар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми с 
Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво.. 
слити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна та 
е, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који 
а и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче  
и остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} О 
је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.< 
е видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не мог 
/p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</ 
чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађе 
ком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја са 
ма причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им 
кне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од д 
т, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се 
а породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо,  
<p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створ 
читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда  
 опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само н 
се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нам 
то није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{ 
х код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као  
ам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, р 
авоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S}  
. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше м 
о у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на  
а Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Не 
о, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, 
ако смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још 
еља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} П 
.{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима 
ме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хле 
етао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини 
 Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, гд 
ног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио ј 
се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје г 
} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш л 
кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} М 
и по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердар 
тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских 
} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{ 
у ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S 
идело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:< 
— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сре 
.{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докто 
е чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, ка 
 око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег с 
творим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што  
рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрош 
{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> < 
је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто прко 
ци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим  
ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им ј 
ни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј 
цима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{ 
У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково м 
сови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном 
 својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари по 
о! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им 
ког зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућ 
але целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно 
!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="c 
изале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јес 
ре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао др 
е опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје 
рмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="5 
, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилим 
, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ов 
и ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти пр 
сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S}  
Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Д 
а.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је  
адости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо пр 
 на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони в 
мно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n 
S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силн 
нства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу.. 
b n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме  
 врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфо 
и лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише он 
опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине  
ројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — го 
а.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој пр 
 одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској г 
т стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S}  
емије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, 
оћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотав 
пет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није 
 <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше с 
е стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнен 
а како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине 
ечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао от 
о ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, бо 
 лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изнен 
ила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела  
 и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж повет 
онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја 
="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да  
одима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих л 
ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и 
обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне сно 
колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S 
есницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не п 
 Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, 
то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је веч 
Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до са 
estone unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, одно 
пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатл 
 „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мно 
елска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пре 
 како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разб 
 сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце 
погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истин 
је осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{ 
 непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бу 
 је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам  
нутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка,  
а.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величин 
као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало 
дземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S 
 друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момен 
ала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки ш 
него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, 
{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина 
ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја н 
виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз ко 
стим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам от 
ако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме ста 
ме, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, уба 
е једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно 
љиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што с 
pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу,  
кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата со 
т не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наст 
ка, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чеља 
 а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде  
је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде  
 стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај  
ом буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетниј 
 Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се п 
има, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узаја 
ду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу... 
аренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо в 
тним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно  
асипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија  
дем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа мој 
S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не и 
 лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у с 
а...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> < 
 кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не у 
 каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> 
оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао св 
азати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост сн 
 не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па  
личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жил 
колина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али 
 што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљ 
и стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пу 
Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S}  
шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јами 
суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још ј 
 што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S}  
шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености  
ј мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијут 
авице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми  
 њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газ 
p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво 
.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</ 
не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се  
ка Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSec 
је видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Он 
<p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повика 
 упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђ 
по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="1 
а му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си год 
 на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? 
е при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добр 
 И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, ха 
ације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити с 
од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде шт 
ли опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло 
и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина ос 
>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После 
 том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре б 
ам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја туко 
тир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи д 
ко је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везиро 
ака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оста 
ђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим  
цу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потр 
јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Узми, 
 добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се п 
 О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, ко 
15" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је прир 
> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљи 
 златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, ч 
стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастреб 
.{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али 
ијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, д 
идим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од с 
је рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у 
рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш  
је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западн 
а грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича 
елица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, бол 
есио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку р 
ле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— 
вако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би би 
тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не 
 докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко не 
/p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, 
Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја поч 
 свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет в 
Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео,  
смо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му С 
већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се 
S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хо 
аморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... < 
ти? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихв 
маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S 
и је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.< 
ло је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, ре 
идело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим дома 
ам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојиц 
тићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну. 
 онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забр 
S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у д 
, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова 
тари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од св 
ож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће  
еда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Б 
ло, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе  
 душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загр 
 то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} С 
трошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је 
ад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p>  
ла.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава с 
 сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, ка 
с из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана 
о је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај в 
гне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу 
та:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?! 
Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лепт 
воме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана вер 
мо теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас ст 
раћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Го 
 ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14 
ушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n= 
} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Им 
те нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S}  
сту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива зго 
читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужиц 
че газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једно 
 <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</ 
ће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{ 
 окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Ост 
д кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестр 
</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — н 
ако се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га сам 
шу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p>  
воје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљ 
вале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати  
единац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације 
ик, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{ 
, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} 
и.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да с 
е глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотогра 
та само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} П 
е једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, 
дарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам тороку 
на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда С 
...{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене 
вако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте из 
ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај 
у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?. 
ирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с бр 
Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па неш 
ти реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, 
рити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању  
адовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени 
ник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крв 
<p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па 
истајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбо 
ве узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, 
ка.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем с 
 себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— По 
ићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочит 
баџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чу 
Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, лато 
тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој у 
оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а  
 се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — 
 упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— До 
 Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умо 
а њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да с 
{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам 
уним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пр 
ће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} 
е?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде ме 
газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Ви 
 <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на к 
> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и ж 
ма несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, сино 
} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичо 
и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише но 
епам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку  
о у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone 
и знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се  
 сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам к 
 повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ј 
а Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пи 
Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газд 
а примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мо 
с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш 
а.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!... 
 се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдски 
 ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја п 
а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња  
орника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.< 
 <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и  
му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти гово 
ут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми јед 
 иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{ 
знам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја има 
са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро час 
</p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње там 
м људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не мож 
и рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан н 
та, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове  
 је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодит 
/p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске ле 
н седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S 
} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Доч 
 оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онд 
*</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много д 
ад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чич 
 из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а 
нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као  
мешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком  
а.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој дру 
по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило н 
ељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале ње 
кавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну 
ову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Г 
или.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку,  
е јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног о 
на.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, ж 
 А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајк 
 није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка 
} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог д 
? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То ниј 
ику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива 
био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гро 
о на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њ 
{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упоз 
ко ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Он 
лим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У том 
овиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој  
ема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; 
м само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! пов 
м.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој од 
а заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људ 
дем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не с 
ека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} 
p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите! 
ити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибегови 
.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога.... 
ма под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су  
 до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим в 
а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где ту 
 нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <m 
чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђед 
 један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а,  
н наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не мож 
дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој  
 у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад о 
пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим  
ао шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда с 
а од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, 
сио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом ст 
ови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да с 
авног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу 
екакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога  
е!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд до 
а јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља ни 
а да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахр 
е завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута п 
мо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и  
....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми 
вке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како о 
Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p 
метењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Оста 
} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривен 
 се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премиш 
; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић 
и.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, нали 
 на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и гот 
ој старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије 
завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам  
зити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једн 
гу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком из 
о на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свио 
ака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног 
ко би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи. 
ји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли 
 ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је  
д би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му не 
говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја  
} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као с 
 као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па  
а приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио 
полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му 
ти!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p>  
ђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке с 
 писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искре 
за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а ш 
аивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи. 
ио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти м 
заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли 
стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г 
, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље,  
кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан 
 Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али с 
 сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива  
та бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? 
/p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на 
от.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!.. 
рат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S 
, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он 
ње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране ј 
та, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{ 
</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Н 
рат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појас 
го што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих зан 
 јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај в 
ао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као је 
не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме 
ај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпос 
узи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а не 
<p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n= 
и ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте ов 
руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше окле 
их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стањ 
 поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео 
је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око веч 
зива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине 
p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја 
у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зу 
S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То  
ог Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на ово 
ут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже 
, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — 
— —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="1 
 он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повл 
сподине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што 
...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њ 
 једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко  
 што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја позна 
малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душо 
ло ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она 
 онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лоз 
 понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! р 
о решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!.. 
пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не  
 Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде 
ијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове 
Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце мо 
рађујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. по 
ена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — 
, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> 
:id="SRP18934_C12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му ј 
 <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет наг 
е мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо 
 Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас об 
на борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се  
ао дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се,  
 Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права. 
Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више вољ 
ан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива 
одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је  
— Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на 
аролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у груди 
S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био 
еше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хо 
е, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газ 
е чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана 
 велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обра 
о сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до 
оглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова п 
 се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отво 
 И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикив 
етих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред о 
а ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој вод 
....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још 
на није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог  
пречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један  
и на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</ 
ком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настав 
 исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене сум 
 и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, ко 
ће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S 
.{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме  
тида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S}  
азе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више 
S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни са 
т руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче 
ше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа 
ходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве за 
но вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и с 
хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је р 
ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осече 
} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" 
ред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газ 
е, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, 
и.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и  
м рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S 
 за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретар 
> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранц 
 је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упит 
а она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врат 
S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S}  
 Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати 
 ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из 
 Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с веч 
 чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га  
та и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра  
 уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p>  
p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све и 
, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’ 
дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дан 
изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи 
е писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{ 
 први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог про 
.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака  
ла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулаш 
ије, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотават 
исли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, 
а ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а  
н, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се ње 
{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се  
</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора до 
ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Сми 
ој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег 
ближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробниј 
на <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога с 
, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она м 
с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољ 
 нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој ле 
 се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске  
 да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Вид 
још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај м 
да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, ал 
ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан 
вим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да т 
зи у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке би 
 за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> 
.{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао  
 је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани  
иска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај  
 кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али 
емо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпо 
у ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене ажд 
ће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски сту 
ињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени  
на Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми 
 <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говор 
тови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> 
а, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у ку 
а и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и м 
а је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.< 
то нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са сви 
и, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити. 
конију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јад 
ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошап 
је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} З 
ди.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није пл 
 можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића! 
 добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих  
200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, ка 
И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта 
.</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а ча 
Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млек 
 и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} 
Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје дет 
тила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хте 
их кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се о 
е, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш је 
ај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба 
 у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељин 
послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом о 
<p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врба 
 /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бе 
Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И  
ло се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у  
послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а 
мо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>О 
х главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S 
даш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S 
алих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S}  
лаве.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико 
имичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пр 
ном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да с 
ре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном 
n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{ 
 од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али  
а нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је 
ели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па д 
омца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би 
м једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спри 
е!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, к 
м и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако оп 
 прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђец 
ларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вр 
џбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква ј 
онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али  
ам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној 
} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошл 
S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До моји 
?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, д 
м сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Ца 
ога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја до 
<pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{ 
није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{ 
хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој м 
ити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{ 
по.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S 
<p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је д 
Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви з 
а то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{ 
ш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш з 
 рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна  
} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту 
/p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би н 
ј...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— 
?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, за 
, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да ј 
 <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љ 
им џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанић 
ево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је за 
 старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Н 
јни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао  
 нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња по 
 Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који 
 Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, 
осто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту 
укама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он доч 
ечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо  
н простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет  
p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој  
’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{ 
петан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} С 
нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S 
оптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, кој 
си ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p>  
И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Заг 
воме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p 
се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза ви 
 узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе 
ојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина  
ој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигн 
Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни 
ј завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} К 
} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чист 
у.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме ред 
.{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком  
<head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али и 
је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се 
з три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ ј 
вала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је кра 
у.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам ско 
!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мај 
ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он изма 
и не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и  
тева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да  
Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} 
 ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА 
и су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, 
синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то дес 
е реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А п 
у, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакиват 
азда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да 
.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је он 
Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али 
ањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделим 
нао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мај 
 устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студ 
>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не 
—— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као д 
војој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај  
утра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков  
тео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет  
и опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд н 
чио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{ 
во нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био у 
ко су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих гру 
нути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву 
 Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо  
 вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога зн 
једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако м 
иво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају  
ј ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто  
јутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, 
ати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ниш 
итати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем  
 Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду. 
S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред 
 — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — до 
 беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ни чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да  
} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред м 
се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су кр 
ите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Ст 
звеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију  
 кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је 
 ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми  
 а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није м 
ако се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} 
и се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се 
 први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг В 
 ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, дал 
еби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p 
се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одго 
метен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви  
едећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p 
о.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на 
еман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како  
ју.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири. 
} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце 
м <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам в 
елите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S}  
те овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожу 
не — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— А 
су више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало ма 
 онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен  
нем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигн 
.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре  
 Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, г 
н и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— 
ви.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капета 
чеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти 
вој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јели 
да Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио 
 мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хла 
рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, кој 
у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле  
се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је 
сна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што п 
ан на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави 
е Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рок 
а свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тиња 
а, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, ст 
зна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се о 
n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога н 
а прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав 
сти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што занос 
. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли ј 
пији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се  
уком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже 
 мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот... 
е....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позоб 
и је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинил 
зе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?... 
 једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? 
="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо о 
 — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодр 
 забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са с 
е ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="sub 
ест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечил 
p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћут 
 се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, упр 
 да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личи 
и она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250 
 га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо 
"238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, 
ољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи 
спођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притр 
 само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа ша 
штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и  
је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, ви 
вића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагр 
ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса  
оћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, об 
ра, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Та 
о ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому 
лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо! 
н на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, 
 n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти од 
еце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срд 
p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, 
ву Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, п 
летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд 
х усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди 
пођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица си 
{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам б 
та је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под ш 
Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији  
 ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати  
ш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напу 
како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, 
Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад с 
еном и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како с 
видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником,  
ш мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се м 
ин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитос 
дне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — 
како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао 
г стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пас 
 тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, о 
у за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола 
али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда ск 
.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге и 
, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептун 
 што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим  
теме морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, п 
ису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S}  
азисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом  
ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г 
нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго. 
аде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе р 
азио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајк 
е <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ј 
а знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— 
ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми 
рећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном  
али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — и 
S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, 
те, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог  
дмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј  
им и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, шт 
ико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад 
з овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон,  
.{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи  
едан од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадн 
рже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, не 
{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триу 
а се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање  
д некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако 
е у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни он 
рату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов шт 
же — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре. 
Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а 
.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их св 
ли близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет 
ан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађ 
ш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика ј 
 дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео  
о по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и и 
чије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго н 
 стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с  
онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј 
Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће  
хом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако 
и се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни 
{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видел 
} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То 
 два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела мес 
о зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдито 
 Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прут 
 је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову н 
е латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се  
а и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S 
било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну 
д ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ни 
беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њ 
ричали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли  
еш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи  
 сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо  
дном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мисли 
кат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загл 
аже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То 
иганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{ 
; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не  
атерија; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S 
о двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а с 
њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И  
 Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом  
е постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отим 
{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубо 
="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?< 
д самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај,  
 мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упит 
о смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одем 
ћ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо 
, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и об 
нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опа 
 То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....< 
ужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Су 
у Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, 
мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да т 
} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен. 
стоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и н 
рећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p 
а разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{ 
поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном б 
асебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то с 
ним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас 
ово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{ 
Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање 
ово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши,  
знана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме 
какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="2 
ог цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило 
ида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од игл 
, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с н 
нце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз 
} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погле 
рвобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа 
првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планет 
ружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако 
ио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку 
утом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видел 
о од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Висок 
ма се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а  
икне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини 
ог дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Зајед 
, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде 
ако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од ш 
лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху пол 
, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку  
 смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Ра 
та — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„С 
 свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би 
свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две 
сли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један ж 
 одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо  
 као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се  
Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" / 
албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не 
рви мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да 
лико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њ 
ам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S}  
 шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају,  
а.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit= 
 војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту  
су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну  
и дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију  
гама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где  
деш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Сов 
аде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видел 
почела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда М 
 Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега 
више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{ 
јесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, 
.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад  
 Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој  
ица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трен 
 дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} 
с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко. 
е у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће  
вну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, 
че, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми!  
— као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом? 
материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме с 
 и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} 
очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не  
најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“. 
 Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом? 
</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од г 
во?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} 
>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А г 
 Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за  
ебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све. 
а ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти 
ђу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш 
p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90 
} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само 
..{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет 
аблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вам 
...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш 
о памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу 
чи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Е 
ским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред ср 
е упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И  
ш пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, 
!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово 
Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна р 
очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и бр 
о трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде  
....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на ко 
и ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неко 
ле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се вид 
ка ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S 
еђу мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне  
ећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу год 
се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао са 
ад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало  
ли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо п 
р и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> < 
нем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуд 
пет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао 
поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недељ 
не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језо 
 лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мисли 
елимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p 
 /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа 
к: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести 
сип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Оп 
ршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} И 
и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те  
да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} Н 
е било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци јед 
о их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капе 
а и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим 
немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и  
ао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге а 
гледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли 
 руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од је 
а ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прош 
 види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а 
вској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено 
кнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{ 
} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко 
икога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремил 
дуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошт 
њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Ка 
м увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили см 
апије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем 
ем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко 
као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником д 
слио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати 
а ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав до 
ј срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно и 
орало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочек 
="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му б 
номад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред 
 тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали 
ише воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад ме 
ћ стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођ 
 његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће 
...</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p 
?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то  
нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада о 
оре, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Рокс 
аочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се 
мо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p>  
и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити. 
им самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску п 
" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећ 
анинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине,  
.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски 
 нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му с 
цама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{ 
мешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <p 
Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} И 
е ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути 
 она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још ника 
и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, сво 
ака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Ро 
јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали  
едне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пла 
ре на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под к 
 код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми п 
, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{ 
и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гра 
 тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p>  
.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови 
 власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S}  
газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у  
 Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{ 
 и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек вид 
ани? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p 
о их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} 
кали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја  
е добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја се 
изао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти нагр 
доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича 
 ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску веч 
у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S 
ек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум. 
оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком пр 
ивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам руча 
 материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањи 
раке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око св 
а: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама.. 
мо они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га 
но, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и пи 
 <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то јо 
 знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p>  
 на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{ 
и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, 
у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да 
 то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S 
ом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори  
е завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p>  
о је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још 
.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан. 
— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не да 
илу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Ра 
 симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота 
е је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је —  
>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и 
S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко ње 
е пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="su 
е оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у 
оска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <mil 
 се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од н 
 а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама,  
, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде  
олазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S 
ођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у  
и!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није 
ицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да 
еко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S 
ви.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед,  
>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S 
поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, 
 онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити  
дала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она  
} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опе 
пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да с 
{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n= 
es"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI 
ут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} 
на несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} 
мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он от 
.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је  
е то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до ви 
ављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па  
ви, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге 
е беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зра 
ија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени 
 чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија  
 се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И ок 
инац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али п 
а кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само мо 
S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш с 
ћи.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од 
.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем п 
} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S 
 ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone  
 неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</ 
довима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</ 
 иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> 
ебе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он ш 
ма зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило 
p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је 
 стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, а 
 под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека овац 
Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зов 
ве градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворни 
/p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово  
дај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и пошт 
пођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, о 
{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, 
одећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османо 
ог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ов 
 n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што  
о Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{ 
а.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну 
ерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само д 
То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне п 
 спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремиш 
.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} 
ића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И он 
 /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им с 
иба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах поче 
ао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја ка 
енац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене,  
 то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> < 
nit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за 
арице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час ти 
та стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао 
!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли  
ла.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ  
аквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поч 
ћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> < 
а у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те в 
з Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатељ 
. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били 
{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од ка 
Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone 
 су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи 
 шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше  
даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како  
застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичо 
е, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу 
газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељ 
о нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је  
о су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје  
а?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p> 
а, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше ве 
ј Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а 
 две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи,  
 међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагр 
равите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема 
уг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S}  
пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те  
 баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и 
 Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе 
.{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незна 
.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —< 
ги.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Наро 
, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јури 
е, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало по 
и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се о 
вар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајк 
Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино 
као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У 
и високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом 
ане.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поз 
и лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада поч 
талним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је д 
љала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и 
јих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила гос 
ао кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у м 
мо још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обре 
 честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања мириј 
ођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S}  
{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па 
е не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај  
лан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p 
не.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он 
рена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па о 
 се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио 
 смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гом 
е и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ По 
шима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништ 
е у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је 
и <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на  
и на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим ду 
ком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрек 
 где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово б 
вају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, ве 
је.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Сми 
 пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што  
нало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S}  
аота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих ан 
{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор. 
ети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио 
војој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина 
емој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љу 
е да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанин 
до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова 
оље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо 
пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и п 
а срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мог 
n" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочека 
и ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до  
Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} В 
јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем  
у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост. 
 поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао  
шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима ј 
ио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он  
</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко 
ио газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јест 
S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде  
или смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Г 
, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марк 
е?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помиш 
та.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{ 
<milestone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, 
мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па о 
беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећ 
</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} 
 врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на р 
ча Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено и 
— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљ 
овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} 
што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе изме 
јом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се са 
 једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту,  
, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је  
 налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној  
 видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва л 
 и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ва 
чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз 
наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А 
} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Прир 
 указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмул 
он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме уда 
децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и пред 
 глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је 
 ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден  
 Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у ј 
вче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут  
зун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S 
о алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} О 
, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да  
енска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартиј 
атне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} 
ала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, 
..{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне пр 
сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знал 
ите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види 
/p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш 
ветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколи 
као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n= 
у своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар с 
 Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Н 
ут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?... 
 двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и сам 
опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p>  
ланина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад  
би нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више. 
а, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Траж 
 женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капет 
рна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сре 
су — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије 
ебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми 
ти, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет. 
а сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет 
глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина 
е и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на н 
и хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и о 
то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може. 
вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не 
убовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан М 
, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из  
оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га пит 
 у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко пону 
анат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут,  
ша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, д 
 И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад  
{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су 
блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала,  
ича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова,  
д ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и не 
ма на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где  
аги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јо 
овање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лу 
.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он 
вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамни 
ије видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, 
в хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у  
аву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пут 
и!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји 
 ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаже 
би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи  
ам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутит 
обиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини обра 
к ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама,  
ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>О 
да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом ст 
ч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Ок 
Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S}  
} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone  
ном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и  
, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навла 
е свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што ј 
ећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не 
 не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> < 
мо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да пог 
и?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свим 
из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић,  
срећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о т 
} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима 
.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ј 
а дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су  
а, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио 
 <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да 
, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Ми 
, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђ 
куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрав 
ен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми 
S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће 
. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Прек 
али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — 
и се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178 
 Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан ро 
 а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш 
аду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ва 
, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он с 
 проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања н 
превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="17 
 цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју со 
ка јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target= 
би.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је з 
 ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стев 
ем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} С 
мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац с 
на.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам < 
ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог,  
но дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа п 
што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За не 
е.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један  
="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби  
74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S 
да ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхт 
 Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели... 
рчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова 
 Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; а 
 букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једно 
им јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> 
о.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, к 
о оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан  
one unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они 
.{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У 
, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја б 
смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" 
андуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, к 
S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана М 
Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господск 
како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Ба 
ос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда  
јим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја стан 
one unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у  
it="subSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док  
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о 
вам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па  
О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде јед 
овој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права 
ем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у прв 
а до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изи 
тисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти р 
аша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и  
нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од ј 
ци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног г 
.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} С 
.{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми 
ли, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мо 
во....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, 
е снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши. 
 па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћута 
м јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде  
о се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и  
 мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" xml 
 своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да з 
 Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратиш 
 Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време д 
убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте ма 
Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Ст 
Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{ 
ј, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од м 
амо се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p 
патијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} 
можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам ј 
ам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ри 
 лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож  
це.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да с 
мажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Мил 
му први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, ал 
на ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале р 
н....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де 
о да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити 
ного места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је б 
 и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезини 
"218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре ч 
, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме 
ош на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Е 
<p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Ј 
 рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је 
редиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашо 
ада да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши  
} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако забора 
о погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те 
 рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p 
 загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још 
жем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф л 
 се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механа 
и, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капета 
их Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмо 
.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да 
4" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нек 
обни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли  
ладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63 
.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешет 
за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све д 
} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу 
 немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленк 
ута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{ 
 ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубо 
Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ва 
ази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S}  
алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османл 
дном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сав 
ијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу п 
p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, п 
 ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се и 
{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало 
у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан с 
 каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад  
, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале  
 Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила све 
ки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може с 
е свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало  
ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он  
опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо,  
 па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто  
 <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb  
 гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у 
мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна ш 
 рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозде 
кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То бе 
 у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја  
о беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је 
, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи 
аву творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролиј 
милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, п 
на прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они м 
а зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се 
оби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један с 
ко му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразд 
ну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њ 
е слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају  
ростасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог 
да у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јабла 
{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се  
и, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим пом 
 али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је сп 
S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћ 
 на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта ј 
хе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с  
; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана гор 
.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су прич 
ткуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога 
 ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погле 
послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском  
је се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје  
 си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти  
 Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим ли 
ао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једн 
 беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} 
ада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} К 
 обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше пр 
де онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном  
<pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње н 
но гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире 
ви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетани 
 сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговори 
 да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја к 
живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена  
ко смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јели 
 разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја  
мотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Н 
стери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цеп 
 поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планин 
 панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, б 
, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка,  
едају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа,  
осле ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— 
 нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p 
н с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S 
днику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и... 
 му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им  
на језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних дру 
n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај,  
а и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу јо 
 и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</ 
с се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb 
ређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амба 
а и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта јед 
 се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пр 
еви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по позн 
ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</ 
о сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и  
ло згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печ 
нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра и 
ло сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, 
Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пив 
оћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="23 
 остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па ни 
к њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога ни 
 густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Г 
дној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>—  
вота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; а 
} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало,  
 провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, ма 
сли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да 
чи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно ч 
је пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не квар 
тао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за друго 
 Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео н 
е чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, т 
и!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са св 
азао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p>  
иле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја 
икнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка. 
молио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у  
ок сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да ј 
ед полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у 
 Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај 
добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва пре 
коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па  
страви.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега,  
о у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p>  
!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје 
апријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком преву 
гог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али 
ло што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мал 
и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} С 
, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусрет 
по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb  
тан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шт 
и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа сна 
нас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Да 
очекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам 
ених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па,  
ружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам вео 
 да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно 
разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n=" 
стих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душ 
ка велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она  
ана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!.. 
у се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што  
сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити нај 
томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопа 
 их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога ве 
чепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, 
, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на ј 
 деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске  
аршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, м 
{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — —  
а је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде  
од је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да у 
 и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено открије 
од мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кро 
ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро  
м је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" / 
лучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се р 
 оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини н 
.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, реч 
лан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар,  
а Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур 
 ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај 
уком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече: 
тавим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове свето 
ш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као р 
им случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад  
} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S 
А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог пос 
и у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са св 
од оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамн 
 — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је јо 
 ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је  
назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешт 
словом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из  
те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{ 
, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојим 
пи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као м 
<p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи  
јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима г 
Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!... 
а претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га 
 Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет л 
није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се пре 
/p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар 
; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некак 
и, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште 
p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb  
ли. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> 
 златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</ 
јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи 
а ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!.. 
ја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, в 
рио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не мо 
.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си сврши 
, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{ 
њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком 
 кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p 
 једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се  
обро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о 
ну чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра креће 
и да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{ 
 ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S 
равила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p> 
што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{ 
ви видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича С 
доцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан 
колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— 
 прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њи 
етли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад он 
 не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — в 
 викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, п 
естра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденич 
натији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу 
у.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им 
ш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} 
 тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по кој 
 влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не м 
у, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Мој 
 приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истр 
у лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као ба 
 сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се ок 
а, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме  
та и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у је 
астир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи 
да мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milesto 
{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама. 
вац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S 
вским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим конт 
м срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у < 
ле уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било? 
с разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично... 
ричинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Њ 
 осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не зна 
оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и веш 
Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешт 
један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку п 
} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само п 
ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица о 
о се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што 
: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу  
 тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрв 
имо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра мате 
ој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд он 
хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је в 
Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико ба 
 данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да ни 
ао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна пон 
и рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би м 
сетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше 
 је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља  
 Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме 
азовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џинов 
ћа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне с 
ешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих но 
га, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{ 
ва му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугач 
а софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не доче 
загна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у  
у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а к 
По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио  
на на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{ 
шао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у  
преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ 
ице међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се о 
теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио. 
S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему 
и до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву го 
обро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му нека 
>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једн 
кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било к 
ви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега  
кова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, ова 
о слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!. 
ести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, 
ажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Т 
 не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се ве 
 трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он 
слопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд г 
 и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш  
{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека вели 
кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њ 
ремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадос 
 седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње изб 
само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна! 
колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S 
дем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Мо 
ица.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, ос 
 свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грче 
се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до  
се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} 
е, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед  
 увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом  
обудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, 
ћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи 
пред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам л 
дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништ 
ју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> 
еру.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — 
де. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнам 
и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S 
нове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у г 
у <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег удар 
p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p>  
дња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошт 
S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину н 
Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани 
 шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прођ 
 намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трен 
кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном 
ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја 
уробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узама 
 гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали  
и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!. 
јаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точко 
преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — —  
епо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам  
а, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, она 
ке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајц 
 је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у  
 доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово с 
 Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на  
 овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али  
гасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан 
.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми п 
осто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас  
 дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени 
алетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне  
да се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела  
да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је пит 
је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онд 
{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ 
азлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} 
по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну 
су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да  
к људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава 
ва ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!.. 
рве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај  
симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав прем 
ачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам м 
ј!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи? 
 тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу: 
тнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb  
 он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив ра 
{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промови 
азда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али 
Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад 
као.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће уда 
лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да виче 
е ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У в 
е, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз вис 
„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја с 
бовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провеш 
} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>К 
ј полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— 
м.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што пол 
" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане.. 
{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли 
 <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „ 
 Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ 
едмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Сте 
 да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих  
као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „д 
о сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан до 
је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет  
м сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мен 
во сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи 
о да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком б 
а бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већм 
а, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац,  
м се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Он 
једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз  
.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна 
атили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p> 
дио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола. 
о, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!. 
атити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озар 
имо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро панд 
де ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb 
м сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као 
у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет  
ло једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети.... 
 оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S 
ји пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... 
светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Д 
ћна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми 
ко пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне 
е њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, виш 
/p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{ 
а ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти,  
ре.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} Т 
 школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако весел 
 рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а  
е много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега узд 
<pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један  
 се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обрта 
S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића  
о је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало,  
S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, 
м би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{ 
којских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{ 
 сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се преп 
..{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја с 
м се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у је 
p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, 
бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком?  
ежио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Кол 
ало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хл 
е.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође о 
о се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, д 
ало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у се 
чима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један р 
човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види,  
сам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини,  
} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи ша 
} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subS 
ре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра  
јка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђе 
Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли  
 изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, т 
ли да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S 
у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам 
.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он в 
оба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упита 
 Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама крену 
<p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви б 
Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Св 
 земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! п 
арати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и ко 
е, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори —  
, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда н 
S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа  
је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{ 
и само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" 
како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како  
у.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.. 
р Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јо 
сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ о 
 је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и  
и смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком  
ране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом 
 Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, при 
? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана? 
е она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче 
не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима 
.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на 
 устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да с 
ца и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} П 
ласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто тр 
промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још  
</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p 
 гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале рад 
у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијет 
> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили  
га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар т 
када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио 
ека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S}  
— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово ј 
 повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да  
а нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве 
 Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „е 
ао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси дове 
 њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која  
оштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вили 
лек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на 
а томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за 
ли на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастре 
 зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те оте 
 узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обр 
а.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“  
то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— 
сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио с 
 шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо ри 
 опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела доче 
азда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да м 
 онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш 
.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочека 
мака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S}  
им блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и 
, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препал 
њен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit=" 
S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се  
окривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом о 
..{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од  
т његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако муда 
 То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type="chapt 
 треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару  
а што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стран 
на!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах сп 
ване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним про 
уци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чин 
ути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је  
 <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку р 
да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
еке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S}  
иш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти позна 
одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати 
ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми  
дније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама с 
p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ов 
а свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као 
о, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као 
аљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Н 
азвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету 
 у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала пре 
аном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, к 
арали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једн 
ламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух бр 
а на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</ 
тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког с 
</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да 
 је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S}  
и свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један з 
звалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} С 
еш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, по 
према капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа  
 свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образов 
ног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама. 
S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је  
е: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад  
ана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао  
рукчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке  
идео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} 
не оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те  
 томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад  
 свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Ј 
нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и снев 
 то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми т 
еко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне с 
 некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се 
 двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео  
азвалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S 
 — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори. 
анем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати:  
е и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, 
у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низиј 
а су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у  
сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — —  
а није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— 
вељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и 
ћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп 
о с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па  
вио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама 
та си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродов 
од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Пита 
ш беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S 
 каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или н 
 с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, се 
и проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице  
а госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S 
игда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а зајед 
pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шт 
е продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чи 
премамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја са 
а не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака 
 па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилич 
S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не  
 недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор 
<p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} 
stone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и М 
једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксан 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ј 
 се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово н 
 баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и... 
ју и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама 
ка, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chapter 
ца, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног ц 
 па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момч 
та се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда  
.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче  
чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subS 
p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром 
 на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окре 
аборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали 
ајмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манас 
шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Н 
нас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} П 
 ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих 
окса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> < 
{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{ 
и одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упа 
газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера пре 
, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио 
ји су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе по 
..{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому зд 
мор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> 
ласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишен 
сени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, 
а проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{ 
S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} А 
ма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог весе 
љубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p 
 јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном р 
 сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свеш 
прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај  
арак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних  
и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању ф 
а воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек  
а јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} 
м законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свог 
ле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад  
} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То ј 
ље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а 
Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што 
град.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, т 
оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог к 
м путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и св 
доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њ 
к, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигант 
огичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло пр 
по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне,  
уче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи 
.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у  
.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо г 
косине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху прел 
једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватр 
вада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} 
лене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госп 
p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, ра 
есе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред о 
знајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не  
 света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд по 
уру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као д 
акоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали пр 
у ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко  
илишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; др 
, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том 
на, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој 
170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио 
лелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до  
у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије ј 
 разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је  
ести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад 
г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па 
 није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти пр 
стао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си зн 
орак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да п 
земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем про 
исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и свој 
од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone 
{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш и 
ично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и 
е алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови осма 
 се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S}  
напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од њ 
 се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> п 
ршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало п 
Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једн 
алимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, пр 
 или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива ка 
 једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери 
евом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође  
сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата д 
а стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих  
ко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари  
ово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нис 
е пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дркта 
цима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад 
едном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На п 
те!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опа 
 паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нек 
крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих с 
ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што  
/p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога  
 нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, мог 
n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што  
же, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се 
“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p>  
сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи с 
: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедер 
ин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био о 
ати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Са 
у. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он  
не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Л 
а мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може  
ли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да 
на неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо б 
 ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згодниј 
четку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако 
 Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S}  
25" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био  
кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти м 
 Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} П 
 ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! ре 
ала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче,  
му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те 
их планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне с 
је ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му  
уку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим  
и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S}  
 против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако там 
ворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, ре 
е Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћем 
у горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Не 
е то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} 
 већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} М 
 се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планин 
ем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S}  
 капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљ 
 Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред са 
у опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се  
сле се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене  
{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> < 
ма госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака 
 уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу,  
мелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима ов 
есковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког 
мо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Гороби 
 крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> 
ако су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једн 
 говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном  
стрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламен 
њу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек в 
зили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих  
а.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда виш 
 трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и мир 
} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде  
убовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку  
 и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видел 
 писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нам 
а коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господск 
лас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} 
се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам 
 и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем н 
е некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гро 
исталним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је 
а и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — 
заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше 
, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, 
у у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше г 
<p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?.. 
оме, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар- 
} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви  
пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово  
љом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се  
м неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, од 
етроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="12 
 истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам  
Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на дв 
Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S}  
се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад неп 
макле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и  
је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању 
а, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ај 
а пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам 
дети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p 
виђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке 
рила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја сино 
два ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег. 
 каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме п 
ошћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> 
азивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту с 
такао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>—  
мо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причај 
 тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме с 
о хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам м 
на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајк 
ћа из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи ст 
 није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухва 
 вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S}  
м и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвука 
а њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{ 
осне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз  
 газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манаст 
 заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је ру 
 извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не  
 вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лиму 
 готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо с 
а благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе 
вога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде 
љу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж пов 
хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се,  
 још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, с 
м.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка.... 
овима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, д 
а ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, др 
аборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да  
лика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По  
/p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје  
} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То ј 
 одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не 
саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам 
е, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, д 
лико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато ј 
олико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S 
Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n= 
овечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створов 
.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја там 
х боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих в 
 ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S 
дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S 
лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, к 
а кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је т 
јете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p> 
....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече о 
ици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она 
> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви 
} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ћ 
 навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грч 
 шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се п 
Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па  
вај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздравис 
, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова. 
авдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што  
ете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина ма 
.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Мали 
скупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Св 
вим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка м 
ша преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове пош 
ру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам  
 опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови 
е увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех прек 
о и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степа 
о ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред наши 
<p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао 
о нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем  
ко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</ 
ма.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја о 
дела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чул 
а је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а ве 
...{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="s 
еладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Сто 
рчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан,  
погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" 
 Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{ 
да обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас  
е, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је ов 
ез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до 
<p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" 
овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p> 
 док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше ус 
и једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају нар 
аде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p>  
tion" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито с 
ако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{ 
је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје 
је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за ст 
 ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу 
у код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Ро 
ко кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} 
 у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто м 
апетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака на 
 крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А он 
за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на с 
ло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто 
еше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам ку 
оја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то так 
г корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хо 
е рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но к 
који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој 
 скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па 
.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено при 
дом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, ви 
су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде 
твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви 
скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p 
а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђе 
што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је 
тан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче  
 зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око  
енке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p 
а пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од  
лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљават 
.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотав 
амо окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још ист 
војих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упита 
.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи. 
> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повеш 
молим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којо 
за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза с 
, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава 
Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планин 
очнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам  
ма....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па о 
како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети не 
енику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано  
уди!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа кап 
ни су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи 
шатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сак 
 њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: 
а.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто  
м у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{ 
а онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S 
љо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми 
ла.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо д 
овели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па 
имун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> 
је зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу 
ле зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дас 
проходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући св 
Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type=" 
S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео м 
 имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и дра 
ајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубови 
ти своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помол 
ацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених ка 
два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за 
то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пође 
ио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и 
нута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам 
ише снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврш 
вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пр 
то као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у 
престано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио 
ао пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И  
 и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p>  
{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки 
е речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заво 
Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, 
 прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој вели 
о је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пр 
ли се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забор 
и ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој д 
 рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га  
.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово н 
ица Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, 
дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ  
 ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег 
ође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> < 
о доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чи 
а погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар с 
 спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам 
{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви 
 Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја ду 
за ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јов 
ред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видит 
шу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не 
 друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи б 
равим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктал 
је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто 
 се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до  
али, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{ 
ћо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону ј 
то ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два ко 
у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо 
 Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а  
 хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало с 
> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{ 
је лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сма 
а ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их 
 и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш,  
и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву  
 и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни прија 
 што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас им 
ас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихов 
ох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плав 
ић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пан 
аследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада 
е, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — ув 
раза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини с 
 џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, про 
читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицам 
 на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p 
Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и 
енабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стениц 
 друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Сел 
 хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли  
ете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано 
ао у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она 
 рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево  
 човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро 
 рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола. 
спод Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију  
од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одгово 
 кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, 
спођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Н 
стал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека нера 
аш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И м 
емо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онд 
но моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S 
/> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> < 
 некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим 
ешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао 
овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што 
 Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S 
тарина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледа 
 до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому  
{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана т 
тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто 
во, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје 
их инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до  
 у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јел 
S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергаш 
} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S 
 аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај п 
одио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они 
 не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S 
с тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упи 
идеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи 
о опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и нес 
х очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као  
променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми 
ше доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но 
, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича  
пита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре з 
1" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад  
ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у  
је.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље ни 
 Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити св 
 а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на 
рава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точ 
Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе  
не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам до 
од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно 
на салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет 
Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин 
 Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допа 
ан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb  
pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква 
позна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се 
ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Ј 
ах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их ј 
нди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао с 
лико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зоб 
ан господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S 
.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што  
свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, шт 
га лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Врат 
p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15 
необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова 
 веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи.. 
 крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гр 
 ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И 
 кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пут 
рски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за 
 су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, 
е пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице  
} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г 
на треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате дру 
и смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не с 
сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И тама 
жда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, с 
мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, 
 у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задру 
апетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> < 
имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља п 
итомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не  
јава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А  
 ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, бо 
 рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним  
убав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им каже 
!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом! 
 куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} 
 кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељи 
 Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једн 
 мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете 
уманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде. 
n" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} 
воко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва п 
д оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са 
p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n= 
ремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је  
 кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле  
ремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одм 
је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га  
енци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало своји 
дска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећа 
о за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} 
лави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шали 
 осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пец 
ебески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му  
ехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који  
етне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи 
весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и 
али су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и мил 
 она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди! 
а Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, 
, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{ 
 се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева п 
звао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те 
 опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да влас 
и у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле и 
рити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћ 
{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} 
 тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и ње 
 зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете о 
 руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — —  
и какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и с 
е му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како  
ам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{ 
сти уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање 
раћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете,  
ем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој прав 
 руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> < 
зи к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој м 
ња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n=" 
нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и сп 
сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа 
нете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни 
риз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ј 
ткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ов 
узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по о 
т, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га  
оксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изо 
че пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да 
е и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с г 
год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она  
ар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље,  
 даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S}  
у изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онд 
нској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Позд 
ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри 
 и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p> 
би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде уд 
егали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подиз 
!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онд 
руг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“ 
 његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што б 
з је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S}  
 кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и п 
кле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну 
, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection"  
о, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз г 
страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих 
 и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи п 
...{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети  
, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мај 
 би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу с 
чијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још 
им погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко  
чинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и т 
моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим слика 
а се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало пом 
нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{ 
нична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то при 
</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори на 
етке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли  
нај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред. 
те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђан 
о што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа не 
<pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p 
оклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{ 
говорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви  
је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!.. 
96" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу 
p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то до 
ам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да л 
ом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Икони 
ариз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што  
 капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> 
 Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и г 
ј се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много в 
ове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, 
} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпо 
ру мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних др 
ликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} О 
исио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> 
невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечи 
А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше ве 
а.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone u 
ранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шу 
tion" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило к 
истанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И она 
="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што зал 
 румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај све 
т легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне речен 
ицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се 
>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени. 
о чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, про 
ци била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у не 
ри познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију н 
ајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу кап 
нају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш 
таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних ш 
 То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека 
 њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већ 
га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало 
преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се иску 
 он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам 
та ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затвара 
 — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и д 
ко газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не к 
а женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је  
дили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулаш 
ова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у је 
де сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone u 
ваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја  
ск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној ру 
нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Никол 
прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли д 
трану.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S}  
ог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног 
се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руц 
 имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо. 
рете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта ј 
здравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јевре 
друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S 
ан на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на  
 као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{ 
сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} 
} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух 
и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор б 
да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више и 
о образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим док 
ветну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је  
г обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде  
је.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а 
 наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познал 
ратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена 
мехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим 
си ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу 
ека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута,  
рен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледа 
кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили. 
их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што 
прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орах 
 <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми 
 синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви 
зује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па о 
, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSecti 
ја треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, 
о њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко  
{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су  
Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај  
лико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад 
 онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једно 
е.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину н 
 нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега одн 
арами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано  
 Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несв 
се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту г 
јом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров не 
не.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети удар 
ане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Дв 
в се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не за 
а Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу посла 
вет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам  
егов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног пр 
 да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чек 
е положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон  
ао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога С 
екнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд ми 
о онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с кра 
У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> < 
бовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме ја 
овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу с 
шио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</ 
а није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово за 
 Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и  
е неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није. 
.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а  
ласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У веч 
 били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Вес 
S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте 
S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S 
— — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна  
 то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији;  
е буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба  
ого је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана дов 
 га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p 
{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milesto 
вој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи да 
истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим 
кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{ 
 густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S 
" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели 
едног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, д 
и.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се 
на.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали нек 
спати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје са 
мо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ћ 
 како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Та 
уђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она  
ротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказива 
ловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном  
према на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као  
 /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна рум 
 небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као ш 
човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone un 
авља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> 
/p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они  
ност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан п 
то буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће о 
ао у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруж 
не, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од  
>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро! 
дона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо п 
во било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене,  
сподски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта  
и се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну 
се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>—  
 кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у в 
 да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> 
о кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{ 
ома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог д 
д си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом,  
еленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за  
оме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="9 
же, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> < 
 рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одс 
ма, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом 
 се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево  
 био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — ре 
е хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S}  
чати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, к 
зренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није тр 
досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац ј 
} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> < 
острте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у н 
, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе дру 
Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве ве 
авало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла н 
уго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да од 
ође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.< 
а ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му помен 
али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између глав 
ње — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Д 
очнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам  
аразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S}  
и и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо  
конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих  
дима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Жив 
} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S}  
мах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам 
аценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Да 
ор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди 
аламе.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије 
 то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: 
приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> < 
о шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене ја 
Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда п 
!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као он 
"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке за 
се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И  
S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао  
{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом растави 
 А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жив 
ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико  
о допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако р 
ва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} 
колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, 
{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин зас 
 стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву ш 
 се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица о 
.</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш... 
 Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чи 
о да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S}  
т, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се  
8" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог 
S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у  
ај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Х 
и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега п 
 час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава,  
> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче з 
по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече докто 
зван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи  
исар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: на 
А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S}  
{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није бил 
а жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се в 
ешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да 
а са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S 
 ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од неку 
тало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у са 
е младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је и 
 јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту 
subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S 
 тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива не 
е морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не з 
аше у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје  
 десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не 
{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим 
 је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов  
у око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.< 
чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио 
и?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлил 
рачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но  
 причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ј 
му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S}  
 у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{ 
Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису в 
знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, п 
 а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симп 
нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда п 
ти дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па пог 
се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахн 
 подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише о 
Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Уст 
, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S 
ров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемирен 
, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и м 
најеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И о 
то се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да 
е око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p 
иреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су 
едведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с 
мам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако  
> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, д 
ка, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се  
 тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра  
ви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја ск 
ше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци 
еле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах п 
у.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене 
а Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јабл 
 браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Сав 
 под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Ал 
се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам т 
ше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог 
е изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми  
 се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело  
ромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први 
чима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће 
pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} 
<pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш ко 
знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна  
 скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихв 
Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахи 
а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, 
есрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано  
 и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— 
ру и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад 
у један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стража 
е, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{ 
b n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих д 
о би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће н 
анта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по о 
по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151 
 и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске 
 неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, как 
{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p 
 Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, ре 
н, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бе 
И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То 
м, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте ко 
ема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборав 
моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} 
боће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S 
 призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно 
} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици са 
 трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на т 
 <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављ 
а збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гр 
ла вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ћ 
 Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нем 
, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p 
га вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц! 
и дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p 
целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о  
крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одс 
 до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и 
 Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пу 
 и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке  
p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком  
 спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— З 
Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики фи 
а и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?. 
{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу 
дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи  
р Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја 
а некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, ш 
тепан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p> 
 на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруг 
 каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и д 
вога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам  
 једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене  
ула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S 
и.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило  
рикачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше  
аника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врис 
м, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли о 
њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра да 
 израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</ 
е доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто 
тов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>—  
оји ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} 
 И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео са 
да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје кућ 
Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам.... 
нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим  
о, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном за 
премније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чед 
{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни  
сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја т 
ију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама.. 
кан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о цело 
 звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</ 
нак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> < 
биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаниц 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S 
l:id="SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{ 
а!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Те 
ан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p 
 нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, оно 
S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као 
рже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док  
о!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он ид 
да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали 
Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске с 
: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико трен 
а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи  
ошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— А 
али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p>  
наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милоо 
би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо,  
 па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола 
анца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођ 
јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како 
епан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На ова 
 добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан доч 
уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, кој 
, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело. 
ајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога до 
о, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>—  
ја.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> < 
оше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде ума 
 конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Ј 
— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо  
а их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди. 
ко сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се 
астадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер,  
 речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктора  
гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Ка 
о на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а прек 
..{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине гр 
 приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очим 
 Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо  
>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ 
живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p 
„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, ст 
 оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тиј 
могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци.... 
, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је 
 твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} 
се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — 
к ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S}  
пита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од  
е ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „ 
иле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— 
 Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и 
а Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна  
баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажал 
мне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикава 
Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млаз 
кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог 
p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде од 
/p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгић 
} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?...  
а стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што ша 
 рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леб 
ио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљал 
у <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, не 
 си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онд 
ватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече  
ет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а 
.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из с 
ха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не  
надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Ве 
S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес  
{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па 
а.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једн 
ша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он са 
агом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повиј 
ен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је 
 је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из м 
нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погле 
.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни на 
 Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене 
у жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Кој 
нама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим сво 
 чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову з 
арим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно г 
а скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{ 
 примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отои 
еби но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n=" 
м правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и 
ашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то б 
.{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатл 
!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо по 
имо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— 
о и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати  
ти готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p>  
 повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој В 
p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ј 
кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ће 
 поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледат 
м.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нам 
ти.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се изм 
о искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо 
то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а  
.{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и тер 
вога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код судниц 
и погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни  
} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p 
 душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде  
, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима  
ти ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је 
.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој п 
је, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џев 
ад.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о н 
е од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} 
но.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва 
 је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави... 
о, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало ка 
— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!.. 
ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине н 
у друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" />  
> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братиј 
ка извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} И 
нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му  
акова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће чове 
 га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи. 
у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проб 
ајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, 
о се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила к 
S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бес 
апи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио  
петит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>—  
мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{ 
 тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док  
даревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим  
ам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса исп 
 кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшин 
ике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p 
 како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Н 
алу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Т 
 ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. 
од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћ 
 латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило ве 
ли и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред ко 
ктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео 
е за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — 
S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је годи 
} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни гл 
не: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток 
веде наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у  
 оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај 
ор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо 
е.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По  
је! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двад 
е из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је о 
{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p> 
правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном  
вакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Ос 
м је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим ос 
..{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледин 
убовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред  
сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена 
ао да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ 
них капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове 
ављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао  
он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим с 
Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{ 
студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, из 
добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих 
овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она. 
а размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије. 
то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио  
p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три ре 
ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно н 
сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога 
ало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готов 
ет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози 
 још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри друго 
и си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и г 
.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао са 
ите шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш му 
та Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да 
ам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и  
опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овог 
 именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, как 
 чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општи 
хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чис 
нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p 
а ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза 
ољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да бла 
тром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло 
он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом... 
ља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, 
својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени 
{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године 
ре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем т 
тов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, п 
ства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ ук 
лаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио б 
ко ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра 
обна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о п 
— прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину нек 
 било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... < 
 Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати 
 га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љ 
ви.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p 
а Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S}  
 сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који ј 
да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму б 
 белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S 
 док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га др 
тадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко  
део, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с 
е откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> 
 тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И н 
рају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S 
ј заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески коло 
ње заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не п 
мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он оп 
опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви ва 
о читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за 
и сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељ 
 ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас ст 
и:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што ст 
 кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика  
 крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи  
е, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја 
 кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, бла 
 кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</ 
и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведе 
у.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак дв 
другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера  
 као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поз 
с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам г 
 ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде 
а бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S}  
розор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>—  
куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{ 
лио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао. 
ном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијиц 
 од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Би 
дног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ  
Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби је 
S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и неш 
образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју с 
увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бо 
} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио 
мањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манасти 
/p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, реко 
ог водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зеле 
 избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут ду 
 Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година. 
 су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је в 
дите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођ 
{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друг 
омило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају ја 
нај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу.. 
де наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном 
роких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао 
е стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај деча 
француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје друго 
>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Ок 
 зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи св 
 цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни јед 
жји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећн 
асно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се  
 каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говори 
} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— А 
бузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S}  
а не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно  
упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. — 
дио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремни 
 Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да ј 
 сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отр 
Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су на 
{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да 
буркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{ 
д Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Разву 
д нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним о 
{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Н 
м Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не б 
ећ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми 
сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад в 
p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S}  
е са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци 
е с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!... 
говарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се  
 Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у  
о доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Он 
да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упита 
дости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што дог 
 чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И т 
д њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно ш 
 самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је веко 
врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џино 
ешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S}  
ито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, д 
Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} 
ух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели  
тили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано 
овита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави  
аћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га  
 се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетово 
кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не по 
е хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу 
еладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима 
, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања. 
пођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову оч 
еља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама 
у лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешк 
 јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као д 
и те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не да 
.{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен врат 
.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли.  
 сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!... 
шом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нам 
S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ гов 
у јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страхов 
не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може закл 
ама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као 
.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађ 
ен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једно 
ет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" />  
стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у  
ubSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је  
 се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и  
било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога ди 
тити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S}  
реба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару ма 
а ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Јед 
ео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>—  
— — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S 
ад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје 
 чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p>  
д тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку н 
но га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони  
онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јоши 
усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> 
од Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију —  
— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?! 
погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње го 
је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г.  
<p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- п 
тури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{ 
 те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовиј 
а ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље про 
јиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером  
 се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан 
је било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из 
или тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азур 
 n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ни 
е познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ов 
 видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ић 
А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио м 
 у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да бу 
ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p> 
у измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби буд 
..{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо. 
, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Ми 
 исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило 
м избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зрак 
 те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу  
кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изуч 
. као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала т 
обито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, 
pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гор 
ак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јес 
е погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p>  
ко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да  
ашно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћут 
би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да о 
и?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало о 
 нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страш 
ну, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко 
{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; 
 собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она  
кле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и по 
едном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S 
е и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као 
; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног шире 
ватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га п 
о очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у  
егову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и го 
олан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није  
> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, озд 
ило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у г 
тавила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошл 
 Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чи 
беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и чо 
 Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање 
а човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко з 
ише видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ник 
ошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} 
 стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} 
ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ств 
наје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хте 
 Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити  
ете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154 
 <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једн 
 одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а о 
ам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова 
демо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone un 
су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слуш 
{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p 
криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше з 
 се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса 
кићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јел 
ђу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па 
ео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала ко 
ам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим  
 се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке.  
и моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и 
у и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и 
 и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синов 
> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што 
ите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздр 
 се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила 
 да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S 
 /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, 
а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у 
, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milest 
екају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20 
 је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мра 
асути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окре 
е на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но  
{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су  
ти.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти ј 
 врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах р 
дости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по 
.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета 
!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде  
ажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа. 
ући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им  
 n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Ш 
, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} 
ило по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душев 
се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, чове 
тајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" 
Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зац 
мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком мил 
 Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко по 
н, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?! 
ити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланен 
а ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? пи 
м и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бо 
С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле п 
S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је наш 
а трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S 
а прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу 
а, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, д 
ред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добр 
...</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, 
Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости.... 
расци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пр 
е ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} Посл 
м вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви 
подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима,  
 из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; а 
мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох 
а сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу х 
 ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као држ 
а и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми  
 А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Бео 
 <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало п 
ужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеш 
нуло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="2 
оше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Вељ 
н.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш?  
и им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дак 
 ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомба 
их видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од 
у се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко  
 добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та сам 
деш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздра 
је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог с 
 да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад 
а слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја 
p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао 
дмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће,  
ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и ус 
 су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ тека 
и де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!... 
ују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда  
 као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у  
<p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p> 
су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволик 
 пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И  
</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се з 
а видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> 
ишта....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би т 
е избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле к 
— — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће 
жем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај тво 
ла!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с он 
 сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султан 
ага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Не 
Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} 
ла кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} 
.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији 
} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати 
је је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст 
 газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и з 
 човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{ 
вршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мал 
ени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, м 
ксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љуба 
уша видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узв 
а види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S 
ико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим 
татак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и та 
ветом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за нек 
 опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо з 
 колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нем 
 срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љу 
ичао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих трид 
шој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. 
аса.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} 
 провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме 
опригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, 
ло чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја 
ивимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, 
 брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег 
западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му 
S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падн 
 све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то 
 освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И 
ошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо  
ољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можем 
ктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је ос 
 сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се 
ом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Оп 
 Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И там 
е, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити 
{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је 
тост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити 
 као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим  
 које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, о 
гово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча... 
м неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гла 
 Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос 
енио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да т 
ему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо 
таница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали 
ет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао с 
ше не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу н 
, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему ув 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа  
 опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде  
} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше 
не, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава ра 
и би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној дево 
 би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет 
 кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубо 
ло кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb  
, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет 
етварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претвар 
и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} В 
<p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претвар 
и би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хо 
е не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни в 
Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде  
иромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хо 
milestone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, 
воје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих  
ше:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок мо 
аница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад 
159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код  
 почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема тв 
</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <mil 
ћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потреви 
о с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мал 
.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда 
ћу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек о 
о не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кмет 
ола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га 
постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни 
 Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска л 
азда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека 
 у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш 
ма и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формациј 
} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срет 
и: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те  
удар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да чов 
а те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, к 
"180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето  
е романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго на 
еде реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу 
а име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд 
руци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подесн 
јајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било поза 
ре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> 
{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шт 
рађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љу 
је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некак 
> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок 
ксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми 
е бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха 
ох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{ 
рва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле 
аке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина! 
 оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре 
/> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у с 
 целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још веће 
 радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ п 
амешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, 
напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су ударил 
ору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се  
 било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста 
де је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него ш 
чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио 
 Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n= 
 оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{ 
риђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једно 
ва бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{ 
 али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И  
омешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме 
 реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По не 
 капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и 
 се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је сн 
и се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p>  
кога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана 
 <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена  
 ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчк 
м нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жанда 
а започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били с 
</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но иш 
ом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а  
стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно те 
бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не зама 
е — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казат 
 До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, освет 
мо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S 
казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што  
а....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> 
p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло р 
ећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису да 
.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она м 
 то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отис 
 шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под о 
 г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а 
аљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златн 
ш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неки 
зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за 
/p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо  
осе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину. 
 као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао  
дници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим зако 
а треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запа 
локаних окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице  
 Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некак 
о је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што са 
 нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте  
ubSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати б 
е.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n 
есно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S 
ијатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а с 
S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њи 
нај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му ч 
p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и —  
<p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стој 
о у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах пр 
ој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S}  
малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја 
и слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој. 
па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез 
оре плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутово 
иве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најп 
и, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} 
b n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, с 
е, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ов 
 дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У ј 
е од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном с 
умети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чу 
 тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државн 
она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београ 
екара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је м 
огло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево 
ао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бун 
ола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђе 
ј погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, к 
 и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га  
 оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањ 
и, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> < 
рекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — он 
укне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S 
бучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гво 
и.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за ква 
уди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То 
ш једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S}  
} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p 
 моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти  
а болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> 
ј свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га онома 
доше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!.. 
кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће  
рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па 
о прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуб 
S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за  
Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше  
потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" />  
познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији;  
Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече 
м исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Канто 
 римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капиј 
ле, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он с 
 Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, 
> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигн 
већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега н 
.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном,  
 била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неко 
 познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију нар 
ина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окр 
рукчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала,  
ч.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазв 
 свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му 
е газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду,  
то бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био се 
сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се 
а.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више о 
зи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелск 
p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не  
 би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан 
ити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} 
е све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи 
 звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на под 
а у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни плам 
ње.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро  
рбији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војс 
мо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једв 
Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али сам 
 и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чар 
н понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разгов 
ва су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Прич 
 нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, п 
мела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S}  
о не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из је 
ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, 
знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, м 
тва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пру 
ељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S 
 друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала л 
кве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Сав 
та је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном  
окса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:< 
.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се 
је јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нем 
као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да в 
 икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњ 
авом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Мило 
ара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појас 
је се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиун 
 се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ен 
ог центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све  
ног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</ 
око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчи 
.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина,  
 сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{ 
дговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— 
је.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ов 
е хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!. 
рошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то  
шашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је м 
сте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми докт 
који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!... 
чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па 
мо на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећ 
 га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, паз 
, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>А 
 писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбо 
 рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сест 
 </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена  
еби рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док 
амо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окр 
чера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Поглед 
неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене  
 Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долаз 
ад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруг 
...{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево  
Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S 
, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузм 
шу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде 
/> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> 
 малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Са 
есе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио  
ном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одма 
естано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три го 
 саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Ост 
!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра  
један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После 
 човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст. 
.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да 
ека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} К 
а погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта 
 лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле 
одина.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — бр 
чки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се  
Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S}  
p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, ј 
ова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћев 
{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту  
андарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било 
S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још 
 чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета. 
вро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење с 
м — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас О 
ћа“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учи 
и <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма? 
ше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико за 
мом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је  
Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању. 
ватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полак 
о мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу к 
155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што м 
каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? у 
рутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном у 
о окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не в 
ти Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану  
е био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Ј 
Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседи 
ве светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад 
Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су  
/p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{ 
 само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!.. 
азда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} К 
 <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја 
ратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{ 
 ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја  
 освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак 
ве напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— 
х и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочи 
м листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдн 
ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес ле 
га.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, преву 
раве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду 
нско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у н 
ој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читав 
 те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гоне 
ао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ва 
 <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он  
се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновс 
 Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S 
разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми 
 зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба да 
оз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на 
 дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види,  
нцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас 
кромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д.. 
о са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: ал 
 лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја  
 тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гле 
о као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом ј 
а Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору  
 шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто осл 
ко смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и 
људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: п 
> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газ 
ну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ 
м колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, 
а Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно 
 се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би дру 
н — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким  
 је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шест 
сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> 
о и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ве 
и снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га ла 
енком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији 
.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчади 
> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, по 
д да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда 
је....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме 
ишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чиј 
мовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И 
"208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао 
 <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Ов 
кова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и пров 
олико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— По 
бом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Ви 
а том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верује 
оде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначин 
ш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан о 
ма морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито.... 
{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <mil 
је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S}  
двратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да  
овршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S 
и г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о м 
т у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне 
екнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци 
оже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мој 
гију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемо 
ди, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од св 
 претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се прет 
добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S}  
ј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из г 
p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој  
бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад с 
ким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунац 
> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу рук 
/p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеш 
да тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из 
ема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} Посл 
д ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити 
док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, б 
а и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као  
 могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p>  
 његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева н 
ечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме др 
S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, 
свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не 
дан Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест ш 
> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градов 
лушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се н 
је се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригр 
могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, д 
о није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, не 
газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи ч 
се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барик 
чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Док 
 је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка  
ека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S}  
ени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с 
готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S}  
Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули с 
ј турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас 
> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклет 
, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бро 
ијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаш 
ако саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S}  
м дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S}  
ите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жал 
е то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа пред 
нати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њем 
није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на  
/p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче 
оља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти  
оксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit=" 
ила наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и ду 
ла; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може 
ама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде —  
ан од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} П 
х му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се бр 
.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било 
ђице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врсто 
о.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази 
да Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> 
дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријат 
 око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозо 
 хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали. 
на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја,  
нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју се 
ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала о 
} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд нав 
кше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово пол 
није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од  
од астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А к 
цну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је б 
{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја  
ш једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, ди 
шких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Гос 
ом Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бе 
де чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} О 
где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја о 
 још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби 
имо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу ил 
 лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је он 
дне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, 
S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} З 
бмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то 
 белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном пл 
ина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соври 
мо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S 
p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S}  
кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдари 
су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом  
ни?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, 
тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S}  
{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и доврш 
мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати 
ете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о н 
S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим 
пет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Се 
нија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестр 
би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection"  
не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прек 
јајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци —  
Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше  
о, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све 
 срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један мл 
оспођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешт 
 коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене са 
Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У први 
ва.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна в 
о их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се  
а кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком при 
дости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p 
а је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, 
оје су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо оста 
епана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:< 
, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ! 
х капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом 
ља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нам 
 ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још н 
склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>О 
сти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро  
е него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја н 
S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана С 
 не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} 
 устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би 
Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“< 
ајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S 
</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се мо 
м добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава 
 одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бит 
турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.< 
ворити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, 
ли се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако с 
е.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у  
касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде  
ну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је из 
и: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он с 
 је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се в 
ица — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова  
а слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин 
још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n=" 
 једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема 
е и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Јед 
 Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам 
у клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним ст 
/> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окре 
да биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да и 
ен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} 
ишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш 
>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S}  
/p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те 
— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви мес 
ог дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше 
шан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од јед 
} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умед 
А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затвор 
 и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан су 
уо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не за 
а маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у д 
но.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме  
p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се прет 
од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путо 
мео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, 
и.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо зн 
} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — сам 
образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија 
чне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n=" 
у, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За 
ри, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет доба 
емо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.< 
ави па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ,  
е то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам с 
де цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Ве 
 опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа 
 и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш мах 
 Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на  
ича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и  
моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка 
а нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а за 
“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим 
 мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз  
Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур,  
че из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи с 
о суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} 
{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и 
 мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone 
рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му  
е опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља ус 
, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} 
 моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш ов 
мо погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!. 
вега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчеви 
рачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа  
. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, 
о, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам ле 
то не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас ра 
мпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према  
} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовира 
 једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S 
њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више  
коле продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом 
се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да  
 и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми др 
свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као д 
ивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, 
ом Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, как 
мтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћ 
алине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви 
 измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, покл 
вим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовањ 
вадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео по 
е спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја 
м да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се. 
ао да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођ 
ећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га ви 
S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам 
руг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи бил 
 могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто п 
и, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} 
сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву св 
ј свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S 
 и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане. 
b n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— 
{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone uni 
е са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два  
на“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо при 
 — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дак 
е тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум 
 n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Е 
пан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>—  
 како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опа 
даха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који  
 зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p 
 свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изг 
на мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче 
м јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као с 
ијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И в 
у те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па 
е па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам 
дговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрет 
у пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише з 
.{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На  
и, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи  
другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, г 
видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у т 
на ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели 
Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна  
 ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и  
..{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља —  
једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хт 
лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Ис 
{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела 
то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} А 
брад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Чес 
 ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире,  
S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек к 
ешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јов 
 нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела 
 ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И он 
и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих с 
> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и њ 
, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошл 
} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у  
 задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</ 
о онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122"  
очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Док 
н били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На  
p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао! 
</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам то 
ilestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана  
в се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси н 
 и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p 
рикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, к 
замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да  
 у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Рок 
више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S}  
ле је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на не 
.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи. 
а видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа 
ама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане 
ђу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где удар 
глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И  
l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мен 
 ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{ 
{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох  
ml:id="SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оно 
l:id="SRP18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни д 
xml:id="SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је  
рода живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој весе 
ром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други  
 лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Зго 
 <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" / 
 полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао 
војила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пелади 
кољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бе 
....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То ј 
 пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу  
 ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне су 
х и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" />  
амо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса 
једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гл 
где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — в 
шапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опе 
 ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сут 
не шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не 
{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за  
} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} За 
иснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и 
дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговор 
ка од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он 
>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако  
ерујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији. 
 Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S 
а, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>По 
 му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ов 
.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="2 
ко сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима 
ао да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине  
то те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али  
аримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна че 
о наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> о 
:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаб 
, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од  
 Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухв 
ада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распу 
 погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па  
кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом бех 
јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Бе 
јпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он р 
и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио.. 
, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо ј 
ја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топл 
разу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S}  
Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође  
 шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapter" x 
а видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се  
ено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <p 
зговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме по 
<p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p> 
 Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и п 
, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познаје 
 као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек ре 
о се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену ру 
али....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазв 
 Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни  
у.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он  
о живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен 
 Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му к 
 кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај  
 Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Па 
 и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали 
е у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје бе 
 Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами 
ваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, вел 
, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је  
атно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S}  
S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Гру 
јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до ј 
ја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.< 
ицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи ч 
 — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Ве 
 куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то  
а, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа по 
знато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l>  
год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је  
} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штог 
ења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> 
ег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут.... 
ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука,  
рета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста 
ило ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу. 
твара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло 
с је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна  
та је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} К 
шевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ј 
ло се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чист 
>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прих 
згледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <p 
авимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рач 
бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!. 
 то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> 
јских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} 
о се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу реп 
 Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на 
ир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <mil 
анској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале 
ави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму 
у.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и гов 
адаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме 
што се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од је 
ише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{ 
 <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо. 
де и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоки 
у га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} 
а. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година,  
ег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је ду 
ољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, д 
ор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко 
 тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене об 
р се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их  
овца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило 
илом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред  
жемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!... 
} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале њ 
оделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци 
аћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на  
иђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта 
ог језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу 
 а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео 
{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај... 
нао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n=" 
залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повр 
драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер 
да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што би 
бија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S}  
 у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне св 
га пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече упр 
азно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пре 
ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на в 
еше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Ст 
леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај То 
> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S}  
 се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовн 
 плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече: 
слођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени нек 
о је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> 
а мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до  
што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим  
а сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога д 
тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово ниј 
капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S 
 окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, од 
 тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, оп 
лики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај 
 је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{ 
лечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дув 
етни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком у 
пи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а  
тишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситн 
ада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S 
 је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држа 
то само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара,  
ас ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — про 
мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, зб 
ро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви вик 
У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, 
 Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али 
!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па 
о и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писа 
леда право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право 
мириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница неч 
 полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Ст 
наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак сн 
рине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{ 
етроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да м 
} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта м 
па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они 
еш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањуј 
ио у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турск 
подине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газд 
.{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} 
м.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дош 
— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни т 
 ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} До 
оћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија,  
тао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и д 
ђа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једн 
траховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу 
 ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелиц 
ашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> 
е од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није 
ехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p> 
 помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} До 
говор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, т 
се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а  
ју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих  
цају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам св 
 у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да ј 
екао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{ 
 изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољк 
ачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за пом 
ђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа  
 поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне н 
и.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе н 
 али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, 
{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоск 
ви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај 
а Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру,  
...{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} 
зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ ј 
 а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од те 
е чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од кап 
о је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је т 
ре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан 
S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се да 
ко исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Т 
7" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди 
а Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и к 
е једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не мо 
вију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком м 
ни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат 
дине.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S}  
о душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземн 
 Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад т 
 се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се проб 
лавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче,  
к да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама 
из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели 
е беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вереси 
авра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет прим 
.{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, 
илије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих д 
арице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</ 
иноћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уо 
p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је ска 
ет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела  
и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их подели 
ао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, д 
е препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, 
био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево бе 
аигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поно 
шао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја 
н од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} 
ати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, 
139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује 
каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у 
ије баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао 
ад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљ 
оном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окрен 
рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом ви 
 је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати  
 што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај н 
легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</ 
 неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу 
ћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и вели 
и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики  
у ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — 
ило, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у поли 
тија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче во 
.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} 
н.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, р 
 умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на о 
знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у сме 
етима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ј 
к и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руц 
 од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам с 
— има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бе 
 то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да 
о, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја си 
у.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одј 
д, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек  
 У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> 
 видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког  
RP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S}  
угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш 
 Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он ле 
овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуриш 
војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Нећ 
буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и вес 
, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а 
 Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били 
да <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S 
едао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упита 
ао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох  
лете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, е 
ижава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p>  
ретећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањал 
{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вра 
и, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није в 
 се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p 
а је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она 
, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољуб 
о даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на  
 Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не  
S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини 
х сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски  
 проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и  
 колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио 
</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва пр 
ичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни ч 
ику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за  
} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи 
шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и н 
 собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми ј 
разила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ет 
{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим  
мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче не 
 страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> рук 
ма ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Ж 
еленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а,  
Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p 
ванчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми 
амо здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом. 
мо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дођ 
као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним 
 која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је  
на као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Мор 
 пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зн 
 подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох 
расло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198 
не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе  
ош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit 
ника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене т 
у послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рок 
 /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад он 
алица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у трун 
смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S}  
танка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Г 
лицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quo 
S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни 
а наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, јо 
а.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну 
} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златн 
у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба  
годари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми 
то припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су гра 
 У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, к 
} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да  
 на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" / 
СКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИ 
се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући в 
 ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже,  
 да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдар 
/p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег 
Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, 
..{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад  
еном венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму 
р пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкив 
оле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме обл 
 /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли.. 
 поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S 
а ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио,  
а је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам ј 
 Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> < 
д својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p 
о басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом 
е као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом к 
иста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника  
} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо. 
 што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Малом 
а, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оста 
...{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јо 
.{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна 
кујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Пр 
и пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све 
 се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дркт 
п, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле 
А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свем 
ви што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што  
 његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако зв 
ре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појав 
мотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусрет 
ња синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикота 
ота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни уту 
овиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам 
.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и ра 
и, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> < 
рава.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи н 
уша <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишл 
о....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула  
Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва 
ција једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо 
ла <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је прија 
ојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а су 
илу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још 
прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток 
 воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијант 
, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошал 
та Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренск 
е.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капе 
аде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, је 
.{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаб 
nit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал г 
ати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли 
ену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши је 
ела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> цр 
{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, д 
екао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци 
 из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неопи 
...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема  
 и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио,  
а испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— 
ивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој 
те, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице 
јачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С то 
н се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{ 
 је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се 
 је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>Пос 
ито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан про 
ито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан про 
тар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество  
ти гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни вел 
х био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> < 
 два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састај 
и, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S 
pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагач 
S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да 
....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> 
д кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће л 
/p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{ 
т била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <p 
 Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо 
 кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Ц 
вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам зна 
ли благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, 
.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави  
мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже. 
{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хва 
м.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да 
просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру 
а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} 
а му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај 
е удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негд 
ри.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече о 
 беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме н 
ше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де 
и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра да 
и.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, н 
S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана 
то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени  
почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свес 
та не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича  
 и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
ете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се  
вари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мал 
ви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још 
е само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те с 
 мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрет 
рестрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Ш 
д очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени пр 
 драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што  
ости.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се са 
} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb 
шта друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно мо 
рила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка ј 
ти —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде 
 најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — 
арица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, 
ивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жи 
lestone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу зави 
 г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране рас 
е само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, к 
дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погл 
за као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак  
аћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— П 
ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о је 
 мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Док 
њу.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа,  
" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, кап 
"194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му  
 онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И  
омислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, ш 
га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да изв 
мо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и ур 
 свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232"  
 баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још н 
и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газ 
пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те  
ћ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у  
 је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место 
амена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља 
поји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и по 
} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упи 
тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он ниј 
а, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S 
ад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p> 
етку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSecti 
дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро 
а, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSecti 
но да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то 
развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила. 
 Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне глас 
линка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>О 
 нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе 
рину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="6 
бало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали рани 
ало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с јед 
њости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефилова 
у своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли с 
} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p>  
фу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на с 
а ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, каж 
"> <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало  
епа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — —  
јем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p>  
збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{ 
у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здр 
дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она остав 
у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благ 
 Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници. 
} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну.. 
S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац чес 
 одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво. 
едном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сес 
н, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p 
а Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале 
шити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!... 
добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили 
 убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљ 
д није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече ле 
} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћ 
, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је па 
 па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — сам 
milestone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{ 
ав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни бил 
рекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренут 
е и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S}  
о у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних ра 
 одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила вазду 
, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија. 
е први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом! 
мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајде 
.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Л 
итам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само с 
 румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће  
је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем  
S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро 
стра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лиц 
и је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је 
.</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми  
 мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су  
ам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S 
} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неко 
алио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерн 
и, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да  
што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи ре 
, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог позна 
запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капета 
 оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они 
и очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хо 
 И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јут 
су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалос 
о што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са  
о ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{ 
уског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на п 
ј</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч б 
p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смеж 
е о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим  
одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста  
ене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у  
} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згње 
орене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и м 
ка се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је ст 
217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам  
коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман са 
знали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нек 
град.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са сво 
 умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S}  
аца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хлад 
справи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} 
 на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије г 
8934_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у  
брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше  
едном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је 
ећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилег 
дам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис. 
 много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и  
не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те 
 сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој 
 и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и 
>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову  
боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене до 
 упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољуб 
а да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми  
киња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала 
е то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облач 
и Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Ов 
ек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она  
 вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота 
шеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима б 
дели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чуди 
 онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до н 
-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао 
авиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да 
а госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као с 
n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука. 
 одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!.. 
био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S}  
и и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих  
опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и 
 преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствар 
ака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђ 
а се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управит 
 <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се  
а донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Пог 
 ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и  
ати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А 
 ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи шт 
што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам л 
ислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула  
у, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је  
прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам,  
 /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати с 
казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, 
павала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула нек 
разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више 
.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете. 
— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи 
пила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни п 
орекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски 
па.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p>  
погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....< 
уши Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио 
 пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p>  
S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам 
до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је 
е држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а к 
и тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{ 
куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, 
е затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, се 
— — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја п 
то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст н 
цу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе  
тио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те са 
поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан 
о га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, п 
дна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио,  
ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја г 
кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се,  
 Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да 
ћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И мо 
је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли о 
S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри. 
!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више н 
шена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а прек 
S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо 
а тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усиј 
у осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто  
 да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам т 
суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пус 
ни ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао. 
ена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан... 
рад? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој 
 ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја 
урски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадес 
<p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро  
м:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </ 
ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као 
> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се у 
 Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим г 
ох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам 
ох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити  
 некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну! 
на неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некака 
</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет,  
баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и 
S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста 
ни тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} 
ору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми б 
е, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да с 
{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко  
жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да 
 било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, 
епан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не  
ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо 
це.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили  
и Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за  
ашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек 
ведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године про 
<p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му ј 
 коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је 
 Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S}  
одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек реч 
 у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А 
{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им  
или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш,  
ће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији бра 
имом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и 
о.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај,  
ви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, ника 
одине, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милу 
, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само 
је пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци  
док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> < 
а срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из ку 
> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S}  
таш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном д 
— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се  
увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смеш 
 сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она н 
бре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај  
шеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} 
воје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде 
ака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, о 
S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га  
о Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова 
су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{ 
нути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је н 
ор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крма 
ој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко  
да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме оп 
иђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љуб 
 ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSect 
еде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нар 
тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунан 
{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по ма 
а се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је 
стано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго до 
ок ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> 
{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш,  
 дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је о 
е виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Д 
 човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој 
ога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Разм 
ш озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома н 
.{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S}  
дстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, ре 
 по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно са 
/p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном в 
е што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то ни 
одно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послуша 
 трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме п 
?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега од 
и могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није 
кора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо  
 топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n 
 мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> < 
е оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком с 
им наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник 
, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад с 
ражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељ 
мо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао  
рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бо 
 је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S 
 рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још и 
ве да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окре 
 Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао. 
 ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде  
} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, 
бличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, 
 рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S 
те ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — про 
 стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Ал 
ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака 
зио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе 
ашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање н 
о лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана л 
а скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама 
или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да с 
ножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у с 
чко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбарда 
е људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко реч 
бри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само к 
 у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао с 
} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S 
/p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Тр 
Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone un 
о јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака 
 беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p 
лим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву ш 
tle> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине  
овори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{ 
е погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо 
к, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосн 
 ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао,  
нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо,  
рај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао б 
 је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио лед 
 отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— К 
>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пи 
право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ниш 
ен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да  
ћ нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се 
у кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе  
кон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај  
и мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141 
ог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере 
.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топо 
олу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних  
и да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p>  
д ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{ 
испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барика 
р поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријате 
 /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" 
ом пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у цр 
а нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном 
ле....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} 
 Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S}  
Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, ка 
.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из  
ут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоћ 
 али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих  
Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упо 
довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести 
.“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S 
твореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је 
ad> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није но 
 мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим 
одаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити прав 
ији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимнази 
 ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места о 
елика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој 
а Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог пит 
трнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одве 
т?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мен 
 доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit= 
 је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одгово 
усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби 
“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му ми 
ио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ ск 
аје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљн 
p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ћ 
ве и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуч 
 зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човек 
> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том из 
о....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја  
е мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} 
да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљ 
аватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмеје 
ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо с 
им смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} 
 посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ 
и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је ч 
а пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., г 
} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да  
"197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја  
p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapt 
 Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S}  
ђи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p>  
 n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти ј 
који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не 
Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахно 
 откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и  
n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је 
октор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се 
осла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да  
лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш? 
>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Докт 
дох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јел 
ова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа пот 
Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос  
скра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ј 
ди шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви 
а три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам 
јана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S}  
је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{ 
слао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{ 
вала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то 
о ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!... 
а 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив 
 у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и п 
 име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго 
 крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, 
 сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило! 
е беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нек 
де.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из оч 
ли су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили 
гао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји 
 вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други 
лаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за ш 
ша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— 
уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнае 
{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину бо 
зда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као м 
је огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.< 
почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, л 
еле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, мо 
 <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насл 
о, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А 
у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да с 
зи ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} До 
 десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Док 
> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претреси 
некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крв 
и тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} В 
у од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У  
едравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шу 
обном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ 
“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао 
И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким с 
ако нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхун 
еним уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво  
 прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ће 
Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чек 
то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си  
не.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петро 
мачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Мн 
ма из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Б 
ој женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{ 
пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па,  
/p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да 
ђе зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас  
би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зво 
ричајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, п 
ио он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме  
а сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми с 
 ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек 
 се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим је 
 Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најте 
аш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми  
.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату  
е опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се ост 
вога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр 
на, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше 
дмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{ 
бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небес 
ецу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене  
е зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он 
ему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан 
notes"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </ 
м, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не во 
, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код 
ту природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је на 
а.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је  
о, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се нап 
тири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошу 
зеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесо 
вога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да 
 за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како 
it="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина ч 
но, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то неш 
у.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи:  
 онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озг 
— — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђа 
 а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је  
ки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио,  
 што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном  
оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљн 
{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> < 
во, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово 
ц, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је мно 
њу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост  
д Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових гр 
радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трај 
о писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље 
оност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је 
ну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено.. 
ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p 
даци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају  
ном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста 
.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њи 
ли је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и  
је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове р 
еког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на 
ног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покриве 
аници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по ово 
{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n 
p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**< 
То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,< 
{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} 
ване за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S}  
.{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује 
д... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n= 
 се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она  
 <pb n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сах 
а смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и 
уга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то 
вим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса... 
estone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан 
 своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друг 
 долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Он 
га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одгово 
сину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
то је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S 
изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први из 
д она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Ист 
а после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то  
им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кућ 
у ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>В 
ева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели В 
ој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће 
задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>У 
 <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразгове 
и треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div ty 
нда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као 
о на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> 
 није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit= 
 а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њ 
е, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S}  
мче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека  
у се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје 
сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, п 
 гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То  
} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <q 
 измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се 
ала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p 
од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, 
црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSecti 
с засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред А 
стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац исп 
нда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Р 
даћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гос 
 <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде. 
есите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду:  
 му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примит 
оришта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор б 
а у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини 
лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{ 
 проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се 
 видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај оста 
ечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у 
S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах га 
ав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection"  
 налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о  
р.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мра 
 донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, 
мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се на 
> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а пот 
и слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу,  
ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је 
а вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо ниса 
прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли т 
вега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити б 
 у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али 
 зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други  
<p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n 
 воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа  
ети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче пр 
и; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{ 
е ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам 
еђиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окрета 
ше него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако ис 
да Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конак 
> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био распо 
бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ва 
t="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовиј 
> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и  
> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили  
петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба 
{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Заста 
а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је  
свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит 
свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит 
 у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита 
ити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита 
b n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом 
ор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно  
ет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у мој 
из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с вод 
кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој ча 
мени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили 
оветним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пу 
рекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од  
и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} 
и, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, 
ј живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем  
ик, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{ 
S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати. 
 овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост ис 
е било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздрави 
и.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изра 
ом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко који 
Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134"  
донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звец 
ње.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је л 
 ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни ре 
алактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемирават 
ила наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдар 
и г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као  
тева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.< 
е су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде  
 сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него де 
> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S 
ај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је  
 срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој  
дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најг 
 али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са  
но пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а о 
омио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И 
ким кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи 
има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава 
 модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у 
ње на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не 
{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао к 
сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој 
нда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи. 
 газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он,  
астаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</ 
ја.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него 
е допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли с 
 га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чк 
,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то 
не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онак 
 И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, за 
е од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и  
 заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица 
иш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику 
е вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</ 
и вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рок 
ћи.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на 
ндур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ни 
до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита 
 велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Да 
 су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци к 
мо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви ис 
ушману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан М 
амо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{ 
 да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су 
Section" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочит 
 онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кол 
шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако од 
пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што н 
} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очу 
} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је 
м изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако д 
хата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које 
та је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око св 
та је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за 
на доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. —  
, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно ку 
се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“  
 дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је ду 
и.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија 
мех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} См 
 није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готов 
 било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје н 
а.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S 
, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S}  
 рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозн 
 то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и ве 
 нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут 
Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и г 
.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам см 
ласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <p 
д десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone 
ом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, ист 
га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је 
стра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — —  
ошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који  
и ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си  
} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш р 
, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узунов 
да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Богов 
усте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не,  
адиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пр 
на о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и о 
>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име нез 
 се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он бе 
апроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} 
!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то пости 
b n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су д 
кутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На 
 Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет 
љу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога вес 
да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
у га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јед 
, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — 
адовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То ј 
{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло  
ле се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно  
 било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну прест 
а он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После ј 
ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи ост 
диш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу,  
Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешк 
, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово с 
е ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане  
а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за о 
 тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је 
а свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирн 
а умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{ 
е испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплак 
уно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} По 
ле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>К 
тану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и 
{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, 
} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте. 
ма, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошт 
а капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака 
ависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осн 
ве оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чич 
о.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам да 
зашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломаци 
 читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, 
огледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта он 
на.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат  
 Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту дес 
светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад са 
вануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из 
иста и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној  
</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучен 
е борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду ни 
 пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отво 
та: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање 
а узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласи 
а.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нам 
бало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име ром 
а ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи 
лике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омр 
ам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека  
рљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, п 
о беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; ал 
дох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{ 
 Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне м 
еби повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није кази 
„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица 
убовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљ 
 све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Ми 
вати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представ 
 се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећ 
/p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а 
Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у к 
Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S 
ица, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо вер 
а туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а о 
ељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не 
и до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило 
 пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учин 
> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је он 
земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Р 
однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнет 
 <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, ш 
ке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се доб 
 до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се же 
ио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ј 
ва, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је триде 
а, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То  
у неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{ 
 погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шт 
ћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочил 
ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n 
ј дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, је 
 на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо 
 свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос  
5" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p>  
ику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја 
виђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Ж 
{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{ 
, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> < 
?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћу 
 писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је 
.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но о 
 он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света... 
нути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <p 
p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да 
 n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси 
анове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драг 
ом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у  
ђа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и зад 
су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, ј 
 по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S 
ва; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер,  
је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију.  
њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се там 
и га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне 
{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „о 
цу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што на 
ма мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, 
—</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља  
 небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се уби 
упног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме 
pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, к 
, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S 
 с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То б 
ак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око  
 у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} О 
ацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше  
ође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео 
хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с  
— колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шт 
..{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мај 
опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и о 
тнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину 
а их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину к 
е.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њи 
улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S}  
адашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За ч 
 што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се  
за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се ве 
 У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S}  
о и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Ше 
да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промиц 
да су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мај 
ње, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер до 
тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом 
.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!.. 
оћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и тре 
.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој бра 
{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скрен 
се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, ње 
ину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце к 
зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, 
S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и о 
 <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p>  
и је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане 
а њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... оно 
 је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је  
 <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти  
Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре к 
им обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p 
м лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак х 
 барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="18 
— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док 
планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као 
</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и ку 
кој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубо 
од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих о 
.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра да 
 ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</ 
пе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубо 
b n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте 
 баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова 
ла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S 
 смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови р 
мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их т 
ског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадов 
мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидо 
да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни 
 је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајн 
а....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац 
чке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристан 
стављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па није 
то је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="c 
е.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле  
амо ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" 
нци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један н 
е пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} 
ао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших  
и махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опе 
јка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладији 
у.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честит 
т паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве 
 не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је во 
била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S 
не узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p 
 нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и уб 
ебески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша 
Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној 
је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је с 
чанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> < 
и веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, 
ад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражар 
b n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S}  
а једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне х 
 <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег га 
м венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „ 
 не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак  
невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Г 
ани, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна гото 
ој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{ 
О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на 
<pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> 
и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусрет 
 лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покр 
чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд с 
ораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајк 
а чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће 
</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи 
ака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{ 
> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођос 
 — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка 
у преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од јед 
 удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он о 
{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био 
ита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати 
 главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава 
 ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S 
а му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А 
ери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки 
естано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио с 
..{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну! 
се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још  
баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја  
ишта род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица,  
решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и ник 
есењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да с 
 не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене ско 
ања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе 
руге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лес 
и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола  
чнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу  
 све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Дв 
а узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог ж 
се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се о 
lestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Пре 
иванчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p 
ком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S}  
ле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно шт 
седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају  
о у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је прост 
ске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су  
а сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није 
{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дар 
тали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбље 
заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он к 
аши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа  
 Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што  
 шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј с 
 овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита  
е у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, вид 
на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном ру 
о, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па н 
 над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамот 
ве.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада  
е грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се бл 
на, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устез 
о’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља. 
д саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од сам 
 приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала  
о, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све 
х кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на ве 
т, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умеш 
ни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мал 
о једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> уп 
{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост под 
head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка  
орате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак ј 
..{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n= 
е светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред 
ко, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је  
мили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с  
ио блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече 
ва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној стариц 
боре с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Ј 
 нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја 
угови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особ 
ане.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с друг 
некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео п 
ст.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Мој 
осто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учи 
ворови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају по 
ста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило  
вим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, п 
аздарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Кр 
{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И 
 троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су 
андур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кул 
b n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадн 
Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомче 
и.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав п 
 су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.< 
milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насип 
</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ак 
ад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Остав 
днем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто  
коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; 
ет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Сл 
> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазил 
м.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубо 
 За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су 
сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од 
и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак  
 било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифиге 
еразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легне 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је  
ну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један гос 
За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у м 
јлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак зад 
очељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прил 
це.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду  
дно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S 
и ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши  
тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их о 
ипадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе  
ом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучно 
 Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју 
м прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како ва 
" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему  
ма другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена ј 
о ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес о 
дрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Д 
ао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не  
ете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} А 
човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, б 
о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да 
 и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо 
, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете та 
.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте с 
о значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса т 
ућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{ 
колико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених  
...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива иско 
 размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да с 
 сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S 
е мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до прек 
ој утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пру 
а седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси забор 
равцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страш 
еш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто  
а им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек р 
ена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле ре 
ection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S 
 А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто 
ла....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоћ 
{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто не 
ајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Поз 
 моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.< 
непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p 
доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бо 
е.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, н 
им ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одј 
pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кул 
душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S 
зом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> ста 
{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, 
 је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она 
мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p 
а, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Ка 
/> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим п 
у још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} 
 гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <mile 
 ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он п 
о ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није 
....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми једа 
та, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стан 
леда преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је 
и су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали 
 остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, 
 теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати,  
руг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му 
нда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух глав 
 Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...< 
ла — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} 
 мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И  
сред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађе 
уди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти  
дити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда М 
у се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} О 
А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео 
за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу 
а да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека п 
че, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница 
<pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако  
љеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе... 
летим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио 
 у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да г 
ам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарач 
брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто пи 
 лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То  
застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда неш 
отово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се. 
па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је о 
 и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S}  
ни могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога  
!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</ 
ајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} 
ао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах  
Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у ч 
 нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, вис 
чу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као д 
то мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо 
ла сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали... 
/> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра р 
не да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога 
 баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова < 
вих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не п 
ја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао —  
 n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} 
лост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у  
био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он  
овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене  
S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стиг 
.{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздр 
{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима он 
ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба! 
Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од 
а.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје пр 
те мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клек 
 Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота с 
S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се т 
, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Сав 
аустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула 
оме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст 
чна брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то прист 
{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може 
S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се ј 
Дакле ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?.. 
и то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глав 
 план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ћ 
до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није < 
новачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблес 
 суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекањ 
 моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да поле 
ла упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Н 
После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће пра 
 себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до 
 несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{ 
е био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није  
ећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Ст 
 са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} 
ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће 
а латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме те 
 они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разу 
н и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд  
 Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам мог 
јају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — —  
зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој д 
е!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало п 
!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И м 
lestone unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд! 
д сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко  
далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <qu 
ље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Д 
и: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од к 
, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико  
ина.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле так 
ку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: 
како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде 
 Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са м 
и, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Вељ 
скупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у ко 
би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Св 
!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили. 
е упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја  
и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мају 
 Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не ја 
сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одла 
p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4 
, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли ткани 
дем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу  
 је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша  
...{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у ва 
те својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ј 
и је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Ис 
" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не зн 
на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадн 
а?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ће 
оле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе 
.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Мал 
демо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим  
ан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатељ 
има.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат 
танем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, 
е и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стр 
ило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад с 
е радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете м 
 /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетано 
а.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрак 
а проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам  
лужила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по  
као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу н 
ћи Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет  
па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад ј 
>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубо 
Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" 
баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред  
ожанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И  
то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, кој 
идржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болес 
 <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метну 
вче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S 
у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се н 
За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакар 
у Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравит 
о искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, 
окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S}  
 А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с 
Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде  
рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, 
ало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мал 
 је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога м 
 на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погл 
 окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Сте 
 јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n 
="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су 
Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мат 
цнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан,  
је према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она 
сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче са 
 извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио 
ш.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>—  
им оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад 
ри није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је,  
е Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну. 
нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју деб 
лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то  
t="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега пре 
очкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране у 
еним клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На 
Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с 
тарац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{ 
обро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва че 
и од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{ 
е:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!.. 
, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо;  
: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив пог 
ј што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по т 
у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} 
ка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S 
...{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њем 
 главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — кол 
ам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима м 
 — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се 
на звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцка 
мећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно 
.</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ 
м просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године 
Section" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, д 
дмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом 
што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој  
а си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекн 
ка ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да о 
па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Тур 
p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, 
ок ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и ник 
, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Је 
S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} 
е од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствар 
хвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос.  
 срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection 
тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка,  
ознат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?... 
на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ва 
 измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђ 
нама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, С 
м то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад с 
 непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> 
.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Ше 
тепан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље га 
с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово гово 
се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовиј 
а међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам мог 
живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах с 
зраз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> 
и.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестр 
 спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли ви 
 рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је х 
наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево 
е од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста п 
и да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је ве 
а врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским пон 
/p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па  
ђа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако с 
 Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах вр 
сте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за уз 
нас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69 
дило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим  
верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како 
им.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Сте 
и ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било 
...{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао 
 овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љу 
48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврин 
} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио з 
} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у  
ш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да 
алачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} П 
 <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа с 
нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са сво 
, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад ни 
е заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, 
 који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш 
ке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} П 
ило мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} 
чићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</ 
хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Г 
тра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили 
а.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје др 
ки нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет  
ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевер 
утра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} 
ног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут уз 
нац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих! 
нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он ч 
са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{ 
</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Со 
од, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слу 
ди....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Беогр 
се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћински 
} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S 
синче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми  
 ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро 
гове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу 
еђу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек 
 преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: 
туденче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.< 
збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би 
ге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја д 
p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! преви 
ан мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја ни 
са се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити. 
ити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаг 
Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој 
 би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="sub 
 иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, ка 
ртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љ 
у из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотр 
е хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а 
задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затез 
 би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме ј 
буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка. 
који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој 
м анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осе 
.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети 
ко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми  
 сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више 
е, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и 
, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То 
ти шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрес 
лети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враж 
</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Ст 
 ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и п 
ство низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} П 
 плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што р 
ва ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну 
еђе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном 
и.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је  
у пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже  
 својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега  
еља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су  
ен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кр 
о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци 
 Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом,  
еда.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброт 
им великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се пи 
ању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било п 
S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени леп 
 мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> нап 
зјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у  
е мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао б 
S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела н 
S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом 
војче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу 
јче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само  
ом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екс 
опаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама вр 
 казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко че 
 се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јут 
поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице 
 <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан  
ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је 
а је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко ње 
га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми 
ла је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од  
} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је ум 
} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шт 
аоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад 
о моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ев 
гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше при 
покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплаши 
 јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надим 
љским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми 
 потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад си 
сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће 
 огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница 
S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио 
ли пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио 
.{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>—  
нате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде 
ре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ ш 
ола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> < 
ати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>О 
о би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S 
ешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна! 
ан буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко з 
па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од рад 
елети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p 
срећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, 
м нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не зн 
 побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <m 
 <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо 
S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми 
епрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друг 
 се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} За 
 гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, сина 
ецу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S 
екао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева ди 
не од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је 
ише сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко  
та је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јо 
 Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је 
ебу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу  
што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се  
 она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госп 
шли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на до 
} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једн 
сава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној стар 
16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави св 
ва нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, госпо 
својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путов 
асе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S 
 их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p 
је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме о 
си ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужи 
ло, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја  
 прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми с 
о што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир пр 
:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим 
ке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен. 
n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о  
} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њен 
<p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме. 
ђе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама 
 нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам  
S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале 
арога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног. 
 да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме о 
пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, ко 
ознадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радос 
{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видет 
S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пр 
очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам сам 
ао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у о 
 неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме 
за и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и 
гло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да уз 
о вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег дру 
<p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лу 
поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше  
lestone unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} 
оповске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....< 
мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зн 
ичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час 
очети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно 
...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој 
уди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по с 
Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јав 
и и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, д 
— ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи 
 кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> П 
чи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени прест 
ка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осет 
е прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу 
бра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, 
 у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> 
ти!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S}  
оћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде 
ха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји с 
у пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S 
е?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>П 
и вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Не 
вога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ва 
ам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђ 
 би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, до 
.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој  
, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још  
 би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помисли 
одне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до В 
има.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо с 
 и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је прек 
личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем 
оно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовим 
ка он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске ле 
је.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прела 
 чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо 
еднем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избиш 
адоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени п 
дном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз об 
 мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, св 
да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Беогр 
о опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, 
, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" />  
сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По  
ога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља,  
притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји 
их није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад н 
едило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра 
 снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</ 
да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Ка 
згледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бан 
, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{ 
<p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.< 
жица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу св 
е и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме:  
дскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није мог 
ли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Њего 
е већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета 
нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни т 
дина, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="sub 
 велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва злата 
>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњи 
, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике.... 
ито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч.. 
и шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан 
 туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S 
...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете 
да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то  
.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да од 
су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница 
е, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јадног 
 нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета н 
курзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наука 
ано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три годин 
еда.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p>  
у главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда  
о рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и 
 у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није  
а се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној свој 
раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих бал 
 осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} 
асило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, је 
 пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго 
е то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила  
 <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чу 
јем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда 
ао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронаш 
 Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он  
е уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добр 
био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, 
агочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће пис 
дравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> 
ве поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p> 
ња, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски пров 
иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждај 
трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане рук 
 да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{ 
} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да 
бро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претр 
о.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дуб 
мојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера 
во сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно. 
 добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Ш 
 да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли: 
уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихо 
{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао. 
мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он  
ет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Х 
S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: 
То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари п 
вори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу 
p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу  
штења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке т 
 ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, 
чи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но шт 
ричинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја  
ан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити  
о дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није  
зу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово в 
у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да о 
 вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле  
{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде 
дном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погл 
учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>—  
, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тр 
ао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две 
ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор 
 ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, 
 није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчи 
, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који  
крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степа 
 Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина 
Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега 
икога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, н 
ад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, о 
} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу л 
 дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је д 
мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али,  
ом воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</ 
.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех пис 
не — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с пла 
лим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра 
та мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си т 
рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} 
 скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци ви 
у школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближа 
Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо  
ио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му 
сет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао 
не.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема ка 
их очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојим 
е наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упи 
 за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за тв 
ан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на је 
ичали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастир 
ао шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да м 
о браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p 
 сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да 
 боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опе 
иновац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крва 
<p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је д 
оре ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми  
 само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џ 
емерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам т 
вало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет пре 
ју и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.< 
не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општи 
пчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио ц 
жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p 
сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо а 
нда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту 
 пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Ал 
пред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> 
 кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и 
.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> < 
ди: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах  
д ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си м 
> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <p 
Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S 
 кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не зн 
а им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и  
 већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива  
е поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капет 
 своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на  
S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа 
ам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стран 
 па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а  
ви су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, 
— — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе в 
 већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и по 
тина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда  
 стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгле 
ам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да з 
на статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> 
рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да  
 други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се 
кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и  
 Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео на 
"185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, 
</p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској  
е у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{ 
 образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му 
ату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али 
еним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио 
ређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао,  
b n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта 
евао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S 
а? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господин 
д сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми 
{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали,  
намо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашл 
здравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ 
их на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мал 
о су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и М 
мо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата ста 
.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>С 
 може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља в 
димо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми им 
е прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страш 
кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да 
атије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин 
е стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста... 
} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има  
ву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде 
јска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим ку 
 испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разгов 
исто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно оп 
 и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S 
не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један 
 <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, види 
 њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче. 
ни:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута 
нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити к 
кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу... 
ло, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај  
 трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} М 
лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска сли 
и ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо  
, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и  
за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како  
о — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја нема 
{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у 
 заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава! 
рослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p 
 далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да 
оћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и т 
 долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли  
ј је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="2 
ри године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, 
а ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се 
ри главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се м 
о.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по со 
а сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је сед 
ad> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сест 
ритет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепи 
Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип ок 
алост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она с 
ак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је  
{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешт 
p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла 
ају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко со 
S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" 
ече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пи 
авде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пре 
?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из  
свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда 
 <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затече 
а буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <h 
ора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само  
p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кућ 
 ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година! 
р ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Ра 
 пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру 
Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето,  
о?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он 
, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се п 
штате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{ 
јатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не 
се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у 
о притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{ 
другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало до 
 одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви м 
.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S 
 и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже 
гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" / 
дница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} 
ост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија тре 
о укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S}  
{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдск 
к, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" / 
S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Ка 
Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гле 
н је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са ј 
ј одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на  
о, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на  
 хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. ка 
 тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А мног 
у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даљ 
је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да с 
... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилуј 
јка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза 
!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини м 
ађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од 
ма дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором. 
 а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сун 
м већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпр 
у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим 
— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n= 
дан размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку про 
И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само пог 
 неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио —  
...{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи,  
<pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца 
век опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да 
ити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Он 
ва — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи  
пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице из 
 поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Уз 
Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо св 
нара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, м 
а ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један т 
су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њи 
в дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, под 
а и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пр 
ео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је 
од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је  
а ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве,  
ne unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, см 
а преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет 
, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов  
t="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S}  
е иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капета 
ст.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито ј 
S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абе 
м: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шт 
прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, р 
ето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а л 
у.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео 
ном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа 
ара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица  
анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш. 
ај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Ми 
ра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваз 
гу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те  
 се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци свет 
</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSe 
S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ру 
д воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом св 
ав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И н 
</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја са 
 рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан глас 
Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он 
1" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о добр 
о расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчи 
 unit="subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, 
 unit="subSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је 
славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, а 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S}  
е страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Сте 
ној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узб 
ма и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је не 
уло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> зауст 
број госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жа 
ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред каса 
и....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро  
по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закут 
...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењ 
тлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S 
итати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} 
ако некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он  
е.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а т 
е....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Д 
Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се 
 у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те  
, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој 
 <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> 
S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова п 
 n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију в 
е, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, прост 
јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим тур 
ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то 
најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} М 
 чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек она 
лим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога 
дарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављ 
нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је  
 <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да 
, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш весел 
S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао  
 сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба 
знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћ 
у сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека  
але ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је си 
ако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само д 
о, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S 
а и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>П 
е на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра  
 су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто  
кси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S 
{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191 
.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да с 
{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако н 
леду беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> < 
речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводн 
ко ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни на 
оћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам  
другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровал 
 наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри љ 
S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опрос 
 Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из  
ака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко с 
се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, ов 
е погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После,  
ју.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више  
ати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, кој 
а света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе пр 
ко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима 
ајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо 
Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше ку 
чи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мог 
Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У 
витељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандар 
аспитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, п 
с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Од 
тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њ 
S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пуст 
.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда од 
 за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бог 
ији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш у 
лски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, ш 
ни сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а м 
важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобо 
а буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутње 
а јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb  
о шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у н 
ом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? 
 то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао  
оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а 
итати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три мин 
мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер.. 
Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропус 
 али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, поче 
тети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча 
творим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quot 
 нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако  
Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} 
а у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан 
ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту на 
о.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од је 
умругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S}  
p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме 
окрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и о 
еља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Си 
орика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једв 
и код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <p 
 рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је им 
ло?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако ј 
Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи,  
 хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене. 
 ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених  
.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дуб 
и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми реч 
ло.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес,  
вно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ рук 
збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} 
уги су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео ј 
јмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје 
есет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ла 
а беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, д 
ем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се т 
кочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао,  
е палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема н 
ом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео  
 снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајт 
ике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушен 
 Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрм 
рзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се б 
по зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n 
...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су 
н оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су 
о усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су  
дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p> 
вати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{ 
што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити. 
 што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде  
 да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То м 
њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} 
о, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" />  
 кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог за 
овина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање  
ави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде,  
рхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику 
њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме о 
 да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по к 
е лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том 
..{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама до 
ду твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза  
се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грб 
ја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само 
њених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела  
а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се ова 
окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово 
олики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} 
 ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше 
 да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94 
, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Ис 
{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S}  
е пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале је 
е виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138"  
а је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од ње 
едају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина чов 
.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене 
 је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у р 
 кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, син 
 да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад нас 
ко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p 
а ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад 
ија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и з 
погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако  
о вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до н 
е. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не мож 
з облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако и 
ила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор  
 И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њ 
p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не 
Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам пр 
срећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокол 
 мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: 
му здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам  
а јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, 
о ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} О 
 пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда  
е и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, извр 
на.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрад 
ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он  
си јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он 
ану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаил 
ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима 
че дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је д 
њу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе 
 она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропушта 
 <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растан 
се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем  
је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља  
мо запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко дев 
 ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} 
е и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем тр 
цо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Бос 
it="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други 
ам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо  
атима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} 
it="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет 
estone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, 
 је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и д 
ош сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја  
p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче прео 
у....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто за 
123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У  
е груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" 
и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да  
 <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца 
{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса 
нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ћ 
Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправд 
 он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се св 
, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут  
аница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо! 
— После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају  
 још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како изва 
а....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</ 
 залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли  
чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} 
се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће о 
} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степениц 
шла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми —  
 хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — оп 
ија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија  
ибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Плат 
сто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица 
 до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да и 
S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта 
е: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудно 
м га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, кој 
ељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак. 
то с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Они 
.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!... 
у шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Бо 
о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући 
{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво....  
газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновник 
и — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале  
 ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, б 
м и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: им 
ове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах друг 
и, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упут 
S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није  
.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мо 
ога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S 
{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари о 
ији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана ск 
уде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда  
 пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати  
 Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше 
свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји  
саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам 
 велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет повед 
јка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика  
амо га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си 
е заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све 
 <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па и 
разио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни ка 
 ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После,  
урској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је 
ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели оз 
и и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притишт 
е с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећ 
али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће 
к.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је  
слати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском је 
, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чуд 
шију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, ман 
и је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај ј 
{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... 
м видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отр 
ки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, сп 
али микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењ 
ару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с  
век убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit 
> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се 
та је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је  
n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу с 
Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући мно 
 сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и вес 
е нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је  
ених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпоч 
нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S 
у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пуст 
ubSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће мо 
 каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост 
и Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p 
{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао п 
 — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање  
исто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се јед 
ам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о  
p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S 
е осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Ис 
 рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа он 
мео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{ 
ам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} 
то је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</ 
д сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте  
="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дозна 
> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо 
олест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци,  
вених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кут 
 хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој вик 
 једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S 
а, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог свак 
 Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости 
 шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Н 
тоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхов 
а, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле позд 
ан горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових ледени 
шила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажниј 
ко хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети неср 
видљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечист 
рмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и 
 сред друма, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{ 
рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као ша 
 је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни  
звеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не до 
ранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камели 
 сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнак 
ој Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен 
 Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је 
је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; ње 
 <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" / 
у пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од ј 
tion" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по 
уче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну 
 што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, 
 Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима ос 
еше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скин 
едах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас,  
оје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су 
ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да о 
 на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p 
— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим 
да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад  
?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра т 
брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за ш 
/> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове 
ивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима 
бе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво 
ест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом леско 
јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац ум 
.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и ус 
не на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43 
е по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало 
ction" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и до 
о по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за ш 
али <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали,  
, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до кос 
ту и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и 
 сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни  
их скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да о 
нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном у 
шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она  
а доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи. 
ка, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва,  
а од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво 
о је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешин 
чам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим  
од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим п 
а узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p>  
нем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>О 
 и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата.. 
.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Дв 
вај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморк 
ао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз  
зговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и  
тране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви  
— као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~  
еше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад с 
ема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда 
лушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{ 
е у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге годи 
 остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S 
 да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSectio 
— лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} П 
е подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми по 
е почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Ме 
дан вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква го 
ве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама г 
у.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да з 
то одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела 
вавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковиц 
} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочи 
 а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечет 
а; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S 
чак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и она 
или по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једно 
 оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{ 
, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке се 
је у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници би 
 половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хуч 
кле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку  
није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет п 
</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="2 
ј баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још з 
/> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођиц 
 ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан. 
ма свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Е 
 својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш 
се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох г 
е ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па од 
 не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто  
Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав пре 
подин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>—  
је знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи 
 никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па с 
Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што н 
 и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој жив 
; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуш 
!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— О 
 знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и о 
је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вр 
уци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад  
146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у ми 
у жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти,  
 неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави 
.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; 
 мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена с 
ајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине,  
е приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктор 
н као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса ј 
S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, к 
ена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до  
} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале згра 
овичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, в 
ви врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зре 
 од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће  
ква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кус 
намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} 
 скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{ 
е кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај  
уд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!. 
ако му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једн 
чи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се 
нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} 
{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погле 
ецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном 
е две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царст 
бразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте  
ш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али са 
а повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут  
но нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили 
е очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога б 
{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет. 
ше суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те ј 
м кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испре 
ди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, зб 
ам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окр 
ешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оста 
ма не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поч 
шом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома л 
госмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га  
му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се  
кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације в 
чиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како 
ко колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело с 
 Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом  
и њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се,  
овала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне 
ти.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина 
 сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, у 
лима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће о 
о злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се по 
крете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси л 
сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и ста 
их мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко  
заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а 
чак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Го 
к у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као 
болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се 
ке собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна 
еднако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с к 
е са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — н 
 се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} См 
 гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа 
/quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чини 
S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!. 
т Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> 
рушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, и 
 и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом  
адох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, 
...</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај д 
да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притиско 
ари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда 
 свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па 
пред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати н 
 су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало 
 ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S 
S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>—  
указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов 
 руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо 
о, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у 
ао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} О 
у их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе,  
осмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се 
ло се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде 
.</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше  
камењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима гор 
 јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њ 
астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад  
 то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Ту 
омо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кр 
 сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је 
екао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајс 
ио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, ка 
оворе с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после  
аница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу п 
5" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса 
"23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Д 
е била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом 
запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник с 
.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину т 
вог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог ј 
 прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном н 
х зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она ни 
е, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо вр 
и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за с 
ло у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат,  
 извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управ 
олте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна  
уге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва 
а, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко о 
ј господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад с 
акву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{ 
да ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго н 
 кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва  
у лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и ка 
у?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жал 
ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S 
 њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају пр 
 живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиг 
S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше ус 
а идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли м 
ке радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо ам 
смех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило с 
чем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="3 
 је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} 
ркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S 
рже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он м 
ед мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам лет 
 стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} И 
 чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето,  
смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворс 
 твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече 
е макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми неш 
 А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их из 
пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, как 
што је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију 
— крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд. 
 је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо с 
вер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.< 
.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно 
} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, прос 
иним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео 
 законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав дос 
вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекива 
својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој 
азда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше  
S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једно 
мо се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане бри 
умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше нека 
та — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа л 
све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дри 
приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте 
што поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од  
писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" / 
собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочита 
уд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима 
 Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места ј 
 не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није в 
рока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам 
је, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуру 
рвог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и 
о!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељен 
ви.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрача 
то се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постал 
ли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нах 
да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој с 
а страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше 
а, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, 
рха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским но 
сле је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSect 
том јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, ов 
ширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилик 
 Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра  
 дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота.... 
 А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а так 
ше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска 
>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио —  
о личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она 
, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb  
ајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљив 
ледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се  
p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петрон 
.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није до 
руди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије 
 рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцелар 
своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прих 
.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви 
ростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника  
ад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам  
чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Ми 
Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита  
х ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако  
Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли  
томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за п 
 чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели  
село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ћ 
ан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осет 
нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде она 
чине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, м 
е срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове глав 
ене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао 
 нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} 
шити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да с 
тимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, ка 
у беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине 
сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној 
/p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n=" 
.{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они м 
 хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, 
и, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јевре 
...{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја 
{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа пр 
 ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, пог 
Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини,  
начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају  
и нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од 
ј бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Со 
е се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задруг 
чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује 
 ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли п 
и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, каж 
Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S}  
е.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав 
 овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Ро 
 седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другам 
уше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његов 
а могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погл 
ца пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви 
 њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> 
егову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јо 
 ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо свој 
 не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Бож 
, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола  
ам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу 
ле је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру! 
> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службени 
оћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она сл 
..{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре  
е можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса  
то рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам ј 
>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишо 
ли су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? 
е лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољ 
дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p>  
ењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би св 
ише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њен 
и се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{ 
егова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто он 
 И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја пог 
И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Ст 
/p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд,  
сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као  
ја једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{ 
ругарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p> 
 прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} М 
е ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми  
 па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шума 
ки да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њ 
...{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Им 
....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{ 
ини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов од 
 смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јов 
 је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако  
да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посети 
смо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му р 
..{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити н 
>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, 
немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпа 
ко брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <p 
прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од ма 
ку Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира 
ете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, 
полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> 
 затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као д 
p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање. 
нов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} 
е никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ет 
о оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог ча 
без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме по 
м отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смо 
тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води 
цом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у б 
 немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је 
ло за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и л 
и већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Н 
ути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капи 
="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам од 
 су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S 
и цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога  
ћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија ши 
 зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих сед 
и — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, ш 
} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна вошт 
стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају н 
 Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit=" 
.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S 
ивен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</ 
љом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S}  
а, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми зак 
то пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, к 
унастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљ 
на. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља ра 
з шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу!  
ши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— 
апетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном р 
ји, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближуј 
 чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где  
 у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше  
се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосм 
 из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S 
насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила 
шевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} 
 није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и стр 
роније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" 
p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{ 
</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те,  
 И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} 
ривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом огр 
математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и раз 
аше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију 
 <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна ко 
{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде к 
врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да 
— И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затво 
 очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге с 
ка.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељо 
 само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Бл 
лаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само 
на висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S 
 се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље  
трани чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је би 
неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече 
, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или к 
и.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па по 
ако ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга на 
ука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пуз 
оме пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај  
од конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратни 
, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а  
 дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се раз 
да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута ул 
 је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гл 
оже ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дош 
Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато.. 
 оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом ч 
 /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те  
олован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крм 
и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И  
, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод 
тан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни  
 нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превели 
воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се 
ти ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!... 
ају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се 
 дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке н 
е стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе  
еј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код св 
јком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не вер 
 и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Е 
зденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S 
ђен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један  
вара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крм 
г орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је з 
зорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="s 
 ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо по 
ихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови плани 
ном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу,  
ци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо наб 
аволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све  
у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Т 
вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, ш 
 једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворе 
е да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођос 
> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад на 
чима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје б 
но се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час ј 
, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај ма 
S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S}  
ати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n 
а га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет —  
ини права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Је 
чића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око за 
="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џ 
 добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили вера 
p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твој 
говорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} 
из Босне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босн 
 прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала  
> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово 
о је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n=" 
и би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су г 
читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико  
ном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја з 
уц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} До 
арни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гн 
минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа 
ном Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она  
S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ки 
же.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера.. 
} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу 
ћи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом бл 
 лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од т 
S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нек 
ло ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и м 
и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је вр 
мо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре 
и.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, 
гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си  
ази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га п 
руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је пр 
да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не ки 
исли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем 
мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па 
една врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p 
мех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па на 
у сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слу 
S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S}  
} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ п 
ио блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb  
 им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој стари 
је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само  
ише <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми  
S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку  
еда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, ал 
 ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не  
воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћ 
>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу с 
друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!. 
Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И ова 
>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би 
је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта  
дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Пе 
е миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, ран 
— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти позн 
кса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и 
 Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да са 
рко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо 
а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, ил 
 богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S}  
зајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, д 
 шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождр 
 раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очи 
рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p 
" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га 
и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Г 
 А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој гре 
пет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо о 
ре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли 
иви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам. 
{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде  
рених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба 
де.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, 
 своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу д 
 мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дука 
говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: д 
 Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо  
твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери.... 
и.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба 
ктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стра 
само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Вид 
ило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево 
ене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, 
раво кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p> 
 у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачуд 
вцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И 
} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој 
 како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p 
 човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} З 
у Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни из 
ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће;  
кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} 
да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је  
 <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватим 
град!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мај 
и сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од не 
други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегал 
е године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љу 
 код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од сво 
х људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Б 
свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код О 
ad>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што  
</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена с 
м. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетан 
на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а нек 
11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S}  
 Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без жи 
ор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На гла 
так ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је 
мела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и  
оже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном М 
 — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p 
д нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе д 
сечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли т 
коностас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога нер 
е материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би н 
но зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који 
ерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора кр 
као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узг 
"234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести  
леда као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим прир 
оспа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда 
рећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано на 
вика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p> 
а навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се  
авила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо пр 
асипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугини 
ремену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесе 
мела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе н 
’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озг 
о даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га пог 
о су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан дол 
леко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на  
а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали  
е био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И  
авире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег. 
миљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео 
јске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Ш 
 никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у ве 
ој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S}  
о које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S}  
т се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га  
 Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта  
директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газд 
 на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p 
S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека 
вде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у ј 
дила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам у 
ст шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски 
га ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Беог 
о сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој  
о, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да ус 
егне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба,  
ко гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин 
уће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топч 
S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо  
а, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом 
 она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три 
!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“< 
че кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, кара 
 су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и га 
вратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад 
уди? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали 
Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је  
се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећ 
 једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео  
е ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горско 
рчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пла 
} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Ка 
и приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском  
 истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за т 
 па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Оно 
да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и 
е, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне. 
ла обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случ 
та ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама,  
мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> < 
 <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда од 
и се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’ва 
 Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа 
 могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах ос 
и ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немач 
>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S}  
сам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p> 
 сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просе 
е младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone u 
ко, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове  
 почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића 
b n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг 
капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо 
а некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је нека 
д школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да с 
ој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш 
 рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мер 
ше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестр 
/> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се  
ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“  
а ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља,  
ав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, 
од велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али  
а незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац чове 
а и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Уп 
и учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им о 
већу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кућ 
н кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато чов 
оком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих 
 густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обас 
био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, 
прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мисли 
ипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом 
а цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата  
 може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко з 
та!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С  
ести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окр 
му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна 
 Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milest 
 да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, реч 
ог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Пу 
кривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и пла 
ака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front>  
?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја 
сец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> < 
 Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда  
, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— 
ођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелск 
иљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије 
а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можд 
кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубав 
} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било 
 јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало  
 сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, 
ће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад  
а <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно 
} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света 
 То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно 
 некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагад 
ћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, ре 
ици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа,  
а два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа м 
b n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гр 
по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да н 
bSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полу 
а прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачиван 
..{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>—  
, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, ил 
ођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кол 
тосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на св 
а, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јов 
 лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били  
ете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешт 
иста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — д 
е уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено 
ног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима 
нда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој 
Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седн 
ре шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не 
лице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су р 
уо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, д 
 дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доис 
 Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела,  
>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш  
 А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо  
 Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Ни 
велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче 
мо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S}  
ина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта 
 Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пун 
ати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...< 
ори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и  
е — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} 
рај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе 
pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи по 
наша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збого 
на је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— 
у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до 
ако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И та 
и беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога 
S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте  
subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше м 
о крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <p 
н, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам  
.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан на 
згледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И ње 
 у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништ 
е господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кула 
цену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи 
и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица —  
жају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауто 
 грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и о 
е, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једн 
у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} 
} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још 
зуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудо 
ио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како и 
даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на паме 
 човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме виш 
{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум. 
оздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} 
астирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године к 
мо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог н 
 га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капет 
тојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разгов 
ете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} До 
 испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а он 
о који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по ово 
ки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам моз 
и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану 
. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S 
p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију  
одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толи 
збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање о 
ли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не у 
сош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену па 
ала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја,  
 у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих 
{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S 
, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине д 
Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од  
S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{ 
 — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> < 
златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, 
дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, он 
 почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} Т 
 из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни 
ових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <mil 
ДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУД 
 n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој сав 
везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој 
 у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били  
 Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив 
и могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја  
{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!... 
дговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пе 
>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред с 
} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало 
ило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо,  
и у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S 
 она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете 
!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село к 
} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сва 
 дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И 
На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређа 
нац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за  
х је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде трепер 
милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле он 
 велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{ 
норама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу 
ишта друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?... 
ије размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци 
а тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а  
м ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет гриц 
S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо 
S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{ 
 питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је д 
ш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не на 
ао мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљ 
о ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p 
и.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбр 
вим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немо 
до није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S 
{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је 
опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзл 
нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче 
смо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је о 
прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Ј 
 могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде удар 
— хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, 
ађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам о 
учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па  
S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у ко 
 хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће  
е већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресо 
анов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо 
и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, 
Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад 
/p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне  
 један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским 
октор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго  
ворила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су не 
 и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли,  
} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} гос 
ика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSectio 
Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени 
и јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегат 
о преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год д 
one unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{ 
Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет по 
 Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као д 
це.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p 
е г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба је 
и и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео 
нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, ч 
ича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова 
то фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb 
улаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од јед 
свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла  
ете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е,  
ола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S}  
 душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло.. 
 он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у  
 срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је  
а....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти н 
уги уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа на 
ка.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S 
 На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ар 
де код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш 
 n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чи 
ну, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на  
} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби  
некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Ли 
ма све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај к 
раж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветар 
 те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових пер 
е нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо с 
, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна  
.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све. 
 па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине  
љила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога 
, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ до 
 на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на ли 
} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p> 
ан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице тре 
распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Ах 
стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке 
, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико п 
У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни 
да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клуп 
 Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, 
 рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче 
?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине 
 даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, 
 — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заво 
</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узб 
Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S 
како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је 
з добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчет 
оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је  
буњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ј 
ју.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при 
" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хв 
Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добр 
меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што др 
о ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с н 
по намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара 
ам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где 
емир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је лу 
 беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поре 
ри.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ак 
авља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније 
дну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не пој 
олске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по  
је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праве 
АПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> < 
> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант на 
и су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милос 
град, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне вес 
 хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до по 
убави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Та 
 може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањц 
у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мо 
 некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчив 
ли смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и пр 
га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је т 
брецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав п 
борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тих 
> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и глед 
н саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И 
ете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има 
 знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о 
 <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ош 
 Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте в 
се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи,  
{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало же 
} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пла 
; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео 
у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у 
д која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хо 
н се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вук 
у.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице 
 Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} По 
S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он  
 је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је једног дана изнела и остави 
Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео к 
после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заг 
 и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих  
 било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк п 
м окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Цариц 
ао да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да в 
док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево  
182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и  
о да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више  
>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на  
, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је 
, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне  
о правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш,  
ри, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару 
вима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина 
ion" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У р 
ем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао 
тучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале  
...{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад о 
раво....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S}  
га што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која т 
шетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је 
шетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је 
пет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила матери 
p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" / 
поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити н 
 би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао ј 
ишта и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не  
 десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За  
ња, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да 
е нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође  
омоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њ 
утону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носи 
ама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно,  
S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледа 
ан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чек 
а ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете з 
ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта  
<pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи о 
ким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!. 
тепанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком а 
!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n 
о, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, ка 
{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени,  
 ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило.... 
> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{ 
 мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубо 
дарити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја вид 
и човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се  
у таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, п 
гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p 
моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулка 
што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхова зелених дрва, па ј 
не смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом л 
авно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а 
, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ  
...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густ 
 да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после 
 <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, 
ми.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен 
лечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте,  
и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова  
ј кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу  
да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у гре 
ње.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог  
а.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има 
ану у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и сма 
 пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S 
кох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју бр 
на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак 
а није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p 
ку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у  
н блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и  
дај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беш 
пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам пола 
ама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто плам 
} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ З 
 сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра дола 
причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао в 
де ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на  
шла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, 
ђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га 
коцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима ч 
а, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мо 
дави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S}  
 се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n 
, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине ру 
 треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкч 
 свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју суз 
блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се д 
тељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу.... 
ко Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмам 
 и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку. 
непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, 
 непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек 
е једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од злат 
S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже 
јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете. 
а по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се  
тле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила тргова 
сталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке 
адајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне,  
Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та 
ај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло 
 Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се  
извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан 
 тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда  
 Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш 
амо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по с 
 <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића! 
 за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила 
више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и 
ра од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу 
 од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече  
с је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!. 
Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз о 
јан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд 
ели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда  
} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао дол 
само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И о 
на госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И  
нећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псов 
х страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији П 
пет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочека 
.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућа 
одина слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да  
одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, 
знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву 
 је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ј 
аумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га 
је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погле 
 <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да ј 
и он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му о 
њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу њег 
.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му н 
ије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{ 
роје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њо 
лике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пр 
исну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра о 
м се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с  
да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му пут 
кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кул 
ајвећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио 
 после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њ 
еко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А 
 Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића оп 
енгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат,  
анца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо  
наш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Ов 
о својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што пре 
повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само 
. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола иш 
м Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писа 
>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву  
ет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну 
а, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак поме 
би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу 
д опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седл 
ан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не з 
е коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око 
копан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{ 
зговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, ш 
днесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је х 
газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на свом 
.. писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија 
чића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колан 
 има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу т 
е да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, 
, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опази 
— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним к 
} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Мо 
ави.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Бе 
ази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко,  
н се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао 
ве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом ст 
у цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— 
} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин 
 <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степ 
ла....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад ог 
лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где в 
 се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} По 
ече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштри 
ла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И  
угог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ва 
 силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет 
} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучи 
.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{ 
ј камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светло 
пом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, ле 
иси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мо 
опаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна.. 
не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> < 
"subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чуве 
p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} О 
е мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме  
 твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића р 
и Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала,  
 ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрк 
ну коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом з 
 рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако ради 
сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p>  
а, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем 
 којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово 
> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— 
 турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је ж 
ри.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је 
кују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана 
тета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} 
ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам з 
 /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш 
 и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам 
а рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и  
 од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек  
Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степан 
а вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце... 
лог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим,  
, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем  
ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији... 
 си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Исти 
 само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сук 
-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све  
и.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан  
и људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они ни 
 још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе 
 — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесе 
екао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам д 
>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где до 
ама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то поки 
 Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали шт 
ришту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <mileston 
S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упит 
дима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили 
{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огре 
д пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће —  
 мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S 
о смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би  
да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују м 
просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само  
и за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја друг 
 пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, ч 
је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој  
{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он 
откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S 
, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам 
 био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А  
о поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као ша 
ојим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући та 
 <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао 
="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао 
теље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S}  
{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о ре 
Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остас 
заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако 
а — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се 
чије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене ра 
 живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S}  
 свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег 
м и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других  
нде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаро 
о отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је 
e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Как 
 рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, ка 
 ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Шту 
 И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, 
учио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} З 
довати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут. 
 овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не  
чи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти  
ожјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та п 
она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девој 
 сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{ 
знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а ду 
омче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски т 
 Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва  
ом „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани. 
...{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и ми 
с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о би 
 у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се  
 нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку  
ну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене 
а будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час л 
 <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљани 
ша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S}  
поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај 
говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега б 
миловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Дак 
{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала,  
 И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она н 
његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каж 
но, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је д 
 на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем от 
оре, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очев 
онија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И о 
} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Зав 
знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу све 
ег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душ 
то се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра  
срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <miles 
 ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из д 
, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Д 
егнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то! 
 да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко ј 
 онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С  
њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лу 
Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном  
м г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p 
д Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Бо 
стра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се 
>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДО 
{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опе 
простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет ст 
!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле 
а ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S 
? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, дец 
и заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оц 
 пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите до 
ар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S}  
о вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S}  
ни к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки  
ка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока. 
 пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работник 
<p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово н 
ћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у  
 с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бе 
а, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним тре 
 n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окр 
н магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неиз 
 ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под ле 
у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образ 
 рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p 
 свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{ 
а једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S 
о што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S 
; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњак 
пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од то 
оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гл 
отекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже с 
мех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да  
 сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно 
м.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет ста 
а скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох  
де насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{ 
дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она ниј 
што мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њи 
да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом 
два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} В 
ј живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{ 
 ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Свак 
врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке —  
ви ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и свој 
е кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једн 
е сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали о 
а Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури  
ову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола п 
, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па м 
са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Став 
После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једна 
акар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари 
а синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето 
p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, се 
авити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у м 
ила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих ска 
кса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <p 
 глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су 
ча Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по ч 
p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом 
трте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у нао 
као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге 
а високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве вели 
ало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла неп 
 враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час гор 
 их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико с 
и, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену 
, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— 
ку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! реч 
 — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим ј 
ан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то  
медеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p 
 добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гла 
г Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски г 
" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А,  
вање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n= 
ли Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено 
а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Т 
ица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђац 
а.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву пр 
оцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се ча 
ој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим 
се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде  
није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово заст 
о шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S}  
 или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба 
мет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам 
ти.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Те 
чера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</ 
" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет  
е, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пр 
ају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се п 
оје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправд 
о да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију 
ла некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом наз 
 све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све мој 
какав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хлад 
 n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.< 
већама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</ 
леј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до по 
неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав н 
а здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне  
па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка. 
е?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да глед 
ом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по све 
.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја < 
И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{ 
 — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда бо 
{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља 
ао да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад нога 
е окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчи 
гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим б 
куд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пол 
 године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у  
 психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао јед 
ојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све ш 
дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест... 
што сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психија 
 те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, ка 
зита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека  
 лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратим 
 леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко 
>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговор 
рема мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она муш 
трасти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите  
а почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135"  
апетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута д 
а једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово дво 
авити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице 
ћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа 
p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, п 
— онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахрани 
</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи ру 
шлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туг 
 духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чек 
а опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од 
.{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје. 
e unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њег 
с.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на 
, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво 
 исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као 
<pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми  
вот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му бех 
ед дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци с 
ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, крив 
е најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S 
ред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били  
Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати 
.. дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> < 
госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам  
.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњ 
{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модр 
Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништ 
дур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудил 
 мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка к 
одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа 
а, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — к 
а је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то гр 
 и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољуби 
А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" / 
на би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија 
} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ уста 
сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганч 
 одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а  
н Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта  
обнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман. 
о.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће удари 
 Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да т 
егла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <miles 
ој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — —  
друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успе 
оче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим  
на је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} 
у рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, те 
 да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје. 
ш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркн 
 се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври панд 
<p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно н 
екао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја и 
> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије 
ледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, 
чи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те  
итати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око в 
, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци,  
е спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам 
 подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мис 
S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb 
стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, 
сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све ш 
сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни  
естри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун,  
ко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва пок 
убовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На с 
 су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па она 
о већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању чове 
ула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљ 
 образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти 
казује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, во 
дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао 
 док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а 
оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То с 
кса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад 
узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој б 
 прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила 
 шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, к 
ирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два ве 
 Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш к 
 и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> < 
ло, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} О 
томата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p> 
мбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на б 
ије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до  
.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут  
" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од ј 
.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева св 
смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Ма 
с заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како х 
 И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не  
 мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци и 
p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се  
ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвет 
х глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од јед 
 у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју  
испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{ 
Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S}  
цу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S}  
онија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Х 
нем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, би 
е.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и 
, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати 
и други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} 
сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем 
 јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Кап 
оком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мал 
и: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то,  
тро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се ј 
ватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S 
рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упит 
{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама 
 и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и 
а узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!...  
дни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи 
то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јеса 
ао дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода одн 
ар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна. 
оније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми г 
но га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му ј 
ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они св 
 а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује т 
у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске в 
ине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда,  
} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ов 
та, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти,  
 не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочеп 
ховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, м 
ш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ћ 
у се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја  
милујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долаз 
те Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше 
 сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш 
ма као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека  
со!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ниш 
Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не ум 
ече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p>  
д требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све 
кси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права 
 ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} 
да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n= 
ио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пр 
 рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и  
едри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па  
еч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не уп 
чини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја пис 
клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта  
и ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две  
 прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А  
загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао д 
> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S}  
сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви? 
о момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?. 
 и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турски 
д ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="13 
раги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас  
 овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам г 
и је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле. 
помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизну 
 наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико 
....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа  
Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо 
тану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта  
} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако С 
} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио с 
, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда М 
м проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио,  
 и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? уп 
.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш изм 
.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окре 
 се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> 
нај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету  
 <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!... 
 /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S 
Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси л 
нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти ј 
S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш ка 
>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је гро 
 ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, 
е у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, 
ао да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је 
ек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у веч 
иваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо То 
ти и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село 
итао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она б 
ра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеск 
наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „О 
дант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа,  
{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели см 
 синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену гла 
д мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један  
па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми  
би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе сво 
: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ об 
ај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по 
Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђ 
 — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А с 
ог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чуд 
гдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бај 
малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под свој 
а, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске оч 
јем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово  
це, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само 
бља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо 
...{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад би 
пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја прол 
 шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао би 
Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дуг 
овију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као д 
прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им  
и кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена пр 
а.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи;  
ање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један  
ца и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђе 
а.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чис 
па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, д 
м њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој  
ет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узм 
сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легн 
и.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођ 
 хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој пре 
црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила  
је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим оде 
та би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ  
дну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{ 
пазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном ск 
а.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто 
у му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То б 
ене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчи 
т пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљск 
 моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и 
ветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То бе 
ице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца  
 рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на ис 
36" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче 
 Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде  
раво у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало  
ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као  
скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подва 
по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаниц 
е.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Т 
суто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у пла 
ветле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком 
егово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио 
а и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?.. 
е чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове т 
ти, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је  
не малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час иш 
, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око 
уке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на  
, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јо 
дан џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври  
 рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, 
танку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</ 
S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти ма 
Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могл 
кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна... 
 Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике ср 
може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душев 
очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његов 
жје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готов 
, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом... 
е ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, 
} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах,  
и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е,  
међу главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> < 
 мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црн 
егове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здраво 
им сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти зн 
ебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крв 
а тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у  
не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош 
.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног ка 
е, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на свој 
 још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој д 
"188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а добри јун 
је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остата 
 собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{ 
/p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „О 
е још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особит 
вних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p 
— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно ра 
памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} 
 капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S}  
а сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао  
one unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} 
ави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема з 
ма?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене 
 што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n=" 
рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела 
д Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он 
ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметић 
ћете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е н 
ећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли 
 доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, к 
 овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих  
} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој је 
</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини м 
ко није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се  
не онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на М 
исати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме св 
е ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p 
ј води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу 
е надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чи 
а врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Вр 
оглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И оп 
" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово бела 
капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је ми 
а ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја уп 
Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли 
 <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим  
 она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећај 
нај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он 
Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу В 
{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb  
 ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији  
еплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потп 
а то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћ 
ио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су св 
} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића 
је лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати  
а умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а п 
што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за  
{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме п 
 звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чује 
вом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити 
заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав са 
јим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} З 
пазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина  
иле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Мил 
} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зн 
ко се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељино 
добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Сте 
а руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, п 
ола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељино 
ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их д 
е обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, 
стра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у 
качивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше пл 
ле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова п 
 шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p 
тао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево 
 нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чарш 
а те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет саста 
тране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану 
беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p 
ишта.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а 
а Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — од 
Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години  
итајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе 
з Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обој 
вник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном ста 
вији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мен 
.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубо 
о!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Ост 
ељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран 
 имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет годин 
ињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију 
моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— 
, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, 
ава.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац  
стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде на 
жавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији,  
 име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју  
ти, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца 
n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S}  
, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <mil 
екао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас  
 Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} 
ти отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић 
крено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote 
ољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајт 
..{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да с 
S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете  
еленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да  
мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра 
 Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе до 
} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S}  
 но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је 
 сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да 
ни. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а м 
 учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небе 
, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш 
дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, 
ој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето  
Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо 
 Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говор 
зда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стев 
.{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи де,  
одина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} 
и и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога о 
Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш про 
ведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су 
моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину не 
ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и  
 укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га 
ља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном к 
запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује  
 нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учини 
 После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо  
х успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} 
раво; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!... 
рле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Да 
аља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска  
ца, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек  
и сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мисл 
давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај госп 
де други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњ 
а потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до н 
е прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем  
мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубов 
 и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије. 
 рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћет 
S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само  
 Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће.... 
вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обрено 
кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ић 
ине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али  
Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и уме 
а.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо 
 Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она  
а се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и сп 
— иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.< 
неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу  
33" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор 
 престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно  
идиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхуна 
RP18934_C12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себи 
вају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и ве 
> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на св 
и.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу  
ања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у  
ва рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А св 
ричати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешин 
.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, бил 
к знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао  
 њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у К 
се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и 
 свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали 
едну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ 
мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнес 
, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем с 
<pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе мора 
нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза п 
 сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијан 
есно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате 
цом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!.. 
ађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише 
дина — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина 
а: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрин 
ови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, 
елице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, до 
у другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране 
ила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој се 
="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А  
 врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> 
 намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и  
то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш виде 
лиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није доб 
S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Р 
иште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} 
може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји  
епрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу 
 Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{ 
авијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блист 
ка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, 
овикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала,  
се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стал 
ивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата ш 
 с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на г 
 чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лиц 
ко топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме  
 као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао те 
 <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег раз 
јке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси 
 разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и 
је, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнин 
тити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и у 
а Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, о 
 се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини 
штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</ 
осни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Т 
и он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и  
 две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, је 
 с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, заг 
 Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада  
за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје  
 у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ев 
чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви см 
госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S}  
 n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта  
продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича 
опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко 
шао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S}  
о, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „ 
вде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с 
 пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} 
 га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{ 
у више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искре 
мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она 
ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што на 
зми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме  
.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном с 
чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, 
b n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исп 
них двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово др 
а га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри 
ика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да попла 
га? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га 
чу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив! 
о другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно го 
и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један 
ам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти т 
.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, 
 образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подск 
 Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у тав 
смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако 
воје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај 
убовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ет 
l:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
овог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко  
ког себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! 
!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ош 
р би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће 
у оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како  
 <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетан 
д сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то д 
 једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="10 
ва, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене  
 да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, си 
недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће л 
ге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао... 
 дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од ка 
и; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на 
те моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама  
 Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p>  
ли, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, р 
част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, м 
вооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онак 
...</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој с 
ло старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, залив 
 приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја с 
<p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" x 
" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{ 
урјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone uni 
} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, д 
тлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакар 
заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи. 
онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу ша 
рог зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породи 
 вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, 
смо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниск 
одне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је 
иста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати:  
ожјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S 
—</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може д 
ађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S}  
ри, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео ре 
ло, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> 
ла само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиал 
растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околи 
 и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком 
 инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вр 
се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На гл 
 мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко  
</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи,  
ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је 
ке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му 
 /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог З 
ила капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса дес 
чара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпо 
војачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђе 
едан зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге д 
ном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама ка 
ади.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Б 
не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S}  
ривоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Ов 
мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а  
нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну: 
отрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Ко 
уше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаниц 
 и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шар 
 нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека 
кса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно  
апетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо  
 госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака < 
неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одис 
у је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу с 
иђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p> 
.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице мој 
и доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за мо 
, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Бо 
жати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} 
ви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом ан 
Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељ 
авило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече јед 
е.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г 
у губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S}  
и, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што н 
апетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Рокс 
и и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рок 
својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном ј 
pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш 
ања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обуз 
ре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало да 
ођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу мало 
.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој  
ошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опрости 
оцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је  
 — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Беог 
 пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се н 
е лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} В 
ла, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пируш 
 што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим  
<p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце п 
ћ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај б 
.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Н 
 поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — з 
 сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се изв 
 се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а  
еладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда  
страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути 
 мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Докт 
е — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је дове 
 не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</ 
} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је нек 
чи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у рук 
 стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?... 
S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре 
ор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се  
е Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више п 
ремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је 
..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S}  
се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе  
И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} И 
ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже,  
е туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p> 
 да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркн 
а да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда ок 
 Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље,  
оведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо 
утрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори.... 
p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! 
ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Неприј 
 о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове 
одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не 
д једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам т 
гледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да 
 те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао с 
 И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би  
Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док 
м по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49 
 свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, три 
ослали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса? 
д ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} 
. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као уко 
а, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> 
аком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете  
дро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у на 
 изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али 
ма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Д 
черу и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али н 
 стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И о 
да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, п 
од „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" / 
 она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пр 
на где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Ве 
ада? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добр 
та се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Оч 
агао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао 
шкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{ 
>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети 
ду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{ 
Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше н 
p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо приб 
 му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном  
ан господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> 
 мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у стран 
 и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљив 
— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта  
.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{ 
ечи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S 
p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене  
ају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, ба 
па за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, о 
о зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} 
p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми.. 
 треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, х 
 другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то 
не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућ 
оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор бац 
језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну друг 
пре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из 
ити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море,  
рајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конц 
су.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде 
а, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег вес 
простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто прек 
 <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да ниј 
 о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S}  
ово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да 
/p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p 
вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо  
за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</ 
/p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гл 
а себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би 
 Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен 
вцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или н 
 до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о в 
е успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде док 
лу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство. 
ем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и ц 
, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће гор 
апетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Мал 
 <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на 
ла преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је смета 
 мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? 
онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па 
не.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} В 
 Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А пос 
каквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у 
је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика,  
Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре. 
ватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И т 
...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто 
 очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо ба 
ио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је ти 
ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане. 
ање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене н 
lestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет  
е небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се ве 
 исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је 
ложио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S 
...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њег 
а ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, 
смејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздрави 
 писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова. 
о нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — — 
<p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са дет 
а путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школ 
ти свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у друг 
 под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин 
едругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Ви 
им гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти шт 
> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и ст 
ца Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај 
рник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече 
па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Је 
равиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао. 
, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђ 
једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако 
 <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој 
ју док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, ка 
 спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег  
уља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, —  
о нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само  
нице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по нека 
о преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S 
ти преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се  
н.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Д 
на јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ 
је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> < 
катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је те 
ва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведни 
у право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето 
 Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>С 
 Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</ 
то знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам 
ије могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам с 
вај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толик 
ески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се 
чини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, к 
еше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин  
се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>—  
д неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравк 
Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Х 
а сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, ко 
ом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој  
ЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p 
 обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у ср 
аже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори 
 <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — ка 
ном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на че 
уге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Н 
Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S}  
ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворни 
 чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубови 
а, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позва 
> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме 
 излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до вели 
на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писм 
овора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао боље 
 На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја 
о, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањ 
наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник... 
 истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зрако 
ег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој 
ана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит  
е сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака. 
} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone u 
е, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева пар 
ку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сун 
 /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у ис 
 је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан просто 
 је време, вечито је кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан просто 
а, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без  
ичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло прои 
тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи 
 ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, оп 
идно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у поче 
реће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју  
ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми 
је не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичн 
ух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утри 
н тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твој 
 /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, ра 
 готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољуби 
 сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао 
И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се 
 јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — 
.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило м 
не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака о 
је, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и  
њама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну. 
у већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај не 
вети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једн 
> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капета 
је стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друм 
мена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав т 
, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чу 
је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како 
— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до  
р и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гај 
илуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S}  
да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не и 
е!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хлад 
 човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив  
 умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се 
знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши дру 
амидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа 
 да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Р 
 бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо  
сана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{ 
ву и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта  
никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо м 
ије прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете 
биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!... 
неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов 
 И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећ 
е море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за зав 
нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} П 
би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збу 
 јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја пог 
ндарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капи 
{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој  
е то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и 
је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <d 
и капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су  
, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хај 
 зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасак 
бовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добр 
 ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, ка 
њи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S}  
 опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устре 
беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас б 
Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Довед 
 буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У д 
т и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви сп 
S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако  
ош нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме,  
ељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет син 
о мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила: 
шњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мо 
нуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поч 
во мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Ха 
еда.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S 
 -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао  
 да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у у 
лице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам с 
 моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам 
рости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{ 
ло, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију ка 
чело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{ 
 n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!.. 
="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрат 
 на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу. 
усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Зна 
.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет 
 упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Сам 
стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево б 
ста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После  
ад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилуј 
о.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које ју 
че мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти ба 
 Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само  
? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господи 
.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пус 
 чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаш 
>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем. 
е да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, с 
S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти  
и чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид 
ах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од ј 
ика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срн 
себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S 
а се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме  
и, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, пр 
да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући  
еченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по н 
{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојч 
Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по  
те сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех 
у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на 
ћ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му ни 
 Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по  
што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Р 
да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме  
еља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он п 
 Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која 
 мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и  
ко за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једно 
{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p>  
вореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се 
 рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло  
ним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је н 
.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко н 
а ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то 
м очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела п 
?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће  
о своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не 
сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим 
вала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од 
ити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које  
 осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, 
но, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, 
е нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а пр 
м сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет 
а кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи,  
ра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек  
у око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо  
.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, п 
, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам доша 
, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ 
ле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане... 
ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех 
то му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице пре 
n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, 
ших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бле 
А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p 
>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ов 
 <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{ 
 криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јо 
 баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p> 
 шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то  
јој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за на 
.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још н 
{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S 
тио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите,  
сто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа к 
гачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <p 
ијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S}  
де....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у 
вао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па п 
м жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чем 
дили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора  
ратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера о 
ли што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи 
ине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог по 
главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће м 
ржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче прем 
ругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сес 
 отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рука 
ци име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{ 
есам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газд 
.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p> 
спричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довр 
ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо сврш 
н ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио 
а ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај а 
таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти нис 
 ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме  
 тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, 
ац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?< 
рану?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S}  
уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врс 
тих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да с 
рава.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били неш 
ше се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим 
 моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мај 
конија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љ 
а текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Нем 
Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне. 
благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У т 
што мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала 
фре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степа 
се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Кап 
Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозни 
тра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па 
да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли 
денична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као у 
ади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само  
и.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам  
и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час б 
исам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекам 
убим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!. 
{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо ос 
кака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетани 
аво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако 
да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да т 
 си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одо 
S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закре 
 ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, бо 
 повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да п 
амњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љ 
му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како с 
.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори 
а ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Н 
ошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак  
десет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештен 
дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, 
ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете сам 
{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног  
спаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} 
> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</ 
p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога 
онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овд 
ио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како д 
гова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му  
 се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нем 
 Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p 
етиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује 
{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, ал 
ам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он 
страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш? 
и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загле 
ошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су пос 
ли су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жа 
ешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути,  
 био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радост 
 психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана при 
анцуског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам н 
твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова ре 
> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко с 
.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његов 
!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а 
помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више ва 
ј се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он свој 
а погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће  
а, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду нес 
ем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} 
 упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} М 
за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао 
ишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— По 
 <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога зна 
к њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и 
лаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?. 
ла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S 
а ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, ре 
 малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Б 
, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било 
обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу ка 
убави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај погле 
 маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божј 
.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима з 
 дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете  
е да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет бе 
 знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетан 
лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже с 
отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је  
жем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> 
твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још 
 Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је 
ом свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу  
џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и 
у мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p 
е стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ 
уд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топ 
> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! пов 
Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...< 
ече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, си 
а остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, 
е коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, 
ледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— 
а Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела пор 
лонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле ук 
тати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добр 
 мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И 
у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било гол 
евојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па  
 Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана 
обро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из 
 Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљива 
 ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога д 
некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221"  
да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руко 
шрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а 
иближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским пл 
ру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а  
до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и л 
спречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> 
а капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти 
и Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И  
 магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један н 
огледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да ј 
ајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на ж 
е наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погле 
а улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас нај 
Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p 
 се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p 
с и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир ме 
{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећ 
х ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати 
136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђ 
лубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, д 
е заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла н 
ј.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели п 
чепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не п 
ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме ст 
ан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се с 
— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осети 
 је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с н 
а, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да  
ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа 
 док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И там 
и, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо 
скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у  
е Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо с 
и је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки ва 
екуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, 
о поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не м 
изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој вел 
 доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} 
ели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше 
ачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас 
лијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је  
— и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље 
; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десил 
е нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о? 
ег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија  
.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div t 
као?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како 
 не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бит 
гом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завер 
а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацврку 
ит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Доб 
ме не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала 
аздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Р 
{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S 
’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љ 
ану.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Ви 
том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p> 
ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем 
ма код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живан 
} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио! 
и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја с 
орићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме сам 
 мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То 
ени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а 
пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд 
бовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите 
/p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прв 
нству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле  
у.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плав 
је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?. 
говори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи 
шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се  
 особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ  
.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а по 
 Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуа 
</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву.. 
и, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она 
а.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. 
 други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како 
и капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и он 
усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смр 
 Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледал 
ан мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа. 
ожете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада 
} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју  
екака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Ка 
о си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш ни 
свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин ст 
S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином 
ј кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи г 
 не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је  
м кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала су 
ен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе глед 
н, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унут 
 И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка  
о кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, 
еч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у к 
И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p 
а Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} 
па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно к 
.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио 
м уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво сме 
— —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту 
Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити не 
се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зе 
отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми 
естра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окре 
да Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али с 
 <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове  
гледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" / 
ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душ 
оменити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми м 
који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ет 
ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се за 
, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и н 
аше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{ 
етињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три сто 
има сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет до 
о дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Ј 
икнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шт 
 дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша 
ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и л 
ста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p>  
капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> < 
 сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако 
.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека т 
{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родил 
 Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ет 
вика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете о 
“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зет 
тарица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежура 
лиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога 
 — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну  
знајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Ј 
.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према м 
 самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег д 
н....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" 
о и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан  
 Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници 
е....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распу 
доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он  
 напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако с 
 Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава з 
њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пи 
лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да мил 
не столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалу 
е у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p 
.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч. 
ка: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срц 
ео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milest 
ио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с к 
.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несве 
 те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и н 
е на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово 
 седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И 
мња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је  
мери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама 
брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру,  
 ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беш 
о....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам  
 умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о. 
пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оп 
учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отво 
} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет н 
сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра се 
аска!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се 
имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме по 
знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е,  
лији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики фило 
.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета  
ла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чич 
И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="su 
име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необи 
новића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> прија 
је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Да 
 и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши 
 њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и  
тчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију м 
латни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку  
и, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни м 
а Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин 
спођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — т 
дали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и н 
 док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако 
/p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се в 
 /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отиш 
ила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <p 
и, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у  
све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су 
а, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог,  
 а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе о 
 није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником  
кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им с 
 па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и кос 
исто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими 
повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="2 
> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као п 
— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете гла 
сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} 
е....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> ви 
" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с  
а у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе 
} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132"  
, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света 
.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући д 
д те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу! 
ли....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Сми 
е унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви 
та....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша  
то их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно с 
 И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор  
ло смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељ 
 да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека  
а скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице бе 
 болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн г 
Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једно 
ди овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> < 
. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на 
 још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Ве 
равитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће б 
е.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До м 
сположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, и 
о потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом т 
старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај мл 
ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још  
и би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стој 
но куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а о 
Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом,  
 света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и распо 
ет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{ 
старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли 
 лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, уч 
уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину  
ца Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву 
рси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен,  
пао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговор 
о тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p> 
е од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то с 
ољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа 
ким гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне  
петаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S}  
осте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.< 
ма некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе 
 Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p 
и свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаб 
а оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло  
речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, д 
лим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништ 
д нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за 
јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра па 
а.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, ка 
учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење с 
се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Бе 
} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од страж 
сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са с 
{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обу 
дили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа  
кренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви 
ас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви по 
е.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго 
м се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, 
колу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, д 
 — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ј 
хури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онд 
 сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би 
ли то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прс 
 сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу запов 
 лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој др 
дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} 
ше плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не дад 
зи да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет,  
мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замис 
вратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те 
ах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који  
 што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете 
 једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опази 
па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ј 
 ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не мог 
о не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је мног 
 други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" / 
ојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Ки 
 дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао  
о обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се чита 
а, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми с 
ича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у св 
роведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична бран 
тео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра д 
<p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се 
 На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} 
вошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И 
.{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепа 
 да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја 
ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји л 
ни су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су  
{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се г 
арицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране живот 
сти и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{ 
а.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охраб 
Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb 
м и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћ 
евајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хлад 
 Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S 
уће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, виш 
—</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb 
прошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а п 
 лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирн 
нини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{ 
олико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} П 
јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало  
{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} 
ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро  
 Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; м 
ов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p 
{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <p 
де.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p 
х, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, ка 
у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми н 
 то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда д 
извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у гла 
н ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли  
лесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли,  
 сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{ 
ило.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији в 
ова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвоко 
јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на  
ар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва ви 
ени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{ 
 а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и не 
е су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јул 
и дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто 
туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми  
оједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И ч 
арени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме ср 
 <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у  
онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Не 
м.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остај 
 нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суд 
о, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у го 
ао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit= 
на авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мн 
on" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетано 
.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" 
што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, 
оксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{ 
на ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше виш 
 од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S}  
 жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним ру 
p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>К 
.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као 
ше суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone 
а....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу п 
S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сиро 
у....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зи 
с дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде би 
ше о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, 
ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газ 
нска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног у 
дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, 
....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p 
 вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p 
 од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме сам 
 главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање. 
еч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— В 
 наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде  
рестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су н 
 слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати са 
да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе? 
ену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!.. 
ом симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бат 
заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају св 
рихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим  
<pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, ј 
 опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} 
ти.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабу 
тих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је о 
утку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме прос 
ilestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледал 
 руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весел 
ћи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару. 
ећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је о 
руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и о 
— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пр 
е да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ћ 
о они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно 
....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде 
хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури 
че да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више о 
 господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде би 
позна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о крије 
р о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љу 
ешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до ч 
ох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државно 
 спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што  
е дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пруж 
уст врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Гор 
 полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у с 
анашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигд 
о бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S 
 весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Ми 
се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну д 
 још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Си 
<p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за  
id="SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} 
е, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док је 
а поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{ 
е, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи 
ине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стад 
 к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме ми 
 научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак,  
м затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се мож 
веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему 
S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, 
д хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вили 
евнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, д 
а сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оста 
ли у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и о 
х.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угле 
метити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском глави 
тео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја са 
 мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Је 
леда у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да т 
ом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бог 
н сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој  
Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи из 
е оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од  
одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ  
ушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њим 
ти, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срц 
све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече м 
јом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.< 
а сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" />  
нудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин пр 
..{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих с 
убио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни 
{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и  
ешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам о 
...{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И 
ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S 
 — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је 
к, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио 
 одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чек 
{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад  
о, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p>  
ко ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теб 
и у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: 
аузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је 
е могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>—  
и седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p 
 ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова 
е!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{ 
тају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак 
S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} 
ад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Ма 
ле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој  
{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро. 
 чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма раст 
рила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се  
може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђа 
S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бат 
ужи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <mil 
опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице најв 
мех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али  
Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испр 
сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, ж 
 је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изне 
добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд.. 
ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S 
а, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се н 
лача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од  
 био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мученишт 
} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан 
 су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће 
еоград? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане  
сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите 
ерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Н 
S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јад 
има ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и 
ди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не,  
м га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља 
 ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од два 
p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се доб 
асом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> 
га ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји —  
и ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме 
а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде,  
ди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> б 
..{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко 
p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват н 
као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мић 
ево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! од 
е, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас 
живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај пр 
в у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упал 
м се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да 
</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па с 
{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у ти 
а врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао ј 
и дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једно 
 даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, 
 све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу твор 
љин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузи 
е беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и т 
ушу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection"  
о, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад с 
тричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и как 
ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Сто 
свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава 
дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико  
pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена  
и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и сна 
Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Д 
 одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опрости 
, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подмет 
ет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Пе 
.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море 
Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{ 
. <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, 
тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио нек 
ва.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зе 
ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродил 
еда у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да  
оговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} 
јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, ов 
..{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он о 
 мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође. 
чију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим 
 није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде 
д зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно м 
хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, д 
бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и са 
p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, т 
ти с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка ј 
уби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Ду 
 После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то одн 
 једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да 
но и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном  
 а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечег 
...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> 
сли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S 
о порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неко 
...{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам теш 
о, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, 
м у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише до 
е реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по ка 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Од 
аку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — 
млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња 
аре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узб 
зи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чу 
па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртил 
ек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, ка 
огао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико са 
лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и 
 његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој 
head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдариц 
д код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо мог 
би Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.< 
>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S}  
вога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда 
ану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно 
>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа ни 
 — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у 
мишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се вар 
е нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} С 
а Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пус 
 <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме ви 
у браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас 
ви.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она 
tone unit="subSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао 
 /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао 
зила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо в 
однику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати до 
 другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали дв 
риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава  
ас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек ов 
вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две  
ле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош.. 
 — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Д 
и.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а д 
ра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, 
— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он се 
— само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави. 
9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо 
/p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршу 
етак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} 
 свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио 
али на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу ве 
} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</ 
Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Јо 
 се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнит 
баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао! 
коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он ниј 
ећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда  
И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за м 
Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао 
 ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љ 
— — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{ 
онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{ 
S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у  
е и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S}  
чност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред 
ло прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> 
део сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p> 
дну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им 
е поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газ 
ка.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; 
} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескр 
ели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — 
дуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пела 
 свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским преко 
 Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да  
 и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је 
браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо дв 
и прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога  
чје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па 
че капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А 
у.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама.... 
ила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли какво 
свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S}  
демо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући п 
 он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње, 
 ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, ш 
ите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да  
 биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана ху 
скупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра и 
ина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне.... 
 мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту гор 
 срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепр 
ити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и вес 
 мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — 
а договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S 
вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга јо 
тац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево 
Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е 
30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зел 
} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> < 
ака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што  
и!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капет 
је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да ос 
аче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и прого 
инуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је оп 
олико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кула 
 колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен 
Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући род 
е варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужи 
не! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, 
и отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p> 
м, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући 
S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајк 
 лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство.. 
и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава!  
цко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш  
ића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да на 
надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мај 
ам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у рук 
очепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене 
једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, ре 
дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „бо 
ој галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна 
...{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може  
је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта ј 
у јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо 
наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{ 
т се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отвори 
ра и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на вра 
 да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири,  
ла и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице  
умен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је чита 
дни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, н 
па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијс 
конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у 
 и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек вид 
 ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео З 
 види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{ 
угу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се ст 
така, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти  
ћемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да  
<p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Л 
о усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном уп 
о прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „вид 
..{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред  
рже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто,  
т ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскоч 
ојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином ф 
 читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је к 
о јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што м 
дам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао? 
ти.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p 
Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су  
 а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док  
{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Таман сед 
еговом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих 
дала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, н 
е.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном 
проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Мо 
n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се 
па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p> 
и су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p> 
Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Вељ 
.{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</ 
казао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће  
Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Села 
о то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> 
 си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S 
с никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све 
се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не  
} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> 
реној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са 
S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени ј 
аздарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, к 
уморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Је 
 на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком 
и ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капи 
ne unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало  
 да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам 
гове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста  
 да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубови 
о....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш  
 да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног 
</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба д 
натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не запо 
у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, 
унчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводн 
 си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хај 
ше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што 
..{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само 
ојим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после са 
 Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије прав 
ћу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати ота 
а је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут  
се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат 
Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упит 
удиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те... 
вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревил 
више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S}  
дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како 
 n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш пр 
{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неки 
ога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила 
нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су 
> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће д 
мак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е,  
како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да 
нице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигн 
ли.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, 
сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Д 
ановић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S 
овој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви оста 
нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И јо 
сти.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — та 
во растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отр 
исто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу  
ало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра. 
ела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n 
а Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по 
ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чел 
Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш леп 
нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђа 
сне и једнако им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} 
уо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> 
з Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове ре 
{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком  
 хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S}  
.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи  
ако се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{ 
на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жест 
је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Ч 
нак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости 
едном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад сла 
чала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S}  
ак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо. 
да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{ 
х с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S}  
ога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја и 
 зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата  
е, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми с 
 зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај до 
су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећн 
} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године ш 
ји ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја 
имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам д 
. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</ 
олана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да 
стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: 
дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до изнад врхо 
ини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се.... 
на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо руча 
чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="subSection" / 
повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су пал 
ије онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека  
, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.< 
лума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— о 
ад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немо 
 Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> 
А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног 
ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, ка 
Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!... 
} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S 
, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио 
и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговори 
а:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд он 
га Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на 
ш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да ри 
носним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Ро 
 несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више 
зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се ова 
 живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не повед 
а повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми 
ва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет уста 
 то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> < 
веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу 
 је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапат 
то ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пири 
ла душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељин 
 друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно занос 
овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад уд 
деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо 
у да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вр 
три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{ 
чинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је  
на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су д 
из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S}  
а се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека н 
ком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам 
нио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А  
Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и т 
децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет  
 му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Н 
 А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав м 
никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је прити 
као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не  
</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих  
, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S 
ог.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим раз 
се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај 
ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да  
е било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом 
а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам  
те ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapt 
 <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он 
с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе панд 
 госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили 
 си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са 
{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене,  
 моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на про 
рав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужиц 
 загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и гот 
p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. С 
н и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препал 
 да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одг 
не мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, сми 
стра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Кап 
а!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p 
!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S 
мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити 
зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта  
_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из со 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома па 
тине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и д 
и пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршуј 
 како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се 
 где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан 
ако је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић. 
 вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S 
лонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} 
стило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, г 
.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све исприч 
<p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" 
т....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и до 
S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гле 
ћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмот 
мо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а  
<p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџик 
 време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, 
ламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаниц 
тио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске 
</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше п 
уга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љу 
е — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, п 
аговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосм 
ао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиш 
на, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми 
ко други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили 
од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам 
 Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он  
 <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е 
већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви с 
ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младо 
ио је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се ч 
ез њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба к 
 нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, пр 
} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра с 
 стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан 
— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече 
мем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> < 
Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао 
ија....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, кој 
ло простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра по 
лазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <mile 
ејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити ни 
ћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при де 
ао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли про 
 на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} 
е.</p> <p>— Коњи добри, а добри јунаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова. 
ше.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Д 
ћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за  
.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило кл 
на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ниш 
а, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госп 
е, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некак 
и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човеков 
и.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој  
хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S 
и.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А ос 
 одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза 
p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико н 
дметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{ 
еш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чик 
о за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу  
да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Границ 
pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо к 
розвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <miles 
 ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак шко 
рошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје  
ама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, 
од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви,  
!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило 
одину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута зап 
целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би бил 
синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, од 
.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешит 
ије преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, 
ико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те  
 додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Как 
му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се пр 
Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити  
ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он 
 госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била 
је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би 
 да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех 
 леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим  
е ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да  
Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да н 
аш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он  
оз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвозден 
ном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима,  
 више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур. 
аршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S}  
е испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше наш 
могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Св 
Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, 
ути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша 
вро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44 
 се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи  
е може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави,  
е....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жа 
} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда < 
се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престра 
, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен в 
 лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кљ 
ли смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда  
узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стри 
/p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — плани 
блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n=" 
а што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, 
} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта 
, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спр 
зивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>—  
т, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти ј 
ће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна,  
е, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Ме 
се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љ 
два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу зе 
 па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прос 
во и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Мали 
?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и 
оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу? 
S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког др 
нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{ 
{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти. 
 Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунц 
а идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићин 
е осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак 
ута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само са 
ешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби 
т нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n=" 
волети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби  
, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и  
</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би,  
а сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, 
а виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи ду 
 оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми 
</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као  
— живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му 
 Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем  
зе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ 
мера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаб 
је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљ 
а знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљ 
ку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несре 
најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако уда 
 не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубо 
на, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру 
ко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част 
Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице! 
је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да 
ction" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} До 
се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љ 
гасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> < 
, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је г 
ар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак 
е куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен  
p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пош 
у до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме п 
"39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је,  
пан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном с 
куд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здр 
56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је ма 
о!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S}  
а на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овд 
it="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми,  
 пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, шт 
ле гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене о 
 вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова ста 
ом удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} О 
Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао д 
Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</ 
p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{ 
блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да  
!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, вел 
сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан доби 
 си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове. 
 оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајт 
а до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично 
ћа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој 
а.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, пр 
 је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те б 
пет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови г 
ља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и з 
 моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S}  
буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Ст 
било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није на 
<p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми с 
Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да  
ут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш 
 муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији 
Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Сте 
ељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га 
као шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са сви 
рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капет 
</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се о 
шао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, тв 
дине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па 
ане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правд 
<p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{ 
unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} К 
ле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не  
и ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> < 
, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим. 
вно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone uni 
S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога 
 вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој стр 
 родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} 
 <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и 
ана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p> 
То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{ 
тидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих. 
у.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога пол 
ем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју 
е он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви  
и анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обр 
ко испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа... 
Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Мог 
та, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам 
азих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} 
и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се  
 шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу 
м баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти 
 кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да 
сетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да 
свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јо 
а су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку. 
гло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{ 
етну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection"  
 хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> < 
и.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тиш 
отова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за  
“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обра 
м!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се б 
у.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} 
, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским ку 
</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, шт 
 Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p>  
очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гле 
што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као  
ени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава сл 
.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у д 
неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав ст 
 моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S 
Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} 
цала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је ис 
ислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> < 
м се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је  
дном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} 
 Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е,  
тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокс 
, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без  
— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, с 
исмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би в 
о, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јели 
а причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле 
беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S}  
 се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми 
у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грл 
одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова... 
дати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се 
ам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однес 
.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали некол 
 црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} 
ича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанов 
е, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p 
 у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго  
сле са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази  
есто? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте? 
видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја са 
да би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало 
ах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам  
 или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{ 
...{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то каже 
 </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Д 
{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Поз 
аго мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља 
а Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S 
 образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!! 
алуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с ови 
ло пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини 
ји је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шт 
 баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнут 
е, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа ј 
у се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда 
е.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} 
јпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио.  
вало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то 
пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог се 
латке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељ 
ст година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми с 
другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S}  
рашан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па  
b n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео једа 
 би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти 
, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паме 
pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме 
 није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у в 
рио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је т 
 ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет  
ислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S}  
дине ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубови 
и ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва са 
 паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам 
 онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедер 
во.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S 
} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, д 
отавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућнос 
е.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и 
рошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком  
} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — —  
општим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам ј 
очим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И 
је прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама 
жно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сва 
а сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p> 
исма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од  
</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, 
века убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждр 
ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{ 
пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} 
а је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар 
? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мен 
 стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама ка 
глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упита 
 <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S 
б. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури 
у.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупч 
 газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не каз 
</p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, с 
г општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му 
p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту  
 учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће св 
b n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес 
кој....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздра 
аког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина  
ма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао д 
м се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам  
Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише 
ем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некак 
 миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S}  
е срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отвори 
 поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у  
ају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам 
Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласо 
м свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} 
 обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо 
аке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси 
ча Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно 
а <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сл 
атеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам с 
Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>—  
пасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p>— Збо 
са</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отм 
еза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електрич 
гим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој к 
 с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена л 
ма....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја 
м.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све ре 
не веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино 
 <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми  
нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па д 
исна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{ 
!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} 
 на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свим 
опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите  
 пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињс 
..{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад  
ак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиш 
ислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љуб 
аше седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</ 
Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком по 
то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, го 
 трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ов 
 тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пи 
озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плач 
нула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлу 
/p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помр 
ло беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И та 
ом.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се! 
сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, виде 
ожена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам  
 хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од к 
и....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачин 
ц Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, прест 
n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето,  
ачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем  
ај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S}  
>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви бра 
Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" />  
S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</ 
на јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу 
ас ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експло 
о у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" / 
у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по не 
.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успоме 
ита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} 
ијечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако в 
.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми п 
ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шт 
.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и  
 под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степ 
ад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривна 
го од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда  
/p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијет 
, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{ 
беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочек 
У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изн 
је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти  
ане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде гриц 
а.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза о 
S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је м 
/> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!. 
Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћ 
мама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по вр 
а сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је о 
ет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој д 
иле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате опш 
капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка. 
e unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима  
гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не  
ml:id="SRP18934_C9"> <head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље т 
материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог дру 
о одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, 
а ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми пр 
"SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим 
, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — вла 
} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се 
ори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш 
 собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капи 
о сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нам 
 а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим. 
Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим... 
омучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се 
а <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјут 
вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењ 
оје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није по 
ри дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам до 
ворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми 
здржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не помо 
ој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ож 
арили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем,  
еле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без друг 
>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака прит 
и ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени уч 
а имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутр 
 зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се д 
е већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се о 
и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Ве 
{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне 
Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема  
град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да в 
еко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И 
смејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капет 
: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни 
та манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у соб 
 ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, ул 
уке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А  
и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер а 
о си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пош 
ева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла  
дина!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у ко 
цао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S 
далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је 
>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један  
{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела  
бље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S}  
 ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{ 
е у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Ма 
p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измири 
 од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине он 
лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом уги 
ељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не  
о као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="1 
да.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито 
, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и преда 
ло.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с они 
елицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; 
говарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако  
заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела,  
ћи враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„ 
сподин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се на 
ере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је та 
о измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бл 
ква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала ј 
живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко  
.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S}  
 да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна  
а? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког пон 
едан засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{ 
се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на њег 
горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било г 
ођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не 
а се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде п 
м.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на пр 
м се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша  
ветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </ 
 се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ник 
} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио ле 
е.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико го 
стисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од н 
 То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли см 
шег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже О 
и — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и 
жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три  
S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том  
је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — — 
мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Од 
м лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док ј 
уку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам 
е гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један 
зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ух 
е од десет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milest 
Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он,  
{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јес 
е газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је 
 оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час  
</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и г 
а подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секун 
<pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања... 
ође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и как 
 оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сест 
е, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам... 
! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу 
} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће  
и, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од 
 просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосе 
 тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој на 
e unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу г 
еља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управите 
 мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не д 
едан саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S 
S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио 
те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редо 
он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се в 
дила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно 
тео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар т 
јући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p 
погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степ 
на га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то 
нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када 
157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано ша 
а пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p>  
 сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — 
о пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, ко 
д очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им н 
смо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!. 
т застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се харти 
ћи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо х 
ко пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то  
ала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} 
 радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви мл 
е плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама н 
Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар  
.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му позна 
чао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узу 
а.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, 
љу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> с 
 Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Р 
и, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Бо 
е латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се  
Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми  
енух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе пи 
ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих 
нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се н 
о пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, н 
Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> 
де.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај ак 
 рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа з 
 Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је д 
пет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене 
<p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољуб 
/p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!. 
и му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусе 
кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар 
 ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Је 
је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — ре 
 сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{ 
је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше н 
осподину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— 
и одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С  
екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним на 
, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онд 
у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи 
рца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је 
 узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није чи 
 вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! из 
 али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу х 
.{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор дост 
 ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S 
ешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем  
итај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово ј 
и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село км 
гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, чет 
а.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— К 
нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио дл 
S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави с 
, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, ре 
} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш вла 
мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице оста 
а! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви 
 како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо р 
ку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само в 
 <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име  
ако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја с 
 би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он 
а <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела. 
ислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p 
дамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од 
ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде  
} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се изма 
г Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађе 
" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> 
p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, о 
р. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда 
ад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе п 
{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао ч 
иш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{ 
његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Из 
а нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} 
одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра 
тоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово  
} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко.... 
ну, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог 
вот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то по 
 <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она с 
 закутка изби један деран.{S} Једва ако му је било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} 
{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, о 
рављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога  
“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводни 
азда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли 
хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене ј 
ор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзи 
му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш 
еч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, нос 
....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његов 
ом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" / 
 се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Је 
о!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној че 
и су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се  
После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на 
S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног ј 
шка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — —  
обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} Т 
тај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебе 
жи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развук 
После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је о 
 је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну пр 
S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он  
вика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>Посл 
Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи  
</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да от 
pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он 
у, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p>  
амо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p> 
се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не з 
очека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако  
атрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити... 
та јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</ 
одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што в 
игљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те ма 
 света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p 
{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном вра 
 сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и  
воје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио 
 Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам д 
јда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чу 
и чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Ме 
ича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г.  
> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје ск 
појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре  
на ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S 
ику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по 
кај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ни 
је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја н 
ило!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману! 
мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p> 
а своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, 
 Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се цр 
а је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Та 
м Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане М 
и свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} 
{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога весело 
.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то 
мња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издер 
оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а о 
и ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Не 
цом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле ј 
га.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се 
хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p 
оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад с 
S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу 
к, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Ње 
Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народима;  
не — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да  
дило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она м 
г њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост,  
} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на ње 
нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести д 
ом газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на с 
е право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се позна 
е чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Ма 
 смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче 
а и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слик 
 човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе 
о својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука 
="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је п 
ћеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, 
ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а  
м кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућ 
и сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеле 
 шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд  
а њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама иша 
<pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој  
је куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан 
, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко,  
у се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је  
S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S 
једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је виш 
едно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође 
ет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зо 
on" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <p 
ем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни  
правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> 
>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас  
 хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} К 
уо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени см 
а.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Икон 
а, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} З 
ру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а т 
 чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину п 
..{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb  
.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта 
м мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на  
а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} 
 виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у троб 
тељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, 
че без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићан 
е очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу 
етих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на 
лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око о 
њу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окрече 
{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут го 
бу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај август 
скочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зи 
отину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од к 
 година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И о 
јке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима в 
 изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли 
ину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спр 
} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет са 
 прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска п 
ешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека  
да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кико 
у узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера 
S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба но 
ојим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до 
 је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S}  
сле ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им каже 
м и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S}  
} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам де 
, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Мо 
у испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се ј 
еђу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко 
росто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S 
но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још 
е, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слој 
брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му с 
лави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо... 
ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— К 
у сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заје 
Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Ви 
 неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрен 
м вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим  
ко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и п 
изренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У 
 и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После  
 казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> < 
м како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хват 
ам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да п 
мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја 
 игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не ч 
о ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи,  
оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</ 
азбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми  
а не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш д 
...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је б 
апију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а  
ба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сес 
епанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили? 
пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади 
овима зелених дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стоп 
дала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле п 
.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватр 
у сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а  
ебало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И  
м, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани по 
 дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од ко 
таљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и ко 
 четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и 
д њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у 
е.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гаврин 
ну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива и 
де причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по 
ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ј 
ом да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он  
о своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одл 
— Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И о 
х је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би  
 види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила оку 
ормације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А т 
p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско ст 
утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незн 
 После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм  
вима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним 
н, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав. 
у; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капета 
није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, ма 
Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S}  
а и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд к 
>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, ј 
г’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онд 
рдања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски п 
е баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{ 
ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један 
 То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколи 
лашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да н 
 али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођи 
језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p>  
<pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места н 
крете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика к 
 боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га по 
г укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњ 
и се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не  
аде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по  
 дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владај 
неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако до 
 газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је мој С 
етко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb 
н!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је 
, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи 
роб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју  
е прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево  
ка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газд 
рзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљива 
о што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних  
о једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне  
/p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quo 
?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном дети 
о.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао с 
уди размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече д 
вај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе 
 Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем 
{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чи 
ва је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па ј 
почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега 
ћом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга полов 
знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и 
кама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, 
ђосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа 
шчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{ 
и се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>М 
....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле на Љубовију.</p> <p>— Ене: баш добро!...{S} Ама, кажи д 
осподина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није. 
о оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломи 
Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих 
пред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на  
д — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се 
 јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту к 
читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да пост 
.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта 
м вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман св 
е то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — —  
ља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, 
с сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене  
ш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, ш 
инац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљ 
еливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за не 
особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулс 
.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у 
гањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнез 
три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламт 
 се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, 
час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног бру 
т преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича  
смо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Про 
зи некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова гр 
у изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="sub 
{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућ 
борио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— П 
уден проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати.. 
 с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек  
дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S 
днако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на је 
ама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се 
еколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмот 
 неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S}  
 прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{ 
маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп 
у, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час 
ло јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили без 
згледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина  
то читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па он 
тор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, сам 
?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега 
просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у  
а светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с не 
} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цеп 
запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном б 
ној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Ве 
ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме 
о на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан по 
паснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Њего 
ај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с  
у ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S}  
решла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} 
еву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћ 
просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим  
олубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од м 
S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> 
 хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала 
/> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих су 
је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" />  
.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То  
емља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! пов 
да и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Ј 
 пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И та 
за беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спа 
црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Да 
усто зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S}  
врдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће 
поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мог 
n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да  
ко и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, бог 
, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, 
адни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p 
аре по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму  
ио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породиц 
вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два тр 
/p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми с 
S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — земљама и народим 
вду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се 
ете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Свр 
е боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној жени 
није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— 
{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост т 
сан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, ре 
ха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84 
завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он  
S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>С 
едан планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубови 
и, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Т 
то се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги 
 што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{ 
зи.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</ 
 Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царин 
} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јут 
и.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све  
S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш  
Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки 
ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину 
ају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод  
{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живот 
..{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер с 
ли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало 
, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ река 
знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш  
се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S}  
највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљ 
ају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и крис 
ну.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме  
се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је 
вољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; 
ошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се  
пирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>До 
дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у о 
 се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о о 
.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S}  
> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га о 
{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе 
p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" / 
тужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете 
ом ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду 
о.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На к 
аса замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од се 
 пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену 
а и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој  
..{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p 
било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог 
 и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме 
е ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цима 
 капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче н 
ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S 
а грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ни 
чима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу 
} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} 
/p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="8 
ко да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти т 
гледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и 
{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом 
.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{ 
{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type 
се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ов 
.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па 
рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јес 
т рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису 
преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се. 
 /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у мирија 
епане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p> 
, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки  
иром отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S}  
ла, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, 
па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није 
n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи с 
давао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајд 
здравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....< 
 наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија 
Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} 
 а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље  
 отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне 
аће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окр 
ако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У сел 
а.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</ 
227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} 
ћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да 
ије но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли 
збијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} О 
је некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чи 
, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене  
S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице 
ала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планин 
оша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ 
ресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор о 
ође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сест 
о у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, ш 
о се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његов 
стито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливањ 
а однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Ц 
 преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра п 
гу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, 
S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под п 
па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онд 
 паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко 
дан ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да  
ао какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и  
тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију  
омисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу в 
е, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристај 
расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се оп 
о доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара ј 
че, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је пре 
S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и д 
а и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, 
ер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе 
или смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна  
ле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> < 
ути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој стр 
го материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једн 
ла нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави дај 
ислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и ј 
ао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је  
ису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, ш 
рохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, по 
ндур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је 
} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса 
p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p 
аница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, све 
а угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p 
, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја  
везана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> 
е знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да 
агиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она д 
 ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па бра 
{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S}  
> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па ра 
> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и 
али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, бил 
вавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти 
 тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S 
p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном  
а једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у нек 
питах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, п 
осто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно 
!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до јед 
та.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p 
 вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p>  
о гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Ста 
 нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њи 
.{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S 
 ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да 
ку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прош 
еличанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p 
 Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми с 
мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола 
 прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем 
} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног  
итост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко ј 
а нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под х 
_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} 
а је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде  
ј старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођ 
 <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p 
.{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S}  
тра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S 
трено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јов 
, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познај 
 Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудниц 
 чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све је 
 добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало гл 
а се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се чов 
де тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„В 
ена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свим 
вршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, п 
ав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га....  
{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; 
е нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим и 
екнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоћ 
свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени! 
....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива  
е, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они н 
лити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и зав 
 прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су бил 
ке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Бог 
уа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онд 
има згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а  
 у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у 
као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb 
е и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну к 
последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— П 
дном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошин 
 — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничи 
немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује крив 
head>IX</head> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се к 
јмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> < 
ладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар 
="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека 
 један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас п 
 оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би 
од тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p 
УДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТ 
шег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе  
о ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу 
га — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога тук 
с, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дел 
<p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама. 
апази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и  
дајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И њег 
обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И  
 се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме заборав 
а се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска при 
 премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко мо 
слим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, 
S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли м 
 па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit="subSect 
труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116 
, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да 
овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што 
 се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је 
ут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што 
а белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници 
то усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главо 
ама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што 
једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ј 
уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ос 
 један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави 
..{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва ра 
ча Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — 
 да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not 
 шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић при 
ата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вод 
тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му 
ао прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S}  
и и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутра 
.{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо п 
тор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>—  
..</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни 
иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни  
де — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми дов 
уо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из —  
ма мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone  
веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда т 
жи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им д 
 на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му 
{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кук 
ог света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пре 
а као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопара 
знатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога 
орекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком б 
у и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Вељ 
заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Зам 
уо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку 
де ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!.. 
, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница 
сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Ста 
к уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи 
а пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети 
 кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио н 
мације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васеље 
око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ов 
ше и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад мо 
 размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано,  
ћу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; 
 је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, с 
д оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{ 
атос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет шт 
{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила прек 
х мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је по 
м ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под с 
у снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве па 
{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим на 
пских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста  
!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спаз 
 што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечер 
ју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја. 
каке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећ 
} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли к 
ли пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива ката 
хао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трч 
рамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће  
Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, к 
S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничар 
е; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не,  
 у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и в 
 може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, 
тео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се  
едном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог веч 
знесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142"  
ута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђос 
и: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога  
ак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да пос 
ио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То  
и његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече о 
тало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости! 
 био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се н 
у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкри 
 леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> ш 
 чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И  
 су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и 
е постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било  
Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини д 
болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на 
ругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Упра 
турена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако з 
ни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак 
рода чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет  
 за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као ш 
тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете  
утра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад о 
ове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесве 
ма.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног 
ема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} К 
еше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> 
ика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорни 
и смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} 
 османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и дру 
и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш? 
 сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања река 
има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа б 
S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац п 
рених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију св 
нију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не 
 руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душам 
аве; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</ 
оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша 
ад није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир  
руга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастив 
нез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, 
 жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, н 
ш нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде шт 
 „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне н 
утрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђа 
ринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су  
 нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену ч 
у чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од 
ећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећ 
још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Н 
знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, 
} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још н 
58" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у 
 Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти р 
о у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили 
стина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топ 
а пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до 
То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у нек 
итворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} И 
е бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — к 
опан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То с 
 само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман 
а за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако  
лину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово н 
ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и са 
свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд 
 Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} М 
ивети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јабла 
p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо А 
и: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе иду с 
е бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од 
?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p 
ло што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те  
зела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бо 
м морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни ре 
ина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним 
S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас 
пет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз 
инка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више треба 
мо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њи 
укама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о про 
мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула из 
— — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у  
p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb  
 и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом 
творио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онак 
родним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медве 
виђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> к 
о куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за 
....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте т 
ад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак до 
ози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши,  
 ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А 
 Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађ 
ролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка до 
јаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Ј 
 једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки не 
 главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га  
ије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жељ 
 да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и 
а нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} 
.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздре 
го с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није бољ 
де у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић  
а.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе в 
стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погле 
но обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренут 
 учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 ба 
S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Да 
p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учи 
<p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока жен 
енику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и 
оре под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци 
де не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мај 
ту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а т 
нашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они 
и! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо.. 
Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S 
им, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире 
 напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне 
е вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Св 
х ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо к 
А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не зн 
али се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p>  
едном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове г 
ршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казива 
ало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S 
 Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S}  
колико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином л 
едва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти 
} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, бе 
аш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали к 
Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворе 
а треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а т 
 и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава ни 
.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{ 
 буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опе 
ан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S}  
ајвеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позит 
е ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све 
примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и кат 
с је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наш 
си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразгов 
нило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана  
д и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините 
ах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Н 
.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога 
и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђе 
Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес,  
 <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо д 
Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г 
p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сест 
 јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p> 
 вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу на 
 сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу сво 
и поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешт 
 Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати. 
у.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као див 
гледао је, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двор 
ешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано 
ој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају  
де у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по ње 
љег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља 
ца развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео  
га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим 
 Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале 
S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без р 
, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S}  
и главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чуднов 
 живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми, ето, з 
b n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко 
> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Со 
м турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„ 
"titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАД 
или.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Т 
ери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма ната 
воримо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зр 
м, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово др 
—</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се  
о и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви н 
 стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— М 
 нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстим 
> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми 
9" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S 
копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за  
а пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он  
арде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих 
лила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас с 
} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из кол 
 жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је све 
узама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да зап 
..{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па,  
 нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, 
о бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је 
ло не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми га 
S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предло 
иле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да 
почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре св 
 састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.< 
 је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} О 
дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу  
и ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама? 
Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узе 
рабљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си  
азим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бист 
ка каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама 
ест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се сел 
ош не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{ 
во ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто 
глед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска поб 
ло, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У  
им језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Гор 
ишту; једни дарују, владају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; друг 
азмишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} 
штине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга 
руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме поглед 
 што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватиј 
тво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S}  
да Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је 
е могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на наше 
испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, 
хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се  
више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето < 
рећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног д 
 рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону иску 
ћ и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> д 
оша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95"  
а пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S 
 бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у обра 
ли смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам 
мах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? у 
пим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас  
топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p> 
>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он 
 /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n 
да више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини 
мо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, к 
ђе низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја п 
 бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше 
 вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му п 
раво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је пос 
а и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да см 
к прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надг 
апетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, 
г је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чич 
га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упи 
 сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призре 
Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они,  
 пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г 
 идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, чове 
е.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— До 
 мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово о 
у да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Тур 
, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се о 
/p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <p 
 n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у 
 једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?... 
а на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, п 
екосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се св 
ем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капет 
је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо заста 
 већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него —  
зда Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по тур 
 леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S 
то, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он п 
ило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора д 
"subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нар 
дошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли о 
вари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам  
у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво,  
 а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина 
ction" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S}  
омад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с 
— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном ис 
е свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Пр 
зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће так 
 ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам 
 на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ 
{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама.... 
 Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прн 
ка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највиш 
Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће о 
сар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносн 
е би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у 
дравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој з 
г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиљ 
од њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших  
Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да за 
оде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> < 
 не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина 
јен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде  
 <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с кол 
 кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једно 
 имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И  
нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а о 
ата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — ка 
 и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружењ 
на.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или п 
 Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је  
сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</ 
е плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале с 
а мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене 
ву Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не з 
 од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Ч 
меће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док  
и; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{ 
ији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим ј 
те ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па  
.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Мил 
и с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћу 
 Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на в 
} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћем 
неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</ 
estone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S}  
расношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан  
регне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пи 
алила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, 
 друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Б 
 неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његов 
двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу прес 
е да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се 
еће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алиб 
е поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и п 
.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо 
е учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и 
 послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" /> изабраш 
еко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ов 
 сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гл 
} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S 
ена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нест 
 ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу,  
 честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш 
очели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићин 
 те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што  
, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану ве 
е се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љ 
ко нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе н 
 Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{ 
моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно иш 
ећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} 
Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{ 
 већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци кост 
"86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су 
оливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} 
..{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети н 
амо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{ 
 који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> < 
у браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она по 
...{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’ 
је ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пу 
 Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један вар 
а, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, с 
нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па 
 нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се уср 
ни.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} 
!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако ре 
 кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разо 
тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју он 
ним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док 
зда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преми 
 к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мај 
бог нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо л 
 и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго  
овање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно 
 је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде 
А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш са 
> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на кап 
у свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" 
 могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S}  
.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин до 
учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да и 
S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио 
ати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Ома 
е, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“ 
S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{ 
ги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здра 
 и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони свој 
 ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што пр 
 — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће 
ам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући. 
е и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и њ 
хладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије 
не, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</ 
тињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички ж 
ју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па п 
у да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца  
новном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} 
проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} 
{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више  
чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра 
 добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} О 
ово родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, п 
/p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, 
 и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образов 
 шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали  
г веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је нај 
гатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би по 
{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче,  
.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, 
} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па са 
ијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш  
/> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својо 
адре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а 
{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одми 
стре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — 
еограду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио,  
оспа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као свој 
прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличасто 
 Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сах 
—</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</ 
..{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, 
 нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам  
бра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да 
{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дира 
адемији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овог 
ија свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој зај 
Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постај 
јасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појас 
<p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" 
емо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостим 
шу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цр 
ад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, ка 
Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осет 
боких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим 
руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} 
ледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема  
е ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде поглед 
наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!.... 
у се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S}  
врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С 
} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више проме 
ди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану. 
{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће з 
крињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога ми 
ку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаб 
е, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи 
 А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quot 
ада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она п 
ута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отле 
чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало замени 
 дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле прича 
за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И В 
, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њ 
ако год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Б 
Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутањ 
баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одгов 
сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живо 
, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би св 
нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома 
илоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно д 
љу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S 
 је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипл 
 Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови љу 
, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани мог 
а нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгоре 
 ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S}  
, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам д 
ну, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља  
што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетани 
ају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, 
 не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишч 
и пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса 
ако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му н 
о је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа 
} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осус 
т је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех  
 окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати 
под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће изд 
у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је т 
ла превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n= 
уби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју 
 Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref targ 
Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} 
у ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег суто 
мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S}  
а црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој 
па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу 
-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и  
} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то 
ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочит 
јешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у  
арево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{ 
 соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме ј 
примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стиго 
у рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“< 
 Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. С 
 сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног обли 
си ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћук 
Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледа 
егнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S 
...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми ис 
 кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пуст 
а Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми д 
не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку 
аву!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да с 
и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај 
од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Ота 
 Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли  
Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила са 
рани.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и м 
 сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и с 
н ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више леж 
 ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али  
ubSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!. 
му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па н 
S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру д 
.{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заб 
...{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки 
ланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га вид 
дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања 
лици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свра 
 ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а и 
ар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> < 
— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако  
ена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, о 
дње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, 
<p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не г 
ли ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бо 
равити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јел 
једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни час 
а, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За 
њи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S 
она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије. 
ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После јед 
о: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о  
но, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S}  
комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учин 
 не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет н 
трих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и 
обиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем  
рову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти б 
 гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да 
де блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питал 
 Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћу 
аља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S 
узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Не 
а чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његов 
S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S 
="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавић 
..</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S}  
S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав с 
ра нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он о 
 знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И  
 кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоз 
 то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад 
ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми 
ка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један леск 
 стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити 
b n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по со 
да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p> 
а ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p 
 Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо ж 
јка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често  
шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> < 
{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n=" 
 кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и 
И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чека 
м.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави т 
номе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем 
n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!.. 
у тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> < 
и!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као кака 
ка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљо 
чно ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога  
ше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам 
 нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има г 
ли, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џ 
не у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ј 
сте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој 
 заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше наше 
у, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан поса 
аде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нар 
Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очим 
нда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погле 
} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> < 
 миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево  
у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb  
ра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш о 
, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда 
а јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знањ 
 Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде 
ита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једно 
гати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби 
тате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</ 
ије била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А  
 је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степа 
 бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Б 
суза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здрав 
свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb  
 наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад  
млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с В 
р из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове 
погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p 
адија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на к 
шки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно оми 
 Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја  
је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне 
шити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А 
 онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој зад 
тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из ср 
 се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели 
 Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлеп 
p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима 
е, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом п 
 Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити 
аха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даље 
азе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија је 
дно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} В 
ворим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.< 
> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толик 
ам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје пр 
све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома панд 
исмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале 
јићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао н 
у чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{ 
а супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она 
 намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница  
тало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грд 
бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како 
 кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S 
 подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летк 
 земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му 
али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било ми 
, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није  
она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво 
, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, 
ратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог  
ети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се 
ази.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p>  
то сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било прост 
ата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S}  
петан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању  
estone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S}  
!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S 
/p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиро 
ћеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — о 
 седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда  
.{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно  
полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме 
или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојач 
а идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S}  
оре, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као ша 
вала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S 
их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из  
сто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ј 
А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у  
 материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простор 
p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао неку 
бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме пит 
ни смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSecti 
="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору м 
призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече  
 њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека 
а ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше  
у светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћ 
ости од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као  
 окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало  
несеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу  
S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није н 
ске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одм 
 при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојић 
просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом  
 ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин крев 
а мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</ 
ву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор  
 Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <di 
што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених при 
не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} 
рвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова 
на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чу 
ће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових т 
жара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S}  
} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се у 
ђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да 
p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло по 
иле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубо 
шапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок у 
је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види.. 
ем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Ниј 
зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и 
растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се  
ахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамб 
"240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, от 
 ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> 
ој девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Ро 
жим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома 
а поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно м 
 спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете 
ли, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих де 
, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је  
о сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому по 
 може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам доша 
ола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на 
во.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом 
нда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном  
ј ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају 
{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се п 
емније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно 
на, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те  
 се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— 
n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио.... 
!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!. 
еста отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први виде 
 Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n= 
целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето 
к, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховим 
ову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Ви 
с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох 
ета, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и располож 
 Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет! 
 о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути 
мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испроше 
 човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја  
е, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да ма 
ља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S}  
стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ни 
изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опр 
био сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опро 
 сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то пр 
S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не го 
ђеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сест 
приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји. 
арод видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, 
, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — кол 
 кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад ше 
Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по мех 
.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“ 
Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, 
Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смр 
мој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, 
и не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубав 
несе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, 
.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је пред 
ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би м 
адашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <mileston 
ја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, 
е.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и  
ину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и  
у.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетан 
 тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ам 
S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају госпо 
та ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> < 
ао да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом 
о, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— 
</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, ре 
 тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми ста 
 и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш 
г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам ба 
опа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга  
овека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што  
рдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и ф 
ад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нера 
> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми т 
да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га  
тедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S}  
то не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било 
{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених љ 
и.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути 
о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.< 
S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као м 
оје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у  
 Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и та 
 — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је пр 
е не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима н 
илулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други 
: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p> 
ном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До  
{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад с 
о? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испри 
о оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотава 
онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после и 
ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља прес 
днако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неко 
девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме 
у живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} 
мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељино 
летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И он 
оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза 
 али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из 
 у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и ка 
а то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одред 
егова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Ж 
лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови 
 ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако  
: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћ 
 да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> 
тељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује;  
....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: 
рао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, 
рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш висо 
ета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разум 
 реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} 
а, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Гра 
 икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} За 
S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S 
 изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала в 
 развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од сви 
вин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао 
 писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>С 
оја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлиј 
милује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Заг 
итнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....< 
ј’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! ре 
Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> 
9" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном 
о код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете 
рећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја н 
својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја с 
estone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао 
, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твој 
: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће 
е да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том с 
је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{ 
а пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} В 
исмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати -  
га још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb  
ајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се кре 
азу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави ње 
лали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени  
времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред др 
пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то бил 
 вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјур 
 пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} 
 моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при 
може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и  
ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином 
векове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бе 
адили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за 
 их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се с 
 онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само за 
нили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се в 
ече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p> 
 изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне 
ш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} 
ша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> < 
аши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цан 
ад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Ве 
бари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељ 
 unit="subSection" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, д 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању  
ље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне  
е помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене л 
ламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божј 
во сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купус 
 ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, 
део.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет 
у сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из 
о нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста,  
оја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су др 
ла расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим с 
непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор 
 путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје  
 један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперав 
ти у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по и 
асипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим  
јимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице 
ина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, 
са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља обл 
е се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљени 
пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Ов 
 Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </di 
 и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зау 
 Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Зла 
лику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод 
на, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто 
м дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколик 
запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе стр 
даде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје 
:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним ње 
уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јав 
шушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није н 
ман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ал 
а се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, река 
мљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем проти 
ећ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у  
 ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати 
 једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је пост 
 пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше по 
се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећ 
 свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, н 
и докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га,  
о од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала с 
рви мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила 
зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за  
 не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај,  
ад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредб 
и, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p> 
} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти 
пођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!.. 
ро баш.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те о 
пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах виде 
, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ј 
прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко  
А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо з 
 да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здра 
ене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан 
 страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је с 
се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким за 
 више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика 
ћу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а ш 
 отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала 
аћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!... 
— — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми 
 До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p 
nit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, д 
 где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, д 
а душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама н 
е после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели к 
 награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим 
с били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју 
е доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се ви 
ђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мисли 
и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је б 
екакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n=" 
тоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили 
га минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучањ 
овање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово 
тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n=" 
а једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за р 
е горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивнош 
 извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и 
разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да 
аван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз л 
атре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској... 
утра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за 
ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи панд 
{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало по 
.{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — от 
руга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим друг 
исао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлете 
и коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда бил 
вога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег о 
 И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Так 
рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, шт 
, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога  
ог хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло иску 
о го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више н 
.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најб 
у пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone 
мо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да до 
 Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да под 
потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србиј 
о Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и м 
„ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек о 
шко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одм 
чи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо 
уђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће 
вде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би б 
ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да 
и пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта  
домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капета 
— сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи но 
.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!... 
>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да  
Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p> 
ука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога.... 
; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.< 
ке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, ре 
остању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека и 
о.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> 
 брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Б 
{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S}  
пита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и 
е чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Он 
— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселил 
р стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуч 
о и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амај 
ј очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} О 
а се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном < 
тово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш с 
.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се м 
?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче 
ој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Мал 
 Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је д 
к дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразг 
} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа 
осле лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и о 
е, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје пр 
о госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до 
з.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" 
ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међ 
2" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S 
 у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{ 
а тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који с 
и ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разг 
г.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упит 
д некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} 
м.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S 
Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а  
радио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеи 
 Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба м 
по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Б 
ву у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не  
тах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је не 
по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо 
 онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} О 
 као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> < 
ука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет 
т власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлак 
глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је нап 
е тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле ср 
тао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S 
шапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по нека 
ска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног за 
родним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</ 
 преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да 
{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана.... 
Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p 
ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, 
ма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д 
} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочека 
ш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p 
страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедни 
..{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осме 
вији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један чит 
{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце 
чно.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" />  
мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном п 
 кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„ 
ућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p> 
да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе 
а па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{ 
 оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да ди 
у зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим 
 њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку з 
Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламт 
ца од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на  
нам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да то 
у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби  
Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су  
че нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на с 
турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S}  
 бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из 
и је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} На 
, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div>  
ету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p 
} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се  
у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и н 
 и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} 
 Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну на 
лом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље осв 
кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онд 
тељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S}  
лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали  
 њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као  
/p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас доп 
о, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула. 
ора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.< 
ло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата от 
у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о ка 
 овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не 
омину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним че 
жила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" 
јеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио о 
S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски  
ше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} 
зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсиј 
Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчи 
и се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био 
и до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизат 
дмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газ 
ну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је 
чила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет 
b n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше 
 Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница  
ма кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблан 
ним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењ 
.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуц 
 је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе 
лска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелен 
вде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто 
, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда 
ем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати 
а <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очигле 
чена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана до 
епова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, 
n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — ч 
 Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, шт 
 сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља у 
одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекар 
.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, ја 
 га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега 
ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред ка 
 да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је в 
} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу про 
као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, 
кала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не бу 
ј зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> 
овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, зб 
од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији уз 
наш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Пис 
јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из пр 
 лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством, блаженством што озарава 
о су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима п 
Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после,  
с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад 
а неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је  
кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне св 
свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>Посл 
 Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и  
ез вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме 
....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хла 
7" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— 
 турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турс 
p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> 
па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пу 
on" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb  
ске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p>  
ко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кро 
и.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{ 
би поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји,  
ном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађан 
на, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мај 
е Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!.. 
ицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д.... 
ио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна  
 </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бог 
н хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко 
Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, беск 
и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човеч 
о да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек б 
.</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — п 
 док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет 
 неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу с 
 да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су н 
ишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку 
мишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S 
ерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза. 
чи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђош 
а погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео 
</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, каж 
p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После до 
 облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ з 
лов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} 
оме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике ц 
дицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве ш 
у из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па  
машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне  
 у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш пос 
а у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а из 
мчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша  
 Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио с 
{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S 
асти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n 
а неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" /> 
 кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара.. 
а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну 
, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао,  
и зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватре 
{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p> 
опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али 
иш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводе 
ва.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb 
се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом  
 А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чека 
о изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте 
S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа на 
да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча 
 ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре  
те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту у 
 дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим 
 собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од  
<pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочита 
 перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови 
т друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где ста 
вима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p>  
 голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни  
нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим м 
х људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А с 
 у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је 
 — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} 
а Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерал 
онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек ре 
а су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о 
а стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути пра 
еднако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSection"  
/quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом зав 
вотом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд 
ови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту  
, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не исп 
вене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој р 
тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је озд 
ула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у нека 
дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је св 
зио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љу 
, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве бори 
сти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> 
 сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јец 
то ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто о 
, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој ку 
чене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозо 
нало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Ал 
ао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула 
 а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као он 
, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, к 
ац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци за 
има небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле нео 
ј суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет  
; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S 
и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, 
јлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене к 
— — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а из 
вљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа д 
 Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас... 
у му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор  
 пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очи 
Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>—  
stone unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад  
авању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питом 
 — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуб 
ељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно,  
ана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о 
 стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна 
аједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’ 
t="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам 
н.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Д 
спа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни с 
ва кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>О 
 поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђе 
 кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам мо 
а.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупи 
ина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заст 
<pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко,  
note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
..{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога д 
азила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S}  
и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S}  
ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш. 
Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, ран 
де на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а осо 
Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи... 
кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој ота 
о да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је т 
н, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек д 
="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да  
мо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n 
оре, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А,  
а га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако он 
реко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она 
станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда 
и.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се врат 
ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам откр 
} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто  
ност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпат 
и колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића ку 
ом кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земљ 
не како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој  
ај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које  
у не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „иск 
скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А 
абота напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Т 
постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но в 
та нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајањ 
у пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се забора 
о писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто,  
 ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинут 
де у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се  
 рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection 
 Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S 
> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да  
 вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Ње 
тровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља  
а почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање 
ли некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S}  
е: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суз 
ле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S}  
есет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, 
наха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија! 
 буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и разм 
чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по д 
tion" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права 
о сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до 
де над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се  
ти....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздрав 
 И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако 
љати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и н 
омним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре  
а....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једн 
а лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког по 
е ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друшт 
штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је ле 
вакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, 
ла дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо б 
игосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако  
 је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>—  
 „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срет 
шћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не м 
 викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и нем 
тећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има 
 и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била  
{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Н 
ојој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здр 
</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече  
{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, 
 бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми 
 да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито... 
д кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Вр 
ња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје 
 те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он  
ла и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне ст 
и.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша  
ction" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb  
ђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни ц 
есек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p> <pb n="40" / 
p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пиш 
.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вам 
} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свак 
ници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чу 
 наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устре 
} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом  
 не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{ 
 </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који ј 
ао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетн 
е у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме з 
у, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје  
поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта 
навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Е 
сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Пока 
о један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет  
дносима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али 
блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, д 
а ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више о 
о живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака ср 
ка збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} 
Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она м 
је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па 
око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, о 
ој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делића материје. 
а.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у чит 
 заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза н 
ја је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела пи 
итације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свог 
почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око сво 
еће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, т 
ори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати: 
 већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31 
ете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једн 
нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им  
де, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месе 
ле ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Е 
та шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао ш 
 их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S 
рже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <mil 
миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> 
еш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Нарав 
небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин поч 
ас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену. 
рвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и п 
ео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веве 
м.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло то 
, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно су 
оје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђ 
ла и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније  
вако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{ 
предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као  
о је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} В 
 У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> д 
уд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она  
енуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p 
До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и 
ољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и 
 слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и сумора 
е и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придиг 
изу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу стран 
 цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син  
хнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и  
 четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ да 
Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и 
врши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И  
, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је ру 
S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да м 
ко је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опе 
 има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се  
 је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после 
ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да 
ко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове 
ам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове....</p> <p>Ја још и не доврших 
зати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb  
 било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтел 
.{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и  
наш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под к 
 онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb 
брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану 
} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, им 
ма; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S}  
мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да к 
али: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Једина 
а још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се једина 
 ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом! 
одузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, 
су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у ј 
ебрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газд 
{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста стр 
ео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S 
је било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто 
инчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала.. 
тао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили 
 с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале исприча 
а Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер  
 жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јел 
ње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Од 
оносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} К 
говог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" />  
unit="subSection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе 
ст обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два п 
у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним су 
="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газд 
сетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авл 
о гусенице, кад им је на једном вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> < 
 <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p 
амиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно бр 
испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак 
свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и 
је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана  
удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p> 
 чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. 
теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S 
то каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо крет 
били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?< 
} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S}  
одузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ пом 
илип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p> 
лашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало ка 
етанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> 
 је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин. 
ј се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава ра 
 Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли  
ну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести  
 је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се н 
питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусил 
, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Ј 
Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Икони 
азовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та 
...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!... 
а.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Сават 
p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као прет 
ј у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведе 
крену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, уме 
 да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p>  
 сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава погани 
} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и  
p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да 
 ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната м 
о!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да  
 не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се  
гој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад  
 сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“  
еку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Так 
S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од М 
атно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да дов 
 случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То  
и.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему н 
то се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} 
обра и гостољубна домаћина.</p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, р 
о да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш не 
ше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу,  
Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S 
 само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{ 
суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад н 
 Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...< 
ече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очи 
<p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.< 
> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S 
 брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази пр 
тре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газ 
о сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту  
д овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите  
под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али х 
ао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> < 
о тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совр 
тео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумел 
ктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја  
е оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животињског, али св 
т у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се 
 Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се  
елу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то д 
ечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> < 
што прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је 
а му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Н 
ротив читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно 
е седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу 
вачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним  
 гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од пант 
регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени 
— отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегл 
д згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљи 
ома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, к 
} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша... 
p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођ 
S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто  
д изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S}  
е замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Ј 
 уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на И 
ли мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? реч 
е.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им н 
шности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капе 
, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог з 
, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И 
} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до го 
стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место 
погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мери 
говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном  
ра.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да 
е падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она 
м је грчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошен 
у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је  
 његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" 
 и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="1 
оворили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим су 
ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо пл 
и се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} С 
вати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за некол 
поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме 
лостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми по 
едном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се и 
ење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час не 
озору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зра 
S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало ма 
одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То ј 
— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш —  
ти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, пед 
е — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме 
том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као  
и.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо  
мени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек 
говори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</ 
просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се о 
а му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p> 
пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнин 
о је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је  
 нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су м 
е и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче д 
итам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени 
} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана н 
поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И ле 
чи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гл 
пазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушл 
сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> 
што, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лиц 
овином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац уз 
упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа о 
ктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те  
Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{ 
ем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и 
едеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{ 
ије— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти прес 
она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е, 
е мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p> 
..</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда  
ан чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи по 
 дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погле 
 обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} 
 расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бо 
о је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати про 
 испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио,  
 за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се иску 
ас лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опе 
о, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио 
едоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{ 
еч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качиц 
ој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Ве 
 Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глу 
ђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно  
} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стад 
не суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у ку 
апетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир. 
ише је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за  
p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје ту 
ута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе бук 
 Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не 
.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а 
 јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад  
ога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а  
е — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кош 
брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан са 
да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што ј 
 се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али ј 
кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене  
осле тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвал 
помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p>  
а постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао  
о пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана. 
му.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће д 
Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p 
{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт,  
одину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја 
а сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик св 
нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} Т 
рад дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, 
 дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, ка 
зноси незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, н 
атнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека м 
био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, п 
а гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово п 
ћи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p 
ити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна 
6" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак  
" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо прола 
} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, о 
оња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред  
 почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме ма 
...{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не м 
{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Ј 
сула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу 
петанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени д 
це од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да  
ветлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући  
 Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу уч 
 пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са  
, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја 
лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су 
та учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје ве 
најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а 
а, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чује 
 рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и  
у оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети са 
пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, н 
 пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво  
p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p>  
ласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремај 
уго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам ис 
чу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S 
, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се ок 
p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упр 
а дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у на 
Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим 
 за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да 
} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо  
ица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље 
чију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремиш 
е материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет 
/p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више  
мо за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „ 
 сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -—  
каст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као 
} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лев 
ени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежим 
е, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! —  
се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова  
тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш доб 
 нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо 
, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, а 
улаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватиј 
наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чо 
Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је 
смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га по 
 другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је о 
 ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу. 
горша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мисл 
 на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} 
иш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо реши 
о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нис 
Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми 
 не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћ 
} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и св 
 Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали,  
S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb 
 — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном  
само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар- 
е из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље 
аучити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Мор 
прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се 
л.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није 
ила и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му ре 
} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и  
зговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очи 
У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79"  
, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Ца 
} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" />  
уде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у веч 
.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући,  
поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али 
{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали 
p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} 
 заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, цр 
ек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</ 
адох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме к 
да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам 
днако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се 
акав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што  
 неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја ка 
 сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А 
 онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> н 
их пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S}  
} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} 
 нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уг 
pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{ 
не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову  
S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову дец 
и, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина 
ло да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава 
атру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S}  
 човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога,  
?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S}  
и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе он 
е горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Ј 
S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао  
морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да  
 освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топ 
 и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само  
е — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао 
о.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисл 
...{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би  
и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо панд 
е ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone 
епо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо д 
 — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S}  
 сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у 
 је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Св 
 Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Б 
га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S 
ију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукав 
one unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох  
Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних друг 
, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а не 
 златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> < 
е била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би  
а долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је  
 бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Нас 
 зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обра 
ј, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за р 
ремена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Поглед 
естаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине 
домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и о 
оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазис 
ека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она на 
, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су са 
м?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебд 
еврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан 
и, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила. 
S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима с 
крилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног мес 
Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад стан 
е природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се  
“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне 
 добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је н 
ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" / 
м плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у мес 
рњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, 
и се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара. 
 који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S 
Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш 
но планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Др 
ар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан 
није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах  
бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на 
заше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му ј 
ио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год који несрећник јау 
 свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно доч 
аха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S}  
а и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{ 
во момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да 
се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли 
!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, 
 њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и 
је тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> < 
г да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{ 
 боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али к 
ије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, прич 
у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то  
 Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не в 
 мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!... 
га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} 
је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа  
ји сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му 
од добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду ку 
 дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђ 
S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директ 
орав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је  
p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погл 
S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми см 
.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на 
 у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И  
 пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Ја 
пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се д 
свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb 
још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу 
у жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ ст 
S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и т 
мо своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да т 
сте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан по 
ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили 
гарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упи 
час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, ко 
ође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брд 
о писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће д 
шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душ 
је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсл 
 снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се 
} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он 
. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о  
 у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и  
Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и 
милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама му 
{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с нек 
ати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} О 
 тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах 
ека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или 
е ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, д 
— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у п 
ам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не и 
 их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се  
у — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га вид 
{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из д 
ће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, ш 
ца.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <re 
еву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Ма 
ћу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац 
у пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово 
м пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опаз 
>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, как 
 сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S}  
рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но каж 
и његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе  
мо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сес 
е смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно с 
ро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{ 
Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Периш 
што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало 
шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S 
луша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је  
ду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам поп 
 но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с 
.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски једа 
гледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убија 
дбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Бож 
 кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студ 
а се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но  
ле ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку ни 
ског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему  
ча Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша  
, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, н 
{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто брчића.. 
не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло... 
S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чег 
ођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гл 
е.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — 
м остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горс 
нути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb  
а опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов  
 своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човекова д 
е на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се чита 
веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна  
легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни 
лава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{ 
 ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад 
више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке 
} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је с 
во није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, п 
.</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос... 
а бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно  
вај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милош 
оворило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело 
с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуш 
а лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у ја 
 Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога 
на је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцнит 
 знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у о 
чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право.. 
сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутр 
{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па 
но поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечи 
. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака с 
одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађ 
м вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, де 
ања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпо 
 клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истин 
д смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и м 
на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S 
 у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, к 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{ 
нем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{ 
исмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по 
зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, 
а каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, не 
не очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSection" 
на се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким љу 
развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што мог 
амо капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни 
зио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пе 
наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо из 
 био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дан 
 се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не ум 
....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S}  
 добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та и 
јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она о 
шу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, сн 
е више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида 
окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја 
зне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, 
ок ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше уста 
току....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим о 
 да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном зало 
без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало жи 
бе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је 
ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог посла 
Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су раха 
кса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она  
њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што 
ретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику,  
село дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S}  
{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врат 
ниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један 
?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје ре 
 сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше  
та се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје 
 Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скоруп 
стра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зов 
 овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, пр 
 Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи 
врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> < 
Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу кла 
..{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуко 
али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им корак 
да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресви 
тукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све  
.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n 
ну љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је че 
о да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.< 
бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разуме 
ам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с 
n" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим 
т кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ов 
 албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је 
кујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на м 
а ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра т 
о!...{S} Господине, живота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} П 
астрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заст 
 Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим. 
од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он пр 
 И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако н 
е питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што С 
што одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет из 
нда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вај 
тражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — —  
 ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром го 
му по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p 
вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И  
ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје с 
ваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галери 
у самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и 
ошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапа 
 се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији 
ра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, 
p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да 
 се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — 
је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први  
, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наив 
срећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њи 
азумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{ 
ам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се  
а мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век в 
. прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се  
 То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{ 
у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и она 
и чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа и 
м, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Пут 
леда у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти  
јци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрин 
на Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала 
осле ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S}  
ића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија с 
Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену би 
S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако м 
 зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{ 
скрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем 
Довече код нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо  
 парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викн 
углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, зв 
д радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви 
, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла ку 
51" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило м 
 му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две  
итељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити 
чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви посед 
оће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба  
о су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хо 
} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свем 
ва ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, ре 
е мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим,  
е тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, поприга 
ори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу 
хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Б 
е: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S}  
нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> 
/p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што ве 
ем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у 
S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, п 
S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо иш 
е.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груд 
p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија 
о нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа ко 
/p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је 
би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“  
S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, те 
 право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечи 
.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи пл 
а:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка... 
 брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} 
пере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — г 
 рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S} Не може бит 
 Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочи 
е тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку 
окторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он  
S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост,  
у грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се  
 — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка 
едала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види 
вога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ им 
етио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} В 
се.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више о 
— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама с 
 га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S 
ног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170 
 своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, при 
 с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све  
ита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p>  
 опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У м 
а у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Сов 
им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Раниса 
једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта 
ахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се С 
чијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни пит 
сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone unit="subSection" /> 
има нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Заглед 
} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{ 
а, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда и 
ежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{ 
ј јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видов 
онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дел 
ље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко  
ознати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} 
S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив? 
то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Н 
ам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да л 
је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу д 
 одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи 
окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пр 
прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капет 
ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не да 
рао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи,  
еко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!... 
мо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најсит 
ак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, п 
е од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану к 
>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби 
на људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом 
ој циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једно 
.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше пли 
ад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шт 
ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи доб 
је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се 
 свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, 
зио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом 
 сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево круго 
м.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођо 
 нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња св 
 да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не 
угога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помисл 
 ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, 
мке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је ба 
 му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А ка 
 не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" />  
{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворит 
 мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину? 
о да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на ку 
д на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — < 
у и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио  
законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кру 
/p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га 
лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каз 
 нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S 
 кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има пога 
 да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно  
о.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по вр 
ор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Стан 
 — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантск 
 громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!. 
стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном з 
урчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто  
 соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} А 
ави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред 
д узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном 
позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, 
 се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест 
{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> м 
д се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S}  
да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један  
 издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки а 
ошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; 
 видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукав 
p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти 
а фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови 
зио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се  
ља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — 
таву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дуж 
би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отвор 
каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губ 
Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је л 
 па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда п 
ужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шип 
рицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што  
јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулун 
риви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде  
легу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живан 
, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — кр 
 „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“  
рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми  
то се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и  
а....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном по 
као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, п 
цкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" />  
 наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу 
 Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S}  
рста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи 
ша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{ 
некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а 
ма мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам  
које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће 
еден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја ј 
вет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на муч 
 пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S 
 га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па доју 
, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Ј 
 тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више изв 
} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склоп 
ај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други 
овађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким за 
своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо  
р се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она пос 
је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад за 
ечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам мог 
иш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} С 
.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу 
а тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „А 
иста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{ 
коље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у  
Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичу 
ет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јут 
таде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на  
осрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ак 
им мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре д 
— — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колуба 
 И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одје 
ичају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а ко 
та нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обр 
 соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151"  
ена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа < 
ало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} 
х видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне 
 Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша 
 И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се јед 
 Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нис 
{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S}  
вим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p 
ка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му 
тири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вр 
елица.{S} Нека јој Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке.  
очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па  
ртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби х 
е исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв. 
сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одје 
 мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не  
 па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пу 
причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по ње 
атије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S}  
р. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је позна 
и једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Нас 
ом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не з 
 г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се ок 
 мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме  
, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од  
уж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капет 
овима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје к 
ању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,< 
} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођ 
нога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; ж 
де дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он и 
м је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S}  
рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо  
само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p> <milestone unit="subSection" / 
сом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже 
, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти  
ођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Нем 
одски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта ве 
 њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" />  
ља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам  
 нема бољег друга.{S} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши. 
 ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} Т 
вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Ка 
у и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама  
свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не с 
е — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од г 
} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Н 
Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јов 
а на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале  
оветно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе 
окољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лије 
 као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме ме 
, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непро 
{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили  
ана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На  
об спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујн 
 Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>—  
авиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једн 
 Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не 
киног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен о 
рана некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на гла 
 — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су  
 младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то она 
је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Доб 
— Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S}  
писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она  
и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још  
 велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она ис 
с....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} 
 на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S 
који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са 
ега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав 
 ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича 
} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мра 
ој чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху п 
.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта  
од здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и ти 
 главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове ш 
ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко 
су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мо 
о писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису  
оворио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Ср 
де фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што с 
ће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике....{S}  
 оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетим 
нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" />  
у по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као у 
 да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, од 
м уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у дворишт 
урчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет х 
ема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у  
ст, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је м 
х ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам к 
Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах ка 
о бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле  
ише воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ру 
.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по сви 
арац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су 
 му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S 
руго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којо 
 не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите  
S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале  
евидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију 
лико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава 
 рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту бил 
p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више с 
"100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection 
авио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> 
као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову  
ладост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдар 
оравите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и 
овиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и  
а Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавит 
, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете 
 то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на 
; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— 
чему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и.. 
и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од је 
и, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је 
ај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам т 
пази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити  
 одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао 
мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S}  
а две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесн 
о, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на прест 
.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и 
ских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и 
p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и њего 
дина.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к 
јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбро 
на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је пис 
 дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, м 
ц: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S}  
чинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Њег 
таљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани д 
 старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> 
јој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још о 
записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у ст 
 сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „к 
де нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби повер 
 Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево,  
 пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу 
трављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би год 
 Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Ј 
о.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, ср 
аша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдар 
е и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије 
 себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n= 
 талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она  
ди душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадн 
 И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} 
чека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И  
/p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава 
та?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од  
белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и  
S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{ 
 лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед каза 
их не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плаво 
 чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је об 
е оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане р 
це моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај 
а мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако  
со! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изост 
азре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше 
ао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући 
е; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину ње 
де у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака ру 
рктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто р 
о, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавим 
у један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То  
Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој 
p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборав 
 Нека га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milest 
{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љ 
блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју д 
иту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан по 
сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Ве 
о не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није 
црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спус 
} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина 
 јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмеј 
им људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху ср 
ај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је вид 
а то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђердани.</p> <milestone unit="sub 
ва на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час  
</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она 
пођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети  
 га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{ 
ђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи  
ио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему 
ли сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} 
блачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} 
рица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким на 
 n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не п 
девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души  
ктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна  
ина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симп 
док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час ја 
чке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{ 
 ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за р 
<pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио с 
раца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Сават 
 сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао 
а то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S}  
p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зеле 
не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза не 
ављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам ј 
} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени 
; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита о 
лишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S 
исара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S}  
} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и с 
 <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У 
вољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинил 
ене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познан 
на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не,  
 Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, 
је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас 
еља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што дај 
унце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски  
е — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из м 
пао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окре 
ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио 
 може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш тр 
 па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зет 
{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разго 
моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на ру 
д, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу... 
га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те 
ље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћем 
 Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{ 
 одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слу 
гли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с  
p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу,  
ћи.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он 
ије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов врана 
апетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{ 
 и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{ 
} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} 
сле дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошк 
Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо 
мо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе 
нке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша 
друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за просл 
ућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осе 
ни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и д 
так у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше д 
кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!... 
/> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане.... 
аљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ 
Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као ст 
очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се об 
pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> 
{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад не 
але су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропр 
ци.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и 
?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из пр 
мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хте 
га грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S}  
рвим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} И 
е витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне св 
} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима  
ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљан 
 како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грд 
 не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Ка 
S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n=" 
 али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} М 
Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је г 
 белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, на 
они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алиј 
је је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог 
е.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиља 
у рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац,  
е зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S}  
ама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, р 
дахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледа 
су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни једно ђачко весеље није могло да буде.{S}  
 Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— К 
на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> 
ршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућа 
врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред 
смо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке 
 старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла ј 
, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело до 
им засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац,  
овра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} 
н и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије 
 Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се 
а Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, 
траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе п 
а овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој 
вих Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, бола 
дени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избиш 
тоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе 
ражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве  
 Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Е 
" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S}  
 Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало 
у ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то 
 мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они и 
о окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове  
оју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа друго,  
 онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи пов 
лио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање  
{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово до 
p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — с 
ерна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало,  
<p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изос 
Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих у 
 има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она 
алеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палил 
им у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S}  
д смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и  
не Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштед 
и.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зуби 
вар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су 
и на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте д 
Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини о 
врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n=" 
 би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, ка 
 једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном о 
ш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари 
рница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју ц 
иновче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — 
ин, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто ј 
>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, ж 
чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога 
мо знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; 
 причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокеш 
ати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину  
ма с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испри 
 мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Ч 
ито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите 
ковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од  
, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема чест 
га Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на непр 
е....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — по 
S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На п 
ори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113 
и се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа  
питам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо преста 
 двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто 
ислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутањ 
оког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш си 
хвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! про 
е и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти 
не.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се 
али био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобрази 
/p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сре 
а гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p 
свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.< 
писивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да  
а.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша. 
сеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ев 
 осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S}  
о некакав дугачак бео завој, који му је о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он о 
стави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S 
много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он пр 
 се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име д 
има сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према  
 а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} О 
ћ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказ 
е мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под  
е записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у  
 мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли  
би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на  
оме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пеха 
Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосл 
ц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да  
.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га 
о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви т 
n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласн 
е с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>К 
а чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да бом 
 <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="sub 
p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока  
 на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Оме 
менљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голи 
та, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше с 
bSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се проше 
хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се  
 који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанк 
чи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S 
аза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да  
ога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и неш 
у?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојч 
нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чич 
ао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно:  
ек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шара 
>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати,  
збију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим 
 овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — с 
ио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се 
гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечу 
 опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали  
p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" / 
<p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марк 
љује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послат 
....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо с 
</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и ве 
е, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S}  
ису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписа 
ије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве ру 
 вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и 
ера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Ма 
ући: али мој газда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си т 
 се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи н 
 кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је сви 
 је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} По 
 мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету 
 „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек 
и?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао  
о да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још пит 
љин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманет 
а.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} 
овра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије.... 
.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор,  
и дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а 
ије.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину 
Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који да 
ив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан. 
еоград!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина м 
ко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега о 
ога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не  
Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лет 
ијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да  
јке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, оп 
 воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> 
/p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо 
 — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плави 
м да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра г 
 мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти  
бе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А 
 разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Б 
је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone uni 
> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама 
две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад с 
 тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, јо 
ака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што ј 
ите га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека  
 /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сиш 
одина, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља 
је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу д 
ушу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од 
на сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гро 
 зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахр 
де је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одго 
ике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове гл 
ека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој 
 <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као  
и ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо  
а ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти  
по плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> < 
 Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти 
>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем 
нули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S 
, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиш 
е, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави сво 
љи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбукта 
ри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да 
} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор туж 
 божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој т 
јачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone un 
ица и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да  
том наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме х 
а, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно ј 
ама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полаз 
аде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{ 
-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, 
 па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у  
огледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву  
 мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је п 
ава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p> 
причам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј гос 
о путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици на 
о.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узет 
а, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча 
 ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајм 
осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му је о врату 
на.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрча 
бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти  
нчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шума 
ахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби исп 
.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда 
Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи с 
екан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у д 
ридигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас д 
илософ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по својо 
питам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда з 
а, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља 
у по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која човека 
S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што 
е осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа 
 <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам  
нтипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може  
е зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза др 
ја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино  
руш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај т 
 руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, 
ко горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати. 
ду.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у с 
сток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати  
угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави 
 гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, ар 
 оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{ 
} Видим једну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} 
в претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком 
то, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округлас 
чеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драг 
ављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, к 
осле донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда 
 ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у  
н да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S 
 завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео 
 здравље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то би 
амо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо  
нили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина 
номад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме 
Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане  
одизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну јед 
аслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од  
орачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То 
ао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах и 
на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му м 
моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повик 
их образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit=" 
дрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеб 
а конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знан 
о, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту ис 
виш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— В 
бу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад к 
ш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S 
оскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је  
о Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац н 
ам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасно 
а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био  
pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе 
у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица 
сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ј 
ој кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју  
т, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, 
 га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у  
, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог  
од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је бил 
д чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу 
 огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку п 
уку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем. 
пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" / 
ка врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневес 
уза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутр 
очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> < 
ило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команду, обе оборише очи и погл 
 опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она 
> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му  
 тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта  
грли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> 
зе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите  
екакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију 
ћутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше  
 упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам д 
/p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се з 
сати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је,  
 <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја  
нца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете наше 
а једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо из 
десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде 
м о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чла 
 Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истр 
 а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, < 
Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет с 
 мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици 
...{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснам 
а јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан с 
и: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> < 
 својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> в 
Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S 
И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог забора 
о њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у 
ђе мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни је 
 је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне висо 
S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду нек 
ани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему ка 
а златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајн 
зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! п 
код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Полив 
ne unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хте 
у је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа ид 
е остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milesto 
огледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, вид 
ју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра поч 
 се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на ек 
ајвеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели ск 
едно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Једва ако му је би 
гике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у  
астанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким  
ила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики м 
ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста  
та Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш л 
 ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигд 
ећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Ма 
њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без р 
већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је неш 
очи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозо 
исни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежал 
ам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, про 
ли се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S 
{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Због 
>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапор 
ам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевин 
едам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу  
p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу 
 одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова 
ослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један планински жлеб 
 бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бив 
ео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле б 
ах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — к 
{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај с 
збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> 
.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S 
ким ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контур 
о око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хлад 
.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља х 
бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери у 
рема непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи пр 
господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовиј 
ла оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по 
на, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p>  
апуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у н 
уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А  
е дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет год 
 узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ да 
капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме  
екуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао  
уша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не 
хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син 
 могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се ш 
ича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издис 
је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског  
ледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна време 
гне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ен 
би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толик 
р убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице;  
ло га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој 
бро!...{S} Ама, кажи де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих жив 
 корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема 
ни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; ал 
е наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне 
p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио 
 ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фа 
 хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш 
јући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћ 
ало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S 
</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо н 
ини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Ро 
а божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Иза 
 кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ 
/> <pb n="5" /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији 
 очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта 
м.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Совр 
у: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њ 
по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним потресима, бр 
.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он в 
н: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам с 
.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити и 
а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циг 
ацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја,  
и ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је 
 а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гавр 
 је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми ј 
{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите р 
.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} 
5" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је 
ло,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: 
 — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али  
} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благ 
 Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Нарав 
p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="1 
а врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S 
о до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледа 
ља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb 
> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једна 
муцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.< 
апада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у 
 се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n=" 
ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Ми 
шег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса  
/p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, о 
 у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где 
ух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Ака 
 се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p> 
ј својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p 
а си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни  
.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не 
 и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{ 
 И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке не 
>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он 
то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном ц 
идео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се 
ну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и 
норама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш  
вани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске 
познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом.... 
лиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!.. 
Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам м 
е људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум 
ноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско 
 видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} 
ти ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} И 
— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала ј 
удан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једн 
х га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били 
лаву у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог д 
добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара шт 
срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на  
брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> 
, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Уз 
 <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалост 
 рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпођ 
то ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедов 
 кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш  
ти шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио 
зио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и ду 
кло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски ст 
 добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка  
 Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ал 
но, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали к 
хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је док 
ја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, р 
еда, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нис 
</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљи 
не Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог 
е до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо  
..{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш з 
клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла В 
 одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ј 
мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места 
е за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Д 
с рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је га 
о свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у уну 
 Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’ 
м Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка  
S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила о 
, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n= 
} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето 
...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p> 
и почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће 
S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојал 
рда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.< 
о рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је ради 
и, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S}  
на је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очи 
ешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, с 
бар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу 
неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а оврши 
:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја реко 
а се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би чов 
овине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварал 
мо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n 
оло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, шт 
 тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави.... 
 лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} 
ко сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} 
S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{ 
е изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом. 
“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг 
змислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У 
а — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих о 
ом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мисли 
аурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{ 
 срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33"  
 Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су у 
} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!... 
о на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неб 
" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван 
 <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав  
н.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две тр 
 од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисава 
 <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њи 
„Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети 
 воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде по 
="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата с 
 <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они  
 је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова! 
снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше  
{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p 
ју не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у на 
е вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам зау 
спречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два,  
ла.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и ур 
кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра,  
ајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени к 
е чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n=" 
сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест 
 Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата  
секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом  
ломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни 
ним свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног бре 
, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару 
 каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И  
кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало 
 чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ћ 
ш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови  
....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се 
Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и де 
у — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у  
ођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и једа 
ном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прс 
 <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека  
ј прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори 
о шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длак 
тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхуна 
зда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном жив 
е ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жив 
<pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици шт 
 природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на М 
ш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више  
<p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, гд 
S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим до 
 — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити 
ог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, 
 да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снеби 
 кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни на 
> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p> 
 Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући 
>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не 
а Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S}  
остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица 
у.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} С 
снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа 
е француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју с 
јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звез 
 /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јут 
</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш 
на искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p>  
и де, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трп 
>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стој 
а види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} 
 чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао 
 Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке. 
ога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мра 
г послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин. 
аконског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет св 
и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан 
<p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој бол 
 вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне ре 
S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам. 
 се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а л 
{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p> 
го хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака ј 
<p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као ша 
На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас 
а га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су 
од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела сто 
репоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, по 
аље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на дру 
—- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њи 
 то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{ 
д.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом 
 заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, 
на божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, са 
 <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вече 
руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{ 
и до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје 
!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Ста 
Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљи 
ма.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће о 
 децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не з 
ље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <mil 
та друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жле 
, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашил 
ила сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би има 
Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S}  
<hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указ 
ло листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемч 
, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он ј 
 било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p 
 као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре м 
 тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа 
у.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо пос 
’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак 
ин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима 
бројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији 
/p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!.. 
те моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Вели 
 био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога 
одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.< 
но ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске л 
 променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог ју 
амо на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете. 
е само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово 
ој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека с 
а</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се  
... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његов 
е — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха  
 Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни 
Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96"  
 превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих  
{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на ул 
ашне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело 
леда у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да 
оврсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треп 
м врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселника.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома с 
, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад 
 /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је 
 од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике,  
да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ им 
очијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и гос 
 ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а бр 
еладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту стр 
је сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако ре 
ођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе  
 је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још д 
" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли в 
а с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И  
ијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо 
куцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p> 
 Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p 
 много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса  
се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да с 
milestone unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије 
з коју наша душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих  
жи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским бл 
извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или  
рје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> < 
мо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом из 
огледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се проме 
} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху 
ећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. 
ке легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио ч 
не, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Ов 
их и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста 
</title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Марино 
ј мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ва 
ације воде — ова два највећа неимара на овој величанственој грађевини васељенској....{S} А ти ћ 
ље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га позна 
бару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од меха 
ио сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>О 
Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они  
<p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n=" 
> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред  
 обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — 
енкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провид 
о душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, 
емо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су 
ри једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах  
еше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и д 
 га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; н 
 се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају 
} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер на  
ближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} К 
е ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, кл 
нуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на  
 И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича  
веће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало 
 Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type="c 
но.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова.. 
 КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛУ</p> <p>МАРИНОВИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 1893. ГОДИНУ< 
ртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чуј 
која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била си 
из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клиц 
ну капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је ј 
прегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих о 
ене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом 
 чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он оно 
ужан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу  
ло као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — 
 био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и су 
.</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега са 
ах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па г 
и се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мно 
ру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рек 
 један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.. 
а да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим  
н рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, 
ругим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ов 
емена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у 
, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection"  
ењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што им 
ијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понек 
/p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote 
демо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, гор 
у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, 
јмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам б 
н се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика:  
рави.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову те 
чију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, б 
 <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSectio 
...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S}  
ледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необ 
ечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет  
} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватро 
а некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, д 
д тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене  
ширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине план 
ас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их  
о вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а  
авити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, као доба 
стових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под кона 
 Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крв 
дите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што  
уци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси с 
ога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="12 
оре, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до  
разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али та 
Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одаш 
ја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, д 
анинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им ј 
н да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси за 
свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако доб 
S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми с 
м правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше ст 
 сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса к 
ој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и оми 
мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да 
зучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног пи 
дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чис 
<p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно ј 
ног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази 
 тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачик 
наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, 
Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици к 
 говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Б 
е — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Иноко 
S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој легати, док њ 
не неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а ов 
ела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чин 
 се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста  
— — — — — —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ по 
дим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>Пос 
{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанск 
е!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вр 
ки чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>К 
авду неста — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечнос 
е у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се 
права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од ме 
S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И по 
 Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{ 
 то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај 
уђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља 
138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим 
вој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ 
 изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе 
.{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — По 
ли, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n= 
атима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекор 
Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Н 
 Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке 
то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа 
ас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздра 
.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао  
лиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то де 
 Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n=" 
ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S}  
, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће те 
м нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле 
е, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио 
капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и њ 
казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули,  
.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{ 
јом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S 
видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S} 
кна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена гл 
уг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се 
ubSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста 
и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S}  
ане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, п 
во природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као к 
ио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока 
м!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам не 
отала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога  
а женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хар 
ј ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ва 
е сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степано 
и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — 
ва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донес 
ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако  
о се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и м 
 су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хе 
чекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга тр 
јатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшн 
прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по  
ај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвн 
жица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пе 
Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како  
це.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p>  
на опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш;  
или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рек 
дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох кап 
ад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чек 
ао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто 
 до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке 
ри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S 
и се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек 
Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор  
вао....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је н 
 — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као 
плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="2 
нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Икони 
{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде на овој  
аменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног  
} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да 
S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — ха 
ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавд 
ко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рок 
....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> 
ознајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>—  
ади моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албу 
 а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> 
еш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека 
S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања си 
Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква с 
лаве.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто 
 лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.< 
ако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тог 
исана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Ја 
је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дак 
то пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и осле 
ећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја р 
 овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће  
а <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше  
ва чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и с 
гог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и  
ја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде... 
бразом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" />  
ло.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти ог 
а.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми,  
 ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S}  
ај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав. 
лица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} 
{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове 
1" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са сви 
о дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану 
а, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и с 
н у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам.  
> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам м 
.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје с 
вију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу. 
 А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <m 
вих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и њего 
...{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добр 
тор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то о 
едао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било н 
све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми ј 
 пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да с 
} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта 
 али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде ф 
 је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо  
ове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушат 
з дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси ка 
огледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери 
диш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је карли.{S 
ј јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да му је остало још  
ета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у М 
о, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у А 
чи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше н 
м друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја 
 које је на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед бр 
ма умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један раз 
оста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, прими 
путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и свој 
Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви ис 
S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено прија 
десте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <div type="ch 
уку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb n="78" /> <di 
је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми 
И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух г 
ља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Х 
> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на бр 
а опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писм 
...{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако,  
 приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским 
 зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећа 
упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Каже 
зда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!. 
а.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хлад 
 једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само п 
ушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама. 
 се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} 
а дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се 
 стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скра 
а изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза 
се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их 
е усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да н 
а: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шума 
 а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго,  
<p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоха 
а првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, тр 
 Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој....  
ло учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p 
ко мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, н 
кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су  
! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други. 
Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се  
ојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало 
лаве.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући См 
 држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, 
 те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса к 
ахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пу 
<p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прв 
пуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда 
<p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисм 
огодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газд 
ач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div ty 
уге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медици 
е му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S 
е— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих ви 
још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразгове 
</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ј 
а им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и  
ј јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као д 
ио је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га  
 одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше об 
онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па 
Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња. 
ли да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је 
тан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима 
"222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки 
ом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} 
ехане врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле 
елу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мел 
и заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут 
 ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} 
Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сест 
ну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> 
а кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „мо 
 куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задов 
а ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све  
 мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао ј 
јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шурач 
S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали 
о друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава несрећу, к 
ндук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним н 
ш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да к 
 рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим к 
пеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете  
и су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво. 
{S} И кад би год који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи  
Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао  
ани и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пир 
Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јок 
га првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших пла 
 златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом. 
е кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако и ник 
 то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S}  
изам као да није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је 
з куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ  
 ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: за 
да полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.< 
, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</ 
носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича 
 кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S 
видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спров 
ки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми р 
вде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај 
ио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако ч 
је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а  
та, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, ка 
и му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав матора 
 поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и как 
у се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су д 
ди!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с на 
 Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом гов 
и.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда с 
ет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли 
p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{ 
 Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш л 
и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса 
ничног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти  
, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спров 
 сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софр 
ли да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо  
, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест 
 збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И ј 
тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да м 
м се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо гово 
} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти  
Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смеје 
ађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицал 
.{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а В 
е он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p> <p> 
ли, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког в 
те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није 
Section" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао 
жиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, 
 нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S}  
one unit="subSection" /> <p>Доктора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуг 
ика.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад б 
 хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осм 
аљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Ба 
рда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овч 
о:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, М 
ним обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној  
узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим как 
патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али он 
ној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам с 
ст, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је по 
јну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе п 
жда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта 
јана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам л 
тавих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, 
сар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутр 
а ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам тв 
зда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је врат 
ет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{ 
ела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало 
.{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па јо 
д очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те нес 
“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и прија 
 блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{ 
га нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} П 
ришића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шиша 
е довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб 
S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{ 
во бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробн 
еља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох 
/> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели  
 поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p> 
ењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да иде 
 час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко о 
ом, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море  
а.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!.. 
. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно н 
ад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! 
питам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше 
 јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p 
сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и ње 
..{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Ст 
лавици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S 
ој?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијен 
</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</ 
.{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу 
се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> 
екујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца 
Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се  
удници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSec 
 '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, к 
те, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи з 
даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле,  
вори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p>  
азда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — 
 јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хај 
 се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учи 
 јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беш 
ке буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Со 
арици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> 
ш нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за т 
су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за  
о поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку 
ише, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца  
ру! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивар 
м га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо  
ао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и  
ли је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајд 
S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, усп 
 Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>—  
г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже 
 знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, 
м наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто одговорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам 
nit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе 
 не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S 
ућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одговорио је жандарм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре и 
аву у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} 
/p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га гд 
 У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја  
 задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја 
 једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкч 
зјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степ 
удницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га 
еђудневица.{S} Један од Вељиних другова оде доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може ут 
лила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Марка...{S} Да му каже, да је м 
м друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је  
а!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit 
 избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја са 
.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’т 
ешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио 
ја ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст 
тао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с  
е.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И  
као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад ко 
 она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и 
 писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом од 
м превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа  
и главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио 
{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{ 
нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разб 
адница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо,  
 одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авли 
 отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S}  
срећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викн 
ивено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То б 
о двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, као сн 
се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми м 
уљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно к 
о.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако. 
уо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с  
ом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p 
 — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће ка 
му зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељин 
 саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици Јели.{S} И њим 
, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— П 
— као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па 
p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо то 
он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} То 
вите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог 
оћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и  
и и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох... 
 од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од м 
ута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса уз 
а.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Дал 
.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе ос 
аљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја те 
а иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцин 
ачин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хт 
ћа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А,  
рат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г.  
Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја.  
 је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео 
аде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све  
} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече м 
> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Д 
илун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа нек 
с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви каж 
 Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него  
едном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{ 
и, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До к 
> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и б 
 коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о 
 Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би  
</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она м 
 и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођиц 
ћник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом нас 
а поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, 
ци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрл 
ас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!... 
} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} 
м где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламо 
 је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као г 
 отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бо 
у одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турск 
о доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други,  
и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину 
д у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="1 
знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није већ имао куд.</p> <p>— В 
 иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — сам 
 <p>— Јесу ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његов 
алио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што 
ем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе 
" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Ту 
амог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и м 
S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их 
ред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље 
била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми 
 — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни 
у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обр 
ок ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви ј 
ју доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да вис 
p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у том 
ша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он 
љчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало с 
је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове к 
ичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греб 
 — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S}  
{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових пис 
, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо в 
јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица 
 су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окру 
дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> 
, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет по 
ви и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро ц 
енин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће 
што.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод 
тањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била  
су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не  
рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио 
 нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} М 
ало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако 
{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} А 
очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увеза 
 овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Срб 
p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, ба 
о окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — </p> <p>Још истог 
 страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Д 
 устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упр 
вора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима  
а разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога круга!...{S} Ја овде вр 
ан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни  
и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Ж 
 Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и  
прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе 
ирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дво 
и да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми је 
м у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</ 
ад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још неш 
а? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мога 
ати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје сада 
 Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54 
ај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Га 
а дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам. 
 на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништ 
Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских по 
аш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скоч 
а стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог дух 
е?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су 
ат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја с 
пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики  
 узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу 
 Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи 
о рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да 
ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде 
то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: 
ет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још на 
, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас за 
ђе.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{ 
8934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у т 
pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратн 
ече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</ 
} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она 
нуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад т 
 у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпо 
шао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни псих 
ан својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враг 
 глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Ј 
у....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох 
b n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата 
Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Как 
ку правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло 
е знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, си 
 бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{ 
туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах и 
око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p 
је више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="su 
е, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трго 
, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше  
ролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Т 
о половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим ка 
 у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окружен 
ајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљ 
p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца с 
тали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="su 
стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан  
а очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пр 
о обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто ј 
влачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} 
ли смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивар 
ом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</ 
еља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено. 
дземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надз 
 његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што с 
 време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове 
е, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p 
рица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Под 
 почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јаг 
моставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изглед 
} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јаст 
ка: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, т 
ична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усиј 
бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Поглед 
 Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за 
pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мрт 
, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!.. 
> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му  
да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се 
исла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} 
овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџи 
двије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, пос 
 улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људ 
 од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се по 
 коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши  
ом ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жу 
bSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S}  
жђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако д 
S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо  
p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да и 
 лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко 
Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем  
.а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ ла 
ут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње в 
S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу разву 
 се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома  
погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну  
т.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућу 
ући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћур 
S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако н 
, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да блед 
а звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p> 
да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи син 
јнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S}  
 њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — у 
екуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако н 
 <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По н 
нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, док он 
смо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије....  
 грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерч 
 на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} 
ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пруж 
и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упр 
 под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњ 
.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Је 
били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n=" 
.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији  
кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г.  
твора беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне нек 
ра.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S 
 кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић ст 
висне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одве 
о разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S}  
 Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа  
" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S 
или.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајано 
и ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо добили по 
убоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна пан 
ла и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра —  
 мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И о 
ивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору б 
 окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} В 
оје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, на 
} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају.... 
рајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како тр 
ј малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој од 
ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више с 
 једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он  
су веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима са 
вља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљи 
обе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Д 
но се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестаре 
ано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запа 
 планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запад 
 у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а  
да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на з 
ки колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана ма 
ко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57 
ицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може н 
<p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упита 
ubSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку. 
шијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чини 
да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда 
иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све  
И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, проле 
мо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро ус 
 ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како 
тропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео 
де онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска рука, својим 
ламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасик 
ам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S 
p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S} А 
 како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — 
ма тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> н 
а материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра 
p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући  
о?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили 
е Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одрж 
у се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове 
ва тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја  
ction" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обу 
 које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове 
удску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Од 
шали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде д 
триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вечеру!...{S} Исти 
бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали 
 за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> < 
> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да ми један на др 
еда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у 
нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Два 
 опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих 
ном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледа 
спод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Бо 
дан небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се у 
бртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се п 
ма, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог  
збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највећ 
ћи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S}  
{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме  
="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам,  
Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у 
— — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри 
 ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам  
еве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где с 
....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке. 
"231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, р 
евину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под вел 
аба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одгово 
т грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је  
петан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо! 
ро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пи 
} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S}  
 нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој глав 
о лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....< 
 Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека 
одаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакл 
 вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!. 
а нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p 
 за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!... 
мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чу 
 Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га ба 
е, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја 
ава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климн 
 у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Б 
октор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Ко 
аланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека  
обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је 
6" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а  
ла полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је  
је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста,  
редмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим  
 скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу 
о и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мир 
 черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истер 
S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не мо 
еког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто до 
е је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом,  
ет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу влада 
 и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија.... 
један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па  
јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој ј 
.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једн 
се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па о 
ма....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда те 
 и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим  
="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S 
трисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — пл 
отавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитно 
реде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчал 
е, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S}  
ам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сва 
нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје н 
вало.</p> <p>Дођосмо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Ста 
S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетан 
одали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећет 
од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су зла 
азе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Ку 
ладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> < 
сеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и м 
 одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати кој 
...{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> </div> <pb n="166" /> <div type= 
"187" /> коња од неког Љубовиђанина.{S} Омалено дораче, ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар 
женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S}  
рнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми од 
} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама за 
ајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете м 
p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из  
И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас 
кчије и није могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и  
о.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето 
внички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} 
ио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а 
потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се 
н, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадес 
иле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на јед 
есрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по 
ад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете  
 некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Ј 
нећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</ 
ко год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S 
Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и он 
 А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} 
/p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први  
 пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози 
} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не  
оћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном 
љи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једн 
.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, < 
у заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га чи 
е једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} 
 куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељо 
је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао бар 
х испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење. 
пасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема  
о спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би  
ти прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим о 
, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођем 
еш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и к 
 да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема к 
твар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики приј 
и.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па 
on" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n=" 
и Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драга 
 што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове м 
 Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S}  
с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласко 
едном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у 
 вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу 
 сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мај 
ожете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало ко 
е!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме греш 
S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p> 
јима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је јед 
, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се пра 
м да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ства 
вуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо по 
</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати 
крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече 
е мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове го 
 /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S 
S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Сте 
ича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу н 
ијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила.... 
S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S}  
ста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче  
огло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мен 
{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{ 
 Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и 
ша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета 
вако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели  
— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина  
пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала 
га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа  
.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор  
ек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опрост 
бори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чи 
.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш м 
е каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти  
пазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче  
<p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, 
S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили. 
S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто запис 
м руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То с 
био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле  
је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани —  
 И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви  
петановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита мес 
а пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо  
пазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, как 
 погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли уб 
ечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декл 
горем душману!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Ка 
ао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не б 
 његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али  
 ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више  
а његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека 
а у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељ 
аков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете 
и Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S 
лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата. 
} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом  
, и његова Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из к 
 кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај  
у.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, не, ја не могу.{S} Никако ја не 
сто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедере 
S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се  
.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу  
ви проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— 
 без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, син 
ле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То  
је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Оче 
ако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворе 
опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе 
је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одве 
!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће 
.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да прел 
м.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој  
 се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа  
..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи: 
ранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница. 
у отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено о 
а отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар 
м.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим 
ао опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p 
јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, с 
новче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он 
слуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он 
> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао 
 n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле,  
оситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће б 
у му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је 
ти од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да  
раведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи  
њацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да с 
S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Не 
војим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засвет 
 никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Поглед 
забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо. 
и Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту  
шашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врат 
..{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења. 
а бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га 
 чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је са 
 што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S}  
/head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није 
болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није ви 
 је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с  
да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ п 
<p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља....{S} Ово је од њега, — пока 
, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити п 
ас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо за 
тарији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимн 
И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" / 
S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој ста 
.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав 
 Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да 
а на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом  
није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствар 
плашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од ј 
едала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и  
 сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо  
рођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S 
ју о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S}  
 си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много мест 
 пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко ње 
ога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турци 
/p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога 
оли синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица,  
>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p>  
тим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав  
оказује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, п 
ш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од 
азговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера вр 
о је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p>  
т.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призрен 
поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је 
ово друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <d 
ало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} По 
му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић 
Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="1 
о један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, н 
свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику те 
и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он,  
ва узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој с 
а је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих 
ресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у  
 Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</ 
е одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е,  
тан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p>  
 — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог  
, Бога ми...{S} Добро нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, 
и, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А 
у — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} 
кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад 
 да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у оп 
е сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово ту 
ића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb  
г Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког 
ији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSe 
уђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — 
ерија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од то 
осле — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у  
тимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>—  
уки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> 
и наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дош 
о за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог  
претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га о 
вила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>—  
 видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Сте 
лаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не мож 
риметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истраж 
ћа ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто  
спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S}  
амешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену  
а и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Ја 
да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком бар 
 пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „ 
убине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с  
{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овд 
о што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сест 
ла.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све  
/p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на њ 
руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, 
<p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили аб 
 ни кад је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као с 
г господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S 
емамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам  
е наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ј 
и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао  
 се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ће 
 овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му  
и опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег с 
 ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња 
ал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразг 
 <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <mi 
 воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга 
ио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> < 
нце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му 
...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, 
и сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p 
ко се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо св 
 њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се оп 
 ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p>  
243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља 
S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и он 
је Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га о 
 сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам. 
 воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Њ 
а иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окрете:</p> <p>— Не, н 
мо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очек 
твар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-п 
</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога м 
} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, 
радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{ 
ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише 
а и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије? 
 натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом.. 
ан хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се  
ео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме 
:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш С 
:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?. 
 да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрачну, 
зану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нем 
 је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да 
говорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза га 
е горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне 
еда.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брз 
ћу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:< 
ста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, 
гох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! 
о, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста јо 
 у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не зн 
 мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ прав 
умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лес 
не и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро за 
му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су м 
 прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су  
итам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— В 
ш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме 
p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Ова 
инту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је т 
 суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита:  
 могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, 
ајмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се заки 
 Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свем 
о бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И 
да оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме  
це.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог 
врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она заму 
 <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ  
ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је  
ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још са 
екакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га. 
вио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала,  
Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом  
на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као ка 
и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S 
 Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека вр 
а душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада н 
 Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни 
о је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је  
, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S}  
ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не по 
 како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, ш 
сти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упит 
астим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина поче 
једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хо 
 на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели,  
едила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И т 
г провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја 
— — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног 
љив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је 
цају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош  
к су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске ме 
у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа  
едини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</ 
 глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на ли 
што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно на 
} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после п 
а испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менгелима згњечила моћ мишљења, 
а страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи изно 
еше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна о 
је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} 
а.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је ј 
гађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше прос 
исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се до 
е, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прош 
го не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили как 
са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, 
руга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда 
естра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његов 
о, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове 
оје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S 
 ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала... 
p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест 
ас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксин 
олина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — 
је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој р 
<pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по кој 
а је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осме 
 надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone uni 
, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли см 
ганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чар 
 n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестан 
езање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{ 
 почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes 
 је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више саха 
а стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степ 
<p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја н 
и вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом 
p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери 
у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе дру 
весности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву.... 
а кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капи 
путио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она м 
{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она 
ормација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело  
оју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напу 
и, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{ 
 стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољ 
душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном  
ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама мор 
ане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме сед 
ушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата,  
му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.< 
у цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је п 
моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејк 
н на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их пок 
а милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор м 
Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој  
 <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чи 
Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај 
 комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је  
е беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с  
а узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и  
акикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад к 
ма бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, к 
поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Ј 
Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} 
о је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, 
 покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем,  
ажим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може  
дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</ 
а мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S 
, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се 
 нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — 
ођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</ 
 ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткуј 
да Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам 
те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лиц 
ни чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И с 
ишта.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта са 
двео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <p 
 пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад 
је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? у 
е нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била 
} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару.... 
 сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ва 
/p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке ту 
ета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане  
 јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептун 
} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он по 
к.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех н 
ђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у зв 
!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила... 
је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је л 
Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет 
 кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту осв 
је несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну  
S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у то 
поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост 
е и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али с 
р мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан пон 
 душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“ 
 не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, 
исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај  
 да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белај 
 моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се м 
лазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она м 
иво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој н 
м осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо с 
 Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и 
} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бис 
ва прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су с 
да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да п 
не.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога м 
 на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки  
 Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину 
/p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли м 
 онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном св 
..{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{ 
ли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она  
лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као баја 
ед нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико баса 
до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годи 
 Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину нек 
ло, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да 
ије, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан 
вала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету ж 
 своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда 
валине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S}  
 и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="7 
нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем ос 
ла, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, 
 свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза стр 
а Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, д 
била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушт 
крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све 
 да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, д 
 претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајк 
ио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми од 
е ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{ 
а окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја  
се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Је 
ку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело у 
на с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?. 
као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо  
атни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ј 
 Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И т 
} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" />  
p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и 
ше моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној... 
дели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуб 
а нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет за 
дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве 
по осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да  
е нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ства 
твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из 
иноћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се 
 седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивал 
, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И до 
дмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута м 
ја су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и она 
ресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у ч 
 јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима,  
и глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за  
ло би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залуде 
и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најл 
е добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, св 
уни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, о 
е ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснат 
 па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју ј 
шао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се 
, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска 
ића!...{S} Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам 
држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S 
ика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота  
ша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као 
!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита  
уде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ов 
ујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам д 
јтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причи 
аш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми т 
ну руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и с 
а ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И он 
, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крма 
у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне мириј 
то својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, не 
н, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкал 
 рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Он 
не живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама 
а, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обуче 
зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упи 
ило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не. 
ом сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="sub 
 <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они  
 кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут м 
 је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што 
ца у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, го 
tone unit="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири. 
к истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у об 
словити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њ 
ве ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па м 
S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Та 
.</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — 
, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даљ 
Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву 
апа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S 
 трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене  
 капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја  
бланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип 
његова, или она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар  
 „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад зн 
е се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене ми 
рмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај 
к прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто л 
 доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но ш 
ад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, 
вота ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Ј 
Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p 
па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав маторац, а непрестано ме мерио... 
писа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се на 
 <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p 
еће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну је 
pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</ 
овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад  
.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто 
 се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам 
улаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и терк 
једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао  
енити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир- 
а стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се б 
Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакл 
о после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p 
 спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај и 
то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана 
ило, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше 
 ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По  
ном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао  
нице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S}  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми  
S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поно 
ића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај господин ни главе да окрене.{S} Он је као мраморна 
 одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> С 
и га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не б 
 да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосно 
а места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она 
 моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој с 
ој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није 
 на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда м 
та.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у нека 
{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се ста 
оја вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта 
есрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} 
г друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми са 
старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану  
Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало и вели 
е од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S 
део, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини с 
S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он вол 
, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и п 
си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Ве 
не од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не доб 
м.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{ 
 говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како  
ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тиш 
ј добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!.. 
 кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали с 
ди....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така  
у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газд 
тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу 
а овој грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ни 
ла, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим 
да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам б 
/p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — о 
ило; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснут 
узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, св 
кторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећем 
S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до 
он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући,  
о ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је на 
пасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> < 
метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две го 
ад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам  
> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, 
о ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, 
Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту 
а.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зач 
 Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, 
 ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица 
— А ако их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану 
а да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, 
 и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо 
оргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на ту 
ну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S 
ше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, 
„Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика 
 дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S 
p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија 
м одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и он 
p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па о 
рци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни о 
ца Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да 
тим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први 
ву очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо по 
оји цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо весе 
у ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што ви 
а бих му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа 
а.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{ 
зите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S 
> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Ј 
 зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у 
едном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се за 
е мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S}  
икала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па  
тра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична 
 и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једн 
срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb 
 уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?.. 
смех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, 
„Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да 
 Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна понос 
софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочека 
ро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако 
ти, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, б 
опски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд гол 
, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до он 
 ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> < 
ледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пу 
ш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова 
, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци  
S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми пол 
 се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ни 
 ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...< 
 а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висок 
ткуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам 
Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад 
полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— С 
мет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже 
о? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур 
> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} 
ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а  
 Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, д 
{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сес 
г, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? уп 
м открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да 
Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапо 
зађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те  
 ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} 
Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је  
то, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето 
има!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се 
к пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на с 
 на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребо 
његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега под 
</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек  
исмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога 
 смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали с 
у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренут 
некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из 
ан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај  
 да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Га 
.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <qu 
онак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јел 
воја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И 
ло се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пр 
рљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети 
дим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свако 
 прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа 
 тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} 
 с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај  
— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а та 
ет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман ма 
ови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу 
ли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, п 
{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али  
ажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некакв 
сет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена м 
а — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као д 
од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке 
ла се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У је 
ијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И та 
, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и 
ашна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник  
<p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О  
ке главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, пр 
душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под се 
ече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојара непрест 
ници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Пер 
} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S 
} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих 
бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зел 
не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти јо 
кочиле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуц 
 то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би з 
он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, он 
{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку по 
опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се  
 сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљ 
још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и 
риродни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плач 
енска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван.. 
 иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} 
ало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после н 
ава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађ 
е у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један бу 
о је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитат 
а; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај 
 срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част  
јчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме  
осом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} 
<pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час д 
 ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у ко 
не биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини неб 
 кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су 
Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSec 
 да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S}  
 Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ва 
 погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко за 
една госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене са 
е’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, 
оси нам још ланених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене. 
<p>А други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити  
то се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ 
био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога н 
нуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ  
у.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И 
tion" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је 
а ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а п 
или појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, но 
 они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко в 
о не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са сви 
 глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонил 
а дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина  
ати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад  
; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк.... 
ано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} 
више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После 
г видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смот 
остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, рас 
!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p 
дости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренск 
ко и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било  
добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — као да се бех 
 длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није  
> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!.. 
има.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може жив 
едином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепов 
 ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и  
у ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја се 
а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капе 
о би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише мо 
е!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пела 
петана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу. 
и нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир 
S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не даду одморка  
ца Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија.... 
к рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кре 
е опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капет 
...{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко и 
еда.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели 
, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и с 
посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница  
 — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мен 
амахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их о 
ићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S}  
женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима нест 
 у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, т 
ећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нис 
 стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, 
латно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша леп 
 добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишо 
им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По нек 
игнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, г 
јева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам  
с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S}  
и одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познат 
ње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па он 
о си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љу 
ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У веч 
се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једн 
ио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колуб 
она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче с 
евердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, прола 
екаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.< 
 сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се ч 
ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја 
његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што  
ам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <m 
вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S 
учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који ду 
! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кол 
тану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S 
, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој пре 
 превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} Јед 
 нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone u 
 даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахн 
га сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и гу 
м; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се к 
не љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном 
се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њ 
нда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душ 
— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо к 
> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја н 
еда с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повик 
вала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоће 
} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом  
рода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо ов 
n" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам  
јрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших 
ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „ 
 по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S}  
не неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанств 
ше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штр 
оноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је пок 
 таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по 
реда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весе 
 Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио с 
аде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> < 
и обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, 
 не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Кол 
</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове,  
p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 1 
кли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мра 
сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он б 
а и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" 
 ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве га 
{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јели 
} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писа 
.{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ум 
нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали,  
н је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек м 
Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш 
ане било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то,  
као какав величанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb  
пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, св 
 нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусе 
а Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да ви 
/> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на  
о, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ств 
има је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прили 
хвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме 
о упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило о 
Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div>  
а и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Па 
пазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да забор 
.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њи 
вно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме св 
 ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај  
м тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну ча 
ри те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он 
чић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми ки 
 пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па о 
ај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онд 
онесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Поглед 
загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим 
.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља 
очети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не с 
 и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој 
дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има право 
познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи о 
ли шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{ 
у барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш он 
д.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</ 
 сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је  
мао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо 
 да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да л 
за ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па 
ена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: а 
пажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт  
риковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима. 
О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој 
кочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мај 
и своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам п 
 овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она 
и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке 
и пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га о 
 једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да  
} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузи 
дговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Цар 
јом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хо 
а овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S 
 Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно ниј 
уку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ов 
д мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па  
nit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не знам.{S} Знам, ка 
 да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда 
га.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим. 
па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га заг 
 Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздрављ 
сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шеб 
атов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у л 
 у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан,  
о је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се 
душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, до 
ну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, д 
 јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p 
b n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори к 
рослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаш 
 Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али 
 сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, при 
ђе, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и 
 на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неу 
ом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако зап 
шину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не пр 
о што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламе 
ли се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским ку 
...{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S 
оседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није 
м ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гн 
 нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно бил 
 ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други  
 од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не 
силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академи 
 са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми 
 Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>—  
еза обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да ниј 
ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топл 
 и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мно 
па кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од јед 
 груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи 
упасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Т 
д је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто  
 /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} В 
ло? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> 
ислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су 
pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSe 
место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, ж 
рг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о  
е суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му  
; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече  
 ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као д 
не.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас је и мало 
241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где жи 
а му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бив 
На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покр 
одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже до 
Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог пос 
овче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — н 
S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га у 
с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — виш 
је, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже  
ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти. 
} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком одн 
прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз кој 
b n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко су 
 Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па у 
не и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи д 
е њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљо 
м беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке 
; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.< 
 се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бриз 
у човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст 
иш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу! 
д дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми 
де?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је бил 
Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души њ 
.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} 
е скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То 
лави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам просл 
бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да  
омче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{ 
онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи 
, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше ј 
И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им оде 
у непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји 
p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у  
 Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разве 
ета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос 
ирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чис 
аш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му б 
 Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде ч 
</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро по 
 му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку  
сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен.. 
а кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у 
.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном  
 у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао 
м.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали 
у тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати  
а рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака 
.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се п 
заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша о 
знемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео  
д сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о поз 
Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према В 
} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — 
мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто располож 
ше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, к 
ор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} 
 истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви 
и своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} 
пију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличност 
ако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе 
смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестр 
руги осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он 
 За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Се 
в!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> 
сти котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једн 
е, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с 
у што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19"  
 оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једн 
b n="216" /> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна 
ћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздрави 
о свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наши 
ћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Ум 
иријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, б 
естром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци ј 
сто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а  
ни су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у свој 
ранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту о 
лавици.</p> <p>— Е, бива, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо  
на од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим пла 
ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му  
од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро ј 
> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Н 
еговом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то т 
з изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} Пос 
 своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је ово овако  
ница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест  
ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S 
ог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у 
нда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јо 
d="SRP18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни друг 
:id="SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је тре 
иво било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То 
а говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем се 
х.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А 
а прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минул 
етно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад?  
мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја  
} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После на 
о извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи. 
ет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче  
S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне од 
јче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако румен 
ити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, кос 
гледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Он 
и, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњис 
.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се 
оловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога п 
</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај неми 
едно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, к 
у, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> 
војих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> < 
Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске л 
} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблан 
, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, п 
амо видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад  
 бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али 
о што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они мо 
пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра  
кучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као 
ак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“  
ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола. 
етих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па 
>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S}  
име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S}  
очео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже 
н!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете мом 
не жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И оп 
у никад заборавити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, 
м је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати ка 
S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека... 
рисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је  
S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог 
вата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она 
ну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави  
је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу  
и дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто,  
ашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца  
покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="1 
; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хи 
ошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони. 
p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</ 
 је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Коли 
уче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S 
сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Ве 
рикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима 
 Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{ 
 кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он. 
мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да 
тку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако н 
а пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{S} Му 
 ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је 
у на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим пр 
ти, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш 
е неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} М 
 се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате за 
рочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо 
познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>Т 
ног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих н 
} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе ва 
плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде н 
 А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Каже 
 нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубов 
"SRP18934_C3"> <head>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Ал 
 не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било поје 
о изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћ 
— — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетан 
а погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један бла 
год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} П 
а те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И о 
 он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јабла 
<p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо  
у, лавиринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако 
у клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, 
 жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{ 
 и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb 
иђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — д 
} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака 
дох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је т 
..{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поз 
беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беш 
 — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} 
 Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; а 
p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и м 
 скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме х 
ам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, прост 
какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио п 
} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покрив 
леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна м 
кајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упит 
 оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим,  
 су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који  
 меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што  
осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз ко 
 <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке зано 
нај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она 
ца.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажар 
 душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некак 
ијама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како ј 
има.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га пр 
ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се 
та ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не  
?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те  
Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар б 
pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи.... 
on" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле св 
 иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела с 
и, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, ка 
Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, б 
о да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном 
догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја др 
 очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Ми 
оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у р 
исар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим 
октору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јо 
рио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским с 
</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љу 
о рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође чел 
ш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, х 
не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан 
силе џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати 
1" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељо 
из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S 
тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то 
док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењ 
оћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, чита 
им, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и 
антове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута осва 
 сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се чов 
и: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата 
S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго  
о гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и костију, већ од гвожђа  
ва.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше напр 
непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Д 
ини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида 
 неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али 
е добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету 
мах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су ј 
, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су 
смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра 
руге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим 
проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткам 
 друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни у 
ачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше на 
.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два а 
 живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, 
дну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Сре 
.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине 
а једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ. 
тан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врис 
ктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се  
вишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има св 
ећ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мен 
.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на сре 
тишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина. 
ам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби  
егова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лак 
 Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Тур 
га наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од за 
мен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њих се с 
лико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страхо 
ентре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца  
тор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте! 
ентре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у д 
једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста м 
еда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пра 
раво нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p 
ајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра ст 
е гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разг 
им на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем 
нда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме 
..{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — мога 
S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у  
} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не ч 
ву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз  
 рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја ј 
. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне не 
 Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> < 
здравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича  
оше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да л 
лако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао не 
оваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно мест 
а? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се бу 
а је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у са 
 ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа. 
говорим.{S} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче и 
p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необичн 
о је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је  
Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа та 
милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио 
 и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овла 
е.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад.  
милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од 
 земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} С 
с брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме углед 
} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема 
Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути. 
је.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсе 
но бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, шт 
 а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на оно 
јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му н 
смејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, 
ад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на ст 
стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећ 
рнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И о 
а стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S 
ина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој дев 
ревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину ј 
.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у стра 
оде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег ба 
чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја,  
а.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то 
 некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="11 
аза, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна лет 
реност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија. 
S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вил 
 је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завир 
е? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно 
 теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S 
то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сва 
имо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н 
рависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> 
 то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како 
 њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, 
т заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p> 
> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује... 
 оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те во 
дица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S 
т људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике ра 
} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна пр 
 весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, 
} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</ 
/p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хо 
у, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ј 
а не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{ 
ко ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми д 
 мислити, како нам је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S}  
ам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није  
, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе,  
као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још в 
смо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека.... 
 то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} И 
 звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад  
 Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку све 
а би му жао било, да овако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb  
рина!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само  
све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су веза 
астал газдарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању фра 
ма још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} 
њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским ск 
 весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кућ 
бом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у 
дмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибе 
да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! по 
 провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је  
то нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо То 
хови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </ 
свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, о 
шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{ 
утова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да свак 
и довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с  
гледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако дале 
стро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен 
Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време 
едак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на 
у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г 
ме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављ 
немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог зна 
</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S 
едно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по 
ше нешто живљом ватром; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше не 
P18934_C11"> <head>XI</head> <p>Ја опет остадох код мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу стр 
SRP18934_C5"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа го 
аше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена им ова не  
ко, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... 
!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У  
о лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими ис 
, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном ств 
владао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чул 
а душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима гр 
није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремал 
{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудил 
какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окр 
 се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усиј 
а и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <p 
овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Г 
 долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао 
м фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Бе 
доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселни 
ако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном 
S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p 
есет година, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone un 
ш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им са 
 а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некак 
аловите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцего 
А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што ни 
, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе не 
 <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код га 
ву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њег 
 к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итат 
{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Ро 
зренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он  
х <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био посл 
у шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде. 
_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дан 
дио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. — 
рв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба  
 да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта чи 
рше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — запл 
их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се н 
чито....{S} Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студиј 
 Не, не, ја нећу да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању 
лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="1 
стаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну? 
с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмич 
и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима  
 вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мен 
ни.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја са 
 Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка 
е, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ј 
 тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто  
рад: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потр 
о, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је  
отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св.  
а звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива  
а прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђел 
добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скор 
, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан  
но више не добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубов 
реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа 
казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху  
сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу т 
их, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улиц 
ризренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" />  
очанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи  
стао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>—  
ила друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака.{S} Исп 
а.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуњ 
 и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Ј 
азда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад он 
акве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна 
о чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S}  
 наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S} Горе п 
.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} 
се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p 
и ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена? 
ио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је било осветљено онако ис 
ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него што се свој 
ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је 
се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва ре 
о је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{ 
ју као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n="217" /> напојимо, а о 
ом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено  
за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулаш 
ајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово 
е он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имај 
не вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли с 
шу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути 
} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред на 
Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама 
Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати 
ече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто  
и крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у ру 
оре, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Ки 
и: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone un 
еки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, 
 маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p> 
му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан 
уке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Милу и газдарици  
криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSect 
.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би м 
воје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с да 
је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је к 
 ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тм 
.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна време 
о?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А ови  
арка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпље 
игао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет  
p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокс 
еше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије  
{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да  
и познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S}  
е, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јо 
— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те п 
рода чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се врат 
ћи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се 
и:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја 
мо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном пута 
— све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под с 
А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлиј 
 <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{ 
ез живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале с 
лдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека ј 
 како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске р 
ћући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном 
данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и н 
тове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам о 
е речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце за 
та онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, 
ом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замис 
ге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{ 
> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем 
} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се 
не снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз ко 
ше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати 
њих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не 
 Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се вид 
.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{ 
{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торник 
ршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: 
ло!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о 
ђеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да с 
нали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља зап 
дски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! 
и хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, 
 Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем 
 разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208 
уче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке е 
 да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, 
м сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p> 
ом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газ 
} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити. 
ур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> гри 
 сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" />  
јачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а н 
ановој кући.{S} И Кића ме остави.{S} Он отрча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{ 
Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде  
дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме за 
тнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке ме 
пођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Ме 
их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} 
р Вељина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако н 
европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“ 
едао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да х 
>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо. 
с први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога с 
ога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад  
оздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на пе 
е његову младост; жале његовог кукавног оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу. 
а.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене највише, примите  
им дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и њего 
 је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S}  
коле Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена 
га, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје  
тору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања 
епелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове  
и, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} 
S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина г 
огледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда  
тице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој 
них појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небеск 
ч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</ 
, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, к 
оверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{ 
не скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац исприч 
 сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом!...</p> <p 
је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака 
А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... о 
 се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје ве 
се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n 
} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само ш 
арство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са с 
 на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Смете 
ка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђа 
азивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломил 
} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и 
р ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута  
би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој 
свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног 
да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су 
ећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачк 
да.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече б 
 ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор,  
о очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу чи 
има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, ј 
је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, 
 откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала  
Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше н 
 се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто живљом ватром; али његово лице  
око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је 
газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шт 
јатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дођ 
сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Ми 
гла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко не 
ма јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S} Он дочепа 
 газда Милу и газдарици Јели.{S} И њима очи заводнише.</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Р 
е спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да и 
о су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно ср 
моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И 
о лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још к 
 на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и т 
....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, пот 
овек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на  
лопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни од 
омене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрни 
сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S}  
леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити 
S} Али, кад бисмо ми имали микроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се соко 
чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!..  
е се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешт 
>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити н 
о бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја се 
ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збуни 
ма и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже 
 чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одгов 
о народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео 
{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{ 
 /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав  
о нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја с 
енем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{ 
S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих  
 продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешк 
 ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче,  
е ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, не 
а, и, као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSecti 
 <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p 
да сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио,  
а и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> < 
ељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и р 
о.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22"  
неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар 
и Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој с 
е онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје 
.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш л 
> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много мес 
Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па отк 
ћи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто  
ne unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто чита 
ne unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, В 
Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим  
е почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је оду 
" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мисл 
нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Ст 
 мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. —  
свестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра 
петан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко 
? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну грив 
то тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се  
о.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, ка 
Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесому 
евић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дођ 
, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> < 
менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учи 
че Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије  
ног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео  
..“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S 
ек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне  
а загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да  
да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреб 
ти, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном о 
кућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост 
ђе вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Бож 
{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задркт 
рашна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере  
имо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ј 
о нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје пр 
г необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али о 
S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче гл 
да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда 
 уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и  
5" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то с 
 појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе 
о.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо  
омена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове 
амо погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема  
{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} При 
да бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но 
ој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се 
и да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S 
ј беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој 
ан зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут на 
 Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пази 
{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о ње 
} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ 
кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мор 
. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <mil 
праг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка,  
реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубов 
> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S}  
а српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово... 
тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Пери 
тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам об 
гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и  
Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беш 
сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да к 
 поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заје 
p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У 
с горе на врхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката;  
он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечито 
сто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S}  
тру воду, до изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилиј 
 свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше  
 ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{ 
ата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге по 
црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па  
 врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! 
а да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек п 
 закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми 
е јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на 
{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међуд 
нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone u 
ком Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина 
ешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{ 
и бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У то 
аде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад ми 
{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа  
рха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу.. 
S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Сте 
већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја 
бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огро 
да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вел 
вро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћем 
на је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као  
ле као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена 
ли.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се л 
уку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их 
и да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, ка 
вром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој  
и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="2 
S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нуд 
ог другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцеп 
pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, ш 
о и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и д 
е прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад  
м овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље  
бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсиј 
епан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спрема 
чици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па  
ништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и  
S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо 
Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призре 
мо тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш  
 су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— 
 солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нек 
 свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има пр 
ешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Ба 
ми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али 
.{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После 
, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам ј 
 Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја 
ена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо пр 
, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова п 
 г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гле 
трану.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће 
готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> 
ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О че 
го било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искр 
} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су с 
...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </ 
.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он 
гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа пред 
тане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ов 
 иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио к 
тала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>— Е, људ 
кини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича  
бовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степан 
ске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми  
...{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> 
беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побе 
газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми 
та.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, и 
 неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света.. 
дало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на  
нутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и т 
.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је  
снути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S 
стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> 
 бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, 
ети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела не 
уо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећ 
о.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како с 
 се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — с 
 чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичн 
вима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне  
стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, д 
грну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигос 
} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта ј 
!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко  
ворење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час 
лазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да 
а њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат  
лас: „Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на сме 
, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти  
 готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Ба 
ло у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} М 
е, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споме 
....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо 
ећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово шт 
 ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ће 
ему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случа 
Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је 
е.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек она 
уку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу 
 ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, д 
Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S}  
уо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S 
есоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздр 
 стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, 
био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам д 
пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он и 
Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо оти 
ог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети  
 стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за оч 
е чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих оч 
енем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота не 
клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнији 
цо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште  
мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пру 
на; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Рокса 
овек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осме 
оду, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи 
 дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места за 
е себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као 
.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} 
сти.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину  
 Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, прија 
неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну п 
 у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје др 
Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је би 
тук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана л 
о. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! пов 
у дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без 
 је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да  
....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете  
Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би  
оспођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио с 
>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се  
} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлиј 
и његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћ 
нам дошао! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку 
ац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа 
дан лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпо 
ркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{ 
е с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А м 
 опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Ми 
 А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би  
т да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спушта 
гледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то зн 
, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зл 
 залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она 
ом не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек  
ознаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни 
авиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане 
ом застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо от 
{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су ва 
тио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од 
ицу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и 
="158" /> <p>И Вељима мајка, мало мало, па нам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу  
као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се оп 
 Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати с 
e unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и аста 
олико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што 
 образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје  
 мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“  
 <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн пета 
 Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без при 
 њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се 
ед очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И о 
, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама заг 
метењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја нећу да  
 опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица разву 
е.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне 
 Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а как 
Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онд 
Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S}  
> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— 
посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их о 
аша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке 
.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Сават 
на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић:  
вога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи 
лим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи гру 
/> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо 
рча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на ње 
дморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју порук 
То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића  
опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се ха 
} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим усн 
 Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијеп 
тину одговорим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S}  
евојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако ру 
о и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ј 
у описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао  
ојим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="20 
> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисм 
овори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет д 
пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекај 
ка не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S 
да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у  
е каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то  
ручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам 
 прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један  
Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне о 
ки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече н 
олико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су  
а обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом прек 
, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља. 
Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} 
у њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши 
 то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађ 
 на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Н 
љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи,  
ти неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти м 
p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси  
љина мајка није и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не мо 
е, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је п 
грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац прит 
не и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликт 
пан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све 
ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав об 
да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и уп 
еког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S}  
мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, 
и она неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих см 
 да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згод 
 почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање,  
прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза 
ужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо бил 
лико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — 
 загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} 
{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42" /> ово застајкивање.{ 
="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се б 
 белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Жи 
, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било де 
но кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, ист 
х показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи 
ости душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам  
{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S 
сла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да с 
 сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде  
та моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно 
и суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Ка 
нда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! 
S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој  
, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите са 
ије сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забри 
она опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у 
а платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша  
 па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да с 
, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда 
и је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнут 
лавом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански уда 
да у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S}  
естри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, 
ошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капета 
справи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управите 
утање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било  
 уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана премес 
амисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалоса 
.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> 
ва.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p> 
<p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p> 
. а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, планул 
ледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовч 
ва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су 
ећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} 
S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је  
ла од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} 
оме повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пр 
њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се про 
ну ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен ос 
м госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је  
} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем 
н блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу мол 
оброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S 
ремишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили  
дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање, 
а — као да је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У м 
а.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало 
, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице  
 пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ј 
о их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово  
и овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би 
наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупн 
пет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавит 
 није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док  
у руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са св 
к ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ст 
тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Икони 
но којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохва 
{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беш 
S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења 
ском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо неспремније моје другове.... 
</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога ме 
ром окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прил 
есвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна  
идим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{ 
лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала пла 
с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} 
е окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S 
 пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар с 
воје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика:  
 да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, 
е га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зо 
S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако ист 
н затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најпосле,  
олази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрет 
ека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, 
олим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекн 
раћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, с 
 Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку  
дела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавај 
и.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, < 
ом.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у ше 
сно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у 
вена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што ид 
 стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа 
ану!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S 
 су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под  
стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже,  
га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почи 
/p> <pb n="191" /> <p>— А онако мудар и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{ 
ака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чист 
огледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми 
ве куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И с 
 очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мог 
 ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, 
ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за В 
имо, је ли му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- И 
рине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима г 
рити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас  
уд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.< 
кулашу.{S} Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гл 
 а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пе 
сар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Осе 
„Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, о 
тављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И о 
} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао са 
мио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчи 
 Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да 
д једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа ок 
ије избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет ш 
 за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их е 
мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та он 
о остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра  
је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да ш 
 може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од 
тима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама руд 
едам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери ма 
 сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопа 
а се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесе 
е, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна 
о сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме  
каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених о 
ој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па  
равио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду. 
своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повика 
 ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ би 
 ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу г 
 не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капе 
за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено 
асте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добр 
 немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли з 
одоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буд 
 ЗА 1893. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1 
 већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву св. Васил 
 циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, по 
 после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p 
и: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он 
 <p>— Кажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — 
 Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори  
о и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, госп 
а Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога дир 
ед друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, о 
 Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, 
да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> 
/p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S 
} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Х 
цијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ 
по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без нико 
ј весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете г 
а то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весели Жива!...“</p> <p>— А одашта је патио 
моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Он 
 неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашил 
да и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то 
 и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава 
узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се 
 Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело диј 
И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, пр 
; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој п 
, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је реф 
<p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} 
 рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну при 
аква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска нема 
леда у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с  
и у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гр 
 о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу др 
 том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда м 
p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену  
етох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим врат 
је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе 
рица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у  
{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S 
>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она  
Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину. 
шта једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јел 
Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша га 
рата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на 
S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа зама 
> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво же 
} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није 
ливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их 
о заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог кор 
дом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као к 
асте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве м 
 <p>— Пеладија!</p> <p>— Куку мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја н 
комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица  
 отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и  
о не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} С 
ној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n="205" /> <p>— А, где, Малиша опет н 
и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршива 
 бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја са 
але испричати о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку 
та.</p> <p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p 
е.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкасто 
n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је ка 
 на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођ 
 Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не за 
ој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад с 
 сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу  
а ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зр 
омила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот  
е је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом шир 
дном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу 
} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се г 
еког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето,  
ти ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој 
<p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брат 
ао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао дру 
ед.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ мо 
 у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у  
 <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се ј 
бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} 
d>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију 
е, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <p 
ubSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је  
и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти м 
вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су б 
у браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајк 
 ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{ 
 на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он?...{S 
спита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p 
овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и  
а, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа 
во нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и 
ло мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама не 
ватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188 
цеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се кас 
м пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца 
 сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га 
и, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне  
премише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а  
 града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с  
ро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке,  
глук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту које 
, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким мес 
днели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одго 
му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђо 
/p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим м 
оња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и  
. професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гол 
 пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <p 
це.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је гото 
и.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду г 
селих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје 
гло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> 
, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране  
<p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да в 
— — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећн 
пио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је т 
 и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан  
оре уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шм 
ати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три 
ло, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково  
еком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Панониј 
а пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па  
/> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је 
ио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S}  
ћеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је  
де ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја 
....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта 
 Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Не 
А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама  
> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Просло 
ци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас... 
p>Гавро пандур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око к 
о!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну  
аповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> <pb n="69" />  
клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с  
ем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме с 
p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан у 
} И он опет застаде.</p> <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми ј 
> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњ 
оме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те пре 
ах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су  
..</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја гос 
ајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао  
, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени  
 што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, 
се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не забо 
{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} При 
у чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који  
 рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге 
да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S 
ама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од с 
бразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а ве 
ири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!.. 
ј је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра панд 
не бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S}  
оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> 
ак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро  
ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>—  
га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно и 
их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Шт 
} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља ле 
ле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље  
треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ 
м је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она. 
и ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести  
мо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S 
p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била 
{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S}  
е ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n="176" /> От 
 лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти т 
</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његов 
 се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги 
е, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи,  
ли, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше  
укавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам м 
ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха зале 
ори га!...{S} Ово је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узме 
p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш. 
, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S} Она није знала да чит 
ресије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљ 
ца <pb n="138" /> Јела донесе још једно писмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{ 
тио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује з 
..{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{ 
, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стад 
 је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не забо 
ај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао 
капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} Пос 
 каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S 
он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако 
а за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа кад  
видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у 
те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разв 
ије дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их под 
ћа....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је 
, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизну 
аке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна и 
нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — каз 
ри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Ов 
ри....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како ме 
 да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах 
лиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} Бо 
а да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема ч 
а, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших  
а је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је 
ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, 
 <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брат 
 — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код 
рамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n 
ви!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били см 
Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наст 
 Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави 
и.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш б 
у мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја ду 
се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је стари 
се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући ста 
 Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени 
и било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone un 
ељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису  
, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево ра 
 Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S}  
у.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела ма 
 парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} 
 пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да поста 
вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и с 
 се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како 
ла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке;  
ве, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ев 
ан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто ва 
наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> < 
је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 1 
/p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те ј 
, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек в 
заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не оп 
/p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!... 
нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама говорили.... 
естра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвал 
оранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је. 
ост.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били.. 
!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Немојте нас заборавити!. 
 Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, 
 писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога м 
броте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мал 
не клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав го 
иваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капет 
злуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S 
е.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се јо 
а се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на 
По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По  
те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: испрекидано вескање 
 је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од з 
е приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опе 
.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата  
вим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је  
 То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десн 
} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено б 
ући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, бола 
о ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јо 
 о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме о 
кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој п 
о ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци из 
моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било  
ног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И н 
чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гл 
, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју са 
ет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је  
 у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици 
{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{ 
реко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје под 
ао да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали д 
</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се о 
ним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији ово 
 облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве мирија 
 која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Н 
, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и  
ј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n=" 
ту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођ 
а облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пи 
ама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S}  
ке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и  
току.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра 
своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првоби 
азовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном ма 
зе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Мед 
е, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав  
 у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и В 
 се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати 
и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, ч 
иве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, 
ва греботина није ништа друго, до један планински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Сред 
нути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина, и, овде онде, од врха до по 
ице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на 
 се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се св 
>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка изби један деран.{S} Једва ако му је 
 један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Сели 
удила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је бил 
, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој и 
 за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још  
ар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза 
е својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас од 
b n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године, немаш коме 
и ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи т 
пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј,  
елом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме оде 
ила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели.</p> <p>— Па они нису браћа 
 се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног п 
 размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p> 
жеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истреса 
е је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, вели 
адимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Ж 
не, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст см 
> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSecti 
а јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p>  
е рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелс 
ровлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало 
ред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не пог 
иво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да н 
 ли опазила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ 
 други би додали:</p> <p>„Море, док оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништ 
не хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђ 
 ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих  
 на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и кости 
а работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> дол 
г жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо матер 
, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну  
{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није истина, да 
це јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се. 
те главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, прос 
аст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало  
ризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао бла 
е у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао ј 
е за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; ал 
ђи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су  
ге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у ст 
..{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, ка 
ћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће 
, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нек 
кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, 
еља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и  
 изнад врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљ 
 /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна 
рани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савлад 
м доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скро 
но брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, к 
о нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p 
и свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати  
овин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато  
а је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле 
них, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а  
е руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте  
> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" />  
е.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукав 
ројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохватају до половине овог ска 
м, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа 
тир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о н 
 преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли елект 
 устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода 
Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по н 
 у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених 
 стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мо 
рују из дућана и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се,  
пша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака небеска драж; а у очима 
па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео праз 
е, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била 
оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш  
, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њ 
 један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Сов 
конска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног 
{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лев 
ива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ват 
ке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја в 
постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика 
природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања 
 се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као 
ну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана. 
 је ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се про 
за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине че 
ри Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опе 
 изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — кол 
сто.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња рад 
за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме пог 
} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и  
Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} О 
о болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у ви 
оба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и мет 
S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ват 
ва.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буд 
ало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другар 
у.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти 
ојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме поглед 
 животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од не 
знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лак 
вало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја. 
} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе  
 по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" / 
 у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати мор 
ван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били бл 
ђе, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток му 
туса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чарол 
зда Миле још не беше лег’о.{S} Нешто је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад 
 <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у 
е су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волум 
роз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се о 
 кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и 
ја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти 
 зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцвет 
ам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозори 
и.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја  
наци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром 
 се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — —  
во прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је ми 
 уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Оч 
а ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја кос 
ом помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</ 
ни по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, д 
полина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследила и своје  
по врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као 
 ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>—  
морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заб 
али да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао п 
ог ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекоро 
о трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена 
 да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку з 
говори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали 
бећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по коју дебелу овч 
јици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који 
ег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на ус 
ајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужа 
 Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од  
вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам 
тати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p 
а га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па 
 капетана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто 
ш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам 
 стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пођ 
ко!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да не 
ра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако с 
о, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат гл 
д Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге 
шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и ко 
о, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то ни 
 путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S}  
 ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра... 
, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој ба 
ле сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некак 
а ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос 
, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо 
пазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је 
се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим неста 
товање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрен 
<milestone unit="subSection" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин крев 
 нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што 
црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком про 
слеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањ 
ој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Ов 
 било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, за 
смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Ве 
инског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновни 
 ни било није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробуд 
ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме 
 Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p> 
о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p 
 се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нов 
њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одг 
ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да ј 
елица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да  
! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да ј 
 <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone 
теде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато 
Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још ко 
да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљал 
де је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда 
че главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом 
а и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред 
есе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкај 
о говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш т 
трашне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер свој 
и су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто,  
шевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на г 
.{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја м 
а прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брж 
а отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и 
ction" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <p 
 човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти по 
е некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, с 
n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p 
и рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче м 
 оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе. 
т, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекр 
апетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, ж 
ашег газда Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа  
...{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, п 
} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази... 
мтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдаш 
опчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је свој 
еше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене 
о се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, оп 
 с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, обливен 
 црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем 
S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са  
то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други  
а свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи 
том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа 
ш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур 
нић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У  
 ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета!  
 <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли  
су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским глас 
 Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чар 
енику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Је 
b n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја? 
ем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеш 
на ли им нена њихова!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху наг 
 Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих пет 
!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се госп 
ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="13" /> из овога кр 
ote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радос 
 гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном  
ко ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p 
не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога  
им и истим законима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао н 
 наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећ 
чепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузе 
какве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јаст 
Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад 
у се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је би 
ете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она 
све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одос 
ему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше —  
тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја 
то виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да с 
етнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{ 
а.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну с 
то лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснел 
а.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S}  
м, монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један зво 
и би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши  
е ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што ч 
пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на  
} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини  
поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда  
> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> ју 
 једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена,  
 од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема ш 
е за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под с 
 стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још 
х!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам вид 
ао да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред кр 
мо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, п 
дне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се  
; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несре 
сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S 
мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S}  
ила, дијете, како му је мутан и плашљив поглед?...{S} Као да гледам мога веселог Живу.“ — Па и  
 је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} 
се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојо 
S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили  
у здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баб 
огледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупат 
о нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њен 
љо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан 
ва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S}  
ене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</ 
.{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било 
пуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ  
гао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</ 
ару....{S} И онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што 
ове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — погле 
..</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим 
моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га 
 ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодари 
сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И он 
ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад про 
бог нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га 
ло мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако р 
зми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све з 
и неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе н 
м душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се  
еликог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим с 
а плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то ни 
шиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и би 
 у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто 
ишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по  
ватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко о 
 час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето 
{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешто каже, па — застане....{S 
де пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко мило изненађење.{S} Ја 
<p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Ја 
а лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч 
 му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p 
свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грл 
а кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окрета 
имо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, прев 
 у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она м 
д ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то 
 лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци? 
д сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} 
мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна  
егово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека де 
од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислу 
невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица 
их Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на так 
срећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:< 
то сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плин 
о — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало  
ам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па 
ако Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — 
узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, п 
да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће т 
 сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се п 
љан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећ 
видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, по 
ина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци. 
оку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решет 
је. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господин 
ју?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да  
 чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што 
овео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чич 
 одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми 
, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона т 
ошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако и 
.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S}  
оју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испра 
p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекај 
е је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи цр 
купио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пош 
Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим  
ам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S 
, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедн 
куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ  
ју свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш,  
а нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд 
ате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је би 
ш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао д 
ану!{S} Али Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића 
} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone 
 имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је  
, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!. 
 беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опе 
е не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се разву 
{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, 
х где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озг 
ола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придрж 
апетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S 
 Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза. 
раховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке,  
ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене 
ија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S}  
и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се с 
иле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погл 
као на какву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S}  
идржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед  
една у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њи 
е, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у з 
во.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде с 
 само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар  
н.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S 
ри он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе 
 соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} 
знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на љубовиђски атар, онд 
но личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и ј 
S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју 
 свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врат 
рази.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем животи 
познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу њ 
ева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би 
е је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ обра 
а.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово  
, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога 
чега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд  
сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разгов 
и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична бр 
Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p 
 сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију д 
е и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је 
видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула 
к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си  
од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право п 
пчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{ 
 и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео х 
ом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се иск 
у полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То  
, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Ра 
у, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута п 
е јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну —  
се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и д 
ушману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвис 
е у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ 
нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је н 
есен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> Кант нашег доба </title> и под тим 
 А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта,  
ају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S}  
 њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Це 
сили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још ш 
фру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, 
а — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа бил 
{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му  
</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Сми 
есно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом 
, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S 
ну купасту, зелену главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{ 
ег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно на овну по 
цијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он о 
па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко своји 
ети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb n="11" /> и гривнама.{S} 
ка Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ 
овом <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из За 
ждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пла 
писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити?  
"110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, 
рављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он  
 а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неп 
ивао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би мог 
 једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S 
војој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А  
e unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара 
еме, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости 
м узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{ 
 пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и да јој с 
гим, мудрим погледом.{S} Његов збрчкани подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је стара 
ад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није при 
е, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате 
" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми н 
шио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије  
ог чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и она неког врага од мене кри 
му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге,  
дно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио 
рио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната грот 
нажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају пр 
е.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила с 
ни ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала 
олико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него 
нај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавск 
 Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у 
 је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из  
е мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{ 
и он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S}  
ну, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно 
е, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S 
це.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све 
 друго наговештава несрећу, којој је он подлегао.</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <div  
тало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И он 
ће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест,  
октором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна 
то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа он 
iv type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под наслово 
 у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S 
тица, овршина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исп 
им вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, так 
а, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пелад 
ућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стој 
Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није ни 
уку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете! — — — — — — — — —< 
аш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S}  
 у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да  
 режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати  
Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као упи 
р јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на п 
.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори 
љеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb  
ску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину  
 слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред леп 
ка почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам 
ни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом. 
те!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега се 
годи!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} 
опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> < 
ни почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага изд 
дном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ва 
дија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збогом!...</p> 
с.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки др 
 — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p 
овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само 
 ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрв 
моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго 
 ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем  
tion" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S}  
аца ништа. <pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код 
т дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За ју 
 не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и неп 
можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и поглед 
и на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распи 
— — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, 
 за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се о 
p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у соб 
га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо г 
иног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срц 
њи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао на небројене савиј 
ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Добро баш.{S} Иначе би мор 
ubSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељи 
 Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} 
ла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет 
а.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрест 
нкаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним,  
 којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износ 
и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово друго наговештава 
 из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа 
осподску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницо 
ја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И 
и шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој з 
 така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шев 
ратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздра 
лама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и 
 у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет з 
у.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погл 
ичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратил 
..{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стр 
Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођи 
..</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем  
с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и на 
И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кул 
ан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам ка 
ођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, ал 
 Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог 
о не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим 
по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем св 
у и њену Неру: али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас  
имо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чич 
твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш  
ох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Оп 
ко — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу. 
их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам  
одземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону 
ки врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишета 
ајвише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, 
ме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </q 
о смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб 
 нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам о 
но, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове ср 
сан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о 
аво фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p> 
да поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта  
та се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} 
а чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и  
м га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији. 
.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, в 
врт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио о 
е два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела  
а!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби п 
а ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жен 
 ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Иконија ми ј 
еш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А в 
а мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је о 
упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути о 
ити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је 
и.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио 
: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног г 
, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположено 
ује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Заглед 
ја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, 
Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам  
ј.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да  
мати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Ос 
ја се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељи 
 погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле — да  
е паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој в 
</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао 
бор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p 
} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у 
припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео 
етаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p> 
ме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по неч 
ило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где  
, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим ј 
е прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и теб 
 — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њег 
 Њој и њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први 
еко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми  
 Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде с 
 г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку ос 
ајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али ш 
p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку рад 
ј што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћ 
{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, 
градским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г 
земни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком 
{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по ту 
ој земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јел 
 је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што ј 
...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати овога господина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа  
е она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} Посл 
/p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја 
 почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове ц 
 јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;< 
је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови  
њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!.. 
и, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но 
моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некак 
е да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад 
 непроменљиво, ми нигда не бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које м 
тарцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом 
еше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у х 
 n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су с 
 се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n= 
 И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окр 
ита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видим 
 дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чи 
} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га  
је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} А 
гладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у да 
кусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држ 
колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степа 
рађен овогодишњом наградом из Задужбине пок. Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивач 
авни друг Веља....{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа  
учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S 
м радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велик 
лаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им 
ица Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ух 
и.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп ч 
одоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат,  
 немиран.{S} Нека је мало даље од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако  
авом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чин 
престано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо 
И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго  
и будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па  
{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{ 
ну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без 
атим Бушатлијину војску, да нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио  
душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у не 
стора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на 
ити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у поче 
ене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјаји 
, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом гов 
 пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" />  
о двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави к 
 кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас је 
> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од ра 
а.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, < 
убиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све  
о суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут 
" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се,  
о кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јов 
смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека с 
ед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на по 
Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова и 
з једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље сп 
коучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не  
шао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако нам буду  
ad> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има  
</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви 
рку бразду испред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре  
је.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро,  
вај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље неш 
икога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ј 
, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга гри 
ек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> с 
да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и сим 
>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала деб 
ом пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је ос 
!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опази 
пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!. 
сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како  
вати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јаб 
 у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му  
вори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Ње 
Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p 
Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и 
 дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, пов 
} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико с 
з речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко! 
: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше д 
етосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час  
више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све  
— спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан  
, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не зна 
анински жлеб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бис 
 да виси <pb n="26" /> један горостасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама. 
ом врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују ст 
о Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n= 
ла би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину во 
ло узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа 
овро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> 
мо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по  
амо викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је  
ају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пу 
 орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С  
ема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био 
 на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава... 
питам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Пову 
код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда Мила....</p> <p>И онд 
еограду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ Т 
на у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где 
аво небо; а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше прима 
/p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте  
испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} 
лушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <p 
ubSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу 
шћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час и 
кава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> < 
S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав велича 
га се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се 
} По неке од ових леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и  
срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмал 
трог, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толи 
о у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{ 
 кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праиско 
и Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{ 
дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да на 
 Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мал 
} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} С 
ам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свако 
, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низ 
иђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли мо 
Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи. 
ча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе  
....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="25 
како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мај 
ила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето т 
а г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима  
итиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја  
 па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А 
е он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајк 
окса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној 
{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{ 
је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сест 
!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а т 
ољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се сам 
а, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело  
чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошл 
оворим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме  
има.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим  
стим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у обра 
имо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на 
еси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> 
авићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнае 
а бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она 
 ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће  
ога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја б 
tone unit="subSection" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од ст 
 се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво до 
оћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког д 
} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима с 
 друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија 
ли....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да повад 
о охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавн 
и могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак. 
све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и вика 
нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му поменух браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих пи 
а.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мал 
 је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја 
ивота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И  
лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка по 
е обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам с 
ица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> дев 
 јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва 
...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се б 
зио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише 
о, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак иза 
елицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шанула св 
д хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио  
еј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну ма 
 била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што 
p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{ 
 се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S}  
бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама к 
во....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прош 
он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле  
н.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топ 
ктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги  
о ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>—  
а нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писа 
 n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим  
 у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се ви 
сош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit="subSection"  
че Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; 
ерважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, ис 
S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>По 
 дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твој 
" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Познадох 
е да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете 
свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изн 
ан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Свак 
ј пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне 
 свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!.. 
.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја  
и силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека поч 
а ми га отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било 
ћ дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, к 
их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Ос 
....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да сл 
ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би б 
оје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с бос 
и, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу вина, ако н 
ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: вид 
{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била нек 
издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с  
и....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — живот.{S} Збогом 
p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку 
уку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда  
а је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од уз 
мехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право 
} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста. 
 поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пођ 
тао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје па 
<p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта т 
раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајду 
ера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам се 
аре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S 
ола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе 
дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља 
лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња. 
 се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би  
о, да је Вељу познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми ни 
азда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир 
е чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота 
а ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г 
 врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим обр 
ам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао 
усили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и в 
. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то 
оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од т 
риле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <mile 
свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очи 
те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а 
свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај  
ији.</p> <p>— Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево н 
у рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter" 
са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше заб 
{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — до 
</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао до 
ад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, 
ј собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго лепи клечани 
 сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је 
е гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружал 
ђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радос 
о ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав заја 
то се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утиш 
 сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао. 
="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свр 
 Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху ши 
ко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и прес 
а, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али  
<p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S}  
ијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи д 
рећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном  
 љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њен 
} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S}  
Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста не 
 све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа 
ђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена муч 
е измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мисли 
е и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека  
о и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <q 
рилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, к 
ати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати 
е па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чуд 
а се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако зане 
имам да извршим један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво 
една тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће ре 
 који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања 
.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — де 
ка пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на  
 Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах в 
/p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну  
ne unit="subSection" /> <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње 
ућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му р 
тране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти сед 
 — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње. 
 полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} Милина је како во 
ли су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зов 
м сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати је 
 оне плашљивице окружују кнеза, од овог посла неће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад треб 
па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им ја 
} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно сра 
о на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — д 
ајпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каск 
оставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као св 
руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</ 
 година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од о 
.{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— 
ту. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат.. 
 умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог раз 
</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Јед 
 надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и да 
 главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би  
оја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље ку 
Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код су 
{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко с 
јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по пон 
 Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим 
уку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно. 
илепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у ме 
друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто 
е особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на ј 
кса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до свој 
 се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало  
ли и пољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољу 
особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за мо 
 као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он н 
та ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="1 
 сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачн 
 кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвљ 
у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="su 
е било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{ 
па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како т 
а.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као  
 Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мен 
то хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред н 
трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестан 
 <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму  
ати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, прав 
икадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на  
утрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За т 
, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар- 
тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар 
уку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао она 
ељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће с 
рски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — —  
руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хо 
пет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби пром 
За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда 
а.{S} Неко нам каза: „оде за Вељом!...“ После к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш,  
, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, д 
и пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџ 
 ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста зар 
{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљива 
ераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29"  
, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо прави 
.{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <m 
езнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа  
је хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовим 
е; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано ј 
ction" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест 
 једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли 
ја.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се те 
не кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се 
а мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као 
асом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је  
опадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После је настало оно.{S} Јест, оно: јер му ја имена не  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске  
, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обем 
у на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} На 
м, да ли коме и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> 
 некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа  
дставим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хита 
љубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не уме 
ским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница о 
ечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспи 
г ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" />  
{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је последња жеља била да ме још једном види.{S} И та јој с 
е имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати 
ам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме! 
ћа се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} З 
анутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</ 
арчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад 
S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа... 
p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, 
ажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од  
 У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али с 
има позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет  
, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода и 
ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, шт 
ом Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било 
ину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два  
 она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој та 
испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она кли 
ретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у  
...{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по  
/> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми  
ласка за Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И 
.{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајк 
тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мо 
 свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао  
.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака  
очесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са сви 
унца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> < 
ростор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор,  
 би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило... 
ави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S}  
, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се п 
вде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам 
 ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту т 
 Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и п 
 <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је ка 
 Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и ду 
 да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно, вечито кретање најситнијих делић 
сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; ал 
ласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p> 
S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једна врата, а она већ помолила њушку на  
а сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она  
ито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости утк 
, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> <p>Иконија је с 
— занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав са 
е?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и р 
раву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођ 
дну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо 
езнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисур 
у, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, мо 
одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код 
а свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само св 
p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви пола 
нас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опет п 
S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа ниса 
>— Познајем, мати, одговорим јој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема 
ака клица, заливена и најмањим душевним потресима, брзо набуја и изазива катастрофу....{S} Води 
, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога К 
>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} 
рва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда 
ла.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{ 
уку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред 
, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица.</p> </div> <pb n="94" /> <div type="chapter"  
ој општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, — п 
асељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} 
а му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море,  
n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се с 
</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ва 
м да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније каз 
тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под  
{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, 
рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, б 
не.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S 
 онда од једном застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не б 
опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати 
свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Ди 
су!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир сво 
еше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S}  
им: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и 
ачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p> 
Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао  
лађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред к 
олан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бо 
зговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кр 
ном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> 
ва!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетк 
 већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} К 
ити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо  
 оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својо 
ушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не ид 
укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</ 
т.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим. — — — — 
е завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угу 
инко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Добро нам дошао!  
, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Позна 
и — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као д 
о се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му не 
, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није 
} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица 
и ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да  
 из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово је одго 
<p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват неми 
 <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав ј 
p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="1 
о познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени д 
S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, ов 
ита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.</p> <p>— Познајем, мати, одговорим јој оди 
лапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хла 
.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, он 
едаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, 
д топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом 
е Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири ру 
их облачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперваже 
 г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђин 
о са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она 
ва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, 
же.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста —  
ила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела ре 
ви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се о 
 било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S 
едног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице 
акав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" />  
ватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, к 
" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи 
 од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законим 
гне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет он 
пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојски 
аустави јецање, које гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је. 
сећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме просто угу 
није; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p> 
one unit="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху  
се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе 
као зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Св 
!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди ј 
на, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гус 
ubSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она гос 
м својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у кол 
ад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно ви 
његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали неразд 
 <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској доли 
без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга. 
Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје је 
чини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!... 
али.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо с 
S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је вр 
кламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је врем 
ију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но 
 опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{ 
и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја с 
„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почет 
, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта 
 и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!... 
По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово 
н времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо,  
} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља зами 
Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан. 
о тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се м 
>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што б 
ом погођен, и лепо осетих, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} 
ка и палили и гасили, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона. 
се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да 
 се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</ 
да мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко по 
екако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да 
рчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} 
За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} К 
ли прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p>  
сам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чи 
— као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, налик на сме 
усто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S 
 али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема 
 Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори,  
ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се см 
управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> 
 рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани...{S} Видиш ли ону к 
ри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; а 
урног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбу 
а му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање. 
 се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гл 
има тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па  
ане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакос 
ро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Бож 
легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне речениц 
 шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га везана.{S} Капе 
а за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивте 
ика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S 
се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још 
вите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Де 
ад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвес 
још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога  
.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> 
в?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег Ја 
и реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ум 
 нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{ 
, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли и 
Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S} Мени ос 
испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Д 
аше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа  
е чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била о 
а хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам 
ре, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опрос 
ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу.{S} Благо њем 
} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин заста 
тигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штр 
S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића  
образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би т 
с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти 
љин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио с 
 Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како ј 
} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја 
оба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сва 
 жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит  
 разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја п 
Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао за 
рлила и пољубила она, која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> < 
{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двој 
...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане сист 
им су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за 
по оцу, било по мајци, било по ђеду или пра-ђеду.{S} Овака клица, заливена и најмањим душевним  
четку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно 
и, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је прос 
 као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва ма 
</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-п 
 ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је н 
ку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема сврш 
/p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе  
у се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим 
у свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пр 
и се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор. 
 да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва матери 
 <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра п 
ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао 
 вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка 
о још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа  
и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, с 
 Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то до 
ај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — 
х рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, 
г да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а  
његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас —  
томца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у фран 
 преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је ч 
гова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не  
тра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше з 
> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребн 
ар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра 
 био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије лат 
ао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет власти одржи на својој ви 
д тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по 
 <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15"  
а.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац,  
 је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој замућености душе његове?{S} Јесам ли т 
ли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, 
атити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима 
S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако ист 
ерује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много пола 
осао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драг 
итомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="195" />  
ам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} 
г ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију 
/> <p>— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића 
а, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводи 
д крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш 
.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има право....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити ика 
е добија.... „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад 
а Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води за њима оседлана вранц 
нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хте 
бема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати.{S}  
Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто  
 путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице —  
 де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало 
ки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и,  
ву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је  
о.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, 
 облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих ска 
о укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да  
грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих 
рекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео  
ржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је уве 
 па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, в 
 Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мал 
чевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{ 
 онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњ 
рачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми на 
живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри 
 мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило 
 неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некака 
 и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод 
 једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она  
њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} 
ете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо т 
ет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и с 
 кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре ниј 
 јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за  
 и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опаз 
а ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац 
ута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У 
ра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекл 
од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} 
га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„ 
што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} 
?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби он 
 је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо пл 
.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S}  
маштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први м 
а својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни. 
ова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у не 
да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{ 
.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, на 
миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је о 
 ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску т 
спред мојих очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једн 
 велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода 
ријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестр 
оменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Ка 
ки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причај 
 разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћ 
еде реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је по 
„она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И 
ветније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред 
на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је нека 
јјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше нек 
} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим д 
ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш  
ро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном л 
анду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могућ 
223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам 
— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!. 
ке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} К 
битно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмљено од његовог јунака, док ово  
137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{ 
ив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не 
медох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чор 
ш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам д 
а, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Мене  
е ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је  
се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} О 
јем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет 
ељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се 
крени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари  
S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био на Љубовији, помислим.{S}  
де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арам 
ц је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име 
ћи се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку. 
а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{ 
око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, д 
ле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блист 
би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и  
 Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кме 
Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, т 
ост. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да  
о кретање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материј 
пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто с 
Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p> 
вију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога поста 
 ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад иде 
 сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добро 
 Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -зај 
и овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од 
Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали 
т, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пр 
лом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо ро 
— збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило 
ам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се 
х је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он н 
ише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{ 
че моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— 
је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Него дете — пон 
 желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто 
и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисм 
чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан в 
авно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не з 
ест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна мајка пресви 
х још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су 
а је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мић 
 часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — зал 
} Још питаш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чук 
а смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ов 
ођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим о 
>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беш 
шећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се обра 
ива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А ш 
 он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш 
ода вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо м 
и.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да  
фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало  
ле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис. 
бисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака братија.{S} Неко  
 Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, к 
емаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред  
у.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком иш 
{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S 
оја је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично са 
ло неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једи 
{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме  
ше.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дуго 
и нећу.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно  
<p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се о 
 навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели м 
.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била о 
ке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S}  
S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за  
p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S}  
едно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из  
коте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном 
 вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, бе 
длете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и његових писама.{S} А то м 
.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило 
м сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} О 
ожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке 
ед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се ч 
та ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао  
ивене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу 
 <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, ст 
 би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлет 
чи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћ 
е успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Ср 
{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да  
да дође вашега брата, непрестано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: 
bSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко 
јој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џ 
аблан нас је дочекао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича  
водисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, 
ја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више  
{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо неве 
нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој з 
је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тес 
не сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то ј 
ија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опа 
 страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отв 
, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово каж 
..{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљ 
 и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И  
а је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто 
 не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и у 
тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збого 
<p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то  
новат немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид мо 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капиј 
дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чич 
чарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зида, што с 
p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на јед 
остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а  
ово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим 
он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ва 
ло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више ј 
као је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школ 
ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Икониј 
S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи с 
ешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан понор.{S} Из њега ј 
е грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто прем 
оби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути глас 
ворим.</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни ч 
ио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затво 
јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опаз 
је срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњен 
врди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на  
 тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће м 
p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли 
ава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне к 
— анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући 
о, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А оно 
стају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се  
мо од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати 
...{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога  
ву команду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де,  
Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Саб 
нела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од не 
ва се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави про 
> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога ле 
оће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема. 
о писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да га отворим.{ 
 хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како нам 
 један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што  
ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је н 
ешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одј 
гледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухв 
Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је т 
о у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим д 
 весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опр 
nit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и н 
о ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, р 
ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо да прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа с 
је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може 
.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је г 
шава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се глав 
ца.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну в 
блаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула т 
.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p 
/> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И  
> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну. 
ело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву ул 
и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само теб 
два покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим 
тала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не с 
која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све р 
ре негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети л 
Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај  
петаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" / 
да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана 
ој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох н 
.{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О ово 
есење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке облачне пламене пруге. 
Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени неш 
стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помеш 
да оним њеним великим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ов 
деним менгелима згњечила моћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се та 
ите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: јо 
својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких уд 
је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме 
 сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на какву команд 
анастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубови 
ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај ба 
исмо.{S} Од кога ли је оно?{S} Дошло је преко Крупња.{S} Отворим га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S 
ако ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшн 
 па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти 
гачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у веч 
та, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би по 
 пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — 
азведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и  
бе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког сти 
е раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, шт 
на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S}  
...{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мало даље од овога пок 
акишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Лет 
 ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле с 
рила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих,  
замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисл 
{S} Ово је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И о 
е, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи В 
груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цев 
се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{ 
хном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим по 
<pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добри, а доб 
....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била 
испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех. 
чио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад 
дговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Н 
ришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узд 
мисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па 
зио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погл 
претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако  
с погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S 
им кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској ку 
 рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста 
што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра. 
а поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Треб 
 шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: 
оље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни јед 
м.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застан 
 вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури н 
<p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена,  
 борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду  
на тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло 
њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и ц 
еликим и мудрим очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање 
чикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано  
ских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све ст 
рић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који с 
.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} 
 Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што  
сика, дуги, зелени врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а грг 
че, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и  
осити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А мог 
га сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова  
рајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џ 
иновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да 
о пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у том 
беска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општо 
н један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем једа 
је.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S}  
као оно кроз наочаре....{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам о 
рема мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипа 
 у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И 
веде реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} 
иље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она 
е нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се.... 
ница Пеладија....{S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, 
Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у о 
} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај  
това тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божј 
ине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и  
, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па о 
лог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто 
 видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па о 
{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим м 
сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао с 
о станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица  
је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, 
нај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски гра 
 и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{ 
и, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ово име незгод 
уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је сам 
одине, онда, пошто му је несрећна мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина н 
ући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи ве 
"#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није св 
ост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их  
{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, бо 
ете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипл 
то скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му Гав 
} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону нази 
а...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја г 
 Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Не 
ечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до које људски створови  
{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој н 
..{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фе 
н ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, владају — 
 а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разо 
буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Јо 
 му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су 
а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n= 
ес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењ 
. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти  
} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S} Онај ни да  
онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није  
" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врењ 
о синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, 
ну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу сл 
гу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <p 
, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак м 
а овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо ог 
рати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, д 
еће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао. 
и пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје  
арм.</p> <p>„Води их доле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било си 
оље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао  
ј зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— 
а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замоли 
у развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан б 
.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слем 
 на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да није  
ланинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће с 
мирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклони 
а требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед. 
 каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му  
"168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Д 
 то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пу 
ко маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког х 
34_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љубовиђу  
 нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном 
м још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је 
е лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радо 
а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па 
{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректор 
е ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте сти 
оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије  
 с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајућ 
лика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најеж 
ка.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здраво 
b n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако раз 
ао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помеша 
м — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ  
ни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док  
у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусре 
у некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На са 
..{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он има 
</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p 
о! окрете он нешто мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељ 
уставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово ј 
тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он 
м се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S}  
ити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом 
а, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од син 
акару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах 
/p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? реч 
ио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му  
љавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мал 
м како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме 
мо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> < 
а...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно ос 
 је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така 
 ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозо 
Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загр 
да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој 
} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— 
ам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио 
, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S}  
 док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за рук 
е добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одгов 
а јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо  
свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S 
 гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него д 
а ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фоте 
окренух главу.{S} Нисам могао даље овај призор да гледам.{S} Као да је ово и доктор опазио.{S}  
врљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је б 
о <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Миле их позва на вечеру. </ 
е наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Срб 
<p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи  
 веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није 
ш њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови  
т топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога л 
дине школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће. 
ати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја 
е у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица осв 
 Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина. 
му кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан  
ељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох. 
бовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, 
 жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —< 
 крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца ништа. <pb n="159" /> Кад ’в 
опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ће 
 Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога 
т мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— 
ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, од 
ава луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S 
 своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели  
 Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки 
S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је 
простисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се н 
 а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> 
укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учи 
те газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не  
али је она опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} П 
стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> 
 низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По он 
у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке 
овикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га 
 али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна 
окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, 
село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо.{S} Погледам, Ве 
ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота 
 госпођа Јелица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p>  
се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с 
<p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, но ишла.{S} Доктор јој не 
ред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на бе 
ну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црн 
ој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у р 
т, може Бог дати — да и оздрави.{S} Има прилика....{S} Како би било, Миле, да им поручимо за он 
иновника — као једна породица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb 
ише, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и потурица 
 за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек,  
камењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па н 
ајпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде 
S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију. 
хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш о 
аза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те уп 
од самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш к 
брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Ш 
 је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилик 
ена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког гр 
тор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е,  
 Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{ 
вић.</p> <p>— Он је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Ци 
би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ј 
астопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Ст 
ављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S 
а реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би чове 
ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети...{S} Ето, мој отац, мо 
S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>О 
 да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо пре 
но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно на 
ад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у ова 
 то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шч 
анта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хте 
о опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовиј 
 онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био с 
корачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим  
утака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, мно 
пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на  
д мајке и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом  
"62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро пор 
 прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски 
ад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петрон 
их анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, ја 
системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијан 
 <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно  
у....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам сврши 
> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене с 
е.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењени 
дима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде р 
још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршр 
овима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави 
S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се  
 философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо чи 
и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је  
љи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, о 
Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чис 
па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам ни 
ину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно ве 
на матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају 
пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> <p>Одемо.{S} Ено где је кн 
 злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Ка 
пас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S 
 остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не 
повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А ка 
о воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се поглед 
лској касарни!{S} Још да власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други по 
га бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уз 
и, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} 
е; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у о 
трча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; 
е својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета. 
ољуби једно лепо плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на 
уби оно лепо плавооко девојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на  
 идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?. 
 Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и м 
{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мо 
 ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone unit="subSection" / 
а сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао св 
а био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана Љубовија  
 видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама к 
од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} 
p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} 
а!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску 
оскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газд 
а:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља —  
и ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда с 
 код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да  
ри војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148" /> па  
ако смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај  
унаци, могу, вала, куд им је год драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с 
 одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа исп 
ти да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p 
вако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурен 
 ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, 
ад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти анђела божјих.{S} И моја млада детиња 
рао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је поч 
 како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће 
о босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих  
!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.< 
, да га ђаурски нож не може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више 
р?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си 
а, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио глав 
<p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао  
стри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћ 
зницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она п 
 на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кне 
да ништа ни било није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка  
 кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" / 
кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на 
м провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу,  
 <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S}  
, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могл 
n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — 
аче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S}  
о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка, да ме нуди.{S} А после би ме милов 
 од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима пр 
за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште вре 
ке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог о 
и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех 
, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брз 
лаву.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола  
ј значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S 
 нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлос 
оже и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Сел 
пет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз с 
 се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, као на к 
ан, одговори она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао. 
дио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади 
рио леден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} 
као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати 
} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S 
да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час 
е отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам б 
едан кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред м 
учи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} 
чини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми  
5" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капета 
овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се љу 
 он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога з 
 провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну 
е за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике 
д нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим о 
 оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> на 
и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није м 
ма друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98" /> код 
чинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетат 
ечно насмејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, 
рној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друг 
им да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамн 
еним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су ч 
, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пе 
{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Иш 
о сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо са 
 куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг, — одговори 
у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су  
знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрст 
у: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од узб 
ата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Икон 
допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако реч 
о, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а  
ави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо ва 
 на Љубовији, помислим.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко 
 је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутн 
 а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и онај дечак.{S} Одломио један лескова 
 одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А  
..{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си доб 
....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не по 
..{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред  
у један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало 
ем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме од 
{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана.... 
астаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S 
и да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се  
е....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p 
се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи 
је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави  
рица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је је 
Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто ра 
Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољуби 
же, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача дојара.{S} Потераш је на једн 
 ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!... 
а шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљај 
S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S 
им ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беш 
зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да кле 
м свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>—  
а устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао з 
 с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих нек 
{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве кар 
сам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих д 
у је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици 
} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су  
пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми п 
чише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинул 
ако трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата,  
а грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, по 
ом дивље освете.{S} Вељина мајка полете прозору.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p 
 <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише —  
авог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — а 
.{S} Па и опет ни ово двоје не би могло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би  
привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — 
о, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не 
де мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да 
кав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о ра 
мета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{ 
насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и н 
бави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смир 
="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су др 
е, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека нераз 
средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онд 
 ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан  
ше своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас з 
јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи: 
њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некак 
амење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко нам каза: „оде 
о — видимо дан, ноћ, лето, јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају 
ломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</ 
 на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одист 
шина, и, овде онде, од врха до подножја пролоканих окосина, баш као да им је каква исполинска р 
 су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спава 
едан мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би 
ица.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже 
а, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотрим 
бро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго  
појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо дан, ноћ, л 
читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> вр 
 Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас,  
јим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Пр 
одина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и нешто 
га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја т 
 иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио ј 
.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог  
лона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет 
главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси н 
а прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мир 
као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждај 
чан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професо 
 ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накна 
то зграби испод астала.{S} И онда нешто промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> 
елики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем  
ље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже.... 
— призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с воде.  
аши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — 
њост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после неколик 
ја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестр 
 буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Гороби 
ч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну п 
лну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек н 
кав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гри 
же догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{ 
арица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећ 
је у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу гра 
 Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој в 
 дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су м 
 нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; 
де подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испре 
в жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и и 
дник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Бау 
ра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу 
ек вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог пу 
.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави ко 
и жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зет беше нашао <pb n="187" /> коња  
чеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред  
кву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина 
т и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија 
„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је.. 
мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је с 
Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори.... 
и....{S} Звао ме је да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви ст 
ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на  
 кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је као гвозденим менг 
е на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћук 
ри руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево 
под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, п 
е поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховит 
чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас ниса 
умен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ет 
 Де, похитај....</p> <p>Овај је доктор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али 
 некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја 
пкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S 
г јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и ср 
ашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку 
 Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на тр 
о необично да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S}  
етку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лави 
: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морал 
џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се поја 
о, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Г 
 вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од за 
 вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да 
гло произвести кретање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И 
о ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други 
 корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и  
ањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствим 
ламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског перивоја.</p> <pb n 
ст подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S 
к кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душец 
као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубо 
гледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса д 
.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест 
, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином нос 
 Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени п 
 Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе. 
ала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непом 
стом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у м 
очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развуче 
То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас осо 
а је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја 
луво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђ 
 дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халус 
около вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џеверд 
лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од  
, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у  
ео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Ца 
о никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на гр 
е и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свим 
</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} 
у бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} Петронија Пивљака.... качиц 
 n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на д 
уге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомил 
{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој 
а поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како  
тњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа,  
"133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку заустав 
 амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, к 
у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било 
сом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече  
ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља.... 
} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака там 
 лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би  
 Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и  
тела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку  
ајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окрето 
/p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али 
приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни р 
 Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По некад му се  
њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, доче 
е пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на  
ном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то ш 
десмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге на 
То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладил 
или.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад 
је било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стар 
Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за р 
p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шч 
 друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види 
<milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} По 
ебу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што 
{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S 
пред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S}  
ан таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико  
ела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSectio 
ло и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S 
оме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за  
еже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на ва 
си силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојц 
.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми 
 уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, 
ма.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пан 
зго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата дома наше 
 реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то г 
та посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у при 
ава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!.. 
застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као к 
 ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки нер 
вуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем 
ланина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небро 
западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих о 
а превучене две дугачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мр 
створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који н 
а чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се  
ом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн  
 пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSe 
ок!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одма 
аде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тре 
тила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и  
, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од ме 
у мени, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини,  
} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке 
и се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се цели 
ма да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута с 
у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да к 
 кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред 
х браћу, њихову заваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо 
чила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} У 
 дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И 
ли не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце,  
 неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздре 
ранимо и <pb n="217" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — 
жити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој 
таде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Н 
таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо 
 <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? 
и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једи 
упом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S 
 га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупно 
а, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укора 
р не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S 
!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, 
ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добро!...{S 
рхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и <pb n=" 
е сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, к 
асамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, ш 
докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорама — планинских литица, овршина 
 оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти 
ши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља  
мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела д 
ленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду  
 јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> про 
па мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати. 
та два дорачића — да прсну од једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и 
уку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с  
</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га  
зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори. 
дах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p>  
онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? 
атили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?. 
онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Пери 
а Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог 
видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишиц 
ди своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми 
у моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубови 
војом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описат 
> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рек 
двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пелад 
и родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — —  
исте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хлад 
Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћ 
нај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна 
и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Ос 
ку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кључ од капије!“  
 Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и мој 
подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње о 
ођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми  
едах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш он 
 некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па 
 уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су д 
емо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капета 
ска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће о 
 до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда  
нску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске 
— као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са ц 
S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако об 
дан! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хте 
р за друга натури, или га обиђи, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђави 
ак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n 
дене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Са 
 радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији... 
чији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни  
ј смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим  
{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чек 
то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђел 
 већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће оканицу 
ке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погл 
који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} 
ила вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја 
иће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо  
лико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Је 
 једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће докт 
 и непрестано којешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто  
} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама о 
че онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски 
 Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећа 
ренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силаз 
ју још нисам ишао.{S} Иконија ми је два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти  
милу и драгу другарицу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и о 
луша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде. 
м г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два коња под о 
рак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако  
за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{ 
да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већ 
ао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, 
ки философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем где живо хода по с 
воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда 
 још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пр 
, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је ње 
ubSection" /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати  
аш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек... 
ош слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опаз 
де:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И он је мислио да  
о, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — ник 
.{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама  
је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} О 
 Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће 
е.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год д 
 и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И о 
то Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала 
што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Ја 
 Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто уб 
н — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми с 
м се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на 
 и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— 
ило као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али оп 
е да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженст 
се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах пог 
 Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} Посл 
природну историју неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назва 
 није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му 
има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расц 
зирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S}  
у нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих 
pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку за 
и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за ру 
S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; ал 
и, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч 
{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село пр 
аватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у 
.{S}" Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи? 
е, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове те 
зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њи 
 прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се ве 
 за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су 
узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена 
пет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>—  
 вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се см 
тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо озго по врату.</p> <p 
је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ  
е на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан  
} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p>  
у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој к 
аш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за врат не <pb n="44" /> грицне.{S} Пута 
S} Води два коња под опремом.{S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беш 
једници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, ј 
ебројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао. 
кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове  
.{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Парт 
е у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, ил 
им како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју 
— —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испу 
им се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше једне лепе 
о поље наших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане драж 
е покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа на 
:id="SRP18934_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу 
рговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је 
ма мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, св 
небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила и од њега наследи 
ило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S 
оје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви ч 
е Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} 
ио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — ка 
ачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да ш 
окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стад 
нац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} На 
у се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, 
е ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остан 
угова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило 
 је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинск 
.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Ко 
умњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на град — не би се зна 
мо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с 
151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} 
.{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{ 
 нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежа 
 нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница  
а ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, 
 једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њем 
миријада мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савел 
дише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенична брашна; два дебела брава за посек и једну слан 
е, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу 
 Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на 
еровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми 
ом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб  
ље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине. 
еко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, нос 
> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прост 
т заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{ 
оветарац пирушио је оздо из непроходних равница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје 
 лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги оти 
 заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, к 
 </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хва 
и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче г 
ами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано до 
/> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Ко 
да мајушних инсеката; од неуморне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиск 
 <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах з 
ући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капе 
 појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јес 
 Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одго 
буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Том 
о да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клуп 
 баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем  
ику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом 
бро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља по 
 ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} З 
 рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Ми 
S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане 
И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку сви 
емо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на нас ико зажали!...{S} Запријети му, да оно  
тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако 
 човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиља 
и.{S} Да им је неко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Дана 
ша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан... 
n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак  
</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај 
а пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју би 
па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p>— А ко 
 и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је так 
би хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је др 
ли.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици нарочито.. 
, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— 
.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А к 
 је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се 
доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужн 
оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се ку 
<p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бри 
е просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди. 
.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељо 
 а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш д 
а, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам 
жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, на 
 ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри  
о пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} 
ати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па  
цу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> 
је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Сов 
ио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Да 
у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она 
себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, 
 га види Вељина мајка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone u 
се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то  
еко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупи 
ио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама сво 
{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је леди 
ничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се  
после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> < 
Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен 
оси дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Неко н 
д паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занемила.{S} Она  
ка....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На 
а нада њезина, као дивља звер, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овом 
</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S}  
да онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Б 
ла милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према 
н, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој  
ка не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S 
 да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и св 
зио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја це 
па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му  
д сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра 
ла је опет некака братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче 
.{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад видети ни 
мехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мој 
Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г.  
ајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу 
сти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се 
ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чуј 
 и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као за 
и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S 
{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај  
 се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је к 
пио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека вр 
чне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме поз 
ку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи  
неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и ј 
 неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врст 
смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> 
пчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нем 
 ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја  
ур држаше кулаша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Пу 
 бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па до мркла мрака, од мрака па до  
едном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Вељ 
амих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам  
да, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поз 
 нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна.  
/p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одмичите <pb n="1 
 наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и сво 
равног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду 
 /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах ч 
ако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да му је душа болна.{S} А његов ум —  
 не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко 
ам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени  
ш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет  
 смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мен 
 Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Гороби 
шла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од мене ни одмицао.{S 
гао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе мак 
{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе вла 
ло пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И оно је би 
 Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови  
бема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко с 
на је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми н 
летеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо о 
> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитост 
чка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у врем 
 мајушне промене до оне друге има један размак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро заг 
уги почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном вотњаку н 
и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне д 
 их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине  
кад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне Библио 
 се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да п 
око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p>  
 успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су 
лодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, сте 
леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> 
чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <p 
 n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S 
="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРП 
S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, кад ме < 
екаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се,  
а је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој 
ро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> < 
 с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не 
 нехотично....</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за ру 
ји душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој б 
почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, п 
ло.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у с 
.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуч 
а кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и 
 он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло позна 
.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p> <p>— Може бити.{S} И ја вас нисам разумела 
разумела....{S} Нисам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извел 
вати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи 
волику радозналост, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сес 
ну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у г 
а престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ич 
ала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен д 
а, који је много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је и 
 чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више п 
.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде  
 човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може р 
сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топо 
>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наив 
се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очим 
петаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешт 
оји од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка  
а дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан 
ого се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог пос 
 соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам ко 
рсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се 
“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p> 
иде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лак 
 бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово ј 
ча Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног  
рану. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и госпођа Јелица.{S} Нека јој Бог да здравља 
е....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p> 
S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је 
ајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наш 
а чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља до 
зану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} 
ри — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S}  
е руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> 
>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом.{S} Онда кад је испо 
руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пре 
може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ј 
иком ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и  
вала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p> 
</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — због 
— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? помислим.</p> <p>Ја нисам  
те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на огледало.{S} 
их дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, 
сијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расх 
је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у  
ичаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије 
ћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да буде.{S} Завада и 
, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то 
ћи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S 
ожили одлично, Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад  
г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p> <p>— Молим, го 
и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у он 
ајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и окуњи, а ми томе не ум 
се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућ 
 предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — < 
..{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да  
слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У т 
 престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} 
 Кад нареде — морам; а кад буде о вашем распусту, могли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам См 
е своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с пр 
ог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{ 
 да је и вранац вриснуо.{S} Али их брзо раставише.</p> <p>Ја одем и поздравим госпођу капетаниц 
што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их 
је било жао.{S} Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека нео 
а, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „ 
="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула 
" /> ово застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијиц 
опске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивај 
запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке  
ахом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — ми 
смо један на другог необично личили — и растом и косом, и очима и погледом и — готово сваком цр 
 а овршине планина као да беху поливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би 
"220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S 
милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи 
} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом пор 
зика оде као под лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живо 
их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вилинског п 
 је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђ 
своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале  
пљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, н 
ј му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су 
ри пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Ма 
већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војск 
и се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова 
д ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу ус 
ре страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S 
...{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </d 
> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S 
послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде 
олила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе 
у му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? уп 
реображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гуш 
— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова с 
/p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да за 
ом горе видите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за  
ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бед 
о горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, је ли он 
ровалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на 
он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{ 
 да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, али мој бата — никад. „Немој викати,  
 свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнп 
 једно да отпочне разговор.{S} Наравно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она н 
p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и бр 
гу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо  
ренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох м 
да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то дост 
жа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања. 
, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p 
пажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па маш 
укопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од другога.{S} Писато ј 
ле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као мл 
па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, је 
} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што  
ограђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде  
 у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <mil 
еше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Д 
n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p 
ељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада 
ч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone 
.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо  
оли две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек с 
ост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га 
о смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише су 
а пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми пола 
 далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо на  
ијаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, н 
уси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и 
пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном 
би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог....</p> < 
и лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути: 
Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не 
ти.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили. 
 прилике видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и  
 а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од с 
ј пред њим затварати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви коли 
бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јес 
S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада 
радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличнос 
 с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Сел 
ом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто  
а спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Вељ 
учи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, так 
а јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па 
Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Том 
 с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p> 
 један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи 
био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој зна 
носи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене  
вени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко сво 
осмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је 
мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објав 
војој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога ре 
 обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас ск 
 Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем 
ам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када са 
 прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда  
д куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провл 
рану....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" / 
 n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S} Он окре 
 нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совр 
цу му плину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно к 
А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, п 
сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ  
ла — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше мој 
ауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера 
} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о 
— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете м 
ете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да по 
ма, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мић 
и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш  
в је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у  
 спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти  
 <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...< 
дба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми  
S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад  
} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с при 
ве придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог мос 
бало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знамен 
а цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до врх 
ано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчиц 
<pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ни 
а остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја м 
 је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, да виде да ли 
ј прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко коју прилику пропусти, а да не оде на гроб свога  
овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод шт 
немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</ 
 опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од је 
а.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо од 
тићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе свој 
 седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.< 
чадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом  
о....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — —  
тева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади:  
нити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад  
} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!... 
нда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72 
и, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти 
рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би 
реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још данас!{ 
ки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ни 
01" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права,  
ишта не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је 
.{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се 
ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то,  
огледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} 
е убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас 
о полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На т 
Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло да б 
тано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам  
симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!! 
 парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без  
па за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме  
.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... < 
утака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово порич 
ти; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак от 
 да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Ме 
н дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" / 
леда изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње н 
 били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} 
 немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, 
ше сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Вељ 
као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда ра 
убовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве 
 одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ов 
 из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је 
андур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“ 
ста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> < 
и ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!...“</p 
да и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном 
окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене о 
— рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit="subS 
 ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{ 
много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> < 
 други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему ј 
шиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не з 
ерије.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се В 
омери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му  
 опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.< 
ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да ј 
заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свако 
доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} 
>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p 
хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са д 
еми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и м 
драви их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шт 
ош више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном  
} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга 
ана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S}  
нула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших 
{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобо 
/> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="20 
!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S 
ав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је  
 /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>—  
сам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за 
о му би мило кад ме виде.{S} Прва му је реч била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газд 
 своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше. 
е он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло добро!{S} Ено му мога кулаша 
</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сест 
} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би 
отпаљује лучем....{S} Збиља, кад је већ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени по 
head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат ни 
Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{ 
ру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне.“ И о 
</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала.  
 n="65" /> <p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао. 
ом!...</p> <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза  
— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових 
..{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста  
не проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и о 
ира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да 
S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњма.</p> < 
бих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га  
ан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљи 
тан Мића.</p> <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да 
еселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и т 
итом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрет 
 Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим му.</p> < 
<p>— Зовиде ми.... онога....{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало по 
 Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да 
>„Ето, докле нас доведе наше оклевање“, рече онај мој друг из призренске легије.... „Ако Турци  
у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit=" 
{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим  
Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица 
{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути 
јци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, н 
е много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним  
жемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес, јео, д 
ати које пиле на младом кајмаку; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да н 
већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>О 
вих ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити  
а Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Л 
... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једн 
урио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењер 
ше не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И о 
> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} 
>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш  
.{S} Не верујем да и његови неће некуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио с 
с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, 
хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема  
“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече г. Јова писар.{S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и г 
о само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога 
ица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, д 
ика међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један  
 с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас 
ући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави св 
 не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светл 
ићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку 
ојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му  
на браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мим 
?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о 
а ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао. 
а.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељ 
огодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је м 
> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчин 
..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — —  
ије истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И 
писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео  
кака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама 
 је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за 
’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има в 
p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n=" 
— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milesto 
, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Б 
давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало  
 посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p>  
 трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјах 
ажи Луки нека овоме младићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — —  
о се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хте 
авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давн 
—</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Ст 
 рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се  
 оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени 
S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће н 
.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пиш 
нати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је би 
 се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о  
...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се  
лиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам  
ма био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Би 
да Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толик 
тва, али она плавоока ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чик 
 ја га не познајем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} 
м ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој 
конију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и зд 
та:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок узда 
лест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећ 
је, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у к 
 Немојте нас заборавити!...{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год  
и почео да пијем кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И  
{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>—  
ево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми неће 
аст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да  
о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту 
 те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни 
Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни  
ка и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај  
/p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— 
се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубовију још не можемо да заборавимо.“ — А шт 
 шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и  
е у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S}  
ејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовином ку 
е и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изнутрица.{S} Није са 
же.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек  
е.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S 
 вотњаку нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њ 
ељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Х 
вори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче 
, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на  
ли не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царе 
се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она климну главом.{S} И онда одосмо.</p> <mile 
аде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S}  
 за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми 
/head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору 
 си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он 
ј бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ д 
и је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од 
.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p>  
 посртала, но ишла.{S} Доктор јој нешто рече.{S} Она климну главом: пође напред, а ми за њом.{S 
о код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући 
приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвал 
S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му би 
b n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових 
а читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну. 
рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, он 
на, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} 
исма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} М 
пријатељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и п 
исли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој креве 
кивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као 
адим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за 
и валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим нас 
, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па 
 као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пшенич 
еме ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда Мил 
погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — —  
д кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, 
се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно  
<p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он 
поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову изм 
мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да  
 легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да  
 је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <mil 
одиђоше жмарци.{S} Али ми он не даде до речи доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем.... 
.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свр 
 добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природ 
— — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док  
са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>Кад  
 дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S 
5" /> дохвати.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвож 
 осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страхо 
ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бац 
исто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245 
="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што 
е, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p 
есем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S 
о од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први 
овати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко м 
на ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио 
иле је доказивао, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад  
е било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у 
ли.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и  
се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказив 
 на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће дода 
еврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена 
 доказивати, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p>  
Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај  
смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а сваш 
Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде подигао онај исти римски цар, 
ки мост, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} 
је белокорац одсекао главу Везли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника 
ну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</ 
Газдарица Јела пазила ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да 
ули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале његовог 
</p> <p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом у 
{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Ка 
оплином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других приме 
 мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p> 
ости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске с 
кав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме  
ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је  
да Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ј 
 прозвао другог....</p> <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се ј 
идим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради ка 
браћа рођена.. <pb n="124" /> више него рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p>  
изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно 
 <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет,  
 више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и електри 
вареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она 
 све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубо 
а Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам оп 
погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p 
ете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио с 
е доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врс 
е ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљу 
јдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S}  
 од овога поквареног друштва..</p> <p>А Рокса?...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута  
пита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја т 
онија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам 
нђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девојче, у белој 
ом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</ 
 госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина 
ча Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре речи, овога доброг и паметн 
 озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право 
ас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} На 
ло нас је и мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно л 
 оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, 
ете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</ 
но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се 
, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> 
subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нам 
ка детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није уга 
У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула  
се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би м 
чин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Он 
ом — једно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Икон 
бу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је заглунула.{S} Она ми је к 
 и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у д 
, прихватиће и г. капетан.{S} Његова ме Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину п 
апетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сест 
етаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака наша 
 отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на поље.{S} Дочепам  
ине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за другога!...{S} Не. 
товала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри 
ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави руч 
е очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да  
уд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша. 
едном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни јед 
ј.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за инат, нисам х 
свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клица 
ћи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, к 
 да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тесте 
 десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.</p> <pb n="57" /> <p>— Одсечена г 
ислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља 
о добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог д 
и мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како ј 
екнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој  
ше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, ка 
водове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерск 
 далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ват 
госпођица Рокса и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска  
 А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значил 
ова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете ли познати о 
риз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка;  
апетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам ле 
n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда забо 
ш један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совр 
— — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њи 
ца?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их  
ао што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког  
 капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум,  
р је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео — до лудила....{S} Има љубави шт 
нија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало ј 
ко разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата приг 
 мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе ник 
b n="5" /> <div type="liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наук 
ћи ову напомену, променио првобитно име романа и дао му ово друго.{S} Прво је име било позајмље 
ку тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, 
, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска торту 
н повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и пошт 
, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међ 
ли, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изгов 
з коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола с 
вор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу В 
ив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каи 
боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих вод 
а, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— 
{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузима 
...{S} Перишу! рече неким гласом, пуним руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} 
лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и  
ила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у 
су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначич 
о џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живопис 
ку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар пове 
удесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред 
па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — ј 
 бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то је.. 
у кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу нејач ма и мали прст дигне 
ло куће над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја б 
сина, баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S 
ем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко 
ред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све... 
 не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection 
и по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугачак бео завој, који му  
 нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се в 
днем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му и 
к’о има каише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес,  
укненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је П 
рити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не  
аци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли јечерму, па раздрљи груди, погле 
 опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе 
} Она му заустави крв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S 
се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; а 
> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди ка 
{S} Она од једном рашири <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче д 
ње....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрест 
га, кад ме <pb n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, т 
и растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p 
идите једну људску прилику.{S} Раширила руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Бог 
једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Има једна  
е окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n=" 
S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо. 
та она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неоче 
у да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге беху приковане за патос. — — — — — —</ 
а се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле 
смо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> <milestone unit="subSection" / 
е; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима м 
 колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се пр 
{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да т 
а свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{ 
стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило 
шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега,  
авати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од у 
 брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубов 
Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а ве 
а још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Глед 
а се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> < 
е изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо н 
рчевито, а из дубине груди као да нешто рукне: „ама, зар Рокса испрошена?!...{S} Испрошена за д 
а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја право од к 
е беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако 
о је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осм 
во на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их о 
уриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под м 
простите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео неч 
тева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам  
стру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по нешто шан 
створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се ник 
е волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио 
ледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи 
ну из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапс 
али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његове, као злато жуте, гриве.{S} И 
 даде и једно писмо.{S} Погледам, Вељин рукопис.{S} Предато је на ваљевској пошти.{S} Пођем да  
о изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи,  
 сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео  
, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те о 
е седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописана радост беше јој плинула по лицу.</p> 
ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта  
" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као о 
нда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</ 
p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час д 
па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати.. 
} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне с 
 мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељин 
тарици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа к 
јој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почет 
иђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте ж 
ича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не  
.{S} Из ње је куљао некакав мрак.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за  
, мој Пера!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој 
S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, прек 
у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од м 
...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S}  
ој одиста потресено, па је опет пољубим руку.</p> <p>Она ме обема рукама загрли, па ме онда ста 
 а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, к 
 Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она пр 
S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена сло 
у је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вили 
ече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и ви. 
ав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Једа 
тан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, п 
ре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> < 
меши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p 
петана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси 
има.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А 
еби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p 
p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <m 
ђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи с 
 плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, к 
е.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, 
сте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку; а има, реч 
јка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице син 
ад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа дивоте 
о нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S}  
о госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону а 
рљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лескова 
 хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он 
једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га вид 
и велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањ 
еким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p>  
ознадох и Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им с 
; али их од једном пусти.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно. 
но лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси, а леву Малиши.< 
ао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није та 
..“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од је 
ша бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није н 
хита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опе 
одем и поздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мој 
..{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен  
што мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавиц 
2" /> да и преко њених образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — 
ејано.{S} Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој  
сетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да приз 
е Рокса погледа испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну јед 
ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубин 
p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео уп 
еном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени 
 очима, а преко лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чуднов 
.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових девојачких образа, и, 
нај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив 
стих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхови висок 
беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Колубаре <pb n="146" / 
>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој  
своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А гд 
боко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од в 
" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали  
али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив 
град, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S}  
 глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је вел 
рими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} В 
м не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здр 
{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом ве 
 о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да постављају 
ас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте  
уја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после 
: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!. 
ва по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва  
<p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излази 
 сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојач 
а.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <p 
е својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка 
се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах, мој драги бр 
мора бити прво.{S} Кад овако има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под ве 
водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се 
вим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло во 
 с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од 
о сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{ 
тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац. 
итају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме;  
суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас 
ди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад н 
и друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силаво 
е свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи.... 
 да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и  
ети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише  
ли, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над  
сетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма  
је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или 
ним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунас 
ече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама  
ери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити 
шао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни аб 
ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их подели?{S} Збиља, је 
 отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње 
Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућан 
ма видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим с 
 И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко 
.{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве ло 
убим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S 
кретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасе 
Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S 
решили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Соко 
це — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинч 
у јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од 
а Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли 
 Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.< 
 мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе позн 
ро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шев 
b n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда за 
авиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е 
ише.{S} Горе малено гуњче без рукава, а с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се  
рио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чу 
а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра 
амо што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучев 
S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно леп 
ном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се 
а и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми ј 
ивли јечерму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперени 
о на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не 
 Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним свет 
 је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платн 
е Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез  
могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погиби 
 неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> нама непознатог духовног све 
ека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што ј 
е беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком с 
општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, дра 
 што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих да јој нешто 
се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их 
ј кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне  
ар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестр 
, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским прекором. — — — — — — — — —</p> <p>По 
ице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} 
неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S 
 да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} 
кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чини 
едах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} 
p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту 
ко.{S} И дању и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Нико 
о један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам 
 „а кога ви овде прислушкујете?! — „Бог с вама био, г. Вељо, ја нисам никог прислушкивала.“ одг 
ће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде нам знак да га прођемо.{S} Опкладио б 
и и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она ан 
} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> <p>— Јес 
о, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упит 
ја је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја так 
а — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо 
у је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај гл 
ше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешт 
 у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опе 
амо осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, 
 Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што д 
осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, пр 
 ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи! 
пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно  
а Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Дов 
p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо 
и опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окр 
ка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој  
још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Со 
стајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени 
 сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволск 
— </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, 
>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г 
ући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му је р 
све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из 
S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама  
е нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра па 
о с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{S} Одм 
— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену 
 <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја се 
ћи својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, непрестано држећи к 
ахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан —  
а.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењ 
ити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па  
оново родио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, 
увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко  
чепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ ок 
вим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала. 
ио. — Она живописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они з 
оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са с 
ића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и св 
ног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно видим, да  
а добре пријатеље дочекујемо, гостимо и с љубављу испраћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> С 
кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да  
 без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они  
нано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове  
мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана ушт 
описна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди 
ца Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S}  
к се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, 
ш нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синов 
аје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, в 
ачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једн 
 — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који 
на....{S} Он ове последње речи изговори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим х 
у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излаз 
о, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решав 
...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али он 
а ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети 
То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш  
би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет 
и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско девој 
 смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> кључ.{S 
"17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p 
 познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне об 
 Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласн 
SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несре 
учак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад раз 
.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{ 
ињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S 
трина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Ш 
вали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокс 
вучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина мајка полете про 
пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа, и они гости, све  
ознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S}  
е. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет 
по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној ту 
 <p>— Од кад вас погледам! рече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212"  
а, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг з 
урови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а на једном мест 
, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао да их посе 
нусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је 
— — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с  
..{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима раз 
уде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што м 
а.{S} Бог је велики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља 
о капетан Мићо, одагнај оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога! 
ници.{S} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекај 
 Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је  
ј! рече ми она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је 
иће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n 
и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на  
к он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога 
де и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је 
 како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга  
ешио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с 
.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда би 
ј сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад д 
моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу 
ога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а 
и.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ ди 
, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, да је два  
на беше лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} По 
 сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу ово 
о.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми 
 Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се в 
едао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просу 
или.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зу 
 пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу бо 
о је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је о 
</p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и т 
 ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што 
} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као  
ред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу. 
т!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један младић кроз село  
рећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, д 
у могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није  
с!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p 
д топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подизао барикаду.. 
 окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о ч 
оворим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би ла 
ко тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, з 
под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван 
ад — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису ч 
куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човек 
S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало ч 
трангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добит 
о су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну 
} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Поглед 
{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека ама 
 је покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота. 
рума, испречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једн 
одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учи 
а.{S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв п 
ржава на карару повијања витих гранчица са њеним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, ч 
шем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ћ 
 му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими а 
/> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и  
ма томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега  
 — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почн 
 мало, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самос 
ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, завол 
то полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све ра 
госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кућ 
аде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајк 
ве три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мил 
 од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка. 
 брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе про 
 на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, к 
} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрха 
ераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилаз 
 у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја п 
нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а  
ње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по с 
10" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас  
у учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да  
а концу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као п 
 — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бл 
ли.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу. 
/> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели с 
м особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а од 
обом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово ст 
илими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покри 
чи из груди.</p> <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{ 
ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта 
траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта 
е Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} М 
ај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма г 
 о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан... 
 Мени особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и  
ри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они 
азује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одгова 
ов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за  
о је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p 
ривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто  
онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нек 
 неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад  
стужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована 
није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретањ 
е!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су д 
 игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Њего 
 се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи 
ље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Пр 
 ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је ч 
коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не  
{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, бола 
степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} 
је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте 
е село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S 
ивописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим биљем — л 
уша назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ њ 
а изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, о 
атре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с дру 
 прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам упр 
а старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја т 
жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа. 
 Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истач 
.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те ка 
 али не заборавите да нам поздравите г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они  
!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика.. 
то ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и његова Вида нису могли изостати.{S}  
у капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из С 
е ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та 
каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно из 
видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће ш 
, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече, да је најбоље, да од Пецке окренем 
није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босн 
вду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно д 
не врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле дв 
е крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Све 
нице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка работника, што се п 
умитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад за 
дре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата  
алише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад 
.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа. 
а Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>—  
е саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S}  
p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати 
ири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лал 
е.{S} Како је насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци  
м кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашт 
.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрди 
себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужи 
сет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фење 
а.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна. 
упао, и, рече, да је два пут овога лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под г 
ели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с 
 фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S 
ва пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете туд 
и.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај је весел 
ог огреју, неког опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по 
њају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом  
тајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љу 
јешта.{S} Каза нам, како је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кул 
их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> 
</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упи 
ца ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, 
рени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> 
 и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе чит 
вет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати не 
Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од 
во бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданиц 
Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намршти 
срећа за нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче,  
е спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем. 
а, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> < 
иограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти ј 
ад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људ 
дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „изненадну“ инспекцију, па ми  
деш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овд 
<p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. < 
осто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар б 
е у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка молимо вас, да нам одмах 
 почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subS 
а сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још к 
ично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један поро 
>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој  
з Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богм 
цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сип 
.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ рекао је једном, „ 
шта нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госп 
се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш д 
је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један други, врло важан посао....{S 
 њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладиј 
х усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам 
n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица 
је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, шт 
то нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} 
S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Цари 
ављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми о 
извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини  
{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Не 
ју као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам с 
и ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиро 
и?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живљ 
 Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољубила она, која вас је 
иближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мог 
топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар т 
 да овога не би било међу нама....{S} А сад, нека је лијепо здравље и аир међу нама!“ И Мустај  
 ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим  
 руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неко 
ик, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бо 
азите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што с 
естит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} Немојте!...{S} Боље је да пораните.{S} З 
p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S 
ницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истин 
и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на м 
а ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињ 
S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, вел 
о опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан Мића добио за помоћн 
оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по  
пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци зад 
а.</p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћур 
{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да поч 
 зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна 
чи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection 
, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову  
е он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда Ми 
о и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те 
Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} А 
х та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вече 
да ми нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} 
или, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„М 
<milestone unit="subSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја. 
и ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег 
аборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад лебди пред очима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука 
е.{S} И опет обори главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </ 
 <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="2 
ти, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, как 
 и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену  
пнама, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, 
И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га. 
цу Иконију — по два пут....{S} Мајка ми сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом  
 смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!. 
 <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа 
а је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се н 
а!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгу 
да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је 
А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним 
— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко 
лаву.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „ 
е се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, при 
е станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка;  
...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном  
и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих 
е опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p> 
д ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p 
: јер му ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И 
ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули 
S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газд 
лаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе 
нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; али опет у веч 
еће бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ст 
видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, с 
ли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје куће и не видите, а коли 
 И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која 
<p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти  
е из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на кон 
ле су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене 
ју ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“< 
и ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сет 
ршује кривичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо 
 Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја бр 
 стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртал 
лиже.{S} Ево где је Београд: а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мај 
да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S}  
/p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, ка 
лала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Савао 
века пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} 
у се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан 
у: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да вид 
 зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Сми 
 Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subS 
ије свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам об 
т се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађ 
вој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути 
оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у н 
 сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око в 
чима.{S} Не, она ме не гледа.{S} Она ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела поду 
странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, ш 
јка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о  
b n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и 
 мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити н 
утра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Му 
лени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се 
ни крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој  
 замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} З 
 зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао 
сковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{S} И, најпосле, к 
едница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, ј 
ап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђо 
н ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово 
гом, пријатељу!...{S} Да вас, мало пре, сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једн 
а!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја  
у и ноћу....{S} Ода и — Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не п 
пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S 
n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се  
 далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо  
9" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па  
е опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра го 
нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо 
 осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, 
p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и у 
осле не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем 
атне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија,  
птила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу 
це — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе 
петан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан 
 ја имена не знам.{S} Знам, као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су м 
Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше  
зином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим 
 од једном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им с 
и ли ми здрав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о 
о на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и с 
} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S 
 би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, св 
и збунили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватр 
....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није ви 
газда <pb n="180" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Ј 
 сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?...</p> <pb n="191" /> <p>— А он 
витељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој  
дног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде ска 
ани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубо 
је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни г 
 неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила та 
ио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како ј 
емам куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, 
... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p 
} Замуцам.{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забу 
 ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни  
ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напу 
м <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да 
се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S} Ништа нисам видео, до оне зел 
им и — опет заспим. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луд 
иран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, к 
8" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, д 
. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина,  
морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} Данас особито....</p 
. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађ 
ем:</p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се 
 хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци,  
p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку,  
гове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на т 
ри....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држал 
у — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и 
да, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чкол 
по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду 
те, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше,  
о, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда с 
е више вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смр 
 наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, 
 а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може би 
у. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа 
Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар пријатељ — одговорим му. </p> <p 
и Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље 
ео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} 
то суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестр 
еднако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијет 
Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег К 
леге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плаво 
</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да 
ница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јам 
 не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селак 
ођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто р 
а у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим к 
 су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо оставис 
 знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Ст 
се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам  
/p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у шко 
у...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на  
оспођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место  
о су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде т 
то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим  
врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не забор 
из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунц 
ја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде  
ић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не  
ене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран з 
у свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb 
да гледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем  
</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих  
id="SRP18934_C6"> <head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног н 
а живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој 
 небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би  
мо ручак. — — — — — — — — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад 
аговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца  
к се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити римски мост, који је овде под 
да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote 
све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{ 
руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо с 
нам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води 
!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо 
 мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да вид 
 прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се обре пр 
оје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непозна 
некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова гребо 
Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совр 
ас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} 
/> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграб 
 замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p 
а — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно ст 
де су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили 
S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И 
} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав сам, драги Вељо; а ви?...{S} Још питаш, јесам ли вас по 
е.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет до 
, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предруг 
огледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек м 
лаве, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла 
<p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестрино 
{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућа 
 n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болеснике; њега затечем гд 
 познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радост 
 То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Ов 
лазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки 
 очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се 
рати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвој 
nit="subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећ 
 <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га 
> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је добра мајка причала о доброти  
t="subSection" /> <pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пу 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газд 
 тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестал 
.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копљ 
некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је н 
а је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S 
ана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не  
о био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се 
милова по образу. — — — — —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија ода 
{S} Нема везану руку; али опет.{S} Овде сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељи 
 одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати  
орио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као  
о у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: 
о ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе з 
ко ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми 
би но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га други сед 
ирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину не 
 газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и зд 
> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па 
 сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, 
моран.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S 
поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми ју 
исам била кадра да вас разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — 
{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало ду 
али.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо говори.{S} Једном 
и <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> <p>— Јест, јест, без Сака 
 може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Леп 
 уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавок 
еро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S} Глуво је доба ноћи.... 
ворим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви мо 
 већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{ 
ој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа  
и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо вр 
е тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да 
ј се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капета 
 да не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутр 
 међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена м 
олако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном ра 
во.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погле 
в одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су  
шем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се  
е беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из 
хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених образа прну  
лошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући кап 
<p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p> 
ка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају г 
о, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</ 
т, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као ка 
де би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако  
видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p>  
ане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џ 
пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази ко 
е:</p> <p>— Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Ј 
писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисл 
ао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био је 
у народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се  
Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди ши 
омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству 
 оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој  
 ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ић 
 нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! зна 
починути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест. 
ти.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам ж 
Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни  
ад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, па ми р 
/p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачк 
 ми, она навали на капетана Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, 
 сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да ма 
а поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....< 
један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="13 
Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам 
та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гр 
ну.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!... 
, ја сам гледао госпођицу Роксу, гледао сам њену белу руку, којом беше брата пригрлила...{S} Гл 
којом беше брата пригрлила...{S} Гледао сам ону анђелску благост, помешану с неком врстом девој 
ао у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прош 
а му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем 
ге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је трен 
 претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на мој 
 се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} А 
им удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чар 
ро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то ув 
е смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. 
> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је ст 
њему нарочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут по 
уца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</ 
и право!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И 
 <p>„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше до 
 што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p> 
нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта 
n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Ма 
Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</ 
сока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, 
м, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко г 
и су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздрави 
а.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSectio 
де капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone u 
ијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам г 
i>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на њ 
тав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико 
 без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, в 
S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скоч 
 ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му. 
} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли д 
ах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажму 
 госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци св 
акутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме в 
на?</p> <p>— Кад сам, ’вамо пошао видео сам га и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за  
најем.{S} Па и мој ми кића рече: „видео сам једног господина, исти мој бато....{S} Оде доле на  
Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње 
а отме.{S} Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као н 
како да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу прође 
ељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n=" 
it="subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ 
т постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, 
оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде л 
м да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша 
глав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— 
— </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и т 
и?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који 
осмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати 
/p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче 
у ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чис 
b n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{ 
с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам Веља о овој нашој наличности радо  
 за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром 
едок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S}  
Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о оном плавооком девојчету.{S} Веља ми не каза —  
="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се п 
ilestone unit="subSection" /> <p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, уч 
ем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n="228" /> Сад идем да извршим прву „и 
свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S 
 кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- И 
ј јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му 
апији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам како ме поче обузимати нека ватра.{S} Приђем му.</p 
тише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> 
оје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n 
м да га отворим.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи не 
исар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже 
....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако ст 
S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских по 
тео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи 
нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам правник, да с природњацима ове године идем у екскур 
нца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањ 
, а, Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она  
ubSection" /> <p>Ни данас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S}  
n="202" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, пос 
већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих о 
 бити мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S}  
 у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику  
бије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="sub 
епам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143 
.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта 
ивоту било као нека амајлија.{S} Колико сам га пута до сад прочитао!{S} И већ га на памет знам; 
чем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја  
дете, а моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми  
есла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве  
? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У к 
ти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам г 
родним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људс 
м.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се  
 да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад ми 
и, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} У 
ну.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> < 
..{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове  
} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен 
 сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Виде 
м путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза б 
а вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој до 
за нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} 
рошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели 
 ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратн 
з очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о по 
....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој  
о, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала  
p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о 
кса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула не 
<p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо зел 
 Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчи 
.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница 
 сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам н 
стали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан 
алиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Сте 
p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да  
ет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} О 
од пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Сам 
ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У  
олан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и п 
е јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда мно 
е о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави пре 
 растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не по 
а.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман с 
е то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећи 
 свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкч 
ти, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе трен 
к и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију на 
 заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе 
ишта се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </ 
разговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред 
ња.</p> <p>Ово нам је обојици испричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред  
а.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незн 
 Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курј 
о да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путовима.{S}  
ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те б 
 Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Ал 
зех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрад 
 планета!...</p> <pb n="103" /> <p>Па и сама она пра-пра магличаста материја наше целокупне сун 
рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по 
после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли  
иче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и каже 
одножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право приро 
..{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу прав 
оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у до 
То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још  
 си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!..</p> <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Б 
 <p>И они изиђоше.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p> 
ну боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p>— Од кад  
век се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе видите једну људску прилику.{S} Рашири 
, као два аутомата, полако замахивала и самим врхом лесковака дохватала дебела меса овог веселн 
природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као какв 
ижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из 
 Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ј 
 Наклоност, коју сам опазио према мени, само је одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико  
рнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не уда 
ану.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење  
ро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш 
шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из но 
 носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{ 
.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста.. 
у....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју н 
едно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге препла 
ви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмич 
зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв 
а нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и н 
ости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина т 
} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне з 
био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрен 
е, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у овој болниц 
ца тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноз 
ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „пре 
е десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало немо и укоч 
, да није истина, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије 
н је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и В 
им.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; 
 шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Не 
} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом јемчим.{S} Питајте 
е!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљ 
мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле су 
 више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} 
треми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би св 
двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако леп 
двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди с 
а врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њи 
 другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показуј 
аго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне бри 
ује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали г 
ја и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало 
S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах у 
} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну глав 
 и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела р 
 је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у  
p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упут 
г нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на вр 
 општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чи 
мче једе нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то н 
ризренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на гр 
ешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме само погледа оним њеним великим и мудрим очима, а преко 
спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само н 
ју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још је 
огу, али преко жива неће!...{S} О овоме само ником ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им  
ој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{ 
м, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и 
раз....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми 
ољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена м 
<p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} 
еда, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“  
гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретош 
амним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва  
век гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пр 
ковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког м 
 као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у о 
за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} В 
...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сук 
 се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије,  
у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам. 
} Не казуј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаб 
есати паре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом  
Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ долази....{S} Пази добр 
 Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шт 
 бавим природним наукама....{S} Помисли само, ово нам је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо с 
и.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда о 
па.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше 
 познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!.. 
, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде ун 
<p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга 
ултаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не  
и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" />  
ј ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да ни 
им дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког п 
унили, опили — залудели?!..{S} А да сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено  
е, мајко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S 
 /> из овога круга!...{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то за 
еднако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Не 
 заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи полетеше.{S} Р 
о има пите о ручку, он и не руча.{S} Он само пите руча....{S} Под великим орахом већ почели да  
че!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се 
опе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и двапут руком превуче преко његов 
ли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </ 
 страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме....  
 он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једном.</ 
 нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} 
њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ 
д покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога н 
чић оде сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, д 
е, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као да милостиво допушта, да се 
сет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из добре куће.{S} Бела, к 
инска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко  
питати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету 
о добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо да 
 је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалит 
у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} 
, и једнако говори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSect 
 капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се 
nit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља  
се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што  
е не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек  
стане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху 
ра.{S} Моја душа разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и с 
ла и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под с 
да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји с 
 обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствен 
нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узви 
савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао заспа 
ом.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S}  
смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али  
 то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер 
медох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем 
е Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас, да је изашла наредба да школе отп 
и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек и 
о кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, 
ој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ни 
 јава није ништа друго, до један варљив сан.{S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S 
 четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, 
етније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јав 
 се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успо 
е од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S} И колико год пута ма 
селог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји 
 мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдар 
ка изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збогом, благи ноћни одморче!...</p> <milestone u 
S} Наша је душа видовита, али онда, кад сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну  
о, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој ми 
.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нис 
и шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости. 
 То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се 
Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми с 
рица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског јез 
а препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, 
и је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав го 
 по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, 
....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>Наравно — дошао  
усеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на вашу не 
ј.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва с 
му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Д 
рад....{S} А ови нас Милосављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је  
ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје  
 Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је до 
<p>Наравно — дошао сам.{S} Дошао сам на сахат пре вечере.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор бац 
е и казах збогом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" 
а.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твој 
— — — — — — </p> <p>Могло је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у  
де до наших данашњих кућа има добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој  
гада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам оп 
оју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, 
ne unit="subSection" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па у 
} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, пон 
а, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока 
амо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не забора 
спунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао. 
 и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња 
о је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио. 
, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гво 
е кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе. 
 је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је 
ction" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а к 
ије, игуман манастира Боговађе, молитву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена п 
па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина мајка.{S} Не 
очетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега 
а је ово овако и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према дру 
ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цв 
 у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио.{S}  
на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгле 
ла; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неве 
акин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а о 
што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе. 
одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на у 
} Један <pb n="54" /> ми рече, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео  
грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрем 
Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, р 
брота душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њим 
} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим с 
смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас ника 
амо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако,  
једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механике, 
Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознал 
ди да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњоша, који је нашег газда Мила окумио 
ило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, 
S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — —  
постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само знале говорити, м 
p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Ос 
{S} Боље је да пораните.{S} За јутра је свака работа напреднија.{S} А, после, с вечера нема мес 
адовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милостив.{S}  
ило са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га,  
ов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног пред 
ош ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећу јабука и по ко 
умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне друге има један размак 
почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са сви 
моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака 
ица је, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S 
} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати  
во.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си. 
 које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога  
ји говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турско 
 В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садаш 
, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S 
оју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{ 
уше наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде ми 
{S} Пред њега излети сам Јовета — к’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на  
 са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p 
ве до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутро 
свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносн 
вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете г 
 <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели сваког, па и нас! прошапта један глас иза мојих леђа.</ 
 виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а кад буде 
 скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога 
 жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана св 
 на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту 
несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и ус 
да кажем — да не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздрави 
 и косом, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове б 
<p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре дока 
ду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну 
} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да вам попричам 
и на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, пову 
ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пет 
овори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бив 
м с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда он 
м ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за н 
душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и 
страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у 
је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone u 
 И она авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то с 
т: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у  
 ошкрину врата, па рече:</p> <p>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb  
..{S} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До ско 
као какав венац, поређале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом 
иче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Сакар и мали Зворник.</p> < 
да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу друга 
ица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као 
раго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, не 
ор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако 
 Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали  
ection" /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капе 
 сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би 
к између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније  
асипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с 
 ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили. 
адашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефи 
, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску 
иште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n=" 
8" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они  
и усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подн 
сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчез 
 над главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива! 
вет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изглад 
 узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се  
ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окрен 
планине, па они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старо 
..{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.< 
м кафу, а он дође, па ми рече:</p> <p>— Све је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли  
е ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, 
мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова  
ча Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно 
а другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно с 
бито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској 
о зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Мал 
тно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три п 
с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, п 
 у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристал 
Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, н 
ве не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p 
е очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пит 
{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза  
} Доведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, 
ио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам за 
уша моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни в 
оломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лев 
за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и уради 
ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и прек 
а неравног каменог корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хи 
ало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</p> <p>—  
мо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја 
асија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Акад 
леп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећу, то  
а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S}  
ишта.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S 
и ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши? 
а је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити 
се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет 
"24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први м 
о је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, 
ноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једв 
Ја сам права луда!...</p> <p>Поздравите све наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној к 
твар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва  
ави има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се  
 читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први  
ђале <pb n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбаре 
— вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} 
ма сад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком,  
шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад 
ве Роксе?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у гла 
ко сам ја јахао писар-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су 
Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у  
обре госте код добра домаћина.</p> <p>И све г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочеп 
{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бис 
кнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севн 
цима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах,  
 сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се поглед 
 у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p> 
ском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —</p> <p>Сад да 
 и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан 
стаје и онај нераст, а назимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети 
 оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једн 
им неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{ 
му покажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док  
 њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!...{S} Газда Јеврема Орловића 
 једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разговетније.{S} Изгледа, да и она има 
и је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака х 
јој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S 
Љубовиђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам 
и.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак,  
графишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забав 
 разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— П 
оли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од дев 
...{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћу 
 управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учин 
.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разра 
е, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у т 
черу у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први 
 вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S 
 ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда С 
ан и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора њима.</p> <p>После се 
бовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} К 
 другове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, л 
.{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> < 
4_C1"> <pb n="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} М 
 половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима ств 
 /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас бил 
{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако 
огледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и о 
етање?!..{S} Да буде кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а 
м се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испре 
, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим 
ице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској г 
ешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао с 
и добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео 
а пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из непроходних равница н 
{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је 
е на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоћ 
идљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као 
 белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Њег 
ли, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанов 
.{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је 
 Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да м 
{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење... 
.{S} Очи препуне неког нама непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа ов 
ледати.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамид 
ебали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу.{S} Њему је, по каткад, мутан поглед....{ 
е мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли опазила, дијете, како му је м 
војица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и 
једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, 
S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћор 
нај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газд 
диној тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволе 
веће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали микрос 
еба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломи 
 кад је, како ми кажу, јадница изгубила свест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга... 
 му бар једна искра остала од памћења и свести.{S} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што ст 
во, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што 
о бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да  
S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске. 
сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве ре 
о мало, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хв 
, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је б 
ти?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје д 
} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, св 
 најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде н 
 и могао друго радити?{S} И онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђ 
а кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неустрашивим друговима, подиз 
ж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам 
ретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет бла 
оче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} У сва 
јпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — —  
а.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињ 
ом збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет вечито будан.{S} Њему је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Ов 
 није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осме 
 који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су бл 
 ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за  
} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе н 
ам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чини 
некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо 
one unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дир 
авицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге  
ми мога — ја нисам крив!“</p> <p>И онај свет нагрну на прозоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једног 
о што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас  
аћеш сад прилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по не 
н св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишт 
на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем да  
да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје к 
еп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S}  
друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <mil 
 своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га  
а другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља и добрих знанаца 
 неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дођ 
а пред очи износи незнане дражи незнана света....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шумо 
душа најрадије гледа дивоте овога белог света: оно нам ошкрињује завесе, иза којих је пукло пољ 
<pb n="104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо. 
као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што 
<p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Б 
 n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше д 
лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме н 
оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека 
лубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n=" 
"174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква  
межураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у 
, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то 
о би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, 
еше зинула и — занемила.{S} Она два ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене 
тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гар 
величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са 
ј престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу 
но кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморној просториј 
р, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна же 
ни гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам 
оћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n 
ена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове.{S} Самоћа је још нешто.{S} Она <pb n="192" />  
 брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S}  
 Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре.{S} Има неваљалих  
рба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу  
есреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало  
н?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <div type="chapter 
ди би му несвесно пошли по оном осталом свету.{S} Десна му је рука била обешена о некакав дугач 
и, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети њег 
 мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p 
е пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па од 
до изгледа као каква горостасна воштана свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред ови 
цију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем... 
тасан полелеј окићен безбројним каменим свећама и леденицама.{S} По неке од ових леденица дохва 
м га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман  
 да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, п 
је као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало заспао. -</p> 
слушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <pb n="19 
 голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу  
>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „куц, куц 
те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај  
} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било  
ратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газд 
пу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он  
иром прође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју 
равље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу  
ата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призренске легије.{S} Али опет  
и ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето.. 
овикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетан 
Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало см 
равље!...{S} Вашом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београ 
сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то б 
јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао 
} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је би 
аздарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да 
наест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си и 
тати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S}  
 моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држ 
 те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и 
Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} С 
 њима сам морао све редом испричати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела  
вој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају  
ао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су на 
S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{ 
 мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ам 
воји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видим 
омчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бе 
они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћере 
пет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и једини Бог 
ло, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и 
и.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога  
 скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{ 
а јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу  
формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш промени 
 добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна пор 
оје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе наше  
о на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степан 
и од Малише, а од мене највише, примите сви искрено пријатељско поздравље!...{S} Вашом брату <p 
се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n 
зговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83 
Кића и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као рас 
ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{ 
ди, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и  
 ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрин 
и нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим немуштим језиком, који душа н 
 Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здрави? питао је даље газда Миле.</p 
кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он 
ј, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рука — св 
г да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће  
ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатиј 
 ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив ни 
њен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у дв 
шаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после ре 
ристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и та 
Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита ч 
е од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на  
ш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече,  
— —</p> <p>Пред сам ручак изађосмо опет сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све  
у у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и дав 
{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им 
о, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који м 
а нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала 
другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш К 
 уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много  
мо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу 
во.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у је 
вања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била  
<p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и бра 
и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они ре 
да могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова  
немуштим језиком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао  
ва ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од оца и од мајке и од Малише, а од мене  
етане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и њего 
 г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од свију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова  
, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цве 
ри?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би  
, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију 
стражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је траж 
 <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S}  
лој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину  
{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — у 
мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо з 
S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја 
рете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему 
тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар  
: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван св 
нгу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{ 
 покривено некаквим наносом.{S} Кожа са свим одебљала, <pb n="242" /> без реда и без живота.{S} 
ука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним 
, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће н 
</p> <p>Кад сам већ осетио, да ми је са свим добро, и кад је нестало оне несвестице, ја почнем  
ло, замиче за прослопски вис, док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самостав 
 су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу заволео, заволео  
 тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} 
ату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продуж 
здвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан обилазио, 
...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свем 
онцу године, <pb n="195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под  
— — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледи 
собитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатл 
ни особито.{S} Наш је растанак дошао са свим изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то  
ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за соб 
е оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> < 
е тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање?!..{S} Да буде кретања,  
се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошл 
 им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече госпођица Рокса с неким анђелским 
 хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Она ме је ра 
ли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те 
S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен.</p> <p>Наравно, послушао сам  
е, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима имам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека о 
Не, одиста, имао сам доброг зета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чино 
руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ја прав 
ариза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Мали 
 опет добар.{S} О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} М 
ма сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> 
и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у шк 
азива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа — колико 
.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост 
а и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијс 
ала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два назимета  
> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко измакле и она матора дојар 
„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак.. 
гићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и за 
, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био 
ргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види 
ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође мало, изби и она 
 онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „ 
ије дао отворити.{S} И, најпосле, кад и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухвати 
с је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чут 
ви даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика 
 мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна ту 
ава срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </ 
 погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па  
, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагд 
 унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} 
и своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, ал 
овори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p> <p>И док с 
е, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Н 
 је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мен 
ију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног 
мотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман  
У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} Био је, одиста, и велики и леп.{S} Пр 
видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешто, али је то виш 
туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад з 
ругом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друга.{S} Немој лег 
 њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако, као  
прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S 
а.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n=" 
ку узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заиг 
е прва неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се беј 
у прилику пропусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" 
ље и аир међу нама!“ И Мустај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p 
но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, имати простор, где би се то нешто смест 
о чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити —  
оспођица Рокса десном руком придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Уве 
а тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па н 
полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па би свога друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо 
{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење —  
 ми доктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом р 
и је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих и притискох уз 
} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале ја 
атељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ће 
ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{ 
е ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног каменог корита, постајало је све разгове 
етање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш 
е окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи о 
окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада и 
нете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада ис 
оже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле причао о че 
ошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш 
оставља....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, је 
јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не  
и труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче,  
приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно  
ове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, к 
ном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Ма 
овек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причувају, па ја њима говорио, ја овој црној з 
а замути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је изво 
куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан ва 
 Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако 
асрће на болничаре — као гладна звер на свој плен....{S} Његов организам као да није од меса и  
оне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој престо оставља....</p> <p>Доктор баци светлост сво 
их очију.{S} И они полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна гр 
.{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је ср 
азговетније.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њо 
 труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно б 
танак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако 
вљеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он  
нђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— К 
м кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав 
 није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спуст 
и пушке мећући!“ — </p> <p>Веља ми овај свој план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, а 
 као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ногом да копа...</p> <p> 
мешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.< 
ини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb n="129" /> Поклонио сам им и свој д 
ко пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Ци 
у чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао  
 исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да  
ође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе гов 
unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела р 
и награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?! 
S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колик 
ајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпо 
 и подземни вулкани, ако и не избију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било д 
ц притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њена мајка? 
м на боље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да с 
у милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше зн 
што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а  
ли она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад она посрне, кад она падне, о 
ићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <miles 
{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Х 
S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити 
ће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољн 
!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришла Вељина мајка,  
 нас на вечеру!...{S} Истина, нисмо код своје куће; али, свеједно, ми вас не двојимо од своје д 
спречила каква горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бо 
 у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође први.</p 
.{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Она ме је волела, више него 
кам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме  
 час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као 
ану на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека т 
рави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Није му ни оно без ичега, ка 
н, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића био је добар, ка 
законима, оцепила и од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога  
ледила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада и 
ечи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посад 
о, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпо 
лупрозрачна копрена, кроз коју она види своје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их 
ој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде  
е то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама ш 
личастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и  
екови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку 
 Мила окумио, а нас наш газда повео као своје прикумке.</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа лепше но в 
онијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођ 
 с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Б 
етног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, и 
огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <miles 
 од њега наследила и своје окретање око своје осе и своје кружење око свога првог центра — опет 
и волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору било највеће.{S} И од њи 
, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била  
нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег  
н простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја видим како трава  
воје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с ов 
олос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана маглич 
{S} Рокса је окретала златну гривну око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљут 
се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} И 
весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S}  
такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од 
шевини, као, да је по свему бесомучност своје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове руше 
очну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охла 
е пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Во 
расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а к 
натим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе 
о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" />  
тај бег ободе свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSect 
да је душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она с 
баш као да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ов 
 нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно пољ 
бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалине своје прве љубави.{S} А 
, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразд 
дија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас не знам, како с 
о вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <p 
а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много  
есно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што  
 јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би ова 
а врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљ 
измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трж 
збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викну 
рице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану,  
петаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја запов 
рвета на дрво, непрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару  
S} Као да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим кр 
шио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па се од једн 
ли Бог је велики.{S} Он нас је погледао својим милостивим погледом....{S} Капетан Мића није хте 
не.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око чов 
тој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду 
ш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео не 
 Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план. 
томе више од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кав 
У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим 
уће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ сам 
а кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И так 
 огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — 
> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице 
 образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми 
</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учини 
 и да закон и ауторитет власти одржи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, д 
 су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Б 
скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причат 
ју.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, 
с замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољ 
рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики ора 
и, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне  
пне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небес 
ли ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дат 
S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо 
во да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилићи златни!...{S} Одите, од кад вас  
> <p>— Дико материна!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништ 
гред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да 
мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да  
p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђа 
адости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео  
дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица — своја м 
олеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и 
.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи 
петана.</p> <p>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто ск 
па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она 
с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан... 
жило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована му 
моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помиловала по образу малог Малишу, и по не 
, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће 
јскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек б 
.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S 
рије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија 
је ласно, болан, оставити свој завичај, своју кућу, и своје огњиште!“ </p> <p>— Капетан Мића би 
..{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим 
..{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и до 
дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није пу 
ци, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој с 
пођица Рокса, и непрестано још окреташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!.. 
ти, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има своје несвестице.{S} И кад о 
.{S} Изгледа, да и она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а н 
не и валовите Дрине, да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Х 
иде мајка! — прошапта она и полако изви своју руку из моје руке; али сам опет опазио, да јој ли 
ружи своје беле и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p 
е помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро. 
злаза.{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан пог 
а неразмишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете та 
аћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он?  
 Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као 
" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста правог сахата.{S} Са 
Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право  
ђеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.< 
говори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>—  
та је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
а ме опет Иконија и погледа испод очију своју другарицу.{S} Рокса је окретала златну гривну око 
, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и о 
 да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како м 
угог личимо.{S} Ја сам Роксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пун 
дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад 
’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети око нас и брани нас....{S} После као  
има Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за нама ишао ј 
Далеко за нама ишао је Гавра пандур, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} М 
ао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци 
н настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кадивли ј 
} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би  
овек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} Он <pb n="15" /> је знао и да, колик 
ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њен 
 имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p 
 Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{S} 
 човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло.{S} Златни с 
ице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и прошло. 
Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где 
 <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и на 
 сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради  
ам признати, да нисам имао куражи да им свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су 
 <pb n="87" /> ја Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p> 
.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p 
> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би, знам, свима мило било, рече  
Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мило.{S} И 
ану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина мајка.{S} Б 
амњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их ж 
шког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде  
мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" / 
евина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљ 
 је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би  
Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је в 
те а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни з 
етку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито је кретање, веч 
 је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је кретање, веч 
„у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито ј 
 Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, о 
 Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетано 
 газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Пет 
корог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. 
авног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb n="1 
{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и т 
вота његова. — — — — — — </p> <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сес 
стале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а т 
 гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред 
и....{S} А, рекох ли ја вама: само ваља свршити! — рече капетан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је ми 
е реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића 
т, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гла 
ећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је  
д си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научит 
ст Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни  
 Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неки 
 душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама протка 
м на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру ш 
сто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази 
pb n="159" /> Кад ’вако куд пођемо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Уб 
 га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао,  
ћута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем 
кором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у 
ло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича  
дним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беш 
у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека  
есели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме за 
чиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није т 
ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су кас 
 да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја  
 викнем мало боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p>  
кнем — колико игда могу; аја, не одзива се.{S} И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемириш 
ктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестано Богу моли, да јој пошаље децу да  
ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама  
о своје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила  
.</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно облич 
ам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о 
о.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три ниј 
не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрил 
 боја оперважен небески кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раши 
но.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је  
 ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} О 
та учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетаном Мићом, да је за ме питао и рекао д 
} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одлази.“</p> <p>И г. Јова није  
ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, Сабатије, не 
љина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век није од м 
неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јо 
о је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, ш 
ке, онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта.  
тину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!.. 
они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да  
коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S 
новске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку,  
 нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али  
.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: ист 
тио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помисли само, ов 
еш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} Т 
ва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се та 
 сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто. 
овито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и о 
>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева мога 
 кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад му је почео да чита о 
{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину 
х је одбранио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>—  
 су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Мал 
и у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се ве 
ад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој отац има пр 
="95" /> <p>— Ништа лепше но видети, да се овако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад 
таница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показ 
 — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били н 
на....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу 
емљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види гот 
 мило,“ рекао је једном, „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упи 
а рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ј 
еза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поцијепа.{S} Али кад и о 
} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или  
ав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> 
 пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чи 
 и како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде 
, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што ч 
{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку  
 нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати 
<p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="7 
шом брату <pb n="181" /> сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе  
 сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>—  
е једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> < 
му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што 
стим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоск 
ла.{S} Овде онде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко нек 
у.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S} Одоцнисмо.</p> <p>— Све је готово....{S} И ј 
Изнесите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта н 
идиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал пр 
што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори онај с неким поносом и погледа у сво 
 сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и поглед 
ра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога пу 
, крају не може да види душа моја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!.. 
 Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гле 
 вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, ал 
 ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на о 
<p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То ј 
, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда 
’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам права луда!...</p> < 
сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S}  
ркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n=" 
ше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна за шалу, в 
.</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n=" 
оја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а не 
емо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S 
на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, с 
 да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> 
окупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> 
авицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш 
p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше не 
шта није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или она несрећна ма 
о, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи п 
суду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласом који је још дрктао од  
ти, да је Перишин дорачић издржљив и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога  
не да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте 
и код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, <pb n="148 
 ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати.{S} Да им је неко платио, не би  
S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би 
ли да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је од јутра до мрака пљуј 
дазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја 
екакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по  
 сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све 
 бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капиј 
зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мало, разведравати.{S} То 
, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам буд 
једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја имам другу 
другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прекора.</p> 
 ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, 
вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{ 
ос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Ма 
ењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стуб 
м пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Е 
лице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S 
е очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету.{S} Мене поди 
.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасн 
очеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито 
кућерци, она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми ш 
држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо и ми с коња.{S} 
руке, а лице окренула небу — баш као да се за неког Богу моли.{S} Одмах испод ове прилике видиш 
p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негда мени та 
има материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се см 
чак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовито 
и оном његовом писму.{S} Изађем мало да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је т 
о.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека 
 ја при деоби будем.{S} Ако пристану да се не деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одво 
д твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ништа не 
тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да че 
ра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нерадина, а 
 није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи овако далеким и доста незгодним путо 
 буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и при 
ћи много места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он 
т, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој знач 
воју?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p 
кати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{ 
} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p 
</p> <p>Он оборио главу, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта 
ече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори вра 
еко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио сам 
е поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, п 
/p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој 
анду, обе оборише очи и погледаше преда се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Де, децо,  
 имам искрених пријатеља.{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба о 
p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одгово 
кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до једа 
.{S} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а с 
 му овим ноктима гушу ишчупао!“, И онда се од једном врата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па  
 Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} То 
добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад 
 ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледа 
у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S}  
ову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост 
али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — ка 
вика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> <p>Гавро пандур држа 
..{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше 
?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{ 
ашу нејач ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој г 
етку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{ 
вако лепо друштво остави.</p> <p>И онда се окрете Гаври пандуру:</p> <pb n="68" /> <p>— Гавро.. 
{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И онда се окрете својој мајци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица н 
а десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{ 
насип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То  
нуо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то ка 
октора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као 
веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p> <milestone unit="subSection" />  
ти.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>—  
е душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, ве 
апати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћ 
дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми 
јих ногу као да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову 
ила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија. 
шљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{S} Капетана и капетаницу пољ 
та један глас иза мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет,  
} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" 
мртвачки сандук прво бусење, — Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и он 
— два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми  
а глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мог 
тас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> преко свога неравног 
трела вину, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред п 
 мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писм 
ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ј 
т све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада 
.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем 
 по коју дебелу овчију пастрму.{S} Нека се, веле, зна, да ни ја нисам без никога свога....{S} П 
штао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконостас.{S} А  
 највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго  
страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна г 
олаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гомила.{S} Овде онде, као <pb n="2 
о царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с даном; борба живота с 
ије коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} 
свећа која је вековима горела и клапила се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехот 
...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је она 
мих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је 
 Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио 
било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — —  
<milestone unit="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника. 
а дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му г 
 Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S}  
мо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро св 
 како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно 
к школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке м 
вешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај 
раси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељ 
ђај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како 
е руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се завуче и под мој кревет.{S} И онда ме поче опет да л 
, све до оног несрећног дана.{S} Рођена се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Вељ 
шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким 
 нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије так 
среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S}  
 чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} 
О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан 
Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко више да се жали: да ли он и младост његова, или  
а далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} Ако има где овде 
S} И кад она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заб 
Кад она светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само 
вију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по  
Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} 
конијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она се беше левим лактом наслонила на десно раме Роксино.{S 
снова чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај,  
 нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех би 
иње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> < 
ала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан м 
во писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не да 
атим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом бил 
 назире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окар 
ше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с какв 
лети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и свој 
, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакр 
чици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S 
уперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећн 
 румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги,  
ога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{ 
ар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и 
другог, још већег небеског исполина, па се од њега, истим путовима и по истим законима, оцепила 
е брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> <p>— Овај  
о.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на дру 
пала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док  
н зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с 
. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху већ далеко изм 
ило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је доказивао, да ни 
— Пеладија се нечујно од нас одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним спомениц 
а је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сир 
 моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде 
.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дан 
ала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А сад — збогом, пријатељ 
олико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну пози 
ођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, 
ростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у п 
егову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо 
а хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао,  
логај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она тр 
аје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни им 
 да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет  
м образом прошашољи по њеном образу, па се од једном истрже, дочепа мајку за руку, <pb n="207"  
о који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо в 
фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Са 
 повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред  
 Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> 
ића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна  
х да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати из 
о.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућ 
још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице ок 
.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред 
ор Д....</p> <p>— Изволте!</p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред н 
ти.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У т 
одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S}  
о сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана 
ко ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића....{S} 
у још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног  
!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било  
е, као мачка, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p 
{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не  
осподина?...{S} Он, онај исти.{S} Ништа се променио није— Нешто мало коснатији; а, већ има и не 
ако ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин к 
с да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима позицијама сатрвен 
браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Докт 
ија зна све.{S} Од девојачког ока ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гле 
те <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра пров 
{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back>  
види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види валовита Дрина....{S} Он ове последње речи изго 
оходио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немо 
нам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, ми, међер, имамо своје пратиоце! 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, п 
мо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених  
 њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало 
 он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као и писар-Јовин кул 
ге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и заш 
 овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, као да ће  
них дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео 
вичне пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно 
, да је риба нездрава — само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би о 
татуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p> 
 очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{S} Наклоност, коју сам опазио пре 
, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазил 
рнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S}  
т, просто, нисам могао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се са 
пушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а  
е, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Е 
ли он још нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад ов 
трча за њима.{S} И он воли да гледа кад се пита меси.{S} Али он још нешто више воли: да гледа к 
ксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од 
ућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Ве 
опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова 
 само, рече, кад се добро зготови и кад се вином прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше 
уке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасмо насипа, коњи пођоше брже, и ми мимо њих пр 
уцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран! 
Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдиц 
 лица развуче пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хт 
="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мил 
ограда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, д 
нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у  
ам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам отвори ово одељење.{S} И о 
 не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би додали:</p> <p>„Море, 
 би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S}  
ни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи погодише.{S} Два дуката месечно, двеста ока пше 
ек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се 
 раширена, исполинска лепеза.{S} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине п 
али-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху, као какав венац, поређале <pb n="33" /> с 
ди.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суз 
му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, 
} Глуво је доба ноћи....{S} Просто, све се против мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог  
чит је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја  
оше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна....{S} Неверница!...{S} И с 
Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не  
 полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ех 
о другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p 
нане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми  
ски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњ 
х утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско поре 
о, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свем 
а....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни једа 
апетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</ 
д некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је 
д се пође друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{ 
ело кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам  
чне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се в 
Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу в 
забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А треб 
бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача  
 И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе ре 
 постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта  
 у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних бој 
 један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку.{S} И ова с 
чи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p> 
дина.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце л 
37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један чит 
а живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и над 
 паметне очи, па ме погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као  
оно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} С 
е. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а ча 
идео њу — анђела душе моје....{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни доче 
 чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти 
па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у пу 
атле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мал 
м доктору, а доктора њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} 
ништа се сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} 
још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{ 
ају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже свој 
није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да шт 
 за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко,  
д и свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по  
 госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртн 
е креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислити без силе, која ту матери 
ече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазр 
се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p>  
bSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити 
ати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мал 
шена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, за 
— само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="1 
Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде чо 
 — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам 
цу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Б 
/p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он ро 
{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба 
 живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се 
{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признајете '?< 
х рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то  
....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још  
е, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам ј 
чи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви 
тити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, прост 
чува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће м 
рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и газда 
.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево б 
ео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Ре 
окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговат 
ко ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Г 
младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад ст 
и.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по ма 
.</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} 
лачних појасева; а на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен неб 
киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче земљу, и  
елела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone unit="subSection" 
.{S} Из руку му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледа 
да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору 
д ватре.{S} Окреће га Живанчић.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с  
а и Малиша.{S} Преко лица Роксиног беше се просула некака <pb n="46" /> анђелска радост.{S} Мен 
па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше  
капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле:  
уше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакуш 
ће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођица Рокса.{S} Пог 
окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан 
д нашег газда Мила....</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обренов 
а остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих  
 сам Бог од некуд не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја н 
; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да види, какве су њег 
p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи о 
би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је св 
и сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета дигао и пошао преко собе проз 
мак <pb n="108" /> времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, м 
укама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Јед 
 власт овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави с 
творити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; ч 
е свога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би  
 Ала, да га нешто пусте на град — не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом срав 
е, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је б 
ик јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном  
изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на с 
 до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S}  
ене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</ 
рос ништа нисте окусили....{S} Могло би се, на брзу руку, попригати које пиле на младом кајмаку 
ини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по  
 ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло свога, разлога.</p> <p>Док му је газда Миле пр 
 Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па  
 како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p 
Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта ј 
њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у 
а <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вр 
ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у је 
ају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћни 
види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам  
азне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан 
 свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!. 
А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам иша 
" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти с 
јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач 
страшава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза; ко очекује, добре, још више.{S} По мојој се  
ете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити!</p> <p>И онда сви поседаше.{S} Онога зб 
ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не по 
дићу изда пасош, рече он жандарму, који се на врата помоли. — — — — — — —</p> <milestone unit=" 
убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно залутали ждрал.{S 
и де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да вид 
орило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S}  
онај писар Јовин кулаш!{S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Ј 
„ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да  
дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе 
ујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и 
...{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред  
роклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опа 
сти ми руку.{S} Пођосмо.{S} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну 
аде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи руке, онако 
као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у 
 Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио 
че се, и пева, и очајава се и нада; али се све, мало по мало, предаје вечноме забораву!...{S} С 
 да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{ 
окса је сањалачки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни. 
рим му...{S} Ја сам га и пре виђао; али се нисмо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи д 
. „Може бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити 
то не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} Граница је, па, онда, ова бурна времена. 
викати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; 
е оборио главу и нешто премишља.{S} Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p> 
о збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио наше 
огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један 
е, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он погледа по свима нама, и преко лица  
 амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава се и нада; али се све 
 јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ват 
{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако момче води 
за.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су  
 <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешке.{S} Како је насип отишао  
 у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n 
 своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи охладисмо.</p> <p>„Ето, докле нас доведе на 
...{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша неј 
смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим пријатељски 
да ме одбрани, али јој не даду ни да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сир 
е верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много п 
 Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила....{S} Он 
ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам 
егу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја 
е после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми  
.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији виде 
 студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотат 
ни сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа 
b n="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кућ 
а моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некак 
ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="su 
 /> <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, 
} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> 
 сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да 
е?.{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S}  
големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</p> <p>Одем горе и кажем газда  
о рећи; али, просто да признам, беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича 
 врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у 
У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рук 
оче десном ногом да копа...</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S}  
!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосм 
уше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да м 
уо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима с 
 одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу б 
 већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Д 
 вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> 
ам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апе 
ио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предл 
S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с 
о, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни од 
 Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и мил 
о страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглу 
{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша.{S} И то 
спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} К 
 у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни вечера....{S} Кућа без жене — готова та 
сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а душа преобразила.</p> <p>Мало  
 руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milest 
дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ј 
преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко 
рата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је,  
рински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном и 
ље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и  
е разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчев 
 кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимат 
еху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твој 
, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSection" />  
док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам  
чном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како с 
pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па 
у навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим гр 
је и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!.. 
је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томо 
p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у један густ в 
ито....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јут 
<p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} 
 А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим врлетима, рече г. Јова 
етан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућ 
вно, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} 
 Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <pb n="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} 
таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином крев 
, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни  
а познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли. 
ана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И 
раста, лица, прелети лака румен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, 
ци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те н 
на Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{ 
протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда о 
<milestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати  
у.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранил 
 дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопи 
ио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, препа 
огу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, како  
ком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту п 
{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке 
ко си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ по 
 се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па машу репом.{S} И њима нешто мило.{S} По 
г крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака  
кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт. 
рилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изаз 
 је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно пра 
бро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пусти н 
81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ја на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је 
p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета  
 квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. < 
кне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</ 
ба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће нареди 
 застајкивање.{S} Мучно ми беше растати се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њ 
па....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још мо 
одатле прекрхати преко брда и дохватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве 
ћу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо д 
то одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у  
ивеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је писар  
ти за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и заг 
 вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p 
едном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав ал 
а — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и мудре реч 
 своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи око свога првобитног центра, 
адости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је с 
инуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важ 
 придржаваше свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Погл 
е једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко 
гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже рук 
осецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мост испречио с краја на крај овога планинског жлеба 
.{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дрин 
едан оштар глас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на пр 
} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на 
ти по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинил 
не, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S 
 себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да 
а некакав албум, али сам опазио, да јој се образи запламтеше, кад оно њена мати рече: „ми Љубов 
 непрестано долазе, да је виде и да јој се поклоне....{S} Редак је дан и сахат кад она свој пре 
нула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао 
била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је с 
 је гледала преда се.{S} Преко лица јој се беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни ч 
{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта ду 
езне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурз 
е погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама врати. 
ати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледила плину јој преко чеда и 
то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос  
амо жива и здрава видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је  
ра, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S 
 вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати. 
м сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да  
ра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми  
ам дође.{S} Један зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости 
и прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <p 
на мајка пресвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о з 
сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јеца 
 а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу разв 
друге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао 
о очекује, добре, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном бр 
у доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати неће.{S} Сваки се 
..{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и ж 
 једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на 
} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом горе ви 
е исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које зап 
ливене растопљеним златом.{S} Медведник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватит 
мала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим обалама хладне 
турама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па 
 вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад се крене, јавите нам.{ 
полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, прона 
као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаво 
p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај з 
еше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} О 
 најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће о 
ије вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију крајева парка.{S} Застанем мало 
збише густи котурови паре.</p> <p>Исток се беше опасао с неколико пламених облачних појасева; а 
Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако 
 тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степан 
 поцијепа.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, о 
с нам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гл 
а је, да се њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила  
рство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издад 
јах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као д 
, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам б 
о пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена лица прну један таман обл 
 нашу кућу. <pb n="174" /> Ето, сад нам се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме 
и не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан вр 
и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и и 
е!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун,  
не стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљ 
рата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска  
 Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу 
.{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прек 
тио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав 
, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна околина, и с наше и с  
 џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакута 
ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није могао ни нада 
> погледала.{S} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је 
/p> <p>— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! од 
инама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као  
?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топли 
ше вајде ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и  
нину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавад 
 за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако  
ледам мога веселог Живу.“ — Па и ја сам се једном била препала од његова погледа.{S} Пођем у са 
 <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам се бојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на п 
 дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и  
, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опа 
"subSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се 
— Познајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и п 
ка брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, познао сам Др. Д....{S} Он је нешто 
о један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пре 
ести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у св 
о неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и мисли об 
о Горобиља својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један  
ујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству има 
S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S}  
 одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељ 
аво!</p> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он  
„Какав је ово белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепа 
 жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља  
subSection" /> <p>После овога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ при 
дни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му реч 
 Бог и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме г 
02" /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати 
и мило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и 
, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSect 
S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>—  
а се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се п 
и нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам се са свим придигао, он ме је опет готово сваки дан оби 
на.{S} Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти  
оздравим госпођу капетаницу.{S} Рукујем се и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрк 
овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретн 
ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој не 
атру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пу 
емиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам 
аспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова вид 
 добре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али  
видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од је 
 им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад —  
<p>— Ето, да је бату послушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, р 
, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} И они их онда бац 
биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику р 
.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој 
Дуго нисам могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје 
о ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав 
раћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!. 
 n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У прв 
 — — </p> <p>Још истог вечера договорим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по под 
{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Вод 
етим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Ис 
и век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог 
, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сети 
е Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозу 
 <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом, па се онда бацим на рамен 
ћом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S}  
 дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те  
о своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дик 
и теби била позната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није. 
 некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас 
 да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је н 
ет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко 
 образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај 
о једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p> <p>Опазио сам одавно, да и сам  
у опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупили, па  
/> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома сп 
.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава  
кве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S}  
ити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{ 
ав се онај свет згрну око нас.{S} Један се дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што 
!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</p> <p>И не прође много,  
га и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од 
е ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а <pb n="118" /> с Баурића се види вало 
стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве вели 
> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули нису.{S 
без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по 
кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} За 
 <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први поч 
та.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли 
 кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не вид 
{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га 
аваду и деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читат 
проводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би чов 
 хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ови 
Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— С 
ј августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије купао, и, рече, д 
рло добро!{S} Ено му мога кулаша.{S} Он се добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на  
уби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда рече:</p> <p>— Ето, вала, ј 
А, после, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p 
То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа она акта.{S} Нешто записа н 
уком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су о 
истим правцем куда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беш 
ио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} 
адрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S 
"101" /> њим је био отворен Кант.{S} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са  
од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се  
им Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеш 
ког прислушкивала.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа м 
S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} 
ацим на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је 
сто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам с 
о му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Њег 
 не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ поми 
ад га видиш после неколико година, а он се променио — готово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ј 
ла.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се отме и за ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Тор 
ох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И 
шта — као мачка кад миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока 
носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барика 
то нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, 
.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо п 
ћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесков 
је, одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим 
з носа иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пру 
 као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S}  
Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два  
и.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астал 
рћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила;  
ка на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{ 
 <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се више од њих не може живо остати.{S} Да само одеш до  
, болан, доле за овај наш белај.{S} Ово се више <pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, 
осамнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некак 
ли то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>— О, Боже, и мајко божја, развесели  
 Мићо, па ово је лепо зарасло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Он 
ion" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаблана.{S} Позна 
олетеше.{S} Раван пут као длан, а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>К 
ко ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта 
акао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} П 
рео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с мес 
Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти 
 <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто м 
 Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је т 
p>— Бог да му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса  
а прста.{S} Гледа преда се.{S} Замислио се — онако, као кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у 
 застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} 
 понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, несрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике.. 
а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S} Води два 
чи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено гледа, баш као да сам пао из облака, 
о кући, затечем и газда-Мила.{S} Вратио се с пута.{S} Како му би мило кад ме виде.{S} Прва му ј 
.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бит 
т се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S 
о подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па д 
?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен в 
ра у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и т 
скова прућа.{S} Ово је била резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта с 
 ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не може.{S} Нити има ко  
ног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи 
ебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши ви 
 једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало  
ло није.{S} После нам оде причати, како се Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Б 
ок сам ја ово говорио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преобража 
вату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он 
Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} В 
ад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој< 
Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне: „Ево, ово је мој бра 
, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око на 
бити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика изврш 
, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли крв.{S} Крви ни капи.{S 
бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно  
ео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се 
си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По  
tion" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја се 
и да погледам, па и опет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Ви 
о пољубац притиште на руку!...{S} Онако се само своја мајка љуби; а зар Вељина мајка није и њен 
 сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете н 
<p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стал 
рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одазва.</p> <p>— Ко лупа?</p> <p>— Доктор Д....</p>  
инили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газ 
 све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око свој 
ица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, 
тражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{S} Он повуче још једном, али мало живље.{ 
рало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене 
е. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n 
о!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гвозденим обручем <pb 
 пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И 
овији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више прибли 
ив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S}  
а да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу л 
У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, ш 
а да се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње  
као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављал 
назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широ 
ровеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње веселости.{S}  
рма бију.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог 
И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чи 
а!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</ 
ва, с плавим вуненим гајтаном, — видело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово с 
о гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је 
 већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се прешло на пливање.{S} Газда Миле је до 
ка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога с 
</p> <p>Вечерало се и веселило се, пило се и певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пут 
атије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам  
ево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом 
} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је  
 из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на н 
а више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на сла 
{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само се исправи.{S} Не гледа.{S} Зјапи.{S} Из ње је куљао не 
де сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се  
м у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{ 
 па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једн 
ачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што 
оје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p> <p>На 
>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb n="98 
ао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да и за више.{S} Саватије лат 
је маршрута: идемо на Ваљево.{S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прос 
 тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он 
гом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици Рокси; мислио сам и о  
се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вратима дочека нас капетан Мића.</p> <p 
је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— П 
рали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погоди 
 <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поме 
та он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгали 
 београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо 
е к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> 
на, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш ви 
онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S 
Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колуб 
Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, што су 
 с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пр 
ава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Види 
има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — — — —  
 Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и 
 а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. Сте 
га моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Ма 
је водило неколико басамака.{S} Испесмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једн 
але и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пр 
!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Таст 
{S} Била је нешто бледа.{S} Поздрависмо се.{S} Она се, истина, као мало осмехну, али јој је и т 
центрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи око свога центра — 
о на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто с 
опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надзема 
у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{S} Борба мрака с 
писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити никакве галаме 
На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе малено гуњче бе 
S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: само 
 моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по  
лико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два саст 
ција, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па  
и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} Икон 
сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се п 
азумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче:</p 
ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од  
изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења 
као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас 
аза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо  
а није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није би 
несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S} Она од једн 
љубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију  
о да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жвале од 
ликом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је ц 
а, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко св 
рца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби ва 
ђосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леј 
бу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подуз 
вој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека м 
па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и 
ио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо н 
 црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто  
несу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени,  
 се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у не 
ице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили тамо 
Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да  
 да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — 
кој.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно 
неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуд 
 крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код ка 
гом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало, па б 
 Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра  
осило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад ј 
налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{ 
p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа 
да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S}  
етања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не 
то се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су 
да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не м 
дна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S 
Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од 
обија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче 
 кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња споп 
раћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а 
....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је 
ала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и 
о.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми рек 
="SRP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка за Љ 
ачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш 
И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њи 
а гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако сле 
бовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку.... 
 је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је дошао ре 
око своје леве руке.</p> <p>— Боже, зар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међ 
ску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она  
а се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p 
стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењер 
зарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто јој полако рече.{S} Она кл 
ари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова се јадница непрестан 
 упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три  
у помешана, доброта душе....{S} Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у 
} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили 
о, предаје вечноме забораву!...{S} Свет се нерадо бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата к 
— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпос 
.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће  
ранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S 
} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би год дете  
искох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно п 
.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају. 
једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S} Започело се о риби, па се пре 
у.{S} Ништа му није боље.{S} По сву ноћ се с неким <pb n="170" /> свађа и говори о неким завера 
ве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе  
 за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених ка 
елике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо 
.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107"  
ion" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозр 
двајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречил 
.{S} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји зд 
та непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час шир 
 n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се знају још од ђаковања....{S 
.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ у 
ружи.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p> 
, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А  
линула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког нама непо 
 погледа по свима нама, и преко лица му се просу нека детиња радост.</p> <p>Ја и госпођица Рокс 
то, па опет почне одати.{S} По некад му се преко лица развуче пакосан осмех; а по некад се намр 
иљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{ 
м, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S}  
зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека 
аман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао 
и некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео 
танима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четвор 
{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху расцвета и само види 
овори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра пр 
и на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се  
 Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле. 
{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина  
.{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова с 
S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељад 
Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јеца 
ста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што види 
ета.{S} И онда се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Ј 
 прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазво 
и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мо 
 ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито ниј 
о....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— П 
један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:< 
едах.{S} Она ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најс 
м га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те 
ао да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — за 
 екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви 
у нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је тво 
вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе жен 
им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град  
, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Ни 
акав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао б 
 у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској,  
а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једном в 
 миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, до 
"79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развл 
вркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и бл 
езати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци 
 Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} Ме 
или од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим зако 
а окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати  
ападу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолин 
 пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Роксу 
ега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје, и о 
м одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} П 
им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} 
estone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох пешк 
 чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили  
се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али  
зо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био још слаб и изн 
екао на капији.{S} Горе пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Сте 
 жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту прол 
 колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је могла чут 
то живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један ма 
 под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>—  
Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S}  
ти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Госпо 
ли, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} 
 пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом добром госпођом Јелицом разговарала од јутра 
ијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Б 
творила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit=" 
ат није позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви  
нам знак да га прођемо.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пр 
>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно де 
о по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним  
е на екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог рас 
 <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом 
, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чел 
дговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у стран 
у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Мил 
ати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако лепо друштво ост 
 данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се потревио леп дан, одговори она, а онај јој осмех опе 
ј доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} 
 улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги д 
 за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић  
!!... викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за  
ој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи. 
 реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесн 
S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило 
жу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не пома 
аболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје знак, да јој се нико не прибл 
 Јаблану:</p> <p>„Дијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати 
тово полети.{S} Паде ми око врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су 
шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као шт 
{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p 
{S} Варам се.{S} Ја се варам.{S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; 
до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести 
ема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са  
 <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос се к’о мало беше примири 
р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одма 
ијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Со 
не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њ 
pb n="223" /> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} 
а....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња 
ију на своја позната гротла, они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим п 
орали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} 
 она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан 
 дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, бо 
оче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Н 
а сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} 
слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нек 
е чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура б 
Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} Т 
в!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама 
 је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И велике радости и велик 
се од једном исправи.{S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно раз 
 рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се да 
ред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обл 
на летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи,  
> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учин 
8" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти 
 до на крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{ 
{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дак 
 што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо  
даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није зауставила на каменим об 
е се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и р 
 /> и гривнама.{S} Једва ако му је било седамнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жанда 
рата посади до себе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се поче 
, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} 
а устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово место.{S} Мали се разведри.{S} Он поглед 
ог и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до себе.{S} М 
<p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви д 
му је дан ноћ, а ноћ дан.{S} Овде једни седе на престолу, а други на мучилишту; једни дарују, в 
 Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S} Неописан 
оран.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој круна о 
љке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и приве 
мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили,  
 она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> Да ли опазише моју забуну?{S} Не  
а седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до 
вао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољу 
а ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Ико 
92" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести. 
и овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали сеш 
а им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако ми 
ило у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p>  
ад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седите на ову клупу и пазите да од куд не избије, а ја  
3" /> прорешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се 
ги седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се как 
Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S}  
јци.</p> <p>— Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша с 
пође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до свој 
/p> <p>— Ја нећу, Бога ми.{S} Нека горе седне ко од мушких глава, рече госпођа капетаница.{S} Ј 
, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p> 
, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и ка 
.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати:  
шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не ст 
milestone unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јов 
код коња.{S} Све мењај, али коњма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} 
осподина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Л 
 уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="16 
без речи, благодарила....{S} Моја добра сејка! — — — — — — — — — — — — — </p> <p>Могло је бити  
одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упали 
 мајка?</p> <p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад ка 
емо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том  
естра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу  
} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпо 
г писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни 
а мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахире 
ко се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим неса 
оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{ 
ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буд 
ко ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не,  
њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја сам  
посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова  
а. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим 
арам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!... 
и ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— 
 одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n="168" /> тр 
.{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{S} И онда пуче бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кол 
е много јада задавао босанској раји.{S} Селим је јахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест  
ех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рука 
ка и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пр 
војих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много ј 
> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао гл 
тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако?  
.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ видео д 
моји ми казаше, да је један младић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Вељ 
{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. к 
<pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси ка 
здарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Он 
а шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је  
} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — н 
 један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе 
<p>— Е, људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— А 
инац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама 
Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!.. 
p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — —  
еху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и качара од растових дасака.{S} А авлија б 
но ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за р 
е, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам 
 и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд 
 болан, није ни везен јаглук, ни јабука сенабија, да се коме на пешћеш даје!....{S} Јами, јами, 
не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што 
 сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S}  
очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним пр 
ише онај свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, у 
д себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спу 
 даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, до 
{S} Кроз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми  
.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... професора математике....{S} 
 таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као 
нде, као <pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо 
{S} Само сад за дувар....{S} И опет оне сенке, и опет оне зелене аждаје, али пред њима сад иде  
производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone unit="subSection 
мице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како 
не доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> 
ду бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{ 
удма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а д 
досле неопажен огањ....</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било н 
> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S 
рајан простор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме о 
S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате л 
Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкањ 
лава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођо,  
дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно  
госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и Малиша.{S} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Он 
{S} Дочекао ме је казати се не може.{S} Сестра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су не 
ава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја ко 
је гаје, због нечега, почело давити.{S} Сестра га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} 
д су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела поред мене.{S} Држала ме је за руку.{S 
тео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога  
мо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога з 
ажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она  
 Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка. 
 главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али јој не даду ни да ми с 
 зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је  
а буде оне некадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жа 
{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> <p>Веља се беше с 
 Ове се несвестице највише плашила моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С то 
<p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, се 
о је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>—  
пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто зв 
и, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.</p> <miles 
поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш!{S} Још  
 Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса она 
и сад није ни пола оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, 
, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро  
врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома  
 идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?.. 
остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она м 
 некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведоше капетанову Роксу....{S} И онда ми нешт 
ори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја сам готова...{S} С 
газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти н 
И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико п 
 је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помилова по образу. — — — — —</p> <p> 
ку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је 
литву св. Василија Великог.</p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те  
сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех не 
јој душу опрости!{S} Она је мени била и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} К 
са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прослопски вис.{S}  
 ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, д 
леди зауставише на мени.</p> <p>Моја му сестра приђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане 
 Другом једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове ма 
о друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу ср 
ишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђ 
моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Д 
 поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља 
да одатле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>К 
 вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће  
а га као мало покара, а он отрча својој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како 
да Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади  
моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га. 
n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестри Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом к 
 који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где  
> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S}  
.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој ду 
 Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта 
да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па  
 Вратим се, да видим, да се није вратио сестри и матери.{S} Водоскок се види готово са свију кр 
ао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не зна 
p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођ 
70" /> С Иконијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си  
тињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSecti 
ече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p 
сви на двориште.{S} Иконија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужва 
, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb n="97" /> на Љубовију 
ја је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мало мало, па би својом руком помилов 
, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разумем.</p 
ало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ по 
!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања.... 
тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног  
{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S 
етим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију 
 сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим онога вечера.{S} Мајка је, вели, одавно опазила,  
арк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p> <p>— Признај 
погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад н 
куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{ 
и она, а лице јој се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зн 
ишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Ак 
> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се саже својој мало 
лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме ј 
опет лепа....{S} По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то 
газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти  
ш нешто више воли: да гледа кад се пита сече.{S} Његово парче мора бити прво.{S} Кад овако има  
 Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S}  
 кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица 
 овог нашег Београђанина, а — ми остали сешћемо овако редом — једно до другога.</p> <p>Госпођиц 
 позвао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за 
Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Т 
ле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешња 
лашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, бога ми, пр 
, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар.{S} О, да знаш, ка 
 здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} У 
а би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он 
ила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?.. 
м наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у се 
ти! одговори онај господин.</p> <p>— Да си ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред  
а, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да ј 
екосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш 
 неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има т 
...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, к 
 он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ давно дошао, па пођох да затворим капију.{S} Доб 
уј ни да је Вељо рањен.{S} Кажи само да си га видео здрава и весела — и њега и мога Јаблана.</p 
ши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па  
амо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду 
, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека си здрав и жив!... а ја бих се заклео, да си мога прија 
То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља д 
бно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде 
ки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остаје 
 је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„О 
ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја н 
и сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на  
а, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад 
ђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" 
, опет ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Па 
ан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан  
 жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаблана!</p> <p>— И нашег 
’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом н 
и на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека 
јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако н 
 кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p> 
Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли си ми муке промучио!“ саме ми се речи из груди отеше.</ 
S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго 
ко.{S} Он би ми рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — 
вако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан 
е....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да остане 
но ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је 
 како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о  
пиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео ре 
олази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин об 
је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пришл 
ставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех рсуз 
>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, п 
 Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </ 
ш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? уп 
, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си  
а заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то 
ожићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића,  
а Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало 
итај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш б 
казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће 
<p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам м 
 синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младо 
?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S} А где?</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Уп 
ивице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао д 
 у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињам 
е Веља, велиш, здрав и жив?...{S} Видео си га, велиш, баш кад си пошао? —</p> <p>— И њега и Јаб 
су ли моји здрави?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица с 
ао да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Д 
8** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу  
 те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему д 
>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао, из добре куће.{S} Не би з 
 Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да 
 како си јахао на његову кулашу, и како си се добро на њему држао....</p> <p>„Море, онај јаше!“ 
— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да  
 је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си в 
о он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S}  
м се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p 
не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на п 
мљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да в 
м сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> 
а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако миле госте, па да их саме оставиш?!.. 
он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето,  
а, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дрински врбаци — све 
осно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што 
ких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у  
 руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" /> сестра и 
ићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, 
 најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни ово двоје не би мог 
сак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Гос 
 кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...{S} И све се то 
 кретање, вечита је материја, вечита је сила, — вечит је и бескрајан простор!...“</p> <p>После  
ање, ако не би имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрн 
је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p> <p> 
џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића б 
е упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима т 
лета Саву препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} О 
о је бити добар сахат ноћи, кад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини трепе 
ећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног ше 
тање се материје не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме бил 
иким белим плаштом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикаче 
чку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као 
одвоји, па се изгуби међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit=" 
шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; п 
еше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, п 
разбуктавао пламен љубави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан је 
ихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да  
у.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} 
ичности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} 
 на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>—  
 брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац 
и школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пу 
 беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се 
, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p> <p>— Јес, 
их се заклео, да си мога пријатеља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} 
азимад и прасци све изостају.{S} А онај син не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и  
Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад 
гова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећ 
есвисла, гледајући, како јој се јединац син, једина нада њезина, као дивља звер, о зидове разби 
ханама?!..</p> <p>— Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам  
 пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се р 
 Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у ж 
 и газдарица Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога  
аше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на к 
е кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колик 
иле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како 
е чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти  
: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што  
ље, но више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш с 
ne unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} У 
те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, који је граничио с јецање 
 веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њ 
 —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче је 
 моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ов 
 Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Докто 
 на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p 
 једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?... 
е: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељи поведе реч.{ 
о — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да 
ан мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} Поносе мој!...{S} Сине 
ну коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо  
ало мало, одмори....</p> <p>— А кад си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се  
м свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери.. 
же руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из гр 
на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, да свршиш права, да свршиш и никако др 
е, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Свака ова, и дуга и мала, кад би само зн 
, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата. 
} Допадне му се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, 
Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те 
за.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад пођеш за Београд сврати мало....{S} Кад мо 
 том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад 
 су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се пр 
да ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу наше њиве, ливаде и забрани 
чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Сте 
м се и душмани могу светити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цел 
“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао....{S}  
а онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!. 
 Нека момчадија прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је 
 топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћута.</p 
— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></ 
, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти зна 
ећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а моји ми казаше, да је један млади 
p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му к 
де је, болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њем 
одо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку  
се замрачи оном истом сетом, коју сам и синоћ и јутрос опазио.</p> <p>— Ко зна, можда много виш 
о није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто расположенији; то 
/p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуду: да нам с 
ј дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Сетите се добро!...</p> <p>Она заћ 
..{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ. 
 Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
оич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад  
.... качицу кајмака....{S} Вељина мајка сину гологлава и разбарушена....{S} Једна врата широм о 
? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста румени.{S} Он ме погледа.{S} Као да ме  
 То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али,  
т прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја је о 
а прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S 
 руке; али сам опет опазио, да јој лице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Мали 
ија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном зби 
леда испод очију.{S} Она јој румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен о 
 опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} 
рећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, ст 
Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он пов 
остале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена бестиалност.</p> <p>— Који је ов 
ло страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрав 
н као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен огањ....</p> <p>После је с 
ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи 
ужао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је бил 
мишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, 
 ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара н 
.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} С 
 ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на м 
„ви ме сви варате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплаш 
каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да изврши 
косност на селу, готова пропаст, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најј 
{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} П 
S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — — После сам, као кроз  
, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} Она је мени била 
а, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је шт 
личаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници ка 
пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају систе 
ва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној маглича 
 сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању.. 
м липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока 
-Јовина кулаша — и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она д 
паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето 
шко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се од мога 
ног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углач 
их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S}  
охватити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и К 
ави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватит 
 они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од  
сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, 
p>Ја нисам ни опазио, кад је газда Миле сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пр 
петаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стран 
 и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем бистрих водених капљица и зеленилом листа и безб 
есној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ја ни сам не з 
е.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак пот 
а:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних др 
 Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови  
у.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дете.{S} Био се решио, или 
 трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад с 
ино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горо 
 гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И, овде онде, као да се из брда  
вих леденица дохватају до половине овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што и 
игосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један 
една црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко о 
S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Скелу ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог кол 
н.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S} И она авлија, и она кућа,  
и.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде некакав завој с главе.{S} После донесе други.{S}  
ска саливен.{S} Ја ни сам не знадох кад скидох капу и приђох му руци — као каквом старом свеште 
ка врата.{S} Свет беше сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <mile 
{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај се 
— Бога ми, драги докторе, ја сам се већ скинуо. </p> <p>- Ништа не мари.{S} Обуци се! одговори  
и јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим  
о па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећ 
ао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто трг 
дефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољит 
мо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} 
престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини. 
 душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онд 
а као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; 
ок је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у ле 
осећи и зачикавајући својим вратоломним скоковима прелеће с гране на грану, с дрвета на дрво, н 
ви се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући 
дном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим,  
шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви см 
</p> <p>— Онаког капетана Љубовија неће скоро добити, додаде газда Јеврем Орловић.</p> <p>— Он  
можемо виђати почешће....{S} Ја долазим скоро сваког другог месеца.{S} Кад нареде — морам; а ка 
в мене окомило!...{S} Сад збогом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавић 
ога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, ве 
на куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу из 
 не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} 
 мало и велико.{S} госпођица Рокса прва скочи с кола.{S} Она загрли и пољуби једно лепо плавско 
е зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну  
} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мало покара, а он отрча својој сестри,  
 сам само запазио, како она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плаво 
не своје прве љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне  
а није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате!“ ја  
сто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Рашири руке и паде ми око врата..{S} Он се, п 
, која вреба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му п 
 <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде капији.{S} Извади <pb n="231" /> к 
видиш — крв!“</p> <p>Један одмах до нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође  
је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да  
 Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва с 
олети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио 
} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје ноге бех 
ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из 
 души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још 
на, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> 
че, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништ 
дјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чи 
b n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да сво 
љења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у мом 
е, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179 
да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говор 
осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред  
здрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, к 
ахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима ишао је свеште 
 пресретне и на пут их изагна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и б 
 чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— 
у позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља и намешта — као мачка кад миша опази.{S} И он се 
вога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога брата посади до с 
 шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јел 
 сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на з 
ројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио  
обу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а мени баш није ништа.{S} Мало ме боли глава. 
ћ примакле своме крају; али сам био још слаб и изнурен.{S} Кад би се по који пут из кревета диг 
црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смис 
 умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало помућене очи још бех 
 пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они 
{S} На против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем  
змишљено откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако пре 
ви, госпођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} Н 
душа овога величанства на врхунцу своје славе и величине.</p> <pb n="236" /> <p>Кад она светлос 
а црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика 
, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који с 
 га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непр 
нило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и туж 
на, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и  
ашна; два дебела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и  
опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вите коврџе; моје паметно ч 
д пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаће ми, веле, сваке јесени по качицу кајмака, по врећ 
уо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним ус 
 се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је  
 псе и на мачке и — на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам  
више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види се по свему....{S} А што 
ло убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али 
својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очиј 
едан мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гом 
е скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} 
 иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и оно живо 
 би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p 
читих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа пође мојој сестр 
егнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика изађе пред очи.{S} И онда? — Збогом, санче, збого 
ос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја к 
ућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се поч 
е овог скамењеног брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, о 
Јелици, па се од једном обре пред лепом сликом капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни јед 
ави према Вељи, а симпатија према мени, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Рок 
p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и слич 
лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да се симпатије јав 
?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок 
рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш.{S} Слободно.{S} Ништа се не бој.{S} Непријатељ је на свима 
где ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па 
но! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је т 
мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки редови ближи, а неки даљи један од д 
вечитог заборава.{S} И ако — кроз густе слојеве мрака по кашто и сине по који зрачак божанског  
ица Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Ле 
ним и плавим камењем.</p> <p>Иконија је служила госпођу капетаницу и моју сестру Јелицу; а, мал 
а много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са  
ене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске фери 
ај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти 
случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" /> Ја нећу више никад  
е је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="134" />  
о, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеј 
о врату висио.</p> <p>— Да, није, којим случајем и он од оних рањеника од 3. и 5.{S} Јуна? поми 
јеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав н 
вно разграбљено....{S} Кад људи неће да слушају наредбе власти! одговори онај господин.</p> <p> 
ој испричах све.{S} Она ме је гледала и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећ 
ју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вра 
{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују 
 <p>Веља се беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у с 
.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?.. 
а целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, 
 рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улиц 
е мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде коњ 
их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече  
е мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје о 
аше одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док 
стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Су 
ам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним сјајем  
окта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па  
.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори госпођа капетаница.</p> <p> 
ли бисте и к нама мало доћи.{S} Ево вам Смедерева, под носом: а, опет ове лађе жива згода!{S} С 
е знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену  
, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја  
едном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријат 
ова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{ 
S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док 
је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад 
93" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И једва сам пред саму зору мало 
.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а т 
едио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове 
S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркт 
 као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p> 
твори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала, која вајда?... 
и на смедеревском граду.{S} После нисам смела легати све док није свануло. — — — — — — — — — —< 
....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не 
ља....{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душ 
 већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, п 
а није ни било. <pb n="100" /> Нисам га смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <mile 
<p>Мислио сам да му одговорим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекар 
 разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти вел 
рвом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи 
 То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погледам, па и опет сам видео како се неко л 
 зета — <pb n="97" /> на Љубовију нисам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао 
ашно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте с 
ве очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, мор 
анка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрн 
о није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете 
ати неки неразговетни гласови, налик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Докто 
какав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук подметну!... 
ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с осуђеницима разговарати?!... повика извршитељ.{ 
{S} Још никад нисам осетно да сам овако сметен.{S} Али ме она опет извуче из ове забуне.</p> <p 
и.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако ом 
је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, ж 
} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочит 
ао својој сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{ 
и почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га. 
, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми рече:</p> <p>— Ова  
 тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита м 
 смео ни питати о оном његовом синоћњем смеху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веља се в 
м у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође 
вром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне пр 
ео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће  
ођох, да вам будем друг, — одговори он, смешећи се.{S} И од једном му се погледи зауставише на  
ете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала не 
другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове благе и м 
а нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он тр 
се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239" /> неким надземаљским блаженством,  
о врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то н 
 упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим ножићем онај свој лесковак. 
сам за кулашом.{S} Гавро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из  
рим му.{S} И он се са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> < 
то сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито....{S} Не, не, ја  
Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говор 
 се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздр 
.{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше  
 испричати, како је Марко <pb n="60" /> Смиљанић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле 
а веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје. 
 не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г.  
 је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто премишља.{S} Ал 
рвој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, кмета љубовиђског — ово је пуних двадесет го 
 Ви мислите за Вељу, сина газда Дамњана Смиљанића из Љубовиђе?...{S} Ја сам његов друг и добар  
и, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?< 
вом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дуги 
одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ов 
бима, кад би друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанко 
вика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до  
у кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То  
је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} Запрос 
 благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред з 
м јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У прв 
у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на ка 
} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код добра домаћин 
ни људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</p> <p>Онај госп 
.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у  
илосављевићима?...{S} Јесу ли се једном смирили?</p> <p>И док сам ја ово говорио, опазио сам, к 
да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и 
где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћа 
а?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону 
 драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде н 
Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p 
утњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћути 
га дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто сам  
горем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна б 
та!{S} Ја <pb n="80" /> опет мислим, да смо издати.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ 
оле изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гл 
и, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука!...</p> <p>И онда одемо на ог 
ом, па ни нашем најгорем душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет бил 
овољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} 
ћа.{S} Ми један за другог питамо, па да смо на крај бела света....{S} Нема, децо, без пријатеља 
 и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали преко, много немиран.{S} Нека је мал 
 чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног света.{S} Кроз онај зи 
о дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да по 
</p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се договорили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти  
а пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да посл 
>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г. Марка.{S} Отац није овде. <pb n= 
ричала сама Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарал 
ај јаше!“ повикао је писар Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госп 
е кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће 
је готово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо сванул 
сположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерс 
 госпођи Јелици нарочито....</p> <p>Кад смо отуд пошли, можете мислити, како нам је било жао.{S 
ему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из једног планинског закутка и 
и: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Раз 
 говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу  
тишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а 
узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били 
 било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, Веља ми је изгледао врло располож 
то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од некуд  
зда Миле.</p> <pb n="84" /> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упи 
ос се к’о мало беше примирио....{S} Сви смо се Богу молили, не би ли се на наш дом смиловао.... 
т дана, а од њега ни абера нема.{S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их ба 
 како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо св 
ту је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо  
 свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!. 
p>И онда одемо на огледало.{S} Огледали смо се: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божј 
е каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} В 
овори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти.... 
тио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на К 
 Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране 
ilestone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту с 
т беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим ле 
у, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се вид 
огом!...</p> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div typ 
 доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ожеднели.</p> <p>— 
то но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поно 
о да смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; а 
те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} М 
 у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјеж 
{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> два једина брата, шт 
та дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Б 
се, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, о 
а вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се  
он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: ње 
авом: пође напред, а ми за њом.{S} Ишли смо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ поче 
има ишао је свештеник, за сандуком ишли смо ми: ја, Др. Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба 
 Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубо 
иле их позва на вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, р 
к се с њим није видела?...{S} После, ми смо, одиста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако св 
 <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весе 
 се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — и растом и косом, 
..{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми смо, одиста, браћа, браћа рођена.. <pb n="124" /> више  
> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на другог налични.</p> <p>— Бог с тоб 
...{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљан 
напред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви ве 
кренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху  
ш ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо  
 здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S}  
аница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни једно да отпочне разговор.{S} Нар 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо пред лудницом.</p> <p>Доктор скочи с кола.{S} Оде к 
; а има, рече, и врућа млека.</p> <p>Ми смо се били решили, да не кваримо ручак. — — — — — — —  
лан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта 
а капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све с 
 се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а зора још не 
.{S} Изађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богм 
ој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихватити.{S} А јо 
</p> <p>И онда би се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p 
ега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад видесмо, да је за г. 
људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{ 
— — — —</p> <p>Сад да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо  
„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо се ја и мајка обрадовале, кад смо добиле писмо од г 
га зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми 
у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb  
} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </di 
н се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше 
летима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са з 
 што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би 
ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од твог 
и чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати. 
ног јединог слободног места.{S} Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор р 
 ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер од кума Ранисава. <pb n="56" /></p> <p> 
ени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је годило <pb n="42 
у у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморим 
ту жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капетана на вечери....{S} Ах,  
х ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест 
о; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује л 
 мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не било га, како да му рекнем, пустио, те га ова 
осподин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Свет беше сав гол 
 немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман  
ају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта је даљ 
м могао заспати.{S} Пред мојим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлост 
 опет по познатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се о 
црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх у 
 мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихват 
 се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим на капији Пеладију.{S} Испратила свога Перу.{S} 
ашао сам и без питања.{S} Још из далека смотрим на капији Малишу, брата Роксиног.{S} Осетио сам 
оре пред кућом беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинк 
нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историју неба“...{S} Колико је  
ом се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем д 
 се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И о 
 светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми ј 
а.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, докт 
 тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} Преко мене мртва могу, али преко жи 
стина, мало смирио, али си био блед као смрт.{S} Ми се опростисмо и једно друго оросисмо врелим 
Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Јаблан врати, па му и о 
S} Борба мрака с даном; борба живота са смрћу; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв прет 
кушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу као да неко измаче зем 
 лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше 
 боље.</p> <p>— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћ 
с Малишом; али сам лепо осетио, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пр 
живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине и знања.{S} Зато, с 
И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарско 
а за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га ј 
удар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" 
а било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгу 
иромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S}  
корита, постајало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хоро 
и овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру воду, до из 
хунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле, да би о то 
обра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу на 
 ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали 
ака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — т 
{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам сви остали на дому здра 
 деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем 
/p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S 
 <p>— Па они нису браћа, одговорила јој снаша Пеладија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка 
 сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То  
нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла је, да Бог да, горска неман, кућу нам разори и у 
о вама говорили....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође в 
губиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем најгорем душману! 
овор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јес 
} Она погледа преда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви о 
е Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="18 
о је, да је из добре куће.{S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по 
руги, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, ш 
’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <p 
као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се обуо.{S} И он к’о има каише.{S} Горе м 
 полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак снио је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{ 
 би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васеље 
мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Пут 
 у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једн 
 сад? — Све је било и прошло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен ма 
на прошлост, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} И 
>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда,  
ао да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досе 
а резерва ако се она два већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита 
 углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="10" /> лескова прућа.{S} Ово је била рез 
S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} 
ече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуста.{S} Вељин кревет и астал још 
дерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одс 
 у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се 
 надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је с 
екнуше окна на једном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од  
а нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам 
а Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај им 
мештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, дес 
који пут из кревета дигао и пошао преко собе прозорима, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек 
ењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а дес 
као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се,  
У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом ис 
а видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сест 
еља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, па застане.{S} Гледа преда се и неш 
а — ружно ради!...{S} Ено га где ода по соби....{S} Ода — једнако.{S} И дању и ноћу....{S} Ода  
осмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима 
сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве  
и би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и  
онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога 
ени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опаз 
 ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаће 
естра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама,  
— Бог с нама био, сам са <pb n="151" /> собом говори.{S} Никога себи не пушта....{S} Од јутрос  
{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А 
а.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је крајње 
 Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане с 
 Али га ја не дадох.{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајли 
ного сам се мучио, премишљао, сам се са собом борио.{S} И, ваља да је божја воља, ја прекрхах н 
ву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он 
ачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пит 
 док је са свим нестане.{S} И онда пред собом видиш једно самоставно брдо, одовуд голо, без шум 
 мрачна као пакао.{S} Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути к 
а непојмљивог свемоћија.{S} Оно је само собом казивало, да је душа овога величанства на врхунцу 
 те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пусти  
Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби жив 
пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висок  
то је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећ 
> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне н 
с не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испроше 
...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а ме 
после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ј 
 По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види с 
о је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене довез’о.{S} Добро во 
о мало дете.{S} Био се решио, или да га Совра вози, или нико други....{S} Први дан по Петрову-д 
и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог сваког обрадује, па и нас, 
ред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, 
одимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао, како нам каза газда Миле....</p> 
>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао о 
те и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је  
је опет грицнуо озго по врату.</p> <p>И Совра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као  
их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви  
="subSection" /> <p>Е, враг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад с 
реновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p>—  
{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, 
оже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Прослопа, сетим се свега....{S} Сетим с 
, па ни своју несрећну мајку....{S} Ево Совре!...{S} Баш добро.{S} Одржао реч! —</p> <pb n="144 
етврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бич 
лину неко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа гор 
ad> <p>Мора да је газда Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Б 
мо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, 
ти Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по овим  
р.{S} Ви се, ваља да, нећете завући под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окре 
у....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништ 
..</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} 
 ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом! повика г. Јова писар и кор 
дан шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шум 
d>III</head> <p>И ми опет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом из 
ле једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше 
Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Совро запева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote>  
и да пође брже. </p> <p>— Брњош! повика Совро и бичем ошину по арњевима.{S} Коњи полетеше као в 
ака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лак 
ласти, да си добар и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добр 
.</p> <p>— Добро, ако Бог да — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред пол 
ша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар 
4_C2"> <pb n="21" /> <head>II</head> <p>Совро је одржао своју реч.{S} Он је био нека врста прав 
 доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се већ нађосмо пред првим кућама 
Прослопа, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и  
капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{ 
77" /> госпођица Рокса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S}  
 где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чека 
 ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погл 
је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и коње.{S} 
зише моју забуну?{S} Не знам.{S} Зовнем Совру.{S} Он дође.</p> <p>— Прежи!...{S} Да се иде.{S}  
или.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али је Совра некуд отпутовао 
ао црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти  
мо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно тки 
да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је кр 
ер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, к 
, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај  
е умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима беше сневесел 
а.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има добра дв 
едника па се веже доле са <pb n="24" /> сокоским планинама, пред њим се све разговетније стане  
/p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до То 
д Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит 
 моје куће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!. 
ана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо рибари 
{S} После се обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред 
ила, да није добро....{S} А кад оно иза софре скочи, и јурну на поље, вичући: „ви ме сви варате 
</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам скочио 
измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак.. 
 машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваљ 
аци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као 
алим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било г 
То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n= 
дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</p> <p>Десно и лево, докле 
ох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На  
се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прог 
’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на 
о сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, шт 
нас скочи као опарен.{S} Мора да нас је спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га 
 кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше неком чудном 
е у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p>  
 на врапце на кутњем слемену.{S} Једини спас била је још деоба.{S} И ја дам свој пристанак. <pb 
же, овамо за мном, да се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да м 
{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све ч 
а садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пу 
 срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а 
би међу дрвима и оним силним надгробним споменицима....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
више приближавао, све ме је већа слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди 
 исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да  
, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо  
> <p>Ја и госпођица Рокса дођосмо једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце 
дног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и терки 
сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови неће  
њ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!.. 
ео сам, како је зинуо, па на ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} М 
рснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрин 
е знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позва 
ош из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо 
то сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имал 
—</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешт 
ше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ух 
ђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} 
апетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандур 
а се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева. 
ставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како 
скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печен 
Мој зет Марко и моја сестра Јелица опет спремили вечеру и позвали неколико пријатеља да се мало 
кујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За њим иде Гавро пандур.{S}  
4" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило 
ет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, п 
пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљ 
г суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и једно печено пиле.{S} Лепо печено!...{S}  
сам без никога свога....{S} Па и сад ми спремише заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда,  
твар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу,  
="7" /> <head> I </head> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поску 
ом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а кад дође ча 
 n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква н 
орали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом Зворнику,  
 С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворнику, он се пред њима б 
љу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, о 
, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једни 
 што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпат 
.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и он 
нда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сан 
нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знаменити р 
ики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она л 
дар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{ 
ке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— 
т избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мно 
и уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање,  
 где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је н 
ама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни с 
мно дело.{S} И ја не бих смео после оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашо 
.</p> <p>— Немо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — п 
лети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, об 
део траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће не 
мо свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо 
шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} 
и.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што нек 
егије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати  
не ове миле и драге везе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним прокл 
p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам 
обре преда мном она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину он 
ра њима.</p> <p>После се опростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капет 
да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би 
 голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим  
и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, 
 кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао. 
клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!... 
па је спусти.{S} Њена се <pb n="136" /> срдитост заврши једним благим и меким осмехом, осмехом  
 а из очију му сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, ода 
ваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе  
 овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац одсекао главу Везли-а 
Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне боле 
ци, пећанке и два, као млеком, обливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, маз 
веку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна камила са обе св 
 видела се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена  
 била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно 
ло.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рек 
повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> < 
 наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где с 
ла се једна лепа група кућа.{S} На сред среде беше једна готово двокатница, лепо окречена и ћер 
 То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобањ 
ном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Она је више ч 
леб, који ово брдо дели на две поле.{S} Средином овог горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као с 
S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се близу града нађу, они к’о насед 
ревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела  
ц није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час п 
кам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину. 
 ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту ј 
..{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају 
амо на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топл 
в од газда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p>  
а Милом се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не  
упи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све редом испричати.{S} Сви  
или наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео 
нати јунак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше  
е о постанку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта 
јући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призрен 
 да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p>Један 
рисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће  
ва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S}  
о поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до 
м као оно залутали ждрал.{S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А мо 
ма као да ни жив нисам.{S} Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и  
 Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде постав 
и морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S}  
S} Врати се!...</p> <p>Близу Академије, сретосмо једне кочије. <pb n="230" /> Иду полако.{S} Ла 
ћа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> < 
тра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p>  
може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не  
 да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа загрли, — онда она прхну испред мојих очију као л 
еко платио, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један 
 <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с 
ан суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено,  
лед казао све....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на ово 
....{S} Ја сам био блажен, срећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!... 
ећан...{S} Срећан?...{S} А ко може бити срећан на овоме свету?!...</p> </div> <pb n="214" /> <d 
чајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крбањци се, зна се, најпосле, н 
може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језов 
атније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то уп 
, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем....{S} Њој и њему нарочито....{S 
а пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни  
певало се....{S} Наздрављало се за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш  
и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок уздис 
љути, па прне својој мајци....</p> <p>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооко 
ад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе, да је виде и д 
у тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш 
</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвал 
а, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на насип.{S} 
м преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша 
гла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухв 
у врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви ст 
ивао је, обзирао се, зверао. — И једном срљну и нешто зграби испод астала.{S} И онда нешто пром 
ао снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезл 
рмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићене зеленим и плавим камењем.</p> < 
о плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели осмех заиграју 
било десет година.{S} Жив и лагачак као срнче.{S} На њему беле рубине — као снег.{S} Лепо се об 
 она живописна околина — као да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „ 
{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два дана се жена мучила, а они сад  
p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА</p> <p>ДОСУДИЛА ЈЕ ОВОМЕ ДЕЛ 
ја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е 
н ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али она плавоока ошкрину врата, па 
liminal"> <p>Овај роман био је поднесен Српској Краљевској Академији наука под насловом <title> 
летети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p 
јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p 
а државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у П 
 су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по обра 
ризнати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео тр 
а осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори га!...{S} Ово 
 тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почело необично да лупа; а некака јара да ме 
ало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, 
тком.{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то  
Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни кад је кар 
ли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа зна 
га.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала преда се.{S} Преко 
 поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па заста 
о каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све 
Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} 
n="46" /> анђелска радост.{S} Мени поче срце лупати —- да искочи из груди.</p> <p>„Какав је ово 
жен осмех.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и весел 
 могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} 
ст.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио некакав незнан пон 
некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што 
почеше надимати.{S} Осетио сам, како ми срце лупа.{S} Ко би ослушнуо — могао <pb n="37" /> би г 
ота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај приро 
 и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, моја сестра  
 се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, 
рахом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих у 
а срца потекао.{S} И одмах осетих да ми срцу би лакше.</p> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих 
!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то з 
S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застраша 
 ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се куће беху 
 како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџбе на неправду неста — као да је ни било није.{S} Од 
, и један звонак глас.</p> <p>„О....{S} Ст...а...и...и...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Х 
 да је најбоље, да од Пецке окренемо на Ставе; мој зет примети, да <pb n="188" /> нам је прече  
 имало простора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет  
ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казат 
 баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој ј 
> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрену се мало, као да ме боље види, п 
е, дочепа мајку за руку, <pb n="207" /> стаде је миловати и подскакивати....{S} Жива, а не дете 
се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нокат малога прста.{S} Гледа преда се.{S 
и.{S} Он дочепа за гвоздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушт 
 веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче  
ође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи  
} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај 
>Она ме обема рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у 
 стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да је Перишин дорачић издржљив и да с 
чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Д 
ткуцај срца нашег....{S} Моја ме сестра стаде миловати по образу, а онај јој се осмех непрестан 
едно до другога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.< 
 хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у п 
 шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један 
роваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама  
p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p>  
ед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце стаде лупати....{S} Он корачи два корака, па застаде.{S 
 сави главу и спусти је на лево раме, и стаде ме гледати неком симпатичном детињом наивношћу, п 
овек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро м 
 сам се ово огреб’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone uni 
е мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шт 
што опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи главу и стаде ме мерити, као оно кроз наочаре....{S} И онда поч 
е и пунане ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах при 
 чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, 
S} Просто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах 
јој сестри, обеси јој се о врат, па јој стаде причати, како ме је поплашио.{S} Она на њега очим 
ај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за врат  
 викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p>Он стаде.{S} Промери ме, од главе до пете, па ми рече:</p> 
ло пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у 
ако она прва с кола скочи, како ватрено стаде да грли и љуби оно лепо плавооко девојче,- па как 
јој сави ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде мило 
 —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стража 
и пламичак свести његове.</p> <p>Доктор стаде.</p> <p>— Најпре да посетимо њено величанство Бел 
виринту без изласка!...“</p> <p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стај 
гове, као злато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад н 
мо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза високог зи 
раде! рече доктор, кад пред једна врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је  
{S} Неки од Вељиних другова видеше ме и стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чу 
х познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S}  
Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безбро 
д наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо з 
 један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да ви 
{S} Он је нешто писао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То 
ао да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока женска прилика с дугом, белом кеце 
односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она  
“....</p> <p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чел 
на врата стадосмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} С 
да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пе 
пет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију му ј 
ице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо с 
 више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде ј 
дан дан, издахнула, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја 
 а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој  
.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} Она се зацену од  
је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се наслуша нашег разговора.</p> <p>А Кића век 
ка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав уко 
базрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај в 
час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика остајемо  
у.{S} Иконија врисну, као да је на гују стала.</p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје ма 
а екватору било највеће.{S} И од њих се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхла 
Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесите пр 
="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? 
 изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда заст 
 Пеладија. <pb n="96" /> кад смо једном стали пред њену капију и с њом се разговарали.....</p>  
ф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су од 
м ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је отишао некуд на подуже осуство.{S} 
 оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ћ 
жити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="180" /> Мила. 
"subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела рече,  
м да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p 
у земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула  
ша разгледа онај природни самотвор, она стане да разбраја оне миријаде рубина и смарагада на ви 
планинама, пред њим се све разговетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учин 
 му крв на нос иде.{S} Мало мало, па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет саг 
 и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не по 
>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викн 
 некад застане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{ 
јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем се затезати; али сам и сам опазио, да ми је то н 
нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, 
....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице!{S} Нем 
сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним враголастим очима.{S 
и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме  
цају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Вид 
соким чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога диво 
а, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} С 
 се покуњен вратно.</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја  
"83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, 
чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може 
капетаница — она иста Рокса....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S}  
анемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" /> мајка; али  
нути, као оно кад неко окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се цели 
"> <head>V</head> <p>Ја опет остадох на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А  
ас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа оним њеним вра 
и би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од д 
ead>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S} Ро 
о нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа к 
!...{S} Газда Јеврема Орловића и његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Не 
 у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом све видније, све разго 
имо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, кад је пред њом  
 Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у како 
 док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по п 
смехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које  
аји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту с 
 пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кул 
ко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржат 
чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час по 
 и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Отку 
одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље 
 чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а  
ламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се. 
Миле једног господина, који беше до нас стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским 
а.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцеларијска врата.{S} Св 
око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш  
ких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испр 
Јанко на Косову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— 
под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сок 
 Нека си само свршио, па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи 
и рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранит 
> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, 
 оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци д 
тељ — одговорим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа  
је и путаљчић осећао, да кулаш има неко старешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље,  
и Малом Зворнику, а капетану Мићи приђе стари Мустај бег Османовић, па му рече: „е, валах, капе 
Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажар 
 удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе једним и истим нему 
ли.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој 
.</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде им 
ај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су  
 Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није бил 
а, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су дал 
брада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо 
е јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница 
И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет  
> <p>— Одсечена глава! рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А позн 
 он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И, одис 
 Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p 
љина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Нек 
о плавско девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Стари 
е мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољ 
то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А е 
 ’вамо дај!...“</p> <p>А далеко оздо од старог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелоди 
о да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме 
е и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Селака нашао сам и без питања.{S} Још из далека 
S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} 
идох капу и приђох му руци — као каквом старом свештенику.</p> <p>— Жив и здрав био, синко! пов 
а страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци, било по ђед 
ну!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути 
Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S} Ово друго момче — брат му је о 
{S} Зар би, болан, могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа,  
 Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с белим перчином, скоро до преко појаса, свежим 
232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи свет 
ога.{S} Оне очи, онај поглед, онај вити стас — кога још не би збунили, опили — залудели?!..{S}  
оја, а да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда м 
а лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка стаситост, па онај смеон, онај вечити осмех на његовим  
оји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да с 
и, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром  
 главе да окрене.{S} Он је као мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двад 
кву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p 
ао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим на боље.{S} Сад је до 
ио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетанову Роксу завол 
} Он се од једном окрете мени:</p> <p>— Ствар је, дакле, са свим проста, рече ми он гласом, као 
ом!{S} До скорог виђења!{S} Како се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi 
 Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спремно.{S} На 
ро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш 
ве неким засебним животом.{S} И најмања ствар њих занима по неколико дана.{S} Дође ли какав стр 
и он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане сис 
ла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација. 
ва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја се 
 глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <pb n="142" /> Он је оцу Вељи 
ао ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — сму 
, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је  
е и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокри 
ћи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{ 
 оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било неп 
ло је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се <pb n="114"  
оје праисконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живи 
 У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном л 
{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто  
та, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствар 
је, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..< 
убичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се 
а ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само 
ну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе  
оћан, срећан и задовољан, као ово бедно створење....{S} Ено, погледај, сад опет пружа руке, да  
с нама.“</p> <p>И онда би се преда мном створила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио  
ам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити, ако није било простора, где би се то зрно сме 
 највеће беде и несреће, до које људски створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто вр 
би Пери било мило.{S} И он је мислио да сте ви браћа.{S} Сад зна да нисте.... „Мени је мило,“ р 
агрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви ст 
к‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изнесит 
unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихват 
погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с н 
 им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чи 
Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{ 
 сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се 
ја има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p> <p>Ја јој испричах све 
 га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио 
а је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, госпођице?</p> <p>Она ме 
, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не 
 оне срамоте ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајц 
о моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свог 
гох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да им не свратите?!..{S} А њима би,  
ш, јесам ли вас поглед’о?!{S} Преварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S}  
апред.{S} Ми за њима — исто онако, како сте оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све.. 
 ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре с 
 <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" />  
</p> <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S}  
умем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....</p> 
 вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И онда  
ђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има  
n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би да 
д џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташм 
оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Икони 
, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где в 
у лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.</p> <p>Ми сви з 
 мога Марка...{S} Да му каже, да је мој Стева дошао, одговори Вељи моја сестра и руком ме помил 
чувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али К 
 ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а  
ј Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда  
> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре го 
 у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубов 
 сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђа 
у:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. Стеве, дошао је!...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, 
 им пишеш!{S} Још данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, с 
ељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста, г. Стево личи на Дакиног Вељу, прихватиће и г. капетан.{S} 
.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да си се препао?{S} Кажи право!</p> <p>— Јест, б 
— — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Х 
" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш расположена....{S} 
 се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, поздравите их по 
нђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>— О, г. Стево....{S} Откад се нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за 
p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала,  
авити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брз 
шио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Опрости!...{S} Сад видим...{S} Ми с 
види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} П 
> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти 
на на вечери....{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви с 
12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{ 
убовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S}  
жице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо т 
улашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{ 
.{S} Мајка ми рече, да вам пишем, да г. Стеву не пуштате, док се год са свим не опорави: а кад  
ти обрадовале, кад видесмо, да је за г. Стеву свака опасност прошла.{S} Бог је велики и милости 
ше.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је л’ де, г. Стево, да  
 спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било пог 
петанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S}  
, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдарице Јел 
т, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер! 
свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да видиш један зас 
пита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа погледала.{S} Ми њег 
И ја онда скочим, дочепам рукама главу, стегнем је грчевито, а из дубине груди као да нешто рук 
али.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, бр 
једном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, па закрешта:</p> <p>— А 
сто, нисам могао од бола, који ми стаде стезати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу  
и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капета 
а рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он 
ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао  
оравити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си 
ну главицу, далеко горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас т 
аћамо, одговори јој газда <pb n="51" /> Степан, а свога вранца беше пригнао до самих кола.</p>  
 од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју  
 коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!.. 
апетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што н 
ну од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ 
 г. Јова није још ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало 
м свратим.{S} Него долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као по 
си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега  
и и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед.. 
олицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чи 
г сваког обрадује, па и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p> 
S} Ја погледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Не 
 <p>Једнога дана посетио нас је и газда Степан.{S} Ишао је да лучи свиње, па нарочито свратио д 
убовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И онда ошину  
S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} Јесу ли вам св 
мо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одавде почињу на 
ш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Степан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи 
— чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе р 
ла.{S} За њима Совра, а за Совром газда Степан, на своме вранцу, и ја, на кулашу.{S} Далеко за  
> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело д 
ате!“ ја сва претрнух.{S} Сиромах газда Степан!{S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули см 
вима, подизао барикаду....</p> <p>Газда Степан обори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана п 
и и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо н 
>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p 
хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— 
 што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога м 
{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаш 
 кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, ка 
дравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан. 
" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p>— Е,  
а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Њ 
у се.{S} Запроси је за свога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им те 
Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог 
овије. —</p> <p>— Ја сам замолила газда Степана, да каже Јаблану, да оде на Љубовију до мога Ма 
или.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с к 
 прихватити.{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека не 
тима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рок 
риђе.</p> <pb n="39" /> <p>— Ето, газда Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> < 
међер, имамо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{ 
има оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет дочека на капији.</p 
, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна 
 познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. </p>  
сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу —  
т му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у т 
неће и они да нас допрате до куће газда Степанове?“ помислим.</p> <p>— Ево их где долазе, рече  
 проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је 
</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер ч 
гледах.{S} Ми смо били пред кућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио 
Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћем 
е Бог дао....{S} Па, ето....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p 
 снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету. 
.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јо 
у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску доли 
 <p>Кажем му.</p> <p>— Богме, добро сте стигли!{S} Далеко се измак‘о Београд, клети!...{S} Де,  
отово.{S} Можемо поћи.</p> <p>И кад смо стигли на сам окомак Прослопа, беше већ лепо свануло.</ 
<p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p 
а се од ове напасти спасемо!...“</p> <p>Стигнемо их.{S} Ја рекох Соври да мало стане.{S} Сићем. 
ијете....{S} Пази на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадинов 
 апсанске буве и стенице — докле год не стигну одговори од власти, да си добар и поштен, — одго 
о се кренути из Београда око вечерње, а стигосмо на Колубару — готово за вида.{S} Скела беше на 
 добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи 
ну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је 
.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на др 
е на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, без реч 
и и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га 
још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <milestone un 
тиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати 
о да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{ 
Смеше се.{S} Осетио сам, да ме је нешто стид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чик 
образа прну лака румен неког девојачког стида.{S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу,  
и, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{S} И мој је Веља, велиш, здрав и жив?...{S} 
и.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нис 
ection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S 
у страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по чет 
ном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми  
гост, помешану с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{ 
им непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу....{S} Још кад сам мали био, моја ми је доб 
наку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за  
д Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођ 
рине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чи 
 се опет зачудио, како смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совр 
 Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <p 
атити коња, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немо 
 Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани д 
ја и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а свашта би могло <pb n="184" />  
.{S} Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S 
...{S} Рокса онако исто лепа.{S} Не.{S} Сто пута лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је 
ростор!...“</p> <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет про 
сте сад изнели здраве кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" />  
="106" /> задрема.{S} Погледам на Вељин сто.{S} Он се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што  
е шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гвоздењаци, пећанке и два, као млеком, о 
никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су с 
х прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па  
 Вељин кревет, његов <pb n="193" /> сто стоје као и пре.{S} После не смедох гасити свећу.{S} И  
дала пуста.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S 
S} Један господин, с актима под мишком, стоји и броји, а она два жандарма бију.{S} Жестоко бију 
subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весниц 
анића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p 
ки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила т 
азвлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, да га нешто пусте на  
И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гледам ја како једног <pb n="222"  
као:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема  
 она већ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице 
иромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, ја 
 долази....{S} Пази добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад  
о је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало  
Д...., газда Мило, газдарица Јела, баба Стојка и наша комшиница Пеладија....{S} Од кад је њен П 
> <p>— Враже!</p> <p>— Јест, јест, баба Стојка.{S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пела 
вако лепо браћа пазе, приметила је баба Стојка, кад је оно навијала платно нашој газдарици Јели 
су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче једе нека велика изну 
око уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче није при свему здрављу.{S} Јеси ли о 
де се клети снаша Пеладија.</p> <p>Баба Стојка јој још не верује.{S} Она одмахну главом:</p> <p 
адија, наша лепа комшиница.</p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јо 
ва!...“</p> <p>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у стра 
жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! стаде се клети снаша  
 опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи ми 
ктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграби 
 нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ прими акт. 
pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог слободног места.{S} Два пут  
и мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу пр 
цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше пот 
све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао остави 
 пишете зету и сестри, поздравите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који  
диста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим врат 
} Мене поче обузимати нека неразговетна страва.{S} Самоћа није нигда сама.{S} Она је сама собом 
руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећн 
морно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто  
а, капетан Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баш 
, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече 
 везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће 
 била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико се не одзива.{ 
ата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно.{S} Нико с 
д једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{S} Он повуче за звоно. 
па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам смела ле 
 врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше раздремао.{S} Он нам о 
ц узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашољим по гриви и пљесн 
ва је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S} Она се стиди и брани.{S} 
у; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен 
нима по неколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где 
 а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране.{S} Нигде ни једне столице, ни једног јединог сл 
сад рече, да поздравите од њене и очеве стране животом и здрављем све наше добре Љубовиђане!... 
 сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској кас 
лено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша! 
</p> <p>- Али сад се станемо сви на све стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, 
ла и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли задржати.{S} Мало мало, па му 
вих седам дугиних боја, бацајући на све стране смарагде и рубине и одсјајкујући — и кристалним  
те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи  
.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога прола 
лики и милостив.{S} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакин 
ивописна околина, и с наше и с босанске стране.{S} Она сива брда и планине, па они зелени дринс 
 ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb  
ћ.{S} Беше се сав зајапурио.{S} С једне стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Г 
 Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; а оно што је м 
 полазе — на први лов свој....{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну 
 ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо опростим са свима.{ 
— готово за вида.{S} Скела беше на овој страни и само очекнусмо док се један возар од механе вр 
 неком нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p> 
о, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} В 
пан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни.{S} Његов се вранац, знаш, јаше, све једно, као  
ред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа г 
 коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено пог 
е за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са  
ојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И т 
S} Неверница!...{S} И сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па  
 успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом.< 
ш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опе 
<p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газда 
ату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> ук 
а му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и весел 
а? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n 
ве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> 
нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја, и  
 против, госпођице, ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с  
но откријете једној девојци своју слабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварат 
спођице, волите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На прот 
тор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење за 
{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S} Одмах ми Веља пред очи изађе, па онда ето и  
о.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима све мирно, само на оном 
мога газда Мила.{S} А и куд би ни другу страну?{S} И он и газдарица Јела дочекаше ме као свога  
 даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам п 
 да је божја воља, ја прекрхах на једну страну!...{S} Ја синоћ испросих Виду покојног Саватија  
 сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју ст 
мане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; ал 
на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S}  
огледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћу грле моји погледи. </p> <p>Кад наступисмо на 
 сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, л 
оз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице 
{S} После, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и  
рте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље освете.{S} Вељина м 
} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу 
 та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини 
{S} Мени почеше ноге да клецају, а срце страховито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он —  
а, она је, несрећница, стала више њих и страховито се закикотала....</p> <p>Ја је погледах.{S}  
, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога 
то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме нај 
ричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу 
же.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје срце ста 
на склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцрта 
 овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, б 
е за патос. — — — — — —</p> <p>И оно је страшна слика.{S} Она ми и сад стоји пред очима.{S} Гле 
и ветри разнесу!...{S} А, не.{S} Из ове страшне неизвесности <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она 
н поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово момче је 
кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S}  
 је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала некака заморена 
то гвожђе не попушта.{S} Сад га је било страшно погледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста  
не посла, над нама би се извршило једно страшно, једно срамно дело.{S} И ја не бих смео после о 
угим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомучност свој 
ов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака н 
 нећеш, погани скоте!...“ и онда се као стрела вину, да пред крмачу излети, која се беше устрем 
назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе и он.{S} Не он, већ његов 
трља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба  
ких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу овога створа беше плинула некак 
} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с не 
трио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију.{S} Ја скочим с кола.{S} Наз 
 и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још  
.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео  
аш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа капетаница и....  
} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам јо 
ти...{S} Ето, мој отац, моја мајка, мој стриц, стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби гово 
....{S} Ово друго момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најч 
} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не п 
чање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки плави врхови планински, што се, ре 
ме крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају.{S} О 
Јова пролете <pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја с 
 руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах  
а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S}  
звесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрва. —</p> <p>— Ето, рече ми доктор, овај јадни 
уд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, о 
промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p>  
ли.{S} С десна и лева дижу се гигантски стубови, образовани од самих скамењених капница.{S} И,  
какав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} Коса ми се на глави поче 
} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена гробница.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И  
а је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Бео 
ни се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широ 
м.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море,  
о:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </q 
} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" /> света.{S} А он? — Нека 
а!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њима — исто онако, како с 
, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне ж 
 шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логике... 
 на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, она 
, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и 
плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се и мени не 
, не би овако радили.{S} Камо срећа, да су нас одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин би 
а <pb n="112" /> се.{S} Очевидно је, да су му мисли летеле истим правцем куда и његове речи.{S} 
бнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{S} Газда Степан викну: 
у.{S} Жестоко бију!...{S} Видело се, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна ко 
ао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, да ма где наставе прекинуто весеље.</p> <p>К 
ити.</p> <p>Једнога нам дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа м 
е од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од т 
воје коло водила.{S} Признати морам, да су ме ове рушевине до срца гануле.{S} Моја се душа буни 
чки гледала преда се; али се видело, да су јој мисли биле негде на другој страни.</p> <p>— А, с 
о су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је  
гледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема  
 три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета! 
> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се  
окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изабрали <pb n="210" /> за државног питомца, као 
, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мора да су близанци, рече гласно једна старица својој други, ка 
 затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дак 
 нестало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главо 
о њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су браћа, рекла је једна госпа на свадби Миладина Брњош 
лазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо 
е гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> < 
е су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жале њега, жале његову младост; жале њ 
угачке облачне пламене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S}  
.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбар 
p> <p>Врата се отворише.{S} Овде као да су нам се надали.{S} Пред нама је стајала једна висока  
овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо  
.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ ра 
 видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће 
> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се  
/p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику при 
ића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача  
е само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда се окрете Јаблану:</p> <p>„Дије 
нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу гу 
к не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} Али кад се дочепасм 
е децу да их још једном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе 
} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасли.{S} С десна и лева 
инио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S 
о.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S 
се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе  
 у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена једним и истим законима небеске механи 
ета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије 
е брже, и ми мимо њих пројурисмо, а она су непрестано држала пружене руке и нешто викала.</p> < 
ама су била друга једна врата.{S} И она су била отворена.{S} До њих је водило неколико басамака 
амнаест до осамнаест година.</p> <p>Она су два жандарма, као два аутомата, полако замахивала и  
 раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина 
Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори 
да после рекнеш: „Мићо, да идемо — деца су сама!“ наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш  
еким и доста незгодним путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те  
одине од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она 
м на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не знам.{S} Сестра је седела  
 сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по То 
Та им је особина остала још из доба кад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски гр 
ом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је 
t="subSection" /> <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беш 
ао какво свионо невестино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам сврши 
</p> <p>И ми се кретосмо.</p> <p>Напред су ишла капетанова кола.{S} За њима Совра, а за Совром  
— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S}  
наслонила на десно раме Роксино.{S} Обе су ме гледале својим ватреним очима, као да су ме хтеле 
ла, да га мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, 
н није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} О 
Јела дочекаше ме као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да  
као свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S}  
> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви  
 је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} 
ра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој.. 
лаву, па гледа преда се.{S} Бог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</ 
ој усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је  
Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја 
 тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела 
{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше,  
 у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S 
ић, наш ђед, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозн 
јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од ј 
 Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су врло јаке, а прозор доста висок и мали....{S} Питај  
подваљак и оне боре на врату — казивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној 
а какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, река 
 <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догоди 
 нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="158" /> <p>И Вељима мајка, мало 
 шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један д 
бливена сребрњака: десно и лево, висиле су паласке, арбије, мазалице и многе друге ситнице, што 
рзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији гово 
ом, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} Само сад за дувар....{S 
 ме је разумела.{S} Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније т 
за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш 
отишао некуд на подуже осуство.{S} Мене су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни п 
ма стварала, озго па на ниже, превучене су млазевима мокрине.</p> <p>Ово би се брдо могло назва 
 реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише 
ле из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали  
иде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеско 
а тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле: „мајко моја!...{S} Не дај ме!!..“</p>  
у је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једно 
остасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго прос 
о, а где други почео да гноји.{S} Рђави су се људи размилели — као гусенице, кад им је на једно 
.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да  
— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, 
су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио 
ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као мало воде на длану.{S} Али је то било  
.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога зета није избијао.{S} Најп 
поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће....{S} Само капетан и тво 
ам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас до 
его долазио нам је газда Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} З 
арао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> 
инио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од какв 
али пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу 
е више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубо 
Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по  
оз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила 
е у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, 
није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га 
нио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и 
**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S}  
је од кога боље и милостивије.{S} Сваки су дан долазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула,  
ије ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да се није путем отео, већ онда, кад 
 n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, ра 
, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призрен 
м девојчету.{S} Веља ми не каза — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало,  
да Степан.{S} Сви су остали здрави, али су за Вељом као побијени....{S} Звао ме је да им одем;  
аде за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p>  
и су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и  
је једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „о 
{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска посла!...{S} Два д 
 вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S} Капетан с капетаницом дође п 
ни се знају још од ђаковања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Н 
 стао да и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је 
зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере одспавају ову тиху и 
дину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone uni 
е оно и ви нашој кући дошли.{S} Причали су ми — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једн 
ги....{S} Први дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p>  
ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, пошто му је несрећна ма 
S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају за мном.{S} По не 
ло.{S} Златни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дан 
буја и изазива катастрофу....{S} Водили су га по свима манастирима.{S} Појео је, јадник, записа 
 стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се.{S} Капетан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Ту 
.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратно из Горобиља....{S} Веља нам ни 
лато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} 
 госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што  
} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад  
а дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочеканије.{S} А 
ђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су држали пламене скуте Бога Саваота, а други су с неба 
та чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госп 
!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра 
ела.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S}  
S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из ав 
{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, познали, па, јамачно, и заволели.{S} 
војили од своје пра-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим з 
 стадоше за њ питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их 
соба окрену око мене....</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стеза 
и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити 
p> <p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по не 
увен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су 
 можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево  
ања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опет сипала нека 
а западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и дубодо 
речена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{S} Прави конак.{S} Око ове се к 
а прва пола благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све д 
а према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињ 
 онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије:  
ве остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се,  
еше пригнао до самих кола.</p> <p>И док су се они овако разговарали, ја сам гледао госпођицу Ро 
нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра материје,  
о горе под оном „Орљом стеном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Ту 
тићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} 
вај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не тре 
мо видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, сп 
е добро не види и не пропрати.{S} Овако су ме исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета 
рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су ваши?{S} Пишу ли вам?{S} Ми Љубовију још не можемо д 
 Николе Ј. Мариновића.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђ 
феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, как 
ајмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уде 
улаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан 
чинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали — и како се с њим сад забављају.... „Хеј 
{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели,  
стра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме остав 
 могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div type=" 
г сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="103" / 
ош који пут с њима видимо!...{S} Далеко су пусто!...{S} С вама се већ можемо виђати почешће.... 
{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљ 
те г. Саватија и његову Виду.{S} Колико су нас пута само они насмејали и развеселили!{S} Ене, з 
“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наш 
нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52" />  
ђо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се не 
S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су нас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да 
ладић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он 
оји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У  
....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од кога б 
познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећна  
} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се он 
ли.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан 
 се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се приближио 
нио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погледаш 
ј с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажм 
 збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће.... 
атим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S 
 мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљ 
азио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише, кој 
 не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" /> крб 
 из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни је 
/p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били 
.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици 
исмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — видимо 
id="SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја ви 
 најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. —  
зонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мис 
лепршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону вр 
 крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147"  
уло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који сл 
као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> <p> 
су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џин 
петан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јаб 
томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване 
, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа мој 
 Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} 
 по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} М 
ем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље. 
еш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувит 
им односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} О 
тре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним жи 
, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те пос 
није испунила.{S} Стигао сам, али пошто су је сахранили.{S} Отишао сам јој на гроб и сит се нап 
milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо.{S} Ја пођох п 
ско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту остави 
 су ме крепиле његове медицине, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једног 
, па нарочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хв 
.{S} Сва је под конац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом пок 
на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="22 
де!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...< 
а прилика клекла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S 
свршава се, где се смирује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан 
о лицу овога створа беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} О 
рану спасења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа 
заструг скорупа.{S} Није било згоднијег суда, а спремили би, веле, и више.{S} Спремише ми и јед 
 Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје друго, него с оном сиротињом да 
есто, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту но 
 узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то 
ече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прихвати други.{S} 
 кметовој кући!{S} Нека је с људима код суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не 
ека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар с 
? —</p> <pb n="58" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она д 
 је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{ 
м и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S 
 су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p 
е, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше с 
тра га не спалила!...{S} Он ми је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мис 
драва видела!“ И очи би јој се напуниле суза.{S} Од кад сам њу изгубио, овај ми је свет друкчиј 
авише на Иконији.{S} Њене очи беху пуне суза.{S} Илинка стала код ње, па јој нешто говори.{S} О 
 госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <mile 
у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окре 
рече моја сестра, а очи јој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} 
дркта.{S} Очи јој се од једном напунише суза, а груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да 
....{S} И газда Степану се напунише очи суза.— — — — — — — — —— — — </p> <p>— Па, синовче, кад  
 кућења.“ А мојој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема с 
а мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи суза, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радош 
 Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у ру 
горског жлеба јури Љубовиђа, бистра као суза, а брза као очи.</p> <p>Ова прва пола благог је на 
могло назвати: брег плача, брег вечитих суза.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто су с 
вилинском Брегу Плача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" />  
едно друго оросисмо врелим пријатељским сузама, — рече моја сестра, а очи јој се напунише суза. 
невеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „ч 
језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Н 
о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то  
S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="subSec 
248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб сп 
а, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плав 
оворити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећн 
је, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарај 
 њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи котурови паре.</p> <p>Исток се  
вреба.{S} Из очију му је зјапио некакав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљск 
жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пла 
 Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, 
ка ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какво место, она га 
 место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дот 
д год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мутан, и њен  
} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање. 
лица јој прелети прамен румени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми о 
:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види 
е газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</p> <p>— И њега и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Ст 
отресло.{S} Свака ми је његова реч била сумњива....{S} Сумња!{S} Освоји ли она једном себи какв 
 зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} Народ сав стоји — као запета пушка.{S} Ала, 
тну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је је 
S} Познао сам.{S} Изађем.{S} Беше нешто суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао. 
а и драга Љубовија, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Ма 
.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да 
 капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је 
ту светлост подједнако расипало по овој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном с 
речи и мисли обмотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, 
орији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пет с друге стране,  
а опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из стр 
ју чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, 
 ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S}  
жећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала пр 
рећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратио 
друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стањ 
<p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S} Преко њега превучене две дугачке 
 Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце.. 
..{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{S} Ни један с 
помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видел 
стране јара од ватре, а с друге илинско сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом 
 И то је био један небески колос, једно сунце, које се окретало око своје осе, од запада истоку 
 копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је б 
жио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А сад? — Све је било и п 
зносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш облише ону страну у некакву 
-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заје 
р.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва материја свију чланова што припада 
зду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, мо 
над врхова зелених дрва, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица 
} И онда сам скочио — да бежим, да мога супарника не дочекам, да својим очима не видим развалин 
амо учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем п 
 неправда коју сам на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах реш 
.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у п 
/p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио дан 
е нешто ослушкивала.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми  
>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а доктора  
 њени образи зажаре, кад нам се погледи сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима о 
е свога малог брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који уср 
ругу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило прну обема преко њихових де 
на је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зн 
че да копа ногом!“ А кад нам се погледи сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{ 
ини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Све 
n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто 
а бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима  
гацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколиро крештаво крцка 
ко је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша,  
сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што н 
етан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој посао.{S} С 
{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Об 
да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратити нашој кући.{S} Нека га види Вељина  
’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сах 
{S} И коњи се беху са свим заморили.{S} Сутра дан смо опет поранили.{S} Прошли смо Прослоп, а з 
тељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Беог 
разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> доб 
 од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак Сакару и Малом 
м се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше  
отревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топл 
тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранц 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан дођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што  
 опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан им одем опет.</p> <p>— Баш добро кад си дошао 
до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био 
ам пред саму зору мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Нек 
ге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан као да ништа није ни било. <pb n="100" /> Нис 
<p>Светлост паде на једну другу дирљиву сцену.{S} Једна женска прилика клекла на колена, подигл 
ога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми је своје груди отворила 
тор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би могао ни зрно песка створити 
ен.</p> <p>Наравно, послушао сам га.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и 
нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђе 
дно ђачко весеље није могло да буде.{S} Та им је особина остала још из доба кад су се, после бо 
 а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водо 
ку?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем  
ића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та пред зору смо готово и легли.{S} Па и опет ми је год 
 драго, прихватиће писар Јова.</p> <p>— Та само кад иде Гавра с њим, мени сад није ни пола оне  
разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја В 
олите, да ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођ 
кускуне, живећете сто година!...{S} Ала та беше наоштрила <pb n="224" /> зубе!...{S} Али јој ми 
х.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа  
 појачавало обртање око своје осе.{S} И та је брзина окретања на екватору била страховита.{S} С 
а жеља била да ме још једном види.{S} И та јој се жеља није испунила.{S} Стигао сам, али пошто  
 то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме,  
ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петроније Мачак, одговори пандур. — „ А, ј 
 и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно очај 
!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја о 
ка несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваница поче да мили.{S} И ја зажмурим и — опет заспим 
ица у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је једно кандилце.{S} Оно је своју црв 
светљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светлила.{S} Он 
рила она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="sub 
 те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја  
 опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како, али ја  
} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пла 
д тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића, па Ерковића!{S} Са свима 
ечерали.{S} Газда Миле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; 
што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој глав 
Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као  
{S} А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко 
т, мој живот, мој рај....{S} Не, не.{S} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је н 
} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} 
опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{ 
 нама незнано, рајско пиће....{S} Ко је тај који с позитивношћу може рећи: ево, ово је врхунац  
и.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро п 
е врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што  
енемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња спопада 
 је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестра Јелица опе 
е беше одскочио ни за добро копље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ  
а.{S} Кад је издисао, осмехнуо се.{S} И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, оста 
легати по оној немој јесењој ноћи.{S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Ч 
бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма  
 истина, као мало осмехну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој 
 Он, истина је, даје од себе гласа; али тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{ 
смо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш кад је весео, ни ка 
ештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељи 
писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш 
....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он м 
пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми је  
, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске собе. 
ело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те  
апије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као лед  
а се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као невид 
е се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искрен 
ако знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши 
 ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме пог 
нао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпођи 
неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађо 
их усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја поглед 
а није нигда сама.{S} Она је сама собом тајанствена.{S} Она нам пред очи износи незнане светове 
 unit="subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је  
е су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки от 
у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онда моје срце заигра....{S} А по некад ми  
, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја бих се с мојом  
?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а што га не помиње 
 <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда 
на се, најпосле, на ђубре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — 
 онако би га свет разграбио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува. 
бре бацају....{S} Такав је свет.{S} Не, таква је природа живота његова. — — — — — — </p> <p>Ја  
тати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским улицама, 
м се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчи 
ећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да с 
 Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њ 
И тај се осмех <pb n="232" /> следио и, тако слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} Т 
ле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад угр 
а комшиница Пеладија....{S} Ја сам био, тако рећи, пред својим вратима, а, Бог и душа, ни данас 
а иза друге вире.{S} Кад сам се вратио, тако исто.{S} И на прозорима су се могла опазити радозн 
ешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Мил 
, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио  
ше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{ 
раз пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете 
 рекао: „а, гле, Бога ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S 
p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина  
 никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, измучила.{S 
{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам је 
оде свога јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S} И Кића ме  
ста, ђаволски један на другог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне сим 
у-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="126" /> <div t 
} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n 
ђе овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро не 
 Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља свакад оставити за собом по мало пенђе 
нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале план 
 нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су постали пратиоци наших планета!...</p> <pb n="1 
 Добро вам јутро!{S} Јесте поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S 
 оног рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још 
емо’, господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет о 
а не кажем животињског, али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место  
 опет он сам прозвао курјаком.</p> <p>— Тако само они могу да макљају кад огладне, рече ми једн 
дначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он 
 <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, па онда р 
као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад  
Мићом.</p> <p>Да би им показао, да и ја тако исто <pb n="202" /> мислим, ја им испричам, како с 
колске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао 
ма добре сеизе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле муд 
сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хв 
тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака су ово времена.“ И онда с 
ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S 
</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— П 
ма, је ли могуће, да ми један на другог тако личимо?{S} Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и  
пидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законско 
p> <pb n="211" /> <p>— Ласно вам је сад тако говорити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке!  
на мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донес 
 <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Треба 
<p>И онда се Веља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће т 
{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исправи.{S} Из очију 
="171" /> на коју страну?...{S} Исто је тако и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, п 
{S} Једног општег неразбора.{S} Исто је тако и с мојим јадним Вељом.{S} Већ и ја разговетно вид 
рује.{S} Ни један суверен на земљи није тако свемоћан, срећан и задовољан, као ово бедно створе 
 па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} 
мпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем 
ме — као да ме је родила.{S} Газда Миле тако исто.{S} Ретко које јутро да не би ошкринуо врата, 
го, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетаничин предлог.{S} У том  
ранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег з 
.</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пун 
авукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим груди 
ћа.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми сутра сви 
 корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са њеним 
трану, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је  
а, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак неће тако одмах бити, а ви од јутрос ништа нисте окусили.... 
.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи да га као мал 
гна, па после скупи и ону назимад.{S} И тако гонећи <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у че 
етање најситнијих делића материје.{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кре 
ва у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према непроменљивим својствима материје, овај  
би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} 
нам децу не покоље и мал не заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве с 
о је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуч 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако ја и госпођица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница  
 ли се на наш дом смиловао....</p> <p>И тако стигосмо пред кућу.{S} Поздравимо се; али немо, бе 
о беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{ 
нем за Београд.{S} Љубовија, негда мени тако мила и драга Љубовија, данас ми је постала суморна 
ови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га по 
 /> <p>— Е, газда Миле, други пут немој тако!...{S} Како си, болан, могао наговарати <pb n="14" 
 у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар 
же: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џев 
 морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће 
опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља 
?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а о 
овче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; 
о зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешка 
 једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш т 
{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан испит 
то се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живо 
..{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар тако брзо?!...{S} А где вам је друг, г. Веља?...{S} Как 
{S} Срећна породица!{S} Њу је садашњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлос 
.{S} И ни сам не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо  
овима; али Босну није <pb n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Б 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18934_N1">Тако је звала Нелину мајку.</note> </div> </back> </tex 
 све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> 
ка.{S} Боже, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> 
{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не 
њавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову 
им врлетима, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и 
Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуд 
једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више  
Моја је душа пред собом назирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, к 
ути.{S} Куд год прође, она оставља свој талог.{S} Сумња је по себи мутна.{S} И њен је извор мут 
unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет н 
упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало куће над главом, а некаква невидљива рук 
сположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешт 
да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упозна 
провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас з 
, а виде, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног 
удио кад је коњма натакао зобнице.{S} И таман сам био готов и почео да пијем кафу, а он дође, п 
у.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — о 
ла и коње.{S} Милина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном,  
сили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан с 
сликама, преда мном продефиловало.{S} И таман ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као д 
b n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један ши 
ирнуше руке, преко њена лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено дев 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам  
 и размотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав  
на падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз гус 
о беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и  
} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч?...{S} А речи су одбл 
 се осмехну, а по лицу му се просу нека тамна поноситост.{S} Он повика:</p> <p>„Јест.{S} Он има 
анани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; од иглене и весе 
, док, најпосле, не почеше да бледе под тамним велом првог вечерњег сутона.{S} И само још што к 
ни вечера....{S} Кућа без жене — готова тамница!...{S} Много сам се мучио, премишљао, сам се са 
S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам као оно  
{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка западу бацио дугачку сенку 
алусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и чо 
, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p> <p>Ово нам је обојици исприч 
а окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлиј 
есак потоњег сунчаног зрака.........{S} Тамо горе под Мислођином, монотоно је откуцавало звоно  
еном?“ Под њом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде д 
, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је Вељина <pb n="52 
у је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам сва мука!...</ 
p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати реч мој зет.</p> <p>— Врло д 
сам смео ни да помишљам.{S} Ах, Боже, а тамо би век вековао!{S} Сетим се Совре, сетим се Просло 
орани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} 
{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи 
о државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ био навадио, 
о државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу године, <pb 
 ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у ста 
S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S 
цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља< 
 мало пре премину.{S} Десио сам се и ја тамо.{S} Надао сам се....{S} Последње су му речи биле:  
је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за мој 
чак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче 
ли, па, јамачно, и заволели.{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека с 
им.{S} Нека ме језа прође. — Како ли је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула как 
</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је тамо могао наћи жандарм?</p> <p>— Он нас је нашао на ка 
д суднице — око заранака.{S} Ето и мене тамо.</p> <p>— Не тако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић н 
Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се, где се смирује.{ 
} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила каква горостасна к 
} Ено где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет 
мо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и 
о:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S}  
еси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске бу 
та се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{S} Куд год прође, 
 је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{ 
в?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То 
их, као какав горостасни зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне зем 
 тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Ба 
едам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као 
мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама н 
и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да 
везане за моју милу Љубовију.{S} Ја сам тамо провела своје детињство....{S} Ми тамо остависмо т 
к рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам 
а није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу. 
е још једном, али мало живље.{S} Далеко тамо под сводовима оне мрачне кућерине зачу се јека зво 
утрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне — као под лед.{S} И кад га видиш после не 
залуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док 
е ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били.{S} Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти 
ло, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, 
 — — — — — — — После сам, као кроз неку таму, видео, како по соби промину неке сенке, а иза њих 
ојим вратоломним кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непрохо 
ња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једно га тане ни окрзло није.{S} Пред њега излети сам Јовета — к 
друмом пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом. 
сине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да беху прелив 
ра од растових дасака.{S} А авлија беше тарабом ограђена — милина је било погледати.{S} Сва је  
е био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S} Роксо!...{S} Погледајте овамо!..{S} Можете 
ју се ни замислити.{S} Почетак је једна тачка <pb n="107" /> а свршетак друга.{S} Размак између 
вршетак друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена 
жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог 
али и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао 
мем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни најгорем душману!{S} Али Бог  
ове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смије 
ан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, 
S} Добили смо поруку са Љубовије.{S} Од твога зета и сестре.{S} Мислили су да се још ниси вратн 
.{S} А, сад, прими искрено поздравље од твога зета — </p> <p>Љубовија 12.{S} октоб. 18**</p> <h 
{S} Него можда се још ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да 
миш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и твога путаљчића, да пратиш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах 
 ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јес 
право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кмет 
... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он ј 
колу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Кос 
 је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S} Имаш поздрав од газда Мила и газдари 
ице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, р 
S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p> <p>— Ама, одиста 
ар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још 
да, па све....{S} А каже мени Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ј 
:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Десио сам се и ја  
тили до наше куће....{S} Само капетан и твој зет остадоше.{S} Они никад не одмичу.{S} Времена и 
стити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О 
 ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, 
амо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово 
да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је  
Јова.{S} Кад смо пошли, сви викнуше — и твоја госпођа сестра, и госпођа капетаница — да г. Јова 
апоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И онда би се пре 
и најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда Миле глас 
се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их за нама, одговорим јој...{S 
 <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај 
 њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске фор 
} Не зна она за твоје екскурзије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о 
 не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам куд.{S} Овај је сав народ в 
о код моје куће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити 
биш малог Кићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благод 
ао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А морао си знат 
и се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа остају овде с нама.“</p> <p>И о 
/p> <pb n="154" /> <p>— Сине, Вељо, ево твоје мајке!...{S} Не бој се!...</p> <p>Она глава само  
ви смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави 
} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на Љубовију.{S} Поздравићеш их  
благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе п 
сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јова, 
дећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S 
.{S} Поносе мој!...{S} Сине, зар остави твоју несрећну мајку?!..“</p> <p>Доктор ме само погледа 
че: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дић 
а и оде и врати се.{S} Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, 
тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма  
 неког врага од мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо бил 
да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, који сад баш 
 у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула са свим н 
гу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот.{S} П 
 /> мислим, ја им испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у  
ле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову  
опусти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који  
p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди начинило решето? 
 трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос госпођа Јелица на зор одведе — да мало при 
по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви грдни прамичци косе на каквој џ 
вој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине,  
пита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са  
ва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</ 
гледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукоп 
једном приликом, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чарши 
 с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блаженства; а она лагачка сен 
..</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже 
"subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу сврш 
анас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече 
 девојче; после притрча једној старици, те јој притиште врео пољубац на руку.{S} Старица пољуби 
евојче,- па како притрча Вељиној мајци, те јој врео пољубац притиште на руку!...{S} Онако се са 
 не да им дахнути.{S} Полети као пурак, те крмачу и нераста пресретне и на пут их изагна, па по 
орим се с мојим доктором и газда Милом, те сутра дан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То бе 
ећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих гранчица са ње 
 не било га, како да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, к 
м одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поз 
д јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили с 
мам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има 
та читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по београдским ули 
ње студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, 
сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете  
S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женској глави даје неку особиту драж; а о 
зид, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="1 
 други су с неба слетали доле на земљу, те казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела се 
елица на зор одведе — да мало прилегну, те да се, јадница, мало мало, одмори....</p> <p>— А кад 
ја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад лепо осетим  
жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним ве 
и се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека 
Њему је, по каткад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми је 
горостасна камила са обе своје грбе.{S} Те су грбе брат и сестра.{S} Једно је Бобија, а друго п 
ица опростити својој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном вид 
а водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се ву 
би не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он 
раги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам г 
морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео бих се, да си  
 Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те питам и за моју Љубовију и за моје Љубовиђане....{S} 
— Па да знам, ваља да, не би био луд да те питам.</p> <p>— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нем 
а за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још 
p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да нашу капију не прођеш.</p> <p>Боже, 
9" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био 
али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина, загрли...{S} Море,  
} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p>— Здрав с 
....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па 
<pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место свога сина 
} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога оно рече, да је дао ћер 
они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p 
ође до Зворника.{S} Знамо, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу.. 
ли видео мога Вељу?...{S} Он једнако за те пита!...{S} Боже, смилуј се на ме грешну!...</p> <p> 
авери....{S} Помисли, овамо сви само за те питају.{S} А за ме, ама као да ни жив нисам.{S} Како 
ећ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто р 
а није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их  
 на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> </d 
ко личиш на нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Позна 
се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га десном руком пригрлих 
у.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја те сузе никад заборавити нећу.</p> <milestone unit="sub 
> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло 
 ниси ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139 
рта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа капетаница и....{S} И он опет застаде.</p> 
 <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> 
> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n 
О, да знаш, како нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па д 
у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша твоје село, онда и ја немам ку 
S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!...{S} После, имам и ја да те пита 
 Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Г 
И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад гледам.{S} Једни су 
трашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, 
и капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћор 
, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у  
 само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Вр 
 n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — добро  
в џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и сте 
 и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш 
и је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече 
пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} 
ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само  
е она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом дома нашег изгубиш главу!... 
 су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си  
еко мило изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у ст 
оме сељачету. </p> <p>— Јес, газда, сам те је Бог послао!...{S} Јес, ја сам Степанов, а ово је  
p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог је опет добар. 
н.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину.{S} Де 
S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.< 
ати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш 
> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо друштво!...{S} Врати се!...</p 
ршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш  
ли му само <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капе 
део и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан 
 <p>— И г. Јова писар?...</p> <p>— И он те је поздравио.{S} Причао ми је, како си јахао на њего 
ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} Знам.{S} Он је и мене 
 </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова! 
а Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро те не измане!...{S} Врати се!{S} Добили смо поруку са Љ 
 суморан.{S} Он ми рече:</p> <p>— Добро те сам те нашао....{S} Твој јадни друг мало пре премину 
тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и по 
ва....{S} Гавро!...</p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мо 
</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он само за те пита.{S} Кад са 
ти — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n 
стина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја видим, да и он 
и пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} 
е поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као 
било и како си о длаци остао, па кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за 
с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допра 
о....{S} И он те је поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и  
ан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена јабука 
ретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послал 
Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај је  
тела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече  
орње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође капетанице.{S} С друге стране нека сед 
лица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес 
ли Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде 
 <p>— Као ово ја и ви.</p> <p>— Дијете, тебе је сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне 
вандали.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Н 
ина Илинка и Јаблан....{S} Стани....{S} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> 
ла; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци донесеш веселе гласе — 
послао, да мајци донесеш веселе гласе — тебе ми Бог развеселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах 
дао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p>  
идиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа ма 
„де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све  
о да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb n="72" /> да и преко њених о 
ућа погледала.{S} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, 
 ја не могу.{S} Никако ја не могу — без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на 
мам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге 
 за Београд сврати мало....{S} Кад моји тебе виде, као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, 
{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Никог себи не пушта, па ни своју несрећ 
образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} Тако!...{S} Ваља св 
 Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Мор 
ако се ова ствар буде свршила, јавиће — теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово м 
ет заводнио очима.</p> <p>— Рекох ли ја теби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби 
 другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш 
и би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p 
амо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То 
шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се забрањује тума 
ого места отео!{S} Нема дана, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први 
е то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да  
 стрина Илинка, мој Јаблан — сви моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си 
...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко већ дола 
S} Појео је, јадник, записа — колико је тежак.{S} Само га мучили.{S} Има две године како је у о 
а вечера, ја сам решавао један ђаволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> < 
а ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Д 
 учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не 
е џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је о 
спим.{S} Колико сам спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још  
о пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p>  
/> коју бих страну?{S} На коју било.{S} Тек да се куд било оде.{S} Погледам десно.{S} Смотрим н 
ма, опазио бих неку малу несвестицу.{S} Тек ми помили патос испред очију.{S} Ове се несвестице  
, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чека 
, с вечера нема месечине.{S} Он се рађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад 
 <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S 
а иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут? 
Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријатеља.{S} Него м 
 се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми с 
 то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе. 
.{S} Два дана се жена мучила, а они сад тек зову лекара, кад је, како ми кажу, јадница изгубила 
твари био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p>  
кло.</p> <pb n="233" /> <p>Пред нас сад тек испаде једна људска прилика.{S} Више је посртала, н 
на дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S} Исто ј 
е смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто о писар-Јовино 
же главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само реч 
крете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, 
е стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чи 
 се на сам прослопски вис дође, онда се тек види, да ова греботина није ништа друго, до један п 
обу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али 
утрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где ј 
дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао да 
таде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?. 
као бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас изаб 
тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово п 
питати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш полаза 
 гледа, баш као да сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{ 
ао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p 
о мраморна статуа стајао и бројао.{S} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „дос 
ј осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам не знадох како,  
 до мрака пљују муве....</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за о 
 друга грицнуо озго по гриви, а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво. 
хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Роксе?.{S 
{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам божји сметењак.{S} И ни сам не знам 
репом.{S} И њима нешто мило.{S} По неко тек онако за ништа лане....{S} Совра изнео празне зобни 
е мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој с 
 ме и оно живо плавооко девојче.{S} Оно тек прне као срнче: али њено бајно лице и онај весели о 
ј да тако каже, кад га каквом болеснику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не 
али кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обележио мрку бразду испред мојих очију.{S} И он 
н: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, да су решени, д 
 за мога срећна пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’ 
 Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не заборавља!...{S} Нећу правити н 
ко и никако друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што 
 није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> остала будна.{S} Она ј 
еде нека велика изнутрица.{S} Није само тело, и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буд 
 се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу 
 да се остави оног лудог Канта и његове теорије о постанку света, приметиће од једном Срета Шев 
 га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију о постанку света.{S} И онда се осмехну, а по ли 
ће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p>— Одите, одите мајци својој!... моји пилић 
преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> <p>И онда Сов 
да Миле наговестио Соври, да мало живље тера.{S} Могли смо се кренути из Београда око вечерње,  
онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд било.{S}  
а писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао, па гледа — ка 
кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то  
те, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p> <p>—  
в снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, неср 
, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљчић оде сам за кулашом.{S} Гавро панду 
S} Гледам ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њег 
 Ето, рече ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако гов 
тан-Мићиној.{S} И колико год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опе 
а Ранисава. <pb n="56" /></p> <p>— Ево, тетка Јоко, ово је мој брат Стева, рече моја сестра оно 
његову Стану: браца Перу и његову Миљу, тету Јеринку и њену Неру: али не заборавите да нам позд 
 је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једнако брише и гледа, је ли кр 
. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла р 
ест....</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мученич 
.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му је дрктао, 
де, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнили.{S} Ваља вам се мало и прихва 
ало помућене очи још беху остаци његове тешке бољке.{S} Ја и моја сестра <pb n="157" /> седели  
ад, мутан поглед....{S} Те су болести и тешке и страшне.{S} И баба Стојка ми једном рече: „ово  
0"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја видим да сам на Љ 
 и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беш 
ој се напунише суза.{S} И мени би веома тешко, дође ми да заплачем.{S} Ја се окренем дувару.</p 
> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је тешко на срцу.{S} Ни сам не знам зашто.{S} Мој зет, мој 
ло, да било, тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а  
ne unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је изгледала пуст 
то су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ  
да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само 
с му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} П 
мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који 
 <p>Он ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не 
 сви ђаци иду својим кућама.{S} Не, не, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени 
 свога сина, загрли...{S} Море, дијете, ти још и не знаш колико личиш на нашег Вељу!...{S} Збиљ 
овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да ост 
ашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си ми одиста синовац!...{S} Сва 
/p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни довршити.{S}  
е оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад 
гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње 
..{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцин 
иди како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се 
е упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео 
 у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Јеси ли видео мога Вељу?...{S} Он једнак 
тра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича 
о ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова из призренске легије.{S} Газда Мил 
ог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом до 
 пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин 
ко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало мало па би ми пр 
м и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то 
кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми  
 А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и м 
росих Виду покојног Саватија латова.{S} Ти знаш — она је глава без језика....{S} Ето, ово ти пи 
д оставити за собом по мало пенђера.{S} Ти си га, бели, оставио.{S} А да нешто није онаквијех р 
ли кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше, истина, мало смирио, али си био блед као см 
S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар 
 ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и се 
Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, коли 
 <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам 
p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти си Степанов син, је ли? окрете се он ономе сељачету. 
седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти седи овде до овог нашег Београђанина, а — ми остали  
 готова...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?< 
о, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на јед 
 ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} 
ке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘вамо нама.{S} Петроније Пивљак 
нека им јавне да се код суднице нађу: а ти седи да се мало прихватимо.{S} Зар си ми довео овако 
дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подви 
ге стране нека седне Рокса с Малишом; а ти, посинче, седи овде до своје сестре.{S} Г. Јово — ти 
 Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у 
нственој грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубови 
 Море, кад оно не ваља — не ваља, па га ти пошљи и с оне стране Париза!...</p> <p>Ја се лепо оп 
свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љу 
дноси.... </p> <p>— Прој-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискусн 
 ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p 
чића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!...{S} Види, види, то је мој 
} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се чо 
дном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S}  
.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њим 
 како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мука и оног твог јечања не дао Бог ни 
e unit="subSection" /> <p>— Сад имам да ти представим Канта нашег доба.{S} Он, сиромах, и дању  
х прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме и 
орили....{S} Ја сам баш мислио, како да ти поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да по 
раги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалос 
, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, т 
“ инспекцију, па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву з 
...{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казива 
ш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године  
 Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао ни да их остављаш, одговори капетан.</p> 
S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, замиче за прослопски вис, док је са с 
ма шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја и оне који су тамо били 
p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си га данас заслужио“, рекао м 
, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми 
срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми  
овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, да му з 
 синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито кад те и мој Малиша зове!.. 
т, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а на лицу му се у 
ију....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове 
а!{S} Испео се горика још од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не 
нама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да су нам капетана преместил 
{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S} Ја тамо никога свога немам.{ 
ога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она 
 упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутр 
мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоско 
да оставите саму децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту 
алични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да м 
 — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек  
еда у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен си!{S 
р, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу!{S} 
го броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теб 
главе до пете, па ми рече:</p> <p>— Бог ти свако добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то ју 
...{S} Знам, свратићеш им — велиш, друг ти је Вења.{S} Поздрави их животом и здрављем!{S} Само  
ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Камо те, болан, пре?!..{S} Мене, ето, отро 
 дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти не дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју с 
.{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разгово 
 ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти познајеш мога Јаблана?!{S} Јес, он је отишао доле —  
ј нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га 
воју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, болан, дићи очевину!...{S}" Али Кића, Кића, он ме ј 
не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишасмо нашу момчад, а с 
и, или га пусти нек он измакне.{S} Боље ти је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ће 
ече: „е, валах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ 
ших жеља и наших пожуда....{S} Путовање ти свакога минута пред очи износи незнане дражи незнана 
им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и мо 
оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И прик 
рати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је 
моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некакво 
. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> < 
латне....{S} Моја косо свилена!...{S} И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> 
ажем.{S} Мајка би му пресвисла....{S} И ти велиш, да си баш видео да носи везану руку?</p> <p>— 
идиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се овамо нама кренуо? 
омери.{S} Он одмахну главом.</p> <p>— И ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још је 
p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p>  
и за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам 
лим, да му дате пасош.</p> <p>— Дакле и ти си ђак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој  
погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си  
ао да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те п 
 мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!...“ И ст 
да ништа било није:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Из 
} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда није више вајде ни Бо 
а ми, да није било твога пасоша, она би ти двојица прошли као Јанко на Косову.{S} О свему се оп 
лејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60 
а, кад би само знале говорити, могле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју 
 несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби Мирка Перишића;  
Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И  
д га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд к 
{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Још би ти нешто писао: али и сам видиш, да сам опкољен....{S}  
било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту т 
.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет година слуша т 
та ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позната моја наредба, којом се 
и ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Ј 
ићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар 
извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским к 
Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Видео сам га баш кад с 
 ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и  
и доћи.{S} Он настави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да с 
в народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповеда 
у ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме јо 
оћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево к 
шла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно  
 да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је доле.{S} А ја?...{S 
знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је к 
ам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти — колико да сам и ја.{S} Ми смо и онако један на дру 
ћама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У 
о добро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми 
ћем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето 
 по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да си већ  
н помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Сло 
усрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p 
једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То 
А још нам нема ни газда Степана.{S} Тај ти дом ваља видети.{S} Његова дочека нема на далеко.{S} 
S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, кој 
ове лађе жива згода!{S} Само кад си нам ти оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} 
..{S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали ка 
ш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални 
су одредили да га заступам.{S} И ја сам ти неки вајни психијатар.{S} Пошто сам промовиран за ле 
да Степане, ово је мој брат, о коме сам ти говорила.</p> <p>— Нека ти је, госпођо, жив и здрав, 
ћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p>  
.{S} Веља нам ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману! 
је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст бо 
осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман ти једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с д 
ало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад си ти —  
...{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу.... 
 деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Гороби 
она је глава без језика....{S} Ето, ово ти писмопишем, а сузе ми саме теку.{S} Оно се више не з 
} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад м 
 добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури, или га обиђи, или га пуст 
 неће опростити, бели....</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији  
хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било!{S} Не смем ни да ти кажем.{S} Оних мук 
едно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане код коња.{S} Све мења 
 и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много ме 
 рсуза озго с Јастребове главице — тако ти образа и поштења, твога!{S} Испео се горика још од ј 
 господине, нашег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај,  
 оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који за слободу твоју свој живот зал 
S} Они нису ништа једно другом — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша 
са....{S} Него станиде!...{S} Оди ’вамо ти, ти оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица,  
} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илинци задаћемо посла!.. 
Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља т 
, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, н 
ad> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а ср 
да мало стане.{S} Сићем.</p> <p>— Добро ти јутро, момчићу! викнем му.{S} Здраво свануо!</p> <p> 
о године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <hi>М 
ава, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си с 
своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши Илин 
 — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p 
 за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и његове поше: а већ Саватија, латов, и 
 руге и гнушања.</p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре из 
ога зета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дет 
ика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шт 
досмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} Спремио се и он за пут.{S} За 
дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из 
ево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад те 
 ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад 
на!</p> <p>— И нашег Јаблана?!{S} А зар ти познајеш и нашег Јаблана?</p> <p>— Кад сам, ’вамо по 
S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по  
епан рече: „море, синовче, причувај дер ти ову твоју кућу.{S} Јер ако Стева дође — може ти, бол 
 И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру 
стало листа....{S} Збиља, ко рече да су ти ово?</p> <p>— Само добри људи.{S} Ја за њих главом ј 
, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним живот 
>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под о 
 он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га је 
{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он  
е, нека си им овде на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају 
 више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p 
од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола п 
зио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Ос 
.</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Видиш ти!... прихвати газдарица Јела.</p> <p>Ја их нисам разу 
на Мићу, да он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе  
е к’о и моја, мајка дотрча и викну ми: „ти спаваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило 
еста заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, 
ала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Нека Веља сам ид 
се, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, д 
орице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао 
рхове зелених јела и букава, па до оног тијаног брујања миријада мајушних инсеката; од неуморне 
 „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом, клоколи 
 лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријате 
асхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на еквато 
на акта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.< 
овори с неким особитим нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у  
, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитације, смотавати у 
нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом капијом.{S} Иза висок 
ду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и  
чио, а душа преобразила.</p> <p>Мало за тим дође и Јово писар, па онда, ето ти и оца Вилина и њ 
 <title> Кант нашег доба </title> и под тим је именом и награђен овогодишњом наградом из Задужб 
 здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p 
Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох 
а смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум, али сам опазио, да јој се 
ни Богу веровати!...{S} Ја сам се, међу тим, тврдо решио....{S} Борићу се — на смрт и на живот. 
волео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S 
и — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с је 
ј тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје матере о 
 казивали људма вољу божју.{S} Један од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капе 
авати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шумор 
ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи тиха и блага кишица освежила и расхладила ваздух.{S} Пу 
ло.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном  
арог колубарског брода јекнуше двојнице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо  
дан возар од механе врати.{S} Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на зап 
 под крилима своје матере одспавају ову тиху и благу ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
у сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра у 
изнајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном истом  
Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило.{S} И, како го 
Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни п 
7" /> азурног неба: испрекидано вескање тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ок 
пче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто 
и.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p> 
S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S}  
пава.{S} Сви спавају.{S} На пољу гробна тишина.{S} Ваља да је било глуво доба ноћи.{S} И кроз о 
 кликтањем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дуб 
ло глуво доба ноћи.{S} И кроз ову ноћну тишину одјекну један глас: „Азурхала!“ Затим одјекну и  
што је једва покривало половину крмезли тканица, преко којих одсјајиваху срмали павте, поткићен 
ећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И он 
d> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а потка заборав.{S} И 
аклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. — — — — — — — — </p> <p> 
ан мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину промицаху бледуњаве сенке: видох моју браћу.... п 
што је по авлији наређивао.</p> <p>— А, то си ти? рече он, кад ме виде.{S} А ја сам мислио да с 
и сине по који зрачак божанског видела, то буде колико да се обасјају оне паклене немани, што с 
..{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рекох ли ја вама: с 
...{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако 
у моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они били.{S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ 
 друга.{S} Размак између ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За 
{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p>  
 сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мен 
ставим моју породицу!...{S} Види, види, то је моја госпођа, госпођа капетаница — она иста Рокса 
milestone unit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао си 
н и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" /> јава није ништа д 
ања....{S} Дали су му и класу....{S} О, то су добри и красни људи!{S} Не зна се, које је од ког 
чео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} 
ти.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, то до сад нисам смела ником да кажем, а и да сам казала 
ицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу;  
Ја га загрлим и пољубим.</p> <p>— Јест, то је оно; али је, видиш, прошло, прошло са свим, — одг 
Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
о што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем... 
ли изнети за кога да је померио памећу, то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први 
еколико дана.{S} Дође ли какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два с 
твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне  
с....{S} Сад јесте нешто расположенији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводо 
 куд она дере да издере, <pb n="141" /> то је тек мрачан понор.{S} Једног општег неразбора.{S}  
а га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она  
 ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опро 
мо им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој  
ј му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — — — — — —— — — —</p> < 
 и познао.</p> <p>— Радости моја!...{S} То су за мајку радосни гласи....{S} А ја сам се, несрећ 
.{S} Погледај ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се 
 Стева.</p> <p>— А јес, очију ми!...{S} То је оно ишчуђавање!...{S} Они су мислили, ти си весел 
, до године, немаш коме долазити!...{S} То ти је наше брацко поздравље!...</p> <p>Твој брат, <h 
коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће несреће, која чов 
ко врата, а од себе не даде јава....{S} То беше више сенка, а сенке су неме.{S} Груди су јој се 
 овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Нас 
а, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> < 
то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак се 
 планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олова и гвожђа....</p> 
есели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра  
/p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразг 
ну главу, мрачну, без лика и облика.{S} То беше глава некаког поноћног привиђења.{S} Оно није к 
.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена лица сину опет она ру 
лини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div 
p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једном ми Др. Д....  
стао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене душе. — — —< 
 То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <milestone un 
ени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p 
ла; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се  
иште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је била нека врста стражаре, стражаре без стражара.{ 
pb n="242" /> без реда и без живота.{S} То беше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само 
еди сусретоше, она од једном заћута.{S} То сам бар опазио.{S} И још сам нешто тада опазио.{S} В 
 су се могла опазити радознала лица.{S} То су биле лепе женске главе.{S} А кад сам им се прибли 
 момче води за њима оседлана вранца.{S} То је био газда Степанов вранац.</p> <p>Мој их зет доче 
коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека полупрозрачна копрена, кроз коју она види св 
ет сам видео како се неко лепо диже.{S} То је био он.{S} Он — Веља.{S} Видео сам, како је зинуо 
дном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам одмах познао.{S} На понеким местима тако је стаз 
вим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S} То је изван сваке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S}  
.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је казала прва реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> 
лас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не.{S} Варам 
 права, да свршиш и никако друкчије.{S} То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека с 
 стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> 
туација, а она се све више замућује.{S} То се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију,  
н се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељ 
.{S} Испрошена за другога!...{S} Не.{S} То није могуће!...{S} Та она ми се исповедила, она ми ј 
а ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на од 
 прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар 
ан од тих анђела сео је спроћу мене.{S} То је била Рокса капетанова; а други, оно плавоко девој 
ало, а некакав ме пламен оздо лизне.{S} То ми је сметало да дишем.{S} И никако да ми јастук под 
је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Докторова кула.“</p> <milestone unit="subSe 
еше ме обузело неко суморно осећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесн 
 час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поре 
м, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубовију још нисам ишао.{S} И 
ве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац  
И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је био писар Јова са Љубовије. </p> <p>— Тасте!...{S 
 задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочекујемо,  
е непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n=" 
/p> <p>Мало после, ето ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресу 
бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко девојче.{S} Оне погле 
авој с главе.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} З 
18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S}  
д да вам попричам како смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој 
жем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} То су добри људи.{S} Сви су нас допратили до наше куће. 
етресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саопштише пресуд 
ке сумње!...{S} Она ме више не воли.{S} То се са свим види.{S} Слеп је ко не види....{S} Види с 
е разумем?!</p> <p>Он се мало збуни.{S} То се могло познати.{S} Али се брзо прибра.{S} Он поче: 
где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те при 
“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду 
тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био и Срета Ше 
S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде  
так, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без другога не дају се ни замислити.{S}  
о иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше.... 
о не спавам?...{S} Не.{S} Будан сам.{S} То лепо знам.{S} На Вељин кревет нисам смео ни да погле 
’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренут 
нијом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз коле 
 дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умо 
Веља ми је изгледао врло расположен.{S} То и мене мало охрабри.{S} Таман је сад згода, да му по 
оспа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црн 
од лед.{S} Ово ме је јако растужило.{S} То је прва неправда коју сам на путу живота свога сусре 
, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити коња, па, после, нити с њим можеш сти 
 опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем <pb n="200" /> Малише,  
м; али његово лице остаде непомично.{S} То и није било лице.{S} То беше некака средина између г 
— — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Прошле је ноћи  
мо, проговори нам један сребрн глас.{S} То је био глас Иконијин, глас оне лепе плавооке.{S} Она 
 свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиж 
дном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладнога вука.{S} Моје  
развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што 
ило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег сунчаног зрака......... 
кад видети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај о 
е дечак истаче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гони 
ан, по подне, сахранимо јадног Вељу.{S} То беше мала и скромна пратња.{S} Пред мртвачким колима 
е.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах 
е сав гологлав.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSectio 
ом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, 
онор.{S} Из њега је пирио леден дах.{S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а  
 би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значил 
ама донела?!..</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била наша лепа комшиница Пеладија....{S} Ја сам б 
за мојих леђа.</p> <p>Ја се окретох.{S} То је била Вељина мајка.{S} Дошла опет, па стала, да се 
т, њено девовање, њени златни снови?{S} То нико не зна.{S} То ни она није знала.{S} Има сенака  
да Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> < 
..{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S}  
S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113" /> <div t 
 просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта  
мо своје пратиоце!...{S} Брат Степане — то ти је сад!{S} Идемо ти — као на заветину.{S} Снаши И 
ити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости, среће; а <pb n="215" />  
12"> <head>XII</head> <p>Живот људски — то је једно вечито ткиво.{S} Основа му је себичност, а  
бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је све ружно; али изнети за кога да је померио памећ 
аци из призренске легије.{S} Али опет — то су и добри другови и добри ђаци.{S} Без њих никад ни 
учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“ 
на ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам  
е.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капетан.{S} И доиста, то су они б 
је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом 
рече он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p 
оле.{S} Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обој 
чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је 
која вас је вазда поштовала и волела, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо н 
ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси л 
S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, да на град ваља о 
 моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могл 
би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп 
ађе, па онда ето и његових писама.{S} А то ме и тера од куће.{S} Дочепам капу, па пођем — куд б 
е свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материје не да ни замислит 
/p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је 
и његова је душа болна.{S} Дај Боже, да то не буде она иста бољка, од које је патио и мој весел 
 и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то В 
јка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</p> <p>Е,  
на лица прну један таман облачак.{S} Да то не сину њена прошлост, њено девовање, њени златни сн 
о се од мога ока не може сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо  
ећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} П 
Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е,  
сте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb n="63" /> прорешетај.{S} Не дај да га дру 
ерење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох да вас замолим, да му дате пасош.</p> <p> 
ви изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђ 
 тек онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег бе 
мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиљ 
она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко б 
а, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би да 
гао разумети.{S} Кад се кући вратим, ја то све испричам сестри.{S} Она се само осмехну.</p> <p> 
ово подивљ’о.{S} Знам <pb n="218" /> ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја  
еће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само а 
то је....{S} Страшно!...{S} И зар да ја то за Вељу први изнесем?{S} Не.{S} То не могу.{S} За то 
уди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Ду 
е, да му је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пре 
ном, још једнако не верујући, да сам ја то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело 
рочито....{S} Јест, јест, познао сам ја то још оног дана, када се оно о њему први пут повела ре 
е воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија зна све.{S} Од  
не ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа,  
ланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно 
отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Али, ево белаја, ја с 
свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да богме, д 
ре.{S} Има неваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бе 
а заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је било бистро, она замути.{ 
чимо за ону жену из Мале Иванче?{S} Она то, кажу, као руком односи.... </p> <p>— Прој-се, Јело, 
ју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди.</p> <p>Рокса је сањалачки гледала преда се; 
а до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, 
p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <p 
амен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита:  
Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нисам.</p> <p>— Ми смо  
 Као да га то постиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској  
чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад  
 главом, а некаква невидљива рука — све то покида и разори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S}  
ад иде Веља и Вељина мајка....{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аж 
 Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села  
синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не може 
било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се те 
S} Ја сам себе варам.{S} Газда Милу, је то казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла. 
свој живот залажу?!..</p> <p>— Каква је то ларма доле?!.. повика један оштар глас иза мојих леђ 
 вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{S} Сад сам се пробуди 
ра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав леден поноћни 
 баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, после, као да је и путаљчић осећао, д 
м, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука....{S} Ствар се, дакле, окренула 
лани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио ле 
ло!{S} Много се и не познаје, а кака је то грдна рана била!...{S} Ону је жену сам <pb n="198" / 
После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да св 
 <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву?!..{S}  
ла.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Цари 
благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, ди 
} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави изв 
ка, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка каже.{S} 
 И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата  
S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту 
д чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љу 
дубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде н 
етку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести? 
о би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније  
ти, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало. 
огу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, к 
а они зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаник 
говетног облика.{S} Видиш нешто, али је то више неко привиђење.{S} Видим....{S} То није више пр 
 Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевидно је, да је све крио шт 
Истина, јавиће им се и званично; али је то врло заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S 
ржали као мало воде на длану.{S} Али је то било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад  
атезати; али сам и сам опазио, да ми је то неспретно ишло.{S} То су сви морали приметити, сем < 
цу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком стра 
....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над нама вршите! повика онај мла 
ема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном по 
 у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео 
а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се мало боље спреми и прибере.{S} А ве 
</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је 
озор: „куц, куц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш в 
“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „Та она рђа — Петрониј 
ад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се у 
си слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек ка 
} Боље је да вама причају други како је то било, но ви другом!...‘</p> <p>— Ето, да је бату пос 
пет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио, да се остави 
а јагрза, па оде мећу своје.{S} Тако је то било.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра д 
, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се  
у много места отео!“</p> <p>Јест, то је то значило.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То ј 
ам је друг, г. Веља?...{S} Каква вас је то сила од њега одвојила и — ’вамо нама донела?!..</p>  
а то он помиње неког Стеву!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{ 
може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?. 
ину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога дана, к 
 је и бескрајан простор!...{S} И све се то окреће око своје осе — од запада истоку...{S} Ја вид 
сви опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{ 
<p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се замрачи оном 
рити, ако није било простора, где би се то зрно сместити могло....{S} Други опет веле: не; чим  
вога постанка, имати простор, где би се то нешто сместило....{S} Та ни сам Господ Бог не би мог 
ати: „и они крију од мене!...{S} Али се то не да сакрити.{S} Ја видим: завера и ништа друго; ал 
....</p> <p>— Молим, госпођице, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос 
г и душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме глед 
бре куће.{S} Не би згорег било да им се то јави....{S} Истина, јавиће им се и званично; али је  
 Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће 
 од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} Види 
n" /> <pb n="167" /> <p>Не знам како се то једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестр 
ије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а код капет 
би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, газдарице!...{S} Опростите!...{S} Ја сам мислио,“ р 
из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чуд 
торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S} Ј 
<milestone unit="subSection" /> <p>Беше то једне лепе јесење вечери.{S} Сунце је на заходу.{S}  
а.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као 
вот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако исто, као што је њена ду 
 смо путовали.{S} То сам вам обећала, и то обећање радо испуњавам — мојој доброј госпођи Јелици 
м каза газда Миле....</p> <p>— Дакле, и то се сврши, почеће, срећом, прво Веља....{S} Сутра има 
њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није 
ријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче 
онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан син, па да их та несрећа снађе 
е бисмо добили појам о времену....{S} И то су само оне промене, које ми голим оком видимо — вид 
тији; а, већ има и нешто брчића...{S} И то је све....{S} Збиља, да ти преставим моју породицу!. 
није ништа.{S} Мало ме боли глава.{S} И то је све....{S} Ко те је довез’о?...{S} Совра?...{S} З 
разумем.{S} Јуче сам вас разумела.{S} И то сте ме извели из заблуде ви — можда и нехотично....< 
то обли — као блага млакушна киша.{S} И то ме поче да дави.{S} Смрче се....{S} Испод мојих ногу 
е међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески колос, једно сунце, које се окр 
еда се.{S} Замисли се и сневесели.{S} И то нисам опазио само ја.{S} То су сви опазили. — — — —  
 више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и то је срце моје осећало, онако 
брада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на ко 
е љубави.{S} Али онда и она скочи.{S} И то ме збуни.{S} Збунило би свакога.{S} Оне очи, онај по 
...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах.{S} Али доцкан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S 
ксом?...{S} С њом се само рукујем.{S} И то нигда заборавити нећу.{S} Онај ми њен поглед и сад л 
вију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу 
два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео, како сам б 
ађ’о! повика Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради. 
 Мојој веселој сестри не би суђено да и то дочека....{S} Бог да јој душу опрости!{S} Њена је по 
с прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Пов 
са још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p> 
ма ове анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад с 
" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био ра 
.{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="sub 
чало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, 
паваш, а њега однесе Дрина.“ Да ли се и то односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам с 
му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p>— Збиља, како су 
Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то знам...{S} Ене ме опет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Пр 
по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа, да би човек рекао, д 
гох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</p> <p>И то би све.{S} Испред мојих очију севнуше светлаци....{S 
ију.</p> <p>— Видиш, молим те.{S} Ко би то рек’о?{S} И ти си га, велиш, видео баш кад си се ова 
S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полак 
n="91" /> баш тако лако освојити.{S} Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборит 
ти и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми старији брат.</p> <pb n="130" 
с зауставити:</p> <p>— А, гле, јесте ви то, г. Стево?...{S} Зар сте се већ вратити?...{S} Зар т 
ито да лупа.</p> <p>Станем....{S} Је ли то он — Веља? —</p> <p>Није.{S} Видим једну главу, мрач 
е, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га  
ој замућености душе његове?{S} Јесам ли то ја?{S} Па, ево, ја сам се повуко.{S} Пустио сам га,  
 Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и благо се осмехну.</p> <p 
као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:< 
ед очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек опазих, да ми је сва глава ув 
и!...{S} Нека Веља сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пр 
S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Ик 
авлија, и она кућа, и они гости, све ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном  
ок је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја пр 
ијатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет од мене прво чуј 
сом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у  
{S} Не дај ме!!..“</p> <p>Свратих да ти то кажем.{S} Он је, како си <pb n="246" /> ми казивао,  
ито....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови 
чни.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му н 
о детињасто од мене.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три  
 и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти 
ш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капе 
обро дао, брате!</p> <p>— Бога ми си ти то јутрос добро поранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми ни 
ном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то?!..{S} И онда рашири руке.{S} Пољубисмо се.{S} То је 
петан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то крив. <pb n="45" /> Овај мој задругар — к’о млађи —  
е, мени се то није причинило.{S} Ја сам то опазио и синоћ и јутрос....{S} Сад јесте нешто распо 
већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа моја опажала.{S} Очевид 
оварао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћа 
уле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?.. 
ubSection" /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други оста 
e unit="subSection" /> <p>Не знам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад  
 румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враго 
а, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео 
односило на Вељу, не знам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као п 
ве конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја б 
на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш в 
unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубо 
а овај би тек њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од ми 
 <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртнику придрж 
олина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрм 
 за руком.{S} Насмејемо се мало, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p> 
.</p> <p>Ја их нисам разумео.{S} Они су то опазили.</p> <p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде 
го њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, неко  
{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти  
х решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се наша 
мо одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бива, не море бити!...{S} Босна, болан, није ни вез 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положи 
ml:id="SRP18934_C10"> <head>X</head> <p>То су морали бити тешки дани.{S} Кад сам дошао себи, ја 
рн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово д 
о рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше младић од својих двадесет до двадесет и четири  
 мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свињама: оне беху ве 
сам најтањи, ако оно не буде он.</p> <p>То су били Вељини другови.{S} Ови из призренске легије. 
 па је стаде миловати по образу.</p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ј 
могао оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен ј 
о мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{S} А сад пођи са срећом!{S}  
иш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p>— С тобом, драги докторе, до на крај света!...</p> <p>— Е,  
а вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ј 
 <pb n="67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту д 
један на другог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам н 
о осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су те сад, в 
а увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговарао....{S} И он те је поздравио, и сви  
оздо друмом, клоколиро крештаво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспа 
и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно 
.{S} Све је то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</ 
ио капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога сам дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече д 
у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, 
спремно.{S} Народ је одушевљен.{S} Због тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или д 
Једнога дана почесмо се и тикати.{S} Од тога смо доба постали нераздвојни пријатељи.{S} И пошто 
огледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А т 
, па им подај сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Р 
пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда сам оглунуо и ослепио 
као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не 
у други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто од тога зебем.{S} Ово ми је развлачење са свим сумњиво.{S} 
рији брат.</p> <pb n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи 
е, ти мораш променити свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам там 
у правити никакве галаме.{S} Није ми до тога.{S} Тако исто и Вида каже.{S} И она се, сирота, из 
зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} После,  
S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисли искочиле из колосека здраве логи 
етања на екватору била страховита.{S} С тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви 
јала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S}  
ег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава, с плавим вунени 
ад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кроз 
на посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S}  
....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’ 
утна.{S} И њен је извор мутан, и њен је ток мутан: а оно, куд она дере да издере, <pb n="141" / 
 ме зачуђено погледа.</p> <p>— Е, ти ко токорсе не знаш?</p> <p>— Па да знам, ваља да, не би би 
воје детињство....{S} Ми тамо остависмо толике наше знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чинов 
бела брава за посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.< 
без тебе нарочито.{S} А особито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја  
} Он <pb n="15" /> је знао и да, колико толико, задовољи људску правду и да закон и ауторитет в 
е отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S} Она ми даде и једно писмо 
е породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави прем 
и простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И та  
к њиснуо, а видело се да му то није баш толико криво.{S} Знао је он, да је то од милоште; а, по 
њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја тебе више, обешко ј 
44" /> грицне.{S} Путаљчић одњисну и на том се сва кавга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Том 
и везану руку?</p> <p>— Јео.{S} И он се том раном поноси.{S} Рањен је баш пред ђачком барикадом 
етом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а тихо огледало Саве и Дун 
вао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{S} 
ила: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно пи 
е сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{S} 
увамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. капет 
некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека.... 
 белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за в 
 ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја с 
 оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Х 
ра бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 годи 
м окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Ш 
и су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p> <p 
авга сврши.</p> <p>— Ама, ја смотрих да Тома спрема капетанова кола.{S} Не верујем да и његови  
д једрине и пунашности.{S} Кочијашио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У кол 
гама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а он 
е сакрити, ма да то сви крију, па и сам Тома пандур.{S} Збиља, били смо на Љубовији.{S} Лепо су 
а некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо ш 
ги је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Ма 
 ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — да је са својих тридесет 
умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је посл 
сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене  
ета није избијао.{S} Најпосле, ето ти и Томе пандура.{S} Он је водио малога Малишу.{S} Дете од  
ложености од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто 
ршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога ј 
и о несрећној женидби Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из 
сивали мој пролазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме 
, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то 
е свету; али, има их који веле, да би о томе ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару 
а — да ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми 
слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за и 
ше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем ж 
е укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S}  
 ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како на 
 познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је  
Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је т 
један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја, а  
} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и  
ма и мали прст дигне.“ И онда се окрете Томи пандуру: „ко је то горе на Јастребовој главици?“ „ 
ронију:</p> <p>„Е, сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, 
их остављаш, одговори капетан.</p> <p>И Томо пандур оде.{S} Мени се скиде онај камен с груди.{S 
сад, де, лези!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у 
А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она пружи 
узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} Како су радили не знам, али их ето с хећи 
шио је Тома пандур.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођиц 
 децу!{S} Немој, живота ти, да пошаљемо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да м 
ека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Роксу и Малишу.</p> <p>— Па ја ти нисам рекао н 
 капљица и зеленилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цве 
обичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова т 
S} Обуци се! одговори <pb n="226" /> он тоном, који је нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па ха 
е за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ однео ногу, а други: није, већ руку.{S} Један <pb n 
 усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми 
е мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав 
ди сусретну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и т 
уга, да је ово крај августа, па је опет топла вода.{S} Он се данас с неким из призренске легије 
сетио сам, како ме свега подузе некаква топлина.</p> <p>„Боже, да неће и они да нас допрате до  
 ме сажиже.{S} Признајем, да ме је нека топлина почела подузимати.{S} Погледам је.{S} Лепа је,  
{S} Пустио сам га, да се сам загрева на топлини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и прип 
и моји о теби говоре с неком милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} П 
олазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А з 
и што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми мој 
Ташмајдану, ја сам, под ватром градских топова, подизао ђачку барикаду!...{S} А сад?...{S} Зашт 
ла — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то ли пешаци и коњаници.{S} Он мисли, д 
 ђачком барикадом.{S} Онда кад је испод топовске ватре бегао сав свет, он је, са још неким неус 
шине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Роксино поче, мало по мал 
и.{S} Окосине Мислођина, врхови високих топола и танких јасика, дуги, зелени врбаци — као да бе 
ољом пирушио је тих и свеж поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним ш 
авница негдашње Паноније; а већ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне ве 
 <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештал 
је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече  
еби. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S} Пр 
службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчид 
то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидера враћали, он се мало разгали.{S} Разгалим се и 
ли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, синоћ?!...{S} Се 
но поче, мало по мало, разведравати.{S} Топчидерском дољом пирушио је тих и свеж поветарац, а т 
и, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и Ташмајдану, ја сам, под ватром гр 
{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се ова 
 ноћ прекрха преко Медведника, Бобије и Торника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на сво 
p>— Јаши твога путаљчића, па откасај до Торника — иди право кметовој кући!{S} Нека је с људима  
дњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и  
ет!...{S} Куд ја одох?!...{S} Права сам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођ 
 И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се 
{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Пе 
 дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} 
ом прелије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да г 
 где је кнежева пивара.{S} Онда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прек 
е бич.{S} Коњи полетеше.{S} Лупа кола и точкова стаде се разлегати по оној немој јесењој ноћи.{ 
 се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право  
икроскопске очи, ми бисмо видели и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и о 
 — од запада истоку...{S} Ја видим како трава расте!“ — Погледај, ено га на прозору!{S} Истурио 
{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешто  
S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби вандали.</p> < 
} Од муруза нема више ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог 
пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обраћа општини за увер 
ни сад тек почиње да свиће: срећа се не тражи.{S} Она се нађе.</p> </div> </body> <back> <div t 
 шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} Као да вреба.{S} Из очију му је зјапио 
ог тога се, кажу, и војска побунила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да с 
ико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} В 
еда у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким 
о.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима писма, да му исприча 
тек <pb n="139" /> мени је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све ви 
кружни начелник нарочито <pb n="168" /> тражио капетана Мићу, да му се при руци нађе.{S} Они се 
и!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало п 
еском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се о 
 дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, 
Видео сам те, кад си онамо отишао да ме тражиш....{S} Ти ме вичеш, а ја нећу да се одазовем.{S} 
хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост, Совро <pb n="28" /> заустави коње.{S} Се 
еку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26 
ијмо!“ Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Виде 
о од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном осталом с 
 ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће 
м се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb 
анов....{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек стр 
оварних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе  
Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p>  
 за Драгићевиће из Голе Главе.{S} И они тргују свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубови 
а мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се као зами 
е старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како см 
у твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} После ће 
аше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни пун сахат, па да и оде и врати се.{S} Нека  
још је непрестано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n=" 
стави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар 
е доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је п 
ез чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вештине  
нених крпа за завоје; али оне нису више требале.{S} Вељине руке биле су завијене.</p> <pb n="15 
ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати сама.{S} Г. Веља није при свему здрављу 
то сад прсло — куд које.{S} Тога смо се требали раније сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па ш 
та више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад пр 
ашли, да је ово име незгодно и да би га требало заменити другим, подеснијим, писац је, усвајају 
бити ништа — видећете!{S} Ово је до сад требало као ножем пресећи.{S} И пусте ли, да ову ствар  
објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах преба 
мена....{S} Боље га је имати.{S} Злу не требало.{S} Може нас последња сеоска лола на сред друма 
аве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустис 
нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш право.{S} Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадова 
 груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <p 
почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи 
зго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рокси капетан-Мићиној.{S}  
мичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не почеше д 
о дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“</ 
ушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? 
</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S} Све баш.{ 
дан сам јој одлазио на гроб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад 
ло и драго.{S} Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — ка 
еља замисли.{S} Стајао је тако неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> < 
ао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми је почел 
а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет блажен 
; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} 
 кратер, из кога се беше помолила једна треперава, до половине неба раширена, исполинска лепеза 
 воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, у једном т 
во се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одблесак потоњег су 
ог врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођосмо до великог баз 
из Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљ 
идљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји тресак, рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе,  
рекао бих, да и њих некака незнана сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господск 
вршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — к 
лас ми је дрктао, као да ме је грозница тресла.</p> <p>Он оста непомичан.{S} Само сам опазио, д 
Коса ми се на глави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не з 
S} Опазио сам, како му се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му  
дим да му се лепо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршио 
оку.{S} Тако се образовала прва, друга, трећа и све остале планете нашег сунца.{S} И док су оне 
 на стану код мог газда Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела п 
е жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, како око на око није свела, те је јутрос гос 
о место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и  
„Азурхала!“ Затим одјекну и други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедерев 
nit="subSection" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у  
уда и његове речи.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан погле 
једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоцаћи глав 
> <p>Она ме опет погледа.{S} Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— М 
Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека  
{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па прошапта:</p> <p>— Жив био, синко!{S} Виш 
светлост паде на њено лице, она се мало трже, али се са свога места не помаче, већ само пружи р 
ом и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} Зину.{S} Видео ме.{S} Очи му засветлеше нешто  
г Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од куд ти п 
говорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да ме тек  
.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да нисмо гладни.</p> <p>— Ручак  
>А Кића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зов 
ткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а које би г 
ома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186" /> на врху  
лико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима расцветају.{S} 
 обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзива се. 
> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим уд 
н поветарац, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту не 
дном види.{S} Помрла су јој још пре две три године од некаке несрећне заразе.{S} Кад су јој два 
а сам пао из облака, и тек видим по две три главе, како једна иза друге вире.{S} Кад сам се вра 
нске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и 
?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставили вашег друга?...</p 
че, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао.{S} Оставио је то за јесен, док се  
 Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брава.{S} Врата се от 
ом су нам стара кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших дана 
 ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао ос 
„а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита: а кад му казах, да су те браћа одаз 
дсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да 
оносом преко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаш 
и другови — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="9 
ељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је тридесет пушака, те <pb n="93" /> се од Селимових груди 
ше од двадесет година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадареви 
 онај дечак.{S} Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није 
 и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па м 
 — — — — — — — — —</p> <p>После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> < 
беске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле неопажен  
 Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде п 
 Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као 
на.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагод 
на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пр 
ој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких пл 
0" /> свађа и говори о неким заверама и тровању. — — — — — — — — — </p> <p>Кад сам већ осетио,  
дох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и га 
рмачу, једног нерастића, два назимета и троје прасади, која су већ давно пројела кукуруз.</p> < 
 још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића 
n" /> <p>Знам, то је било трећи дан св. Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се 
се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки нека овоме младић 
ћи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу и истресати паре 
иди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n=" 
је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, брате, више <pb n="216" /> не мо 
2" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Јо 
<pb n="32" /> од њих живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очим 
рима, кад се њему свиди.{S} Наше је, да трпимо.{S} И ја сам трпео, много трпео....{S} Овако се, 
ас дочекали.{S} Бар се видело, да су се трудили, да замажу ону погрешку....{S} Кад ме је твоја  
чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и свој 
вежила и расхладила ваздух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола 
{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Ниј 
ница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју п 
 час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају дру 
— „ А, је ли он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми 
о пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} 
Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> < 
рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења.“ А мојој се мајци напунише очи  
у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту ј 
ивот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване.{S} Нигде да се скраси.{S} Таман т 
ј нечистој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам  
т веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и свршетак.{S} То двоје једно без д 
ој савести....{S} И ја то вече, ту ноћ, ту самоћу никад заборавити нећу.{S} Дуго нисам могао за 
-се, Јело, Бога ти, бапских послова!{S} Ту данас не помажу ни најискуснији доктори, те ће што з 
...{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихвати један мој др 
спиту?</p> <p>— Какав жалосан испит!{S} Ту нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује,  
овуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="su 
 мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:< 
овцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одмо 
ас је нашао на капиџику Алибеговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16"  
.{S} Око кола се искупило пуно деце.{S} Ту је и газдарица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћу 
о и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљ 
ијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели су га још пре две године, онда, п 
пођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196" /> <p>Кућу старога Сел 
се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, 
 свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривице.{S} Пустио си ме сама.{S} А мора 
 поздравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S}  
ерије не да ни замислити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлог 
 другој страни.</p> <p>— А, синак, нема ту: нећу, не могу!{S} Ваља ти доћи, ја како; а особито  
 да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и излаза.{S} Зар би, болан, могао 
кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно других примера, рече он нешто мало збуњено. — — 
 замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; 
 оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломити — ни у жалост 
 дан нам газда Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радо 
ник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да стр 
зговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је ту било зетовог масла.</p> <p>— Е, не може то тако да б 
ранио?!... </p> <p>— Ама Јаблан ми није ту, отишао доле <pb n="30" /> бати за Београд....{S} А  
ио?... </p> <p>— Бога ми, да се он није ту десио, они би ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теб 
и на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју н 
, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у 
у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} Рекао 
 гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срби ванда 
 узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} Али она има и своју ноћ....{S} И она има 
ретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честито није о 
, испречили тамо на далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" 
ли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше јо 
о без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више снаге, више воље, но више и вешти 
и сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне  
ут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонска тортура!... <pb n= 
има први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, дру 
лача, на Брегу Вечитих Суза, па ми се и ту јави анђелска слика <pb n="105" /> њезина; моја душа 
тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То ј 
мо Тому, нек их доведе.{S} Нека смо сви ту.{S} Дела — да мало поседимо!{S} Нећу да после рекнеш 
..{S} Де, седајте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна д 
 рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом 
анас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишљено откријете једној девојци св 
ection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало прихватимо? повик 
.</p> <p>— Ако Бога знате, разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>—  
Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који ј 
Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло је око  
аје!....{S} Јами, јами, Сабатије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!.. 
љ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> <p>— Ама, ето, господине, прихвати реч мој газд 
а.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Баурића.{S} Ми један за другог питамо, па да с 
ења.{S} И нађе ли се једном на суву, он ту грану пушта, да је вода однесе....{S} Ништа нема што 
ори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S}  
 Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Ту 
там га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубовиђе....{S} А, ако Бог да ви?</p> <p>— Доле н 
 се стиди и брани.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и  
на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским 
ишта нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — то су крбањци љубави, радости,  
 изненада.{S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом 
.</p> <p>Доктор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја  
су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јест, одселили су се. 
S} Мене обузе нека неодољива туга, и то туга, помешана с неким неразговетним страхом.{S} Као да 
 почне први!{S} Одавно нисмо дирали ово тугаљиво питање.{S} Као да смо се оба нечега плашили.{S 
да им одем; али ја, просто, не могох од туге и жалости....</p> <p>— И ви сте могли проћи, а да  
а ти саопштим.{S} Ти си био сведок моје туге и моје жалости.{S} Жалио сам, плакао сам: сваки да 
По некад је пријатније сећати се минуле туге, но минуле среће.{S} После, ко то још може да одре 
за, а преко лица јој се просула нека, с тугом и радошћу помешана, доброта душе....{S} Око нас с 
људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се, и весели се, и плаче се, и пева, и очајава с 
нешто друго дохвати; а које би год дете туда прошло она би се окренула, да га мало промери и да 
ала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је 
ио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадоше р 
 Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, а глас му  
 срдити.{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње н 
S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече он, 
оћи својој кући, да нигде не станемо на туђу земљу.{S} Тамо су нам сад станови.{S} Станара је В 
/p> <p>То беше, одиста, један и весео и тужан сусрет.</p> <p>Ја их све представим доктору, а до 
ртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S} Надо материна!...{S} П 
еразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седе 
а капији с неким људима.{S} Један му се тужи:</p> <p>— Ето, они ме, лепо, сатрше.{S} Ово се виш 
ја, данас ми је постала суморна, пуста, тужна.{S} И тај дан дође.{S} Мој зет Марко и моја сестр 
ино платно, — сад су опет постале једна тужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљ 
<pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али је она опет лепа....{S} По некад је пријатни 
слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Там 
S} Сад сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавај 
S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S 
Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S} Ено 
/p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Мене подиђоше жмарци.{S} Али ми о 
опила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио очима.</p> <p>— Ре 
аду!...{S} А сад?...{S} Зашто се оно ја тукох?!..{S} Отаџбино! зар тако ти награђујеш оне, који 
озоре.{S} Погледам и ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с 
водови османлука; па онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом 
ене суманутости, која, као бесни оркан, тули и последњи пламичак свести његове.</p> <p>Доктор с 
си ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибегов 
озната моја наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја  
на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу обор 
ватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака.{S} Та овде су се изродили и њихови ђедови и њих 
виђу и — Љубовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опа 
на што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у 
ш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре — <pb n="125 
други, па и трећи.{S} То су се дозивали турски стражари на смедеревском граду.{S} После нисам с 
ога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, ил 
рму, па раздрљи груди, погледа с правим турским поносом преко свих оних, на њ наперених, тридес 
наредба, којом се забрањује тумарање по турским кућама?</p> <p>— Није.</p> <p>— Ја где си ти би 
ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.< 
 нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p>„На капији Алибеговића“, одгово 
и он сеири.</p> <p>— Похватали су их по турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало,  
час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ства 
ром.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како вас је та 
 само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> <p> 
етан Мићи је наређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник н 
траху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова н 
о са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци само одговарају: „Е, валах, Сабатије, баш то, бив 
рина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали 
кућишта.{S} Тамо су нас три пута палили Турци Сокољани.{S} Оданде до наших данашњих кућа има до 
е.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер, кад сутра дан, спроводећи их, бесмо на домак 
читељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше....{S} Јадна ли им нена њихова!....</p>  
 мој друг из призренске легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово о 
без Сакара и малог Зворника међу нама и Турцима мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том с 
, ја не знам, како би било с овим вашим Турцима по градовима; али Босну није <pb n="91" /> баш  
ли, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{ 
шили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокоља 
Саватије латов непрестано и сад кошка с Турцима из Босне и једнако им доказује, како је кнез Ми 
гле би ти причати: о крвавим сукобима с Турцима; о љутоме боју на Лозници; о несрећној погибији 
 и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и 
о дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некак 
јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита г 
тен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S} Опазио сам, како му се почеше вилице 
 одмах пустили.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли и 
о је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде г 
данас заслужио“, рекао му је....</p> <p>Турчин обори главу.{S} Као да га то постиде.{S} Он оде. 
 му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови — ни ногом мрднули  
 Ви то, децо моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти 
 сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчина, који је много јада задавао босанској раји.{S}  
ни спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S} Ти си г 
у на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!...“</p> <p>Турчин се окрене.{S} Његови другови 
и горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши, Турчине!. 
они опет о себи дају јава, било далеком тутњавом, било појединим потресима.</p> <p>Тако, једног 
 хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{S} И јагње је крцкало поред ватре.{S} О 
 под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{S} А где је бата? —</p> <pb n="58" /> <p>— О 
е учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се 
честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, пр 
ћ реч о лучу, моја ми браћа обећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p> 
м испричам, како сам се тврдо надао, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо д 
често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан 
ше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо с 
а очува.{S} Браћа ми као дадоше реч, да ће се од сад пазити.{S} И још ми нешто обећаше.{S} Слаћ 
о....{S} Оде доле на Љубовију — ваља да ће капетану...“ А, друкчије није.{S} Сутра мора свратит 
а, рече он, а глас му је дрктао, као да ће се сад заценути. — — — — — — — — — —</p> <p>Ето и га 
равите их по стотину пута!...{S} Ваљада ће дати Бог, да се још који пут с њима видимо!...{S} Да 
у ствар дочепа лукава дипломација, онда ће све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити с 
Кад наступисмо на љубовиђски атар, онда ће ми газда Степан рећи:</p> <p>— Е, синовче, ето, одав 
непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље моје, и не знаш, да с 
 очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Х 
а и слушала — више сањалачки.{S} И онда ће ми од једном рећи:</p> <p>— Нисте га требали пуштати 
Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће од једном рећи:</p> <p>— А јест, Бога ми!...{S} За т 
 га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дет 
д, сад!</p> <p>И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ< 
и је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило.</p> <p>Ја је погледах.{S} Он 
ао да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> <p>— Ово је писмо од капетанове Рок 
спођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери мој 
ди Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно одговорити:</p> <p>— Веља — ружно ради!...{S}  
ата отворише.{S} Он ме мрко погледа, па ће одједном викнути: „а кога ви овде прислушкујете?! —  
 Гледао ме је за неколико тренутака, па ће од једном окренути, са свим мирно — као да ништа бил 
ваљалих људи, који само на то мотре, па ће за неколико гроша ићи за тобом преко бела света....{ 
} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је уда 
скрену се мало, као да ме боље види, па ће ми од једном рећи:</p> <p>— Стево брате, јеси ти то? 
 — све....</p> <p>И Вељо се замисли, па ће од једном окренути:</p> <p>— Ама, је ли могуће, да м 
ме дочепа за руку и стаде скакутати, па ће тек рећи:</p> <p>— Видео сам те, кад си онамо отишао 
застаде.{S} Погледа ме, поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отиша 
 Рекао бих, трже се.{S} Поћута мало, па ће тек окренути:</p> <p>— Могу веровати.... да су вас и 
ко тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ов 
’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И п 
х живети не може.{S} Трпимо, трпимо, па ће нам се, најпосле, смрћи пред очима.{S} Још док се Ја 
ио кнезу Михаилу, да не миче војску, па ће му дати <pb n="38" /> све градове редом, па и сам Са 
неком симпатичном детињом наивношћу, па ће ми рећи!</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Исти мој  
 Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа у она 
крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја враћ 
си заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру познају 
нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега ост 
рати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> <p> 
пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?... 
н, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити знаш  
<p>— Јес, јео, душице моја, сека Јелица ће с нама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окр 
/p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја 
а се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што  
а!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са свим лијепо.{S} 
тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац помолити?{S} Не зна она за твоје  
огу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у 
еру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се овако опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царев 
 пропаде погледајући. <pb n="90" /> кад ће јој се рећи — или да напада, или да се својим кућама 
.</p> <p>Неки би тек рекли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да см 
и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поче обузимати нека н 
ремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад ће и моји.{S} Газда Степан наваљива, да и ја пођем.{S}  
а ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан.{S} Остаде код г. капетана.</p> <p>И  
 рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде... 
8" /> <p>— Оч’о је доле судници.{S} Сад ће и он.{S} Рек’о је.... одговори она друга старица.</p 
 свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да је од сира срезан.{S} 
ли.</p> <p>— Е, није него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него,  
кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} 
 И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти  
о упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p> <p>— Здрави су.{S} На дан пред наш пол 
.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту 
с не помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече га 
} И ја имам тамо који су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта  
 Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То 
ам торокуша!{S} То ми је баш махна: али ће то добра госпођа Јелица опростити својој Рокси....{S 
о....{S} Нити је било кад почетка, нити ће бити икад свршетка....{S} Вечито је време, вечито је 
човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, 
 ти ту да ми се правиш високоучен! рећи ће му Срета, који је много полагао на писмо „р“.</p> <p 
сти!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном  
> <p>— Е, не може то тако да буде, рећи ће мој зет, кад ја почех да се тешкам, како смо одоцнил 
да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће госпођица Рокса, и непрестано још окреташе своју зла 
јте!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> < 
а прихвати коње.</p> <p>— Синовче, рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мој 
{S} Нека Бог само окрене на добро, рећи ће газда Миле и одмахну главом. — — — — — — — — — — — < 
могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо! 
правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш десио ту, кад му он 
 му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} К 
им се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ово су мутна времена.{S} 
т!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, ко 
су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици. 
ад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан Мића рећи:</p> <p>— Јест, синко, да бо 
 ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:</p> <p>— А, г 
аволски тежак задатак из једначина, док ће Веља повикати:</p> <p>— Тако је и никако друкчије!</ 
После је било триста других питања, док ће капетаница окренути:</p> <p>— Довече код нас на вече 
што пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, као оно кад неко окне воловима д 
пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они  
о, <pb n="148" /> па да идемо даље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама 
а: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мимо ме, сва разбарушена, пролетети несрећна Вељина  
јем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од ме 
.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста,  
 једном поведе реч о капетану Мићи, док ће моја сестра рећи:</p> <p>— Марко, одмах да им пишеш! 
ло, али су то били студени осмејци, док ће од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овд 
 је опет готово сваки дан обилазио, док ће ми једног јутра рећи:</p> <p>— Данас да мало изађеш. 
торац, а непрестано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зове 
ало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а кад ти дође?!{S} Ка 
 да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p>„Тако је.{S}  
</p> <p>— Једно само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезек 
ного полагао на писмо „р“.</p> <p>Један ће рећи, да рибу не ваља јести само на жешке дане.{S} Н 
ало разгали.{S} Разгалим се и ја.{S} Он ће први почети:</p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове годин 
<pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} Он ће те примити као свога сина.{S} Сутра дан порани — доб 
рави: а кад се крене, јавите нам.{S} Он ће нам бар бити ближе.{S} Ево где је Београд: а лађе ид 
е; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али верујући, да га ђаурски нож не може з 
 Нека каже Обраду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде н 
— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он ће вечерас.{S} Долази и бато.{S} Синоћ смо добили абер  
ан је.{S} Које је ово доба ноћи?{S} Ако ће.{S} Не мари ништа.{S} Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не от 
 Илинци задаћемо посла!...</p> <p>— Ако ће.{S} То је нашем дому дика — да добре пријатеље дочек 
ет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друго 
.{S} А већ је, вели, пронашао пут, како ће га пустити да „поново“ полаже....</p> <p>— Платиће о 
 Не идеш ти, а не идем ја....{S} А како ће нас сви погледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, ч 
 зачу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} О 
ојте се.{S} Неће му бити ништа.{S} Мало ће више лежати и то је све. — рече капетан Мића.</p> <p 
акав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и  
је сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циг 
ом се пази к’о с рођеном сестром.{S} То ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено  
Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— 
е он и мало се као замисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> < 
ме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: нашу кућу раскућио.{S} Друкчије и није могло д 
ваља јести само на жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па  
ријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — како са 
мену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов рече,  
е и мене довез’о.{S} Добро вози.{S} Бар ће нас одвести до Љубовије....{S} А, гле, где сам се ов 
 све бити — смућкај па проли.{S} Залуду ће нам бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, 
ко изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана 
ти пази, кад седло мећеш, да се крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, озд 
вечеру. </p> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је  
е; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечан 
а Рајко Мирчетић.</p> <p>— И то по сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— П 
 да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радо 
 већ његова сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој н 
Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето, сад ће и газда Степан 
} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Столовима и најпосле Жељину.{S} Ка 
 за моје Љубовиђане....{S} Бог зна, кад ћемо се овако опет састати, — додаде капетан Мића.</p>  
т дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући! 
 настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дох 
p> <p>— А, нема друге!...{S} Ове године ћемо се лепо провести.{S} Мало код моје куће, мало <pb  
лицију.{S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у свом 
ама.</p> <pb n="48" /> <p>— Е, сад како ћемо? окрену г. Јова писар.{S} Ви се, ваља да, нећете з 
ете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Лепо је.{S} Ветрић ћарлија...{ 
.{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском на 
 ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „пев 
и су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћемо му и платити....{S} Не дођеш ли, онда, до године,  
 се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренути Стол 
 <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема звер?{S}  
куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво 
 знам само, за кога оно рече, да је дао ћер?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за нек 
 Селакова, да је капетан Мића дао своју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громо 
една готово двокатница, лепо окречена и ћерамидом покривена.{S} На њој су били срчали-пенџери.{ 
 опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде п 
се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње весел 
е.{S} Онога збора, оне веселости, онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говор 
} И онда тек одвали печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће 
е, после са Иконијом.</p> <p>— Седи ту, ћери моја, до своје мајке. <pb n="70" /> С Иконијом се  
ном прозору гостинске собе.{S} И окна и ћерчива искочише — као да су била од паучине.{S} На про 
еше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као мачка, која вреба миша и н 
="252" /> <p>Рокса се саже својој малој ћерчици.{S} Ова јој сави ручице око врата, па јој нешто 
 једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигр 
 ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а  
камо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p 
Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који се дају нудити 
та је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћ 
сле, нека и он дође овде нама.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је д 
од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој н 
само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда нав 
аље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде пођете и после ићиндије, рећи ће г 
од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, ре 
о је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, с 
, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бољег друг 
само за те пита.{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упит 
ј грешној земљи божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа н 
а!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quot 
>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{ 
, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је  
!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> <p>-  
 ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нема бо 
ема од тога ништа!{S} Наша је брига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Ко 
едник се беше примакао, е би рекао, сад ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S 
рилику да видиш један засебан свет: сад ћеш да видиш ону мрачну висину, на коју по неки људски  
о мало, па му мајка викне: „Малиша, куд ћеш тамо?...{S} Врати се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгу 
 спазио.{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S 
това...{S} Сад можемо поћи.</p> <p>— Ти ћеш овде с нама, рече јој Малиша...{S} Је ли мајка?</p> 
да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној 
веној грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу  
....</p> <pb n="149" /> <p>— Ене, па ти ћеш проћи баш поред куће Дамњанове и газда Степанове!.. 
S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Полива 
ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{S} Ко ти се на зор за друга натури 
} Сутра дан порани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћук 
ама живо и ватрено.</p> <p>— А гле, зар ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! пови 
арак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломни 
буна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим  
сно и лево, душеци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пру 
 А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није била док њега није видела; а 
се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, и не видиш да ми крв из носа иде?!..{S} Ето, пог 
а свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело  
тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ру 
ко их не могнеш измирити?</p> <p>— Онда ћу остати да и ја при деоби будем.{S} Ако пристану да с 
>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути....{S} Де, похитај....</p> <p>Овај  
у. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове  
Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пст!...{S} Ево, не 
ође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па ћемо до Љубовиђе заједно.{S} Ето 
 <p>— А јој моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче по 
 А он? — Нека иде — сам.{S} Мора.{S} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећ 
х глава, рече госпођа капетаница.{S} Ја ћу сести доле са другим својим другама.</p> <p>— Госпођ 
 на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина  
его рођена....{S} Ради како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на у 
лушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин ку 
 мене.{S} Вели ми: ти јаши вранца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини 
јте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам —  
лупу и пазите да од куд не избије, а ја ћу њега сад наћи, рекнем им.{S} И онда пођем оним стаза 
Совре?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену. 
биле мудре.{S} Ти данас заповедај, а ја ћу слушати! рече г. Јова писар и махну на Гавру да иде  
Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене,  
ој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше зам 
да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да пох 
веде реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права, док ће на то капетан М 
!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима!...{S} Е нећеш, погани скоте!...“ и онда се к 
S} Пећемо се на Медведник....{S} Одатле ћу видети Бобију и — Прослоп, а отлен се види Баурић, а 
циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, је 
{S} Ја видим: завера и ништа друго; али ћу јој ја похватати све конце!...{S} Не знам само да ли 
ене.{S} Мисли да ја то не видим.{S} Али ћу ја њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помо 
{S} Ја овде вршим само закон....{S} Или ћу....</p> <p>— Жалостан је то закон, који ви овде над  
 ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} Боље га 
у.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу ов 
и да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена л 
{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде  
ио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се расп 
м!{S} Само им реци: поздравља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба поје 
ста обмана....{S} Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне 
 у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пр 
аколио.{S} Двапут ме је питао за Обрада Ћука.</p> <p>— Ето, рече, и он је старином ту испод Бау 
{S} А зар ти не знаш где је кућа Обрада Ћука, него да одседаш по механама?!..</p> <p>— Ви мисли 
Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код наше 
>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љубовији.{S} Дочекао ме је казати се не м 
 поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћурка!{S} Доста.{S} Нећу више.{S} Од свију нас — и од о 
орити....{S} Ми, паланчанке — праве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој  
 у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим врат 
а из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што с 
та лепша.{S} Она ми само пружи руку.{S} Ћутала је; али кад нам се додирнуше руке, преко њена ли 
о било голо притворство.{S} Она је само ћутала; а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу  
чности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где стоји  
но само не знам, од једном ће прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га  
То знам.{S} И — погодио сам.</p> <p>Ово ћутање прекиде један жив разговор, који се чу на улици. 
орити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћутање.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свра 
шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, 
рица Јела, ту је снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли  
о дана и ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем фе 
ме је поплашио.{S} Она на њега очима да ћути, а он својим образом прошашољи по њеном образу, па 
и нешто каже, па — застане....{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њ 
а ли су ме оне поздравиле.{S} Он о томе ћути; а мало, мало, па ме погледа и — заусти да ми нешт 
.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Вељо! — викнем мало боље.</p> <p>— А! —  
{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она така није б 
сет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} 
ог налик.{S} Тако сви кажу.{S} Она само ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује пре 
S} Тако исто и мајка каже.{S} Отац само ћути.{S} Он нам једном рече: „тако ћете исто жалити и з 
 па се о теби поведе реч.{S} И она опет ћути.{S} Неће ни име да ти помене.{S} Мисли да ја то не 
ије чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена стена.{S} И кад ја спремих Јаблана да 
Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После тек рече:</p> <p>— Ништа.{S} Овамо нешто 
ја и он били нешто суморни.{S} Ћути он, ћутим ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{ 
и сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <milestone unit="su 
Не.{S} То не могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа  
икнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка! — прошапта она и полако из 
 је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико  
у код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Пол 
стране обазирати.{S} Нема га.{S} Ја га, у два три пута, викнем — колико игда могу; аја, не одзи 
оре, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа  
: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема свршетка!...{S} Вечито је време, вечито 
насмејали и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздра 
 и писар-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јов 
 ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Јест.{S} Ту је и он.{S} Довели  
пет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n 
олинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се панорама губила далек 
о тек видели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их 
мо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зн 
subSection" /> <p>Има једна виша тајна, у коју се, по кашто, повуче душа наша.{S} То је нека по 
азе.{S} Кад су јој два најмања синчића, у један дан, издахнула, она је, несрећница, стала више  
 ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Мо 
ше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још ве 
живљи рад и откуцавање.{S} Путовање је, у неку руку, зурка, кроз коју наша душа најрадије гледа 
} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, бранио -— од каквих махнитих балија и п 
 и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О,  
их ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту б 
створови икад могу доћи....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају  
о, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{S} Он је то, р 
петанова; а други, оно плавоко девојче, у белој, као снег, кошуљи и лепом од зелене свиле срмал 
ошао себи, ја видим да сам на Љубовији, у сестриној соби.{S} Кад су ме из Љубовиђе донели, не з 
стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне....{S} А, зна се, да 
 кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S} И ако — кр 
а стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слат 
е из Љубовиђе.{S} Одавно је, несрећник, у овоме жалосном стању.{S} Болест одиста страшна.{S} Кл 
 је породица Вељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави пр 
, слици Вељиној.{S} И ја, звекан један, у томе гледах Роксандину љубав према мени.{S} А, као за 
ањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање око своје осе.{S} И т 
да баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова 
ругим својим другама.</p> <p>— Госпођо, у мојој кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој 
загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</ 
ка ћуд мигне!...{S} Зло, те велико зло, у кући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Ш 
S} Ни то нисам смео.{S} Та, то би било, у неку руку, да ја први о Вељи изнесем тако ружан глас. 
 пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и пушке мећући!“ — </ 
па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим сликама, преда мном продефиловало.{S}  
е?{S} Прекосутра ти ваља поћи, а ја ћу, у име Бога, наксутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S}  
ко је писар Јова, сад о прошлом Божићу, у највећем трку, пао са свога кулаша.{S} А кулаш, рече, 
ити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душевне.... 
ко учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће  
равих пламичака, који су се, рекао бих, у једном трену ока и палили и гасили, док, најпосле, не 
 грађевини васељенској....{S} А ти ћеш, у име Бога, поћи и мојима и твојима — на Љубовиђу и на  
почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра-пра почетку свију ствари био је простор.{S} Нарав 
} По овоме било би најлогичније казати: у почетку је била сила и материја....{S} Па и опет ни о 
ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо 
{S} И тако, зар не би било згодно рећи: у почетку је било кретање“....</p> <p>И онда се Веља за 
ар се когод може наљутити <pb n="75" /> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> < 
р.{S} Нешто сам и овог Тому заволео!{S} У колима госпођа капетаница и госпођица Рокса и Малиша. 
..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. 
и, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу....{S} Брже!!...</p> <p>И он ме послуша.{S} Пуст 
у несрећна мати не бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и  
емо — ми свуда имамо својих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обрено 
стави:</p> <p>— Бога ми ти кажем....{S} У лудницу ћемо.{S} Зар ти не знаш, да сам ја сад голема 
ксанду заволео свом душом својом....{S} У првим клицама љубави има пуно жилица.{S} Њих није мог 
амо нешто о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — 
раја на крај овога планинског жлеба.{S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао  
 знак, да јој се нико не приближава.{S} У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{ 
нуше образи.{S} Он ме оштро погледа.{S} У томе погледу беше нечега, како да кажем — да не кажем 
а писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кул 
ј улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену један тужан глас: </p> <p>„Сине!...{S 
> <p>— А, ми смо смазали два ћевапа.{S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре до 
па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда крен 
довао, као овај капетаничин предлог.{S} У том изађе и госпођица Рокса.{S} Била је нешто бледа.{ 
 пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки каж 
а сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваља да, нећу заповедати, рече г. Јов 
х очију прозујаше једне лепе кочије.{S} У њима сам видео њу — анђела душе моје....{S} После се  
pb n="235" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{ 
 била: имам ли каквог абера од Веље.{S} У том и газдарица <pb n="138" /> Јела донесе још једно  
је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, ка 
 <pb n="23" /> проломи и дубодолине.{S} У њима као да је све још спавало својим дубоким сном.</ 
еоград, сестра ми приђе, смешећи се.{S} У руци је држала једно писмо.{S} Окреће га и загледа.{S 
> <p>— Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са д 
и.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад  
друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека неразговетна гом 
 је то, рече, „искусио“ сам на себи.{S} У јулу је једном појео печена језа, па га одмах ухватил 
зори једне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један ма 
чити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb 
аме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S 
 рамену и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на 
 ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на  
рни, ми се опет враћамо на оно прво.{S} У пра-пра почетку <pb n="109" /> свију ствари био је пр 
обрадовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тог 
ева.{S} Њему ћу и предати ово писмо.{S} У Ваљеву има пошта.{S} Овде нема.{S} Он јаше на кулашу. 
о онако исто.{S} Ми мало застадосмо.{S} У соби гробна тишина.{S} Доктор баци једну зраку из сво 
м, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сунчане системе, сва  
говетније стане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на ср 
 по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} 
естрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било капи крви.{S} И кад би г 
 Мени севнуше светлаци испред очију.{S} У соби ми се смрачи, — али то одмах прође. — Сад тек оп 
 беше ка западу бацио дугачку сенку.{S} У овој су се сенци видели силни <pb n="23" /> проломи и 
из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана Смиљанића, к 
етлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу  
ице сину неком неочекиваном радошћу.{S} У том дотрча и Малиша.{S} Показа и нама свога лептира.{ 
S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас 
} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, то се зове добро отпочети....{S} А, рек 
а Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} Подрум Смиљанића није  
њега ћеш бити на конаку.{S} Сутра дан — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Бе 
ећ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те двадесет год 
шао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> <p>— Па тако пред вече.</p> <p>Мо 
ак?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S}  
месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> 
цама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с неком тужном збиљом.</p> <p>Ме 
којој болници....{S} Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p 
 рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?</p> <p>— Као ово ја и в 
де си ти био за ово месец дана</p> <p>— У болници.</p> <p>— У којој болници....{S} Варошкој?</p 
S} Лепа господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и п 
бренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а у Београду некад код Поливака, а некад код нашег газда  
— Боже, колико сте викнули! рече она, а у лицу се запламти, и обазре се да види, да ли ме је мо 
На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је в 
{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље 
јој беше плинула некака небеска драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам ј 
не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта рад 
езика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у главу, да ће ме, као државног питомца, послати у Пари 
.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, одговорим 
година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске просторије.{S} И тако је, према неп 
а кад нам се погледи сусретоше, она сва у лицу запламти.{S} Издаде се.{S} Зна да ми је неверна. 
 беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се слагао и Раде, Вељи 
звади <pb n="231" /> кључ.{S} Завуче га у браву.{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S}  
година — да је са својих тридесет друга у Мајевици сачекао Селим-бега Кавадаревића, бесна Турчи 
} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога  
 сноваљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекид 
анђелске појаве: али је истина и то, да у њеним очима сине некакав небесни пламен, кад се о Вељ 
ме ваљало мало размислити.{S} Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како  
а дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хо 
еном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је страсношћ 
а цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све на добро окренути.{S} И чича  
ј џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да се још нешто ишчуђава.</p> <p>Поскачемо 
едном капетанова Рокса, а једнако гледа у онај албум.</p> <p>— Морам вам признати, да нисам има 
 Совра изнео празне зобнице.{S} Загледа у њих.{S} Види се, да су коњи све до зрна позобали....{ 
ке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи.</p> <p>— Па, брате, јеси ли ми здрав?...{S} Знаш 
 су мислили, ти си весели Веља, погледа у ме моја сестра.</p> <p>Сад је и мени све било јасно.< 
итав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи је и рекне: „ето, видиш — крв!“</p> <p>Је 
.{S} Он се, од једном, трже.{S} Погледа у мој кревет.{S} То беше страшан поглед — поглед гладно 
 оне бриге, рече моја сестра, а погледа у писар-Јову.{S} Она му је, без речи, благодарила....{S 
 па се стане брисати.{S} И онда погледа у руке, па се опет сагне.{S} Доктор ми полако рече:</p> 
 се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе 
екуд, рече г. Јова писар и онда погледа у ме.</p> <p>Осетио сам, како ме свега подузе некаква т 
 као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ко 
/p> <p>Моја сестра, престрашена погледа у ме.</p> <p>— Срећа је те се и ти ниси с њим сусрео! п 
/p> <p>Баба Стојка зину.{S} Она погледа у Пеладију.{S} Не верује јој.{S} А Пела је и била ђаво  
ја; али се од једном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати 
 Али се на један мах исправи па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским  
дођеш! рече ми он као претећи и погледа у своју сестру, као да је очекивао, да и она то потврди 
одговори онај с неким поносом и погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p> 
на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од тога ништа!{S} Наша је 
лепо намештена.{S} Висок кревет с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дува 
ије, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у 
вији, а капетан Мића добио за помоћника у В....{S} Сутра се сви на пут крећу.{S} Сваки на свој  
 и с госпођицом Роксом.{S} Њена је рука у мојој задрктала.{S} То сам лепо осетио.{S} Преко њена 
чима....{S} Знам добро.{S} Њена је рука у мојој задрктала; а њен ми је поглед казао све....{S}  
нам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone unit="subSection" />  
ра и Видојевице, па се даље испреламала у небројено планинских седала, док се, најпосле, није з 
ичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала  
тпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви живи ох 
 идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души Вељиној.{S} Он то није казивао; али је то душа м 
екадашње веселости.{S} Моја сестра села у један буџак, па се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За 
р.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топчидеру.{S} Нека и то види.{S} Бог зна, кад ће се о 
 <pb n="178" /> као прут и сва сам била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја 
ростора, којим би сила материју ставила у покрет.{S} И тако, окрени, обрни, ми се опет враћамо  
дарица је једног дана изнела и оставила у сарачану; а ја се сав предадох изучавању француског ј 
етну: истина је, да се моја душа топила у зрацима ове анђелске појаве: али је истина и то, да у 
ију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах докто 
ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај 
ве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизмерно оч 
 прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А сад — кући!{S} 
то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S} У промени ствари око нас.{S} Кад би  
слити без силе, која ту материју ставља у покрет.{S} По овоме било би најлогичније казати: у по 
јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам Роксанду заво 
ту сумрачја, кроз које се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, 
ум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад и отк 
нао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да  
дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он 
 Мати, госпођа Јелица нека седне с нама у кола.{S} Ви се’те горе.{S} Ја и Малиша сешћемо доле.. 
ки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе,  
 Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће,  
 тај ми је <pb n="225" /> апетит с дана у дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, не 
 — у које доба пођеш, стићи ћеш за рана у Београд.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S}  
плавоко девојче.{S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S 
е.{S} Она се од труна престрави.{S} Она у труну види и свој рај, и своје разорене наде....{S} Н 
не жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па  
разе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, моје вит 
, па је горе, по сунчаном зраку, расипа у миријаде брилијантских капљица, које се, опет, чароли 
} Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} П 
.{S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се 
сао.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комш 
и, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде не 
S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пексијан, снаха наша, снашла ј 
о <pb n="8" /> да га немаш, он те отера у село кмету, а кмет капетану; а ако се и капетан деси  
/p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у Иконију.</p> <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, ш 
S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} 
па ми отоич, кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Има 
о, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да ме боље промери.{S} Он одмахну главом 
о нам је свима било, кад те она несрећа у нашој кући снађе.{S} Ми те звали, па да под кровом до 
, готова сиромаштина!{S} А моја је кућа у Горобиљу и прва и најјача, од кад се за њу зна....</p 
нену капуљачу.{S} То је била надзорница у овоме одељењу.{S} На сред собе, о таваници, висило је 
најеш Вељу мога?! топила се ова старица у некаквој веселој тузи.{S} И сав је онај свет заводнио 
га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се описати.{S} Срце ми ј 
енице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо 
у кроз главу.{S} Скочим.{S} Био сам сав у голој води.{S} Лепо сам осетио како ми срде лупа.{S}  
на, мож’да и за више.{S} Саватије латов у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не и 
учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срце ми поче да лупа.</p> <p>— На, отвори г 
 гласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су б 
 с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред светом дрешити кесу  
 оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим, ова ми анђеоска слика и 
оп, а зора још не беше забелела.{S} Кад у Љубовиђу стигосмо, беше се већ лепо одјутрило.</p> <m 
} Он иде, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби ж 
лизу града нађу, они к’о наседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово 
S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам поче причати, како је чуо 
ет био мој доктор.</p> <p>„Откуд он сад у ово доба,“ помислим.{S} И онда му рекнем:</p> <p>— Бо 
ци, а озго лепи клечани ћилими.{S} Свуд у наоколо вунени јастуци са крмезли пругама проткани.{S 
 <pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{ 
 Било би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина 
и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— Ене, жива ми је мајка!{S} -Ја са 
шен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича 
Газдарица Јела рече, да је отишао некуд у село, не би ли, колико толико, вересије прикупио.{S}  
{S} То беше некака средина између главе у мртваца и <pb n="244" /> — лобање.{S} Из ње је пирио  
же живо остати.{S} Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се.{S} Од муруза нема ви 
међу ове две тачке, то је време.{S} Све у времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи 
а насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубовије. —</p> <p>— Ја сам замоли 
ас имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.< 
.{S} Тако.{S} Пазите се.{S} Ви сте овде у туђини.{S} Туђина је тешка, кад се нема свога, рече о 
еби, госпођо Јелице, да се мој Веља где у свету изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети њ 
 моје....{S} Вашег ћу брата јамачно где у путу срести.{S} Казаћу му да похита — јер га овде сви 
доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко њена бела, нешто м 
пан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице от 
х пушака.</p> <p>Газда Степан ме одведе у собу — гостинску.{S} Она беше лепо намештена.{S} Висо 
госпођа сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до гос 
<p>— Сутра се одводи Иконија....{S} Иде у <pb n="247" /> добру кућу.{S} Слушао си за Драгићевић 
ена.{S} И кад ја спремих Јаблана да иде у Београд, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш  
анете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући с 
 јој прикачене, у место ордена, кокарде у тробојци.{S} По оном плашту беше наприкачивано неких  
лицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управит 
 што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек станем с 
педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског прописа 
и.{S} Она се зацену од плача, па побеже у кућу.{S} Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала 
<pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Ј 
прети, аја!...{S} Нема га.{S} Као да је у земљу пропао.{S} Вратим се, да видим, да се није врат 
> <pb n="131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочи 
припадају системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границ 
 ме је твоја сестра видела, бризнула је у плач.{S} Мора да је и она опазила.{S} Она, истина, ве 
" /> напојимо, а она прхне и нестане је у ведром небеском зраку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тра 
119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао, да је то његова тврда одлука.... 
 све конце!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја 
{S} Понео сам га са собом.{S} Оно ми је у даљем животу било као нека амајлија.{S} Колико сам га 
 Болест одиста страшна.{S} Клица јој је у каком било старом наслеђу, било по оцу, било по мајци 
} Бољку ваља лечити док је мања, док је у првом понику?....{S} Аја!{S} Ни то нисам смео.{S} Та, 
се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинула некака не 
ој наличности радо говори.{S} Једном је у сред ћутања рекао:</p> <p>— Не може бити да тамо, где 
.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p>— Он је у другој години права; а ја тек сад свршавам гимназију. 
тац није овде. <pb n="176" /> Отишао је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час 
ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест  
мо га мучили.{S} Има две године како је у овој болници.{S} Њему лека нема....{S} То је најтежи; 
еном и другим пузавим биљем — лежало је у једној страшној рушевини, као, да је по свему бесомуч 
 наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица 
 лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} 
.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе 
а у које време да у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да 
тав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији понео.{S} И Мачак леже.{S} Е, кревељио се, не 
и, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од то доба, још ни с једним сусрео нис 
ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо  
е у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању  
епова турске војске ноћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град 
 друкчије?...{S} Сва небеска тела стоје у истим односима једна према другим, као што су стајала 
 лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Иконију.{S} Допадне му се.{S} 
пучини небеској, расхлађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, 
ека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су.{S} И он 
беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{ 
овори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да јемчи,  
ад почесмо силазити низ Брђане.{S} Доле у колубарској долини треперило је небројено светила.{S} 
сти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја мајко!...{S} Господине, жи 
обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и 
бове придрже, да се не стропоштају доле у реку.</p> <p>На самом окомку, одмах више Трајановог м 
 на путу живота свога сусрео.{S} Она ме у мало не помете.{S} Био се бејах решио, да напустим шк 
 мало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па 
S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам леп 
 легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба 
есрећник, као јарац, кад ногама западне у врљике....{S} Али и онај Тома има погану руку.{S} Не  
мо из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p>  
етаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, у 
мулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан с неком врстом дивље о 
 надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— 
 доћи.{S} Он је сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, чи 
свињама.{S} Један од њих лучио је свиње у Љубовиђи и законакује у кући Смиљанића.{S} Види Икони 
д’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано 
ти!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им по 
 не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам ш 
 она посрне, кад она падне, она се обре у тој ноћи, у тој тами — на дну дна вечитог заборава.{S 
не су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, које су кадре да чују 
 пред првим кућама љубовиђским.{S} Горе у страни, на једном лепом заравњу, видела се једна лепа 
ша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено п 
имо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} 
е несвестице, ја почнем излазити најпре у авлију, а после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чин 
ће, мало <pb n="98" /> код твоје сестре у Љубовији....{S} Видећеш, то ће лепо бити.{S} Да понес 
ле поздрави своју осталу браћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се п 
г суђења попуцали су.{S} И оне сад јуре у — незнан!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М 
како сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на 
у?!...{S} И онда застаде.{S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја 
писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у два маха залета, да ми га отме.{S} Али га ја не дадох 
 Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, а да се добро не види и не про 
<pb n="165" /> на кулашу и стропошта се у некаку провалију....{S} Иконија и моја сестра проведо 
не пресуде?!..{S} А особито сад, кад се у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно шт 
ете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш путем друговати.{ 
ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева је из Горо 
ге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи склопим,  
 милоштом и топлином — ама као да си се у нашој кући родио!...{S} После.... после — има ту пуно 
ом капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу тим, превртала некакав албум 
ребало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из далека сам опазио онај знам 
ило!{S} Причао сам ја њој — како сам се у вашој кући проводио.</p> <p>И они изиђоше.{S} Ја и Ве 
ао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних другова видеше 
куд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хо 
ри Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а из очију му сипа огањ некакве велике  
м на рамена г. Јовином кулашу.{S} Он се у први мах поче нешто срдити.{S} Опазио је, да га је не 
 одиста, и велики и леп.{S} Преливао се у стотину боја. — — —</p> <p>Вратимо се.{S} На самим вр 
о кад ко нешто премишља.{S} Загледао се у некакав предмет, али је тај предмет неодређен.{S} И о 
; борба овога с оним светом.{S} Небо се у крв претворило.{S} И том се крвљу и земља облила; а т 
е наплакао.{S} И мој зет Марко гушио се у јецању....{S} Ту неки дан добијем писмо од њега.{S} Е 
а се мало провеселимо.{S} И вечерало се у ћеретало се, али није могло да буде оне некадашње вес 
 себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} То беше одиста ведар и пријатан дан.{S}  
ло на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, кад је в 
.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, ако и не 
в конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пламичака, који су се, рекао бих, 
капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш ап 
ан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он 
нић и његов син Веља.{S} Веља ми полете у наручје.{S} Грлили смо се и љубили, као <pb n="82" /> 
наш Вељо...“ То рече, па се мало окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је о 
сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S} Бога ми, нећете моћи.</p> <p>И он 
или?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо! 
радовати!...{S} Све изгрлите и изљубите у кући, моју милу и драгу другарицу Иконију — по два пу 
S} Загледа се у таван и од једном прште у језовит кикот....</p> <p>Ја окренух главу.{S} Нисам м 
ми се очи почеше склапати, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зо 
Па тако пред вече.</p> <p>Мој зет прште у смех:</p> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита 
> стигли на савијутак, где насип окреће у љубовиђску долину, он лало застаде с колима.{S} Даде  
S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој нисам открио по каку за ме малу тајну.{S} И онд 
ав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се н 
вога.{S} И тад лепо осетим како ми срце у грудима заигра.{S} Моја душа разгледа онај природни с 
а Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?.. 
на.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан крст и јабука на звонику 
 рачвастој тополовој грани, зацвркуташе у гнезду тићи.{S} Намештали су се, да под крилима своје 
 рече једна друга старица, која се беше у ме загледала. —</p> <p>— А познајеш ли ти мога Вељу,  
шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако:</p> <p>— Не идеш ти, а не идем ја....{ 
> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погледах.{S} Ми смо били пред кућом газ 
таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро  
е одблесак њене љубави према Вељи.{S} И у колико ме је породица Вељина обасипала милоштом, у то 
а пута.{S} И мене би онда текнуло.{S} И у тај баш мах поглед би ме Роксин пресек’о, као да ми ј 
е збија у све мањи и мањи простор.{S} И у колико се смањивао, у толико му се појачавало обртање 
арана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је било ока, ако не и више.{S} А сви смо риба 
о.{S} А да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама.. 
ош кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк....{S} Али оно синоћ, син 
у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} 
ељина обасипала милоштом, у толико се и у њеној души разбуктавао пламен љубави према Вељи, а си 
Бог да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, н 
з!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жао.{S} Знам ја  
јати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кола.{S} Мени се већ досадило клицкање по ови 
ком, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне 
— — — —</p> <p>Ја сам с Вељом излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна бо 
да нешто није онаквијех рсуза и у нас и у вас, ја мним, да овога не би било међу нама....{S} А  
едан зрак наде блистао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут  
што....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш малог Кићу.{S} С њим са 
же, смилуј се на ме грешну!...</p> <p>И у тај мах звекнуше окна на једном прозору гостинске соб 
 <p>— Како год ти рекнеш.</p> <p>Кад би у вече, он опет поведе разговор о нашем провођењу о фер 
као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох викнути:</p> <p>„Вељо!...“ 
петан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у руку, а тако исто и Малиша.{S} Он се са свима рукова, 
 пре госпођица Рокса онако топло пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> 
ићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада п 
ли и како трава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у ли 
 врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоћ 
овде над нама вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам с 
ће; ко зна, да се тај врхунац не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! реч 
Сутра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се ш 
/p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; али оне 
tion" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <p 
мо што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор с 
мо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али у неком буновном стању.{S} А има једно стање душе наше, 
хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда Миле те преда ме.... .</p> <p>— Добро т 
/p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жи 
 капије!“ повичем колико игда могу; али у тај мах, као да духну са свију страна некакав, као ле 
} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљивог.{S} Опет је 
 Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешто преко дворишта, зашушта као нев 
времена.{S} И кад би се добро загледали у ову непрекидну сноваљку промена, ми бисмо опазили, да 
дана јавише, да су кукавног Вељу одвели у манастир Боговађу.{S} Ништа му није боље.{S} По сву н 
.</p> <p>— Ми смо се, господине, видели у полицији?.... рече ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видест 
ко перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окосине Мислођина, врхо 
 Ваља бјежати од зла, па ма у гору, или у воду.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, 
и за то се и спремали, ви би данас били у Паризу, и не би данас имали ту незгоду, да неразмишље 
 не знаш, да су нам капетана преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрен 
ене пруге.{S} Као да су га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S}  
ај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га могли 
ји; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски парк.. 
 /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много м 
 Некакав леден поноћни ћук духне, па ми у незнан разнесе све моје лепе, златне снове.</p> <pb n 
ти овде живиш.{S} Море, болан, ти си ми у кући много места отео!{S} Нема дана, када се о теби н 
 очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „т 
ео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“</p> <p>Јест, то је то 
S} Од кад је њен Пера преминуо, како ми у једној прилици каза газдарица Јела, Пеладија ретко ко 
но лице и онај весели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у 
/> не може.{S} Нити има ко да опере, ни у вече: ко ватру да наложи.{S} Нити ми се зна ручак ни  
н се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{S} Ја се, од т 
суде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешт 
очека....{S} Он се не да преломити — ни у жалости, ни у радости.{S} Ових типова нестаје у нас.{ 
ша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у авлију да излазим.{S} За Београд није било ни мислити 
ким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били ни у једној турској кући.</p> <p>— Неће бити?!{S} Ја како  
а Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечере, а ето <pb n="88" /> ти и Вељиних другова 
па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од гла 
} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p> <p>— З 
 дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!...{S} Ј 
 страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је  
 у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па ми реч 
.{S} И кад си пошао ’вамо својој сестри у госте?...</p> <pb n="73" /> <p>— Видео сам га....</p> 
да се делите, заклео бих се, да си и ти у овој завери....{S} Помисли, овамо сви само за те пита 
S} Ах, мој драги брате Стево, ја сам ти у правоме смислу несрећан!...{S} Сви су ме држали као м 
г расхлађивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а 
ознатим законима гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје о 
 уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мил 
б’о? окрете од једном и стаде загледати у своје крваве руке.</p> <milestone unit="subSection" / 
да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо довршим права, и како сам и дан и ноћ  
да ће ме, као државног питомца, послати у Париз, да тамо свршим правне науке; и кад би на концу 
иле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и  
 божјег благослова, онда ћеш га познати у кући Смиљанића.</p> <p>Мени се ништа није јело.{S} Та 
 се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} Моја  
ње рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па погледа у ону ис 
истеме морала је, у искони својој, бити у заједници каквог другог, још већег небеског исполина, 
 је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{ 
а сенка.{S} Још корак два, па ћемо бити у овим мрачним просторијама, у овој вечитој ноћи.{S} Је 
} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} Пођем с Малишом; али сам лепо ос 
 рукама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у о 
у испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{ 
ослушао, не би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p>  
ти.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} Тамо је све готово: а овако — залуду нам св 
се неосетно срља у страст, а из страсти у грех.</p> <p>— Ене, ви сте то, лепа комшинице!{S} И в 
стано доказивао, да рибу не треба јести у оне месеце, у којима нема писмена <pb n="89" /> „р“.{ 
анела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone unit="subSect 
ити се Дивчибара, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблар 
а свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле прекрхати преко брда и дохватити се  
дан по Петрову-дне могли су рахат стићи у Ваљево.{S} Тако су били поранили.</p> </div> <pb n="1 
ове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола....{S} Кочијаш се окрете да види јесмо ли сели.{ 
 и поштен, — одговори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} 
е за свињама, које беху нагле доле реци у један густ врбак...</p> <p>Совро ошину коње, и ми се  
сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65" /> <p>—  
ам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послушао.</p> <p>Обучем се.{S} Изађе 
аде да вришти: али му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окре 
 крај света!...</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Бли 
 <p>— Збогом, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — —  
 на себе!{S} Гледај да стигнеш на конак у Ваљево.{S} Сврати код Дике Обрадиновића.{S} Сваки ће  
орани — добро порани, како ћеш на конак у Обреновац: а тамо распитај за Обрада Ћука.{S} И њему  
</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и Срета.{S} И њима сам морао све  
е јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало дет 
за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> 
и био је простор....{S} Али смо сад тек у једном лавиринту, лавиринту без изласка!...“</p> <p>О 
м она богата софра и онај срдачни дочек у кући Вељиној....{S} Испред мене мину оно плавооко дев 
{S} То је најтежи; најопаснији болесник у овој кући.{S} Насрће на болничаре — као гладна звер н 
је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобра 
 као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу т 
г с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре  
ег огњишта кренете, није вам дао да нам у образ дирате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку 
 писма.{S} На, па прочитај.{S} Ја морам у моје Горобиље — да браћу, како тако, измирим....{S} О 
вет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где с 
а слутња спопадала.{S} Једном сам и сам у себи рекао: „ти не иди!...{S} Ти не смеш ићи!...{S} Н 
уде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура 
вник, да с природњацима ове године идем у екскурзију.{S} Он ми је допустио.{S} Би му још и мило 
м дана ишао као отрована муха.{S} Дођем у вече доцкан кући: али мој газда Миле још не беше лег’ 
ила препала од његова погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше соб 
ао што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дужност. <pb n 
 <pb n="28" /> заустави коње.{S} Седнем у кола.{S} Он само викну:</p> <p>— Брњо!</p> <p>И коњи  
 снаша Пеладија.{S} Сви ћуте.{S} Седнем у кола.{S} Пођем....{S} Не знам, да ли коме и казах збо 
лина је како вози.{S} И таман да седнем у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p 
е у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S} И још ми и не стигосмо  
 руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} А — с Роксом?...{S} С њом се само рукује 
 смеши се.{S} Ја приђох — да га пољубим у руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.< 
Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рок 
свима.{S} Капетана и капетаницу пољубим у руку.{S} Малишу <pb n="213" /> пољубим у образ....{S} 
ћи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег 
о.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет 
е друго, него с оном сиротињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <m 
>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</p> <p>Одвеземо се у Топчидер.{S} 
 сестра <pb n="157" /> седели смо с њим у соби.{S} Она му заустави крв и привеза ране на рукама 
да је за ме питао и рекао да их посетим у два по по дне, у кући старога Селака, одмах више Тоск 
па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртва 
је сва вилица разнета.{S} И ја то ником у кући нисам смео да кажем.{S} Мајка би му пресвисла... 
 збуњено. — — — — —</p> <p>Одемо једном у Кошутњак, да се спремамо за испит.{S} Тога смо дана и 
ечи би одлучено, да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од 
} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима,  
апетан Мића био је добар, као добар дан у години, прихвати отац Вилип.</p> <p>— Онаког капетана 
на једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из ког 
} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне бо 
а на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, немој ти ту да ми се правиш 
ти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у свету изгуби, твој би брат диг’о Вељину очевину.</p>  
ину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је путаљчић, кулаш гаје опет грицнуо  
г с тобом био, дијете, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан. 
у.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у траву.{S} Бог с нама био, као да је сам са собом нешт 
 свима кутовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p 
луда болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне 
ћи.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред ме 
отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Таман склопим очи, а Турци  
рав!...{S} Исти мој бата!!.. додаде као у себи.</p> <p>То рече, па се окрете и погледа за свиња 
онима небеске механике, — повика он као у неком триумфу, а из очију му је сипао некакав досле н 
м после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испрошена, просто ме је з 
хвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само пусте,  
ужна јава.</p> <p>Брзо сам свршио посао у моме Горобиљу.{S} Браћу сам поделио, а то ће рећи: на 
<head>VI</head> <p>Ја сам с Вељом остао у стану код газда Мила, све до оног несрећног дана.{S}  
е знам.{S} Од онога дана, кад сам ручао у кући капетана Миће, овај ми се свет предругојачио, а  
та само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској махали где тумарају по турским кућама?“</p> < 
чене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст  
нас не знам, како сам после овог отишао у собу и обучен пао у кревет.{S} Вест да је Рокса испро 
e unit="subSection" /> <p>Кад сам дошао у свој стан, газда Миле не беше дома.{S} Газдарица Јела 
гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша 
— Гавро....</p> <p>Гавра га гледа право у очи — као солдат.</p> <p>— Јаши твога путаљчића, па о 
рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право у очи, као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешт 
ан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се  
шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бис 
} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> 
 смо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља  
 на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга пола отишла је од подножја па до в 
 год пута махну тестером, мене жигне до у сам мозак.{S} После су ме опет почели прикивати.{S} С 
о ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше светлаци испред очију.{S}  
S} У једном је луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S 
кући ја заповедам; а ја сам вазда седео у вашој кући тамо, где сте ми ви место одредили, рече ч 
та....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви  
>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одскочио ни за добро копље.{S} И  
или.{S} Данас не би ни један Турчин био у Србији....{S} А овако, ја не знам, је ли истина што н 
ђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> 
а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из Народне 
 ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли  
 својој браћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и с 
 шта је после било и како сам се вратио у своју собу....</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ивале су, да је старац дубоко закорачио у године.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и 
чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака 
а, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{ 
> <p>После један сахат, били смо дубоко у Макишу.</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" 
ни их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико 
врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" />  
спи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на једну другу дирљиву сце 
>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и вес 
ку, сави својом анђелском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p 
х службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још није била у Топч 
 је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, дотле је, оздо друмом,  
о:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни веле: у пра 
та ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето....{S} Сад је 
вој суморној просторији.{S} Све је било у неком провидном сумраку.{S} Пет кревета с једне, а пе 
tone unit="subSection" /> <p>То је било у очи недеље пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто чи 
tone unit="subSection" /> <p>То је било у очи самог Петровдана.{S} Испите смо положили одлично, 
 његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и  
с, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта  
е стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овако не притеже 
реновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну сјајну трепераву звезду.{S} То беше потоњи одбл 
едно се створење под покривачем згучило у клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час 
ав суманут страх; а лице му се развукло у једну надземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церек 
 Један пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потрес 
 теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p>— У руку.</p> <p>— И он лепо иде?< 
и?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле — слаб сам; а  
е одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало 
мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући 
</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се осмехну на ме.</p>  
појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови пој 
х овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промен 
о је у срез.{S} И ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дан 
tone unit="subSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо х 
ући нам се распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати  
on" /> <p>После једног сахата већ бесмо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада 
ве прекинуто весеље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујал 
је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} К 
пље.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху  
пи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо! 
} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лице Рокси 
тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" /> стране. 
 смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То је бил 
смо и код Баре — <pb n="125" /> наравно у један по поноћи.{S} Па и то је било на предлог Срете  
S} И она се брзо окрете — отрча - журно у кућу, да, као бајаги, нешто донесе; а није.{S} Ни она 
к онако без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу  
слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казат 
>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље....{ 
, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већ 
шкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одговори  
 Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експ 
 момче — брат му је од стрица, задругар у кући, син Степанов....{S} То је најчувенији свињарски 
.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам... 
у смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И та 
детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSec 
.{S} Застанем.{S} Осетио сам неки дрхат у срцу.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застра 
 Тројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од  
риђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па гледа.{S} Пуне јој очи 
ар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни било није.{S} После нам оде 
S} Оне погледаше једна у другу, па опет у нас.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Лако руменило п 
 чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо мој 
 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Ј 
ао!{S} И већ га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо изва 
е може бити да тамо, где стоји сличност у лицу, у очима, у коси, у стасу — нема и сличности душ 
нику тек онда зовну, кад је сиромах већ у ропцу.</p> <p>— Не.{S} Сад имам да извршим један друг 
 болан, и писар Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и 
ива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb 
раве смо ћурке! рече она и окрете главу у страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</ 
и нас, рече газда Степан и окрете главу у страну. </p> <pb n="152" /> <p>— Овде је, рано моја,  
обе, једно женско створење заболо главу у буџак, а десном руком иза себе једнако маше, — даје з 
има!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропад 
ца, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајући на све стране смара 
14" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свем 
нај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли на савиј 
ова се панорама губила далеко на истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се  
елији.{S} Он одједаред стаде, диже руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку ни 
в.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у прочељу.{S} Призор тужан и суморан.{S} На једној стар 
е зраке, који сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одс 
 легије.... „Ако Турци и даље не остану у Србији, <pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухват 
кад видех да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прили 
нову Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и т 
о пољубац на руку.{S} Старица пољуби њу у образ.{S} Сиђе и госпођа капетаница и моја <pb n="55" 
моја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље. 
 беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који ма и једну ружну реч рекне, или на  
 Осмехну се.{S} Жене су једине, које су у стању да завире у најсакривеније тајне душе наше, кој 
 оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису; али су сви из призренске 
једна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај 
чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код неке њихове рође.{S} Дакле, ту је и госпођа 
рема другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{S} Она су сва потчињена 
ршаји враголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту 
и један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа моја,  
ubSection" /> <p>Одсели смо у Обреновцу у гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се м 
оњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рокса десном руком придржаваше сво 
еселио, сине мој!...</p> <p>Ја погледах у госпођицу Роксу.{S} Њене очи беху пуне суза....{S} Ја 
 промрмља.{S} Ја као да за њ и не бејах у <pb n="164" /> соби.{S} А кад нам се једном сусретоше 
осављевићи лепо сатрше.{S} Нашао сам их у њиви у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам 
 у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих у руку.</p> <p>— Жив био, сине мој! рече ми она гласом, 
о да неко измаче земљу, и ја се отискох у један мрачан, бескрајан понор.{S} Кроз ову тмину пром 
{S} То је најчувенији свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али  
во је пуних двадесет година.{S} Јединац у оца и мајке.{S} Бог их је под старост обрадовао....{S 
све.{S} Моју мајку и мога оца пољубићеш у руку....{S} Кажи свима, ето мене, на петнаест дана пр 
 У којој си години?</p> <p>— Ја сам још у гимназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p>  
аде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми један господин, стаде преда ме, искр 
e unit="subSection" /> <pb n="34" /> <p>У то је доба мој зет Марко Перовић био ћумругџија на Љу 
ne unit="subSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вече ми би тешко кад пођох да легнем.{S} Соба ми је и 
иш г. Стеву до Ваљева.{S} Одмах!</p> <p>У Гавре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мо 
 како знаш.{S} Ја ћу слушати!...</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били на 
најјача, од кад се за њу зна....</p> <p>У први мах спазио сам, да се Вељини образи запламтеше н 
Онда су биле власти — власти....</p> <p>У један мах зачу се доле у авлији:</p> <p>„А јој моја м 
 чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше кола.</p> <p>— То су моји! повика г. кап 
и некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека.. 
године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легији говорило, да се ни отварати нећ 
, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече смо сви заједно вечерали.{S} Газда Миле добио од 
во белај са мном?“ питао сам се.</p> <p>У том стаде њиска коња.{S} Кулаш беше дочепао вранца за 
 и ћерамидом покривене вратнице.</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме п 
и нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око десетак у мојој соби.{S} Дође и 
ца ће с нама, одговори јој мати.</p> <p>У том изађе и моја сестра.</p> <p>— Ево и мене.{S} И ја 
е, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У том изађе и моја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— 
 знао, да ми то неће бити криво.</p> <p>У тај мах вратише се озго Иконија и <pb n="77" /> госпо 
мира бити неће, рече Јово писар.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 го 
цање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер  
у неку бесомучну престрављеност.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном на 
сом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} 
ових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова кола скренуше у страну.{S} Ја погл 
призренске легије. — — — — — — —</p> <p>У две три речи би одлучено, да Веља остане са мном у ст 
Они су отишли својим кућама....“</p> <p>У том је неко из авлије викнуо:</p> <p>— Пеладија!</p>  
руку у вис и свечано поче декламовати: „у пра-пра почетку није било почетка, у свршетку нема св 
есет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>—  
кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет 
 да се иза њих не појави њен вити стас, убава слика њена!...{S} Кад и кад испадне преда ме и он 
па, сетим се свега....{S} Сетим се оног убавог путовања....{S} Испред мојих очију прозујаше јед 
 а белео се, као да је по њему прострто убељено платно.</p> <p>Кад смо били близу Љубовиђе, из  
редбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови рази 
.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале....{S} Ствар је са свим јасна.{S} Он је капетан 
} Тај је глас измишљен — измишљен да ме убије.{S} То је неко газда Мила обмануо.{S} Али опет не 
ти, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио  
свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће рећи прво:</p> <p 
 оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је белокорац 
— он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ако ово с њим буде.</p> <p>— Како се ви смете с  
опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, н 
 оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>—  
женска прилика с дугом, белом кецељом и убрадачом, налик на белу платнену капуљачу.{S} То је би 
ађивале и збијале у мањи волумен, а тим убрзавале окретање око своје осе, које је на екватору б 
док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна 
је умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како 
војих људи....{S} У Ваљеву код Дике, на Убу код Јовице Обренова, у Обреновцу код Обрада Ћука, а 
е. — Сад тек опазих, да ми је сва глава увезана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Зн 
брата.{S} Наши се погледи сусретоше.{S} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она  
 свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се образовала прва, друг 
, када се о теби не поведе реч.{S} Кића увек дода, да те је он први видео и с тобом се разговар 
а.{S} Сахат никад није носио, а опет је увек знао, које је доба дана, или ноћи.{S} Ма у које вр 
 сам писмо неколико пута прочитао.{S} И увек сам се на његовом завршетку зауставио.{S} И речи и 
ће бити и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља друг 
ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек је прст божји.{S} Немој пред њим затварати врата д 
ћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад 
ешинство; а већ је опазио, да је и њему увек боље, кад овако заједно куд у села изађу.</p> <p>— 
ци су далеко обилазили.{S} Паметнији су увек гледали да су с њом у дослухе.{S} И само би по как 
ељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, онда се пасош даје само по допуштењу управитељ 
 директора, или да се обраћа општини за уверење — одоцнио <pb n="20" /> би.{S} За то и ја дођох 
а није лако ни добити.{S} Требало би ти уверење од директора.{S} Све је то сад прсло — куд које 
....{S} Ето ти ових људи, па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Ми 
га лета два пут преплив’о Саву, и да је увидео, да се на београдски град може и с воде јуришати 
о једно спрам другога.{S} Ово нико није угађао....{S} Моје срце поче да лупа.{S} Она је гледала 
е луку, а при врху се свео у један мали угао — рекао бих сад ће се ту проломити.{S} Ама као да  
итао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу угасили, ја дуго нисам могао заспати.{S} И таман ми се  
" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој прозор: „к 
ију севнуше светлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као благ 
ника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га преко својих <pb n="128" /> долина, ур 
о им доказује, како је кнез Михаило већ углавио са Султаном, да нам преда Босну.{S} А Турци сам 
ипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{S} Летели смо, а нисмо ишли.</p> 
а.{S} Ја јој пођох на сусрет.{S} Она ме угледа.{S} Готово полети.{S} Паде ми око врата, а од се 
езати и срце <pb n="175" /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p 
па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне каде вирило је неколико снопова <pb n="1 
" /> да се мичу неке сенке.{S} У једном углу као да је неко неком нешто живо говорио.{S} На дру 
ога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно женско створење заболо главу у буџак,  
 смо се оба нечега плашили.{S} Били смо уговорили, да погодимо Совру, да нас баш он вози; али ј 
нути! — — — — -— —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S}  
 устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми убрзасмо кораке.{S} Они поус 
аги мој брате Стево, </p> <p>Ето, једва уграбих прилику да ти пишем.{S} Имам много да ти се жал 
ај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо л 
 изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свратих.{S} Просто,  
 лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто страховито пукло у ушим 
чно да лупа; а некака јара да ме просто угуши....{S} Они ме сви дочекаше на вратима.{S} Капетан 
 ме гледа и спрема се, да скочи и да ме удави.{S} И он полети.{S} Мене оно жигну кроз главу.{S} 
 и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад н 
рника, па дојури на Љубовију, а није ни ударао на своју кућу....{S} Неки су, опет, причали, да  
} И тек би, кад се наврши двадесет пети ударац, рекао: „доста!“</p> <p>Онда би прозвао другог.. 
, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’о! повика Рајко Мир 
 рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешт 
да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по два три пут, а они им се прутови на врховима р 
ила.{S} Тражила је — или да је пусте да удари на град, или да се кући враћа.{S} Неће она да је  
мо у Макишу.{S} Совро сиће с насипа, па удари преко ливада.{S} Пут беше углачан — као тепсија.{ 
руга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен  
 Али и онај Тома има погану руку.{S} Не удари ни два три пута, а онај му се лесковак <pb n="186 
ам обојици саопштише пресуду: да нам се удари по 25 батина и да се прогнамо, одговори ђак гласо 
и штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, 
кта.{S} Нешто записа на њима.{S} За тим удари у звоно.</p> <p>Један жандарм ошкрину врата.</p>  
јој се дизале и спуштале, док од једном удари у дубоко јецање:</p> <p>— Сине мој.... ти дође!.. 
другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један мах сину једна зрака.{S}  
прешао у плач и јецање, али у један мах удари у јасан блесаст смех.</p> <p>Доктор се окрете па  
из колосека здраве логике....{S} Оне су удариле у ледину.{S} Обручи здравог суђења попуцали су. 
сила тресе, отвара и затвара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом  
ети, да <pb n="188" /> нам је прече ако ударимо преко Лопатња и Врагочанице.</p> <p>— Коњи добр 
итати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим. 
аљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца гађати  
} Он мисли, да на град ваља оздо с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} З 
 како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повикати: „и они крију од мене! 
ојао, да нисте измакли, а оно, ево, где ударих на пуну софру, рече г. Јово - писар, кад нам дођ 
д који несрећник јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно  
рчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И онда од једном застаде.{S} П 
ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, одиста, имао сам доброг зета.{S 
<pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, 
 она анђелска слика.{S} И ја бих се тад удубио у неке тужне мисли.</p> <milestone unit="subSect 
ици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докт 
читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека размишљања.</p> <p>Једног дана довуче из  
у полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док упр 
 Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Јела.{S} И онда се тек стан 
а је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај  
.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди почеше надимати.{S} Ос 
ка, педант првога реда, а по некад тако уђе у либералну примену и то доста јасног законског про 
ашкрипи брава.{S} Врата се отворише.{S} Уђосмо.{S} Ја никог не смотрих.{S} Пред нама су била др 
здух.{S} Путем ни труни прашине.{S} Кад уђосмо у зелене сводове од топола, опазио сам да се лиц 
нда се тамо точило најбоље пиво.{S} Кад уђосмо у башту, а свет прекрилио на све <pb n="249" />  
 његове смрвљене душе. — — —</p> <p>Кад уђосмо у двориште, доктор стаде пред једна врата.{S} То 
е, али се једнако обзире.{S} Кад у собу уђосмо, он само одукну.{S} И онда лоче по соби живо да  
<p>У том се врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{ 
- повика он и бану на врата.{S} За њиме уђоше још њих петорица, сви до једног јунаци из призрен 
S} На једно место на ручак, на друго на ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p>  
мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја сам од Ужица, а он, ето, из Љубовиђе.</p> <p>— Е, дијете, нека 
а.{S} Наш Стева је из Горобиља, озго од Ужица, а Веља је из Љубовиђе, тамо негде од Подриња.</p 
ва; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек д 
казала Савка Селакова; а она је јуче из Ужица дошла.{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужи 
раку. — — — — — — </p> <p>Ја сам тражио Ужице, а они ми дадоше Београд.{S} Други би се обрадова 
{S} Из Ужица!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу с 
ему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стево!</p> <p> 
еља Даке син....{S} А ако Бог да?...{S} Ужицу? —</p> <p>— Не.{S} Идем сестри на Љубовију....</p 
радовао.{S} Мене је ово растужило.{S} У Ужицу је био капетан Мићо са својом породицом.{S} Тога  
а истоку у плавим контурама рудничких и ужичких планина, док се на северу стапала у сиве пруге  
јан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз воду низао, преливале су се у миријаде треперавих пл 
 <pb n="150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко 
м ја како једног <pb n="222" /> тестере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да нач 
је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је у немачким х 
што тада опазио.{S} Видео сам, како јој уз образе букну пламен....{S} Она мисли да ја не знам ш 
ти и наша дика: али, опет, нека си увек уз колено својој мајци.{S} Девојци је најбоља другарица 
 ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стакле 
мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џеверда 
ра дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он пирну као ветар.{S} 
 се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљуби.{S} То су опазиле Рокса и оно плавоко де 
{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа 
Ја га десном руком пригрлих и притискох уза се.{S} Он се није бранио, већ се и сам уза ме приљу 
.{S} А, зна се, да се симпатије јављају узајамно.{S} Антипатије тако исто.{S} На кога ја, без о 
Два пут смо пролазили доле горе, па све узалуд, док ће доктор рећи:</p> <p>— Ено тамо, иза оног 
 опазио, да се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи ук 
 улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућ 
n="230" /> Иду полако.{S} Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две ц 
друмом од Пецке Љубовији, иде се благом узбрдицом.{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што с 
"150" /> <p>Кад су кола окренула уз ону узбрдицу, капији Смиљанића, беше ме обузело неко суморн 
, како је то све било.{S} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што с 
говори ђак гласом који је још дрктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образ 
 око врата..{S} Он се, просто, гушио од узбуђења.{S} Он повика:</p> <p>— Стево, брате....{S} Оп 
ји је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја 
 лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор овој за 
ош нешто.{S} Она <pb n="192" /> је онај узвишени престо, на коме седи неумитни судија, што суди 
х уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом:</p> <p>— Ето, видиш, овај је свет веч 
да душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{S} И тад ле 
ената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести, јер се ту осветли.{S} А 
 устремила право једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци х 
— као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— Е, г. 
ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и ти изневериш, <pb n="140" /> онда 
и.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео 
он, а глас му се изгуби на међи дубоких уздаха и тешког угушеног јецања.</p> <p>И ја им не свра 
лницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газда Милу:</p> <p>— А са 
у његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> <p>— А, каже мени баба Стојка: „оно момче  
авио лепо врат, а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да ко 
ема на кулашу беше господска; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да 
{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде своме јагрзу на врат, па обема рукама распуча кади 
е, дијете, води оне коње у ар: скини им узде и теркије: попусти колане, па им подај сена!...</p 
аша, а г. Јова писар нешто разгледа око узде, па око теркија, па око колана.{S} Путаљчић стао,  
ет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S} Преко  
 више спуштао, она друга половина брега уздизала се преда мном, као какав величанствени иконост 
удно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да зауста 
о!“ отрже се из мојих груди један дубок уздисај....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој  
лик на смесу од кикота, јаука и дубоких уздисаја.</p> <p>Доктор ми рече неком узвишеном збиљом: 
 ни изговорио, а газда Степан дочепа за узду кулаша, па га одведе у ар, и мало за тим онај момч 
орешетај.{S} Не дај да га други седла и узду му меће; а ти пази, кад седло мећеш, да се крај од 
{S} Одмах, сутра дан, спреми се за пут, узе од писар-Јове кулаша, па с пандуром Томом оде.{S} К 
теде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола онај акт, па му га пружи.{S} Извршитељ при 
 писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручен 
 се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста, к’о поче да струже дрв 
 светови растављали.</p> <p>Он ме после узе за руке.{S} Стеже их, па ми се добро загледа у очи. 
коле отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје руке европска дипломација.{S} Ми се сви ж 
ано нам је пред очима....{S} Моја мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вел 
а су била капетанова кола.{S} Коњи беху узели мали кас.{S} Ја погледах у кола.{S} госпођица Рок 
ка; и седло и узде и теркије и колани и узенгије и — све.{S} И као да је то и сам кулаш осећао. 
, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по наро 
> <p>Све је било спремно за полазак.{S} Узео сам Совру.{S} Мало је поскуп, али има добра кола и 
 се, сиромах, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на от 
ита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао арамбаша Јовета.{S}  
ронашао, да је београдски град најлакше узети с воде. — — — — — —</p> <p>Једнога вечера, ја сам 
изгуби, твој би брат Стева могао доћи и узети његову очевину, рећи ће газда Степан, па се онда  
ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда <pb n="18 
в и да се добро јаше.{S} И ја сам морао узети у заштиту свога зета, али нам ништа не поможе.{S} 
> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима. 
S} А, господски се држи!{S} По који пут узећемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} 
јем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, кад узех писмо.{S} Бојала сам се нечега, а и сама не знам ч 
 длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узјати Гавриног путаља.{S} А могу сести и у Соврина кол 
 — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опет у трк — ама као да ништа ни бил 
.{S} Јаблан беше већ избио на насип.{S} Узјахао зеленка, па оде све у касу...{S} Оде пут Љубови 
 да му рекнем, пустио, те га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женск 
убовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онда, како сам  
{S} Опазио је, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S}  
стра, и госпођа капетаница — да г. Јова узјаше мога зеленка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и  
ако, г. Јово.{S} Него наш Живанчић нека узјаше нашег зеленка.{S} Одморан је.{S} Не треба му ни  
амо пусте, ја ћу с мојим друговима први узлетети на градске бедемове и ту забости српску тробој 
ве оно.{S} Све баш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа ра 
 сања....{S} Има пуно момената, кад она узлети на једну божанску узвишицу.{S} Она се ту освести 
ну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац највеће нес 
 пакосан осмех; а по некад се намршти и узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да л 
овратку сад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на др 
} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га.{S} Јест, од њих је.{S} То је каза 
а погледа.{S} Пођем у сарачану да нешто узмем.{S} Кад прођох поред ваше собе, <pb n="190" /> а  
арици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{ 
тиди се!{S} Далеко је клети Београд!{S} Узми, јеј!..{S} Ти си овде к’о код своје мајке, — мало  
 часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185 
терина!...{S} Благо мајци својој!...{S} Узми, јеј, рано моја!...{S} Немој се ништа стидети!...{ 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Узми, јеј, сине мој; не стиди се!{S} Далеко је клети Бе 
ад су се, после бомбардања, спремали да узму београдски град на јуриш.{S} И оне смо се вечери,  
а расцветају.{S} И они их онда баце, па узму друге.{S} Мало у лево, у једном углу, из једне кад 
итао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легне 
бовију, Веља је постајао све туробнији, узнемиренији, замишљенији.{S} И лепо сам опазио, да се, 
" /> <p>Мало по мало, па је нестало оне узнемирености.{S} Вељин кревет и астал газдарица је јед 
 И госпођа капетаница и госпођица Рокса узнемирише се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упит 
о ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане зраке, 
екли:</p> <p>„Кад ће нам доћи повољнији узрок за објаву рата?...{S} Да смо Ашир-паши платили, н 
тако исто.{S} На кога ја, без објашњива узрока, омрзнем, нема примера, да ме он може заволети.. 
едном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и Вељу, н 
длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те  
згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја  
та церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав 
 <p>Ја сам свршио права.{S} Добио сам и указ.{S} Мојој веселој сестри не би суђено да и то доче 
, мораш ићи? повика он, а на лицу му се указа некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.< 
да су била од паучине.{S} На прозору се указа једна разбарушена глава.{S} Беше зинула и — занем 
езли-аге од Рогатице; а ова је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче,  
 опет врати.{S} Стаде као <pb n="49" /> укопан.{S} Сави онај свој лепи врат, па поче десном ног 
ато жуте, гриве.{S} И кулаш стаде — као укопан, и само поче да копа ногом!“ А кад нам се поглед 
га кулаша.{S} А кулаш, рече, стао — као укопан....{S} Писар Јова скочио, узјахао кулаша, па опе 
ршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде као укопан.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитељ 
је.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} Пре два дана примио сам дуж 
ојим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да  
гледа.{S} Дуго ме је мерила.{S} Некакав укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња  
 било видно.{S} Остало је остало немо и укочено....{S} Док ће од једном рећи: </p> <p>— Ене, а  
ео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је  
 <pb n="114" /> конци ове жалосне драме укрштају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Ве 
о су између мене и тебе и твојих добрих укућана засноване ове миле и драге везе пријатељства и  
S} Његова дочека нема на далеко.{S} А и укућани су му — не зна се, које од кога боље и дочекани 
, прихвати реч мој газда Миле, овај мој укућанин пошао својој сестри и зету на Љубовију, па сме 
рашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина...{S} Море, нека си им овде на очима!{S} Не з 
НА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p> <p>1893.</p> </div> <pb n="4" /> <pb  
!...“</p> <p>Стрина Илинка, у два маха, улази у собу и доноси нам још ланених крпа за завоје; а 
 од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га, да му нешт 
сли водиле су ме тај дан по београдским улицама, док ће ме један добро познат глас зауставити:< 
S} И тај се ехо одбијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" 
} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана так 
</p> <p>У тај мах зачу се нека граја на улици.{S} То су били наши другови.{S} Међу њима је био  
д мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици стоје некакве каруце.{S} Кочијаш се удубио на бок 
екиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <p 
дне осниске кућице осветљени.{S} У овој улици никог жива.{S} Мртва тишина.{S} У један мах плену 
твара!...</p> <p>Ударили смо Господском улицом.{S} Кад бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине  
S} Тако сам и данас радио.{S} Изађем на улицу.{S} На <pb n="143" /> коју бих страну?{S} На коју 
 све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњ 
еље.</p> <p>Кад избисмо у Кнез-Милошеву улицу, из кафане, пред касарном, брујала је опет некака 
и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у неке заносне снове, а срце покрене на живљи рад 
 видим, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа 
дно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" /> до сад непроучене  
<div type="titlepage"> <p>ЈЕДАН РАЗОРЕН УМ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <p>СРПСКА КРАЉ 
м....{S} То није више производ здравога ума.{S} То је одсенак сенке његове. — — — — —</p> <mile 
емаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несреће, до ко 
а страшна реч?...{S} А речи су одблесци ума, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, весе 
сестри и зету на Љубовију, па сметнуо с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да  
/> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} Једном са 
 стигосмо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и  
една врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... писар Јова пролете <pb n="165" 
рете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, не уме!{S} Где се он родио — тамо и нема кола, прихвати ре 
несрећна мајка, — бринула; и нико ми не умеде тако да каже.{S} Тебе је сам Вог послао, да мајци 
жваре. <pb n="161" /> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и к 
смо петљали и крпарили како смо знали и умели.{S} Ви већ морате друкчије отпочети.{S} Ја не сме 
ја имам једну слабу страну, а та је, да умем да се претварам?...{S} На против, госпођице, ја им 
ити нећу....{S} Ето мене опет!...{S} Не умем да станем!...</p> <p>Па пишите нам, госпођо Јелице 
ја имам другу слабу страну....{S} Ја не умем да се претварам, рекнем јој с извесном врстом прек 
 руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био сам веома уз 
и од једном окари и окуњи, а ми томе не умемо узрока да нађемо.{S} Ето, и мене је, исто као и В 
ру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док коње отимари, н 
о су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе З 
> Њу је моја сестра умела мајсторски да умеси.{S} Тако су је исто звали и капетановој кући.{S}  
времену, ништа ван времена.{S} За то је умесније рећи: у почетку је било време....{S} Е, али шт 
и под Соврине арњеве...</p> <p>— Збиља, умете ли јашити? окрете се г. капетан мени.</p> <p>— Е, 
лабу страну, да се, и не видевши Париз, умете тако претварати!...</p> <p>— Роксо! повикао сам,  
а он сам оде и доведе га.... „Ти, рече, умеш лепо с Турцима, а и грчки знаш, па томе Грку кажи  
!...{S} Не знам само да ли је у то и он умешан?...{S} Дао би Бог, да није....{S} А ја бих му ов 
м — колико ти Пеладији и Пеладија теби, умешаће се у разговор наша газдарица Јела.{S} Наш Стева 
е ручице, загрли своју мајку и стаде се умиљавати.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах приђе ми јед 
.. викну му Гавро пандур.{S} И кулаш се умири, али не може да отрпи, а да путаљчића опет за вра 
деобу и кад му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Он 
 — —— — — —</p> <p>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на 
 свиње видеше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мал 
у мрачну висину, на коју по неки људски умови узлећу!...{S} То обично зову, да је врхунац најве 
рзо прибра.{S} Он поче:</p> <p>— Ја сам умолио нашег ректора, да и мени допусти, и ако сам прав 
ељина мајка.{S} Она није ни спавала.{S} Умор беше савладао тело, али је душа <pb n="153" /> ост 
оји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају, те се ту скљока и заспи, рече  
} Немој легати, док њега не намириш.{S} Уморна га не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака  
 /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама с 
ља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита с 
 но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајуш 
има пуно жилица.{S} Њих није могуће све умотрити.{S} Описати још мање.{S} Истина је, да се њени 
му душу опрости!...{S} Родио се, а није умр’о! рећи ће газда Миле, а марамом убриса сузе.{S} Ал 
а сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет био за њ студена 
р, о зидове разбија.{S} И његов је отац умр’о, али пошто је на овоме страшноме месту жива сина  
ј моја рођена мајко!...{S} Ја ћу ти сад умрети! превијало се једно голобрадо момче под оним гво 
и да ми се прикучи.{S} Знам лепо, да је умрла, али је опет, сирота, дошла! — — — — — — — — — —  
екова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостижним, односима с весницима <pb n="104" /> на 
о је као воденична брана.{S} После и то умуче, али ме озго нешто поклопи, тешко као планина, а  
па се за друго не старај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и  
гледа — као млађи.{S} И њему затурена о ункаш узда.{S} Видело се да су накани да пођу.</p> <p>— 
 и да гледају за мном.{S} По неко отрчи унутра, и мало после, ето га, вратио се, па ме зачуђено 
} Ето, и мене је, исто као и Вељу, нека унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу шк 
авитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње застиђење.{S} Он се замисли.{S} После дочепа  
 као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она вол 
ило би нам тешко да су те послали куд у унутрашњост.{S} Ми те већ рачунамо као свог укућанина.. 
а!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко тамо пропадне 
</p> <pb n="237" /> <p>— Ова је бедница уобразила, да је са свију страна салећу да је пољубе.{S 
и анђела божјих.{S} И моја млада детиња уобразиља малала је те небеске анђеле.{S} Као да их сад 
еле и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свионо невестино платн 
 полако рече:</p> <p>— Овај је веселник уобразио, да му крв на нос тече.{S} Ено га како се једн 
 госпођица Рокса, кад пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче  
ић кроз село прошао...{S} Јес, добро су уочили.{S} Исти мој Веља....{S} И, Бога ми, да се он у  
сти, а да не оде на гроб свога мужа, те упали свећу, привеже на крст <pb n="248" /> по који цве 
 онде на клупи.{S} Та ти лаж није добро упалила!{S} И тако дођосмо до водоскока.{S} Мајка скочи 
а.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, његов <p 
 била у голој води.{S} Нађем машину.{S} Упалим свећу.{S} Моја мајка спава.{S} Сви спавају.{S} Н 
" /> Мила.{S} Видите да сам му и ја име упамтила.{S} Њиховој је газдарици име Јела.{S} Ето и то 
њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у моју душу....{S} Кад у вече легнем, кад очи ск 
="116" /> оно дочепа за руке, кад ми се упиљи у очи, па повика: „море, болан, ти си ми у кући м 
S} Погледам је.{S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} 
т.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, нека ме само  
 ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих нашао у турској ма 
чом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиља 
</p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, ко 
99" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном капетанова Рокса, а једнако гледа 
а ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисм 
и мој зет.</p> <p>— Јесте ради гостима? упита онај нови гост.</p> <p>— А, Степане, откуд ти так 
ја, бива, сјахат нећу!...“</p> <p>— Па? упита један од Вељиних другова.</p> <p>— Иа, плануло је 
 први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— 
 <p>— А познајеш ли ти мога Вељу, сине? упита ме од једном Вељина мајка, и готово поче јецати.< 
оше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног господина, који беше до нас ста 
д штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Лекић.</p> <pb n="194" /> <p>— Ама, зар ни 
{S} Он пође некуд.</p> <p>— Куд ћеш ти? упита га доктор.</p> <p>— Да стружем дрва!...{S} Остало 
 ти баш ниси ништа род Вељи Дамњановом? упита он, још једнако мерећи ме.</p> <p>— Ништа.{S} Ја  
де.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Ништа....{S} Доведоше га в 
 /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— Који он? упита ме доктор.</p> <p>— Он, мој кукавни друг Веља.... 
> <p>— Па то је он био.</p> <p>— Ко он? упита моја сестра.</p> <pb n="173" /> <p>— Па наш Стева 
у.</p> <p>— Да се ниси на кога наљутио? упита ме опет Иконија и погледа испод очију своју друга 
 начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p 
ст.</p> <p>— А, Степане, откуд ти тако? упита га г. капетан.</p> <p>Рокса приђе, те га пољуби у 
47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелском наивношћу.{S} Ја заустих 
 видео баш кад си се овамо нама кренуо? упита ме газда Степан гласом неке неразговетне сумње.</ 
Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао с 
Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весе 
 знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, још једнако не верујући, да сам  
, нема своје мајке!...“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њ 
ече мојој сестри.{S} Сестра се окрете и упита ме:</p> <p>— А где су твоја кола?</p> <p>— Ево их 
!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе виш 
н се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га Совра?...“</p> <p>— Нека Бог свако 
о два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад  
ли крв.{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обр 
зе пријатељства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?. 
 И ти, рано моја, познајеш Вељу мога? — упитала би ме.</p> <p>— Познајем, мајко.</p> <p>— Благо 
ија само ћути.{S} А, видим, и она би ме упитала.{S} Стиди се.{S} То се лепо познаје.{S} На Љубо 
шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринуто газда Мила.</p> <p>— Добро, ако Бог да 
емо у ово доба, па још на каруцама?!... упитам га радознало.</p> <p>— У лудницу! одговори он с  
>— А одашта је патио баба Стојкин Жива? упитам је.{S} Али она окрете главу у страну, и на ово п 
оју ћер....</p> <p>— Који капетан Мића? упитам га као громом погођен, и лепо осетих, како ми но 
!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми је дрктао, као да ме је грозница т 
{S} Приђем му.</p> <p>— Познајеш ли ме? упитам га.{S} Он ме стаде мерити.{S} Осмехну се, па ће  
..</p> <p>— И они су се већ и одселили? упитам, а нека ми туга поче стезати груди.</p> <p>— Јес 
p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</p> <p>Он ме зачуђено погледа.</p 
 лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљанића, ето ту из Љубови 
мо.</p> <p>— И ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио ј 
стиалност.</p> <p>— Који је ово бедник? упитам доктора.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, фи 
инула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како ме нешто, као ус 
..</p> <p>— А ко ти је тај твој Јаблан? упитам га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Беог 
е не зову, да самртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако 
паћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда полетим на пољ 
јеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и упитам:</p> <p>— Је ли се вратио Јаблан?</p> <p>— И он  
кочим с кола.{S} Назовем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихват 
 Али Кића, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{ 
 у кола, а газда Миле ће ме, од једном, упитати: </p> <p>— Е, момче, а да ти ниси заборавио узе 
собом нешто разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из 
И не прође много, а Веља ће нешто живље упитати:</p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устан 
се.{S} Обе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим ва 
чу се јека звона.{S} Мало после неко ће упитати:</p> <p>— Ко је?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет 
 сеоска лола на сред друма зауставити и упитати:„имате ли пасош?“ И рекнеш ли му само <pb n="8" 
аље, док ће ми један сед старац прићи и упитати ме:</p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Шт 
аде мерити.{S} Осмехну се, па ће ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Д 
ано ме мерио....{S} Док ће ме од једном упитати:</p> <p>— Бога ти, како се зовеш?</p> <p>— Стев 
 гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по образу и  
 ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи:</p>  
купљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно лепо плавоко  
ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево на конак.{S 
 Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаш 
м се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ваља поћи?!“  
и?...{S} Знам — одлазио си на Љубовију? упитах Вељу.</p> <p>Преко његова лица сину нека врста р 
а нашег Вељу!...{S} Збиља, ја те још не упитах, познајеш ли ти њега? —</p> <p>— Познајем.{S} Ви 
сам не знадох како, али ја је од једном упитах:</p> <p>— Ама, ви сте ми од јуче нешто невесели, 
е нисмо видели?!{S} Ја баш синоћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секрет 
 мало заспао. -</p> <p>Сутра дан одем и упишем се у другу годину права.{S} Неки од Вељиних друг 
 Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, које запази и заволи: а ка 
пио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p 
једно омили, с људима се <pb n="179" /> упознај, с другама запази и спријатељи: таман сви мало  
ићу.{S} С њим сам се прво из твоје куће упознао.{S} И томе познанству имам да благодарим, што с 
та сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као с неким прекором.</p> <p>— Ми нисмо били 
> те ватре даље, то по вас боље, окрете управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господи 
ову.{S} О свему се опет Бог стара, рече управитељ доста тронуто и зазвони.</p> <p>— Кажи Луки н 
p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек сад смотри да сам ту.</p> 
рницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинског уверења, 
.{S} Скинем и ја капу.{S} То је био сам управитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Е,  
</p> <p>— Пред ђачком барикадом.</p> <p>Управитељ се замисли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— П 
 свињарски трговац у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дораст 
епо ногавице од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде м 
.{S} Ни у кога није гледао, већ право у управитеља.{S} Ја, нешто, погледам, и видим да му се ле 
а, онда се пасош даје само по допуштењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Мо 
рктао од узбуђења.</p> <pb n="18" /> <p>Управитељу букнуше образи.{S} То беше неко унутрашње за 
оплини њених анђелских погледа.{S} Она, управо, и припада њему.{S} Они су се прво видели, позна 
>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, управо, и не умем да кажем, како је то све било.{S} Био 
 је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој свести?{S}  
хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S}  
ле, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почиње да свиће 
ко му треба, док коње отимари, напоји и упрегне.{S} Мене је пробудио кад је коњма натакао зобни 
 господска кола — са „сицевима.“ У кола упрегнута два дорачића — да прсну од једрине и пунашнос 
оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој се просуто неко неизме 
скупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.</p> <pb n="65 
нули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мисл 
ко цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитур 
огледах.{S} Капетан Мића и газда Степан упутили се озго од канцеларије право нама.{S} Некако мо 
ип отишао на небројене савијутке, ја се упутим једном путањом.{S} Овуда пешци силазе.{S} То сам 
ора још оданде некуд одазваше.{S} Ја се упутим сам кући.{S} Дуго нисам могао заспати.{S} Као у  
 душа, ни данас не знам, како сам се то упутио своме стану.</p> <p>Ја станем.{S} Она ме гледа о 
кса.{S} Погледаше за Совром, па се онда упутише право мени.{S} Смеше се.{S} Осетио сам, да ме ј 
 себи какво место, она га после лако не упушта.{S} Сумња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта 
енка, а ја његова кулаша!{S} Тако смо и урадили.{S} Капетанова су кола ишла напред.{S} Ми за њи 
е реду, нека је и то!</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="9"  
, ја њене радости!...</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <pb 
ађа тек по поноћи....</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Кад сам сео у кола, месец не беше одско 
, рече г. Јова писар.</p> <p>Тако смо и урадили.</p> <p>Опростим се с г. капетаном и са зетом,  
.{S} После ћете заједно.{S} Тако бих ја урадио, а ти— како ти је драго.{S} Гавро нека остане ко 
 га преко својих <pb n="128" /> долина, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши 
.</p> <p>— Остави ти то мени, да ја све уредим како треба!...{S} Има ту три стотине путова и из 
 је тамо прошао?...{S} Да му није преко усана склизнула кака тамна, а можда и кака страшна реч? 
и она, а онај јој осмех опет прну преко усана.</p> <p>И тек ми тад сину једна мисао.{S} Ни сам  
.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p> <p>— Селим-бег баци узде свом 
бори главу.{S} Заћута.{S} Преко његових усана прну један лак осмех.</p> <p>У тај мах капетанова 
укочен осмех пређе јој преко смежураних усана.{S} Доња јој вилица, рекао бих, задркта.{S} Очи ј 
смех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још већма збуни.{S} Сад сам тек видео 
 заменити другим, подеснијим, писац је, усвајајући ову напомену, променио првобитно име романа  
благог је нагиба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у рек 
као сад, да сам метнут на некакав грдан усијан роштиљ.{S} И ту су ме почели да топе.{S} Демонск 
поклопи, тешко као планина, а врело као усијан сач....{S} То беше некакав мрак, изливен од олов 
могу.{S} И онда ми кроз главу прође она усијана летка.{S} Моја сестра долази да ме одбрани, али 
воје осе, од запада истоку.{S} И ова се усијана магличаста маса кроз милиуне година хладила рас 
и у исти мах осетих, како ме нешто, као усијана летка, жигну до у сам мозак.{S} Мени севнуше св 
ом стању, и оне су се, расипајући своје усијане зраке по пучини небеској, расхлађивале и збијал 
 тога су се почели одлупљивати поједини усијани појасеви, онакви, какав ми данас видимо у нашег 
 ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гвожђа, па, мало мало, а некакав ме пламен озд 
 системи нашега сунца, била је у једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле  
ете нашег сунца.{S} И док су оне биде у усијаном магличастом стању, и оне су се, расипајући сво 
хну, али јој је и тај осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у 
се стали оцепљивати обручеви, а ови се, услед брзог расхлађивања, почели сконцентрисавати у сво 
а смо Ашир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други  
онај јој се осмех непрестано лепршао на уснама.{S} И онда ће ми рећи:</p> <p>— Па ти, смиље мој 
о слеђен, остао на старчевим смежураним уснама.{S} То је био последњи светлац његове смрвљене д 
н, онај вечити осмех на његовим руменим уснама, морао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што са 
пет одоцнисмо.{S} Совро рече да се и он успавао.{S} Али у томе његовом изговору беше нечег сумљ 
, како ме снага издаје.{S} Једва сам се успео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у  
и, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, 
илије, оставила тамо.{S} Има пуно лепих успомена, које су везане за моју милу Љубовију.{S} Ја с 
 сам се пробудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као  
ени се пробудише све оне и миле и тужне успомене.{S} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта  
авре није било поговора.</p> <p>Мало се успротиви мој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што  
. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну — као да  
и здрав био, синко! повика он и мало се успрси, па ме поче да мери...{S} Јес, Бога ми...{S} Доб 
зире, али га ми не познајемо.{S} Она се усред бујнога весеља и расположености од једном окари и 
} Увек онај исти поглед.{S} Поглед који усрећава.{S} Она нешто рече мојој сестри.{S} Сестра се  
женством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и нешто 
} Ја ћу га нагнати.{S} Нека их, нека се усреће!...{S} Ја нећу ничијој срећи ногу да подмећем... 
гледати.{S} Из очију му је сипао бес, а уста се развукла у неку бесомучну престрављеност.</p> < 
ана....{S} Моја ми сестра метну прст на уста.{S} Знак да ћутим.{S} Моја, добра сејка!...</p> <m 
челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А каже мени Живанчић: тво 
p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Његова се уста почеше склапати, а лице преливати у једно обличје  
непомичан.{S} Само сам опазио, да му се уста још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити 
 истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спуштати.{S} Као  
ј румен опет сину преко образа, а преко уста јој прну један блажен осмех.</p> <p>Мени нешто про 
та је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте  
а беше плинула некака сувереност; а око уста му се лепршао блажен осмех.{S} Очи препуне неког н 
полицији.</p> <p>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их  
па, беше већ лепо свануло.</p> <p>Совро устави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се 
>Газда Степан од једном устави коња.{S} Уставих и ја.</p> <p>— И газда Миле их је одбранио?...  
 /> <p>Ја и сад не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. 
д му пружих писмо, он се мало умири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било  
а га погледа.{S} Разумела га је.{S} Она устаде.{S} Помери га до мајке, па она седе на његово ме 
це од панталона тресу.</p> <p>Управитељ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто ре 
д не знам, како то би.{S} Устаде и она, устадох и ја.{S} Они други осташе седећи. <pb n="74" /> 
</p> <p>— Ено тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</ 
 у вече легне, опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико м 
 знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се.{S} Легнем.{S} Заспим.{S}  
p> <p>— А куд оно оде ЈабланУ</p> <p>Ја устанем и погледам кроз онај разбијен прозор.{S} Јаблан 
и којом пећанком за силавом.{S} У време устанка на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесетор 
а прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао.{S} Прекрстио руке, па ода по соби.{S} Пође мало, 
 Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане 
чије!</p> <p>Ја га погледам.{S} Он беше устао.{S} Пред <pb n="101" /> њим је био отворен Кант.{ 
не би ошкринуо врата, да виде да ли сам устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром н 
 се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и твоје кривиц 
ругога.</p> <p>Госпођица Рокса стаде се устезати.{S} Она ће, рече, после са Иконијом.</p> <p>—  
миша опази.{S} И он се, као дивља звер, устреми на ме.{S} То би у трену ока. ~ Ја само могох ви 
а!....</p> <p>„Аха“, повика од једном и устреми се за свињама, које беху нагле доле реци у једа 
ну, да пред крмачу излети, која се беше устремила право једном густом јошику и узгред почела да 
је арнаутка укапила онога нашег крвника Усу Омерова...{S} Синовче, ти се не би постидео да си м 
сула по њеном свежем лицу.{S} Она се не усуди да у ме погледа.{S} Као да је знала, с каквом је  
а њ.{S} Зове га, да му нешто каже, а он усуче главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дво 
камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и  
, па, после, нити с њим можеш стићи, ни утећи....{S} Кад у механи плаћаш трошак, немој пред све 
и, да је лудо веровати, да на рибу може утицати писмо „р“.{S} Он у то не верује.</p> <p>— Е, не 
 изненађење.{S} Ја рекнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? уп 
мије.{S} И ту је мала узбрдица.{S} Коњи утишаше.{S} Прозори једне осниске кућице осветљени.{S}  
в.{S} И велике радости и велике жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога жи 
.“</p> <p>И ми се нађосмо на врачарској утрини, а мало за тим, стадосмо пред једном великом кап 
нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују неки невидљиви дуси.{S} Прозора на кућана стоји 
 и сестра и мајка.{S} Ја друге мајке ни утувио нисам.{S} Како се ко откуд наврати, она му рекне 
.. <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро утувити, кад је маукао на Јастребовој главици.</p> <p>— 
?</p> <p>Доктор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, заш 
 сакрити не може.“</p> <p>После се мало ућута.{S} Гледао је преда <pb n="112" /> се.{S} Очевидн 
здравиш!...</p> <pb n="123" /> <p>Ја ту ућутах.{S} Опазио сам, како Вељи букнуше образи.{S} Он  
сузе.{S} Али од једном додаде.</p> <p>— Ух, како се то тако десило!...</p> <p>— А јест, Бога ми 
ређен.{S} И онда се одједном окрете.{S} Ухвати ме за руку.{S} Стеже — као гвозденим клапнама, п 
прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, кол 
>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и полако рече:</p> <p>— Ако Бога знаш,  
<pb n="81" /> ви ово обрите“, рече он и ухвати се за десни брк.</p> <milestone unit="subSection 
сле, ето их опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје р 
е једном појео печена језа, па га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Ј 
етујем селу, а не себи!“ А ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми 
То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођице, волите, да ја 
ркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном  
 му је лоптила крв.{S} Беше се грчевито ухватио за доњи остатак ћерчива.{S} Изгледао је, као ма 
еше с ким имају посла, оне се умирише и ухватише насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.< 
р, кад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чу 
ај!{S} Србија иде унапред.{S} Она треба учених људи.{S} Ми смо петљали и крпарили како смо знал 
"195" /> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је ј 
и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство  
!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} 
више и вештине и знања.{S} Зато, синак, учи, учи добро!...{S} И — сврши.{S} Кад метнеш сведочан 
 да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није н 
дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјан 
панов, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити 
е!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без ик 
 није.{S} Од један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све  
а, урвина и дубоких удоља, — све су то, учини нам се, наши стари познаници, јер они сви мрморе  
и је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе.{S} И онда 
тлаци....{S} Севнуше и — угасише се.{S} Учини ми се, да ме нешто обли — као блага млакушна киша 
 Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом неког подземног св 
ти.{S} Проклето злато — кадро је све да учини!“ говорили су други.</p> <p>„Бога ми, и ја нешто  
 и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу ли с 
 викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, сад!</ 
</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — или их 
па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S 
 би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће једном, са свим гласно, почети:</p> <p 
} Био сам веома узбуђен.{S} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{ 
оје срце заигра....{S} А по некад ми се учини, да је то све гола и пуста обмана....{S} Некакав  
{S} Мене подиђоше мрави.{S} И све ми се учини, као да осетих из дубине онај жиг у глави.{S} Срц 
ку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука у мојој задрхтала.</p> <milestone 
ан ми се почеше очи склапати, а мени се учини, као да се неко поче мешкољити на Вељином кревету 
 преместили у Смедерево?</p> <p>Мени се учини, да се она соба окрену око мене....</p> <p>— И он 
lestone unit="subSection" /> <p>Мони се учини, да Веља од једном застаде.{S} Стаде грицкати нок 
јати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, испречила к 
аволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.... „Може бити да мој о 
а некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у 
трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку 
жи на својој висини.{S} Кад некад нешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант пр 
Најпре их претресите!“</p> <p>— То су и учинили.{S} То је било синоћ, а јутрос нам обојици саоп 
ћи, и оно, док сам се вратио у Београд, учинило ми се, да је то био један кратак и сладак сан.{ 
, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и како су га дочекали 
умени.{S} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209"  
виђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских фе 
оље.{S} Сад је дошао ред, да и ја своје учиним. </p> <p>— Баш добро, рекох му. — Као да смо се  
ветити; а Бога ми, синовче, ако коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу д 
 напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле не каза, да се нашао с капетан 
ти свој план.{S} Сем тога, ти би и мени учинио једну љубав.{S} И ја имам тамо који су ми мили и 
шир-паши платили, не би нам бољу услугу учинио.{S} И сад се још оклева!“</p> <p>А други би дода 
, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гав 
о.{S} Опкладио бих се, да је ово навлаш учинио.{S} И ми га прођосмо.{S} Пред нама су била капет 
 истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Сава 
> <pb n="209" /> <p>— То се вама морало учинити, г. Стево; на против, ја сам од јуче баш распол 
S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде. 
S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: скин 
нам сва мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим ваши 
оворим.{S} Нисам смео.{S} Бојао сам се, учинићу горе.{S} Да тражим лекара да му покажем Вељима  
у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мони се 
ки је преводио без речника.{S} И ако је учио права, он се беше одао природним наукама.{S} Много 
t="subSection" /> <p>Веља се врло добро учио.{S} Немачки је преводио без речника.{S} И ако је у 
 и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и ови наши Турци костреше 
 После се опет окрете Јаблану, и оде га учити, како ће се у путу владати. „Пази добро с ким ћеш 
тави коње, протрља им очи, повуче их за уши, и они се стресоше од <pb n="22" /> јутрење студени 
мо полако — као на прстима.{S} До мојих ушију већ почеше допирати неки неразговетни гласови, на 
едан пут ми је нешто страховито пукло у ушима.{S} Учини ми се, да се од тога сва земља потресе. 
ву Роксу....{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то  
S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на све стране.{S} Нисмо га  
оженији; то сам ја приметио још кад смо ушли у оне сенасте сводове и у овај дивни топчидерски п 
ио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему свиди.{S} Наше ј 
:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и његове госпође Цан 
еше нека врста дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али ј 
ав Грк, или Јерменин.{S} Грчки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не б 
, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала  
ах сину једна зрака.{S} То је био слепи фењер докторов.{S} Он обасја ову неразговетну гомилу у  
ст.</p> <p>У тај мах доктор склопи свој фењер и ми се од једном нађосмо у помрчини.{S} Он ме по 
на.{S} Доктор баци једну зраку из свога фењера.{S} Све спава.{S} Само се један саг’о па нешто ч 
ктор, а већ беше бацио један зрак свога фењера и осветлио један мали прозор с гвозденом решетко 
а....</p> <p>Доктор баци светлост свога фењера на другу страну.{S} У једном углу собе, једно же 
те се ту скљока и заспи, рече доктор, и фењером окрете мало у лево.</p> <p>Светлост паде на јед 
мало у страну.{S} Згодно осветли својим Фењером и мене и веселог Вељу.{S} Он се мало трже.{S} З 
да је ово и доктор опазио.{S} Он својим фењером окрете на другу страну.{S} На осталим креветима 
би Мирка Перишића; о томе, како је Омер Фердаревић одвео Зулејку Фатимину из Сокола...{S} А она 
ислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо нашима, рече он и мало се к 
то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се гд 
се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија има још пуне три недеље....{S} А где сте оставил 
пет поведе разговор о нашем провођењу о феријама.{S} Поче ми опет причати, како су описивали мо 
ео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али сам био јо 
ала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: ал 
м ја.{S} Ја сам мислио, где да проведем ферије?...{S} На моју сестру Јелицу, на мога зета — <pb 
с плавим гајтанима.{S} На глави полован фес, али му се још добро одржала кићанка.</p> <p>Гони т 
а.</p> <p>— То је некакав ђак, правник, философ, астроном.{S} Родом је из Љубовиђе.{S} Одавно ј 
 нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант.{S} Кад сам ономад први пут обилазио болес 
ародне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„Општу природну историј 
 ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образов 
зије, ни за твоје вулканске и нептунске формације.{S} Она зна, да о Петрову-дне сви ђаци иду св 
рилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неимара на овој велича 
што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре и формације воде — ова два највећа неим 
ни врбаци — као да беху преливени неком фосфорастом златно-руменом пеном; а гргураве борице Кол 
н и суморан.{S} На једној старој кожној фотељи седела је једна женска прилика.{S} На глави јој  
ном брзином носе, и електричном брзином фотографишу.{S} Учинило ми се, да сам видео све — и как 
не знам, како извалих ову тако омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако ле 
/> изабраше са свим друге, а моје учење француског језика оде као под лед.{S} Ово ме је јако ра 
арачану; а ја се сав предадох изучавању француског језика.{S} Беше ми, од некуд, дошла буба у г 
ко сам и дан и ноћ био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на д 
ти, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Беше се рукама грчевито ухватио за гво 
а овлаш грицка жвале од узде и по кашто фркне на нос и десном ногом стане да копа, као да се ср 
ољим по гриви и пљеснем по врату.{S} Он фркну на нос.{S} Пође мало у страну, па се опет врати.{ 
 n="22" /> јутрење студени, па онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из к 
говори овај веселник, па се упути право фуруни.{S} Стаде ту.{S} Узе извесну позитуру, и, одиста 
упита: „ја их сад слабо виђам....{S} А, ха, збиља, сад је распуст.{S} Они су отишли својим кућа 
нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако  
а ужину, на треће на вечеру, па, после, хајд изнова.</p> <p>Дође и дан поласка.{S} Нешто ми је  
ече он, као с неким благим прекором.{S} Хајд’ одмах да <pb n="212" /> се пакује.{S} Сутра се мо 
ига кад ћеш ти поћи....{S} А ти Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика 
p> <p>Гавра пандур те преда њ.</p> <p>— Хајд’ да се спремиш!{S} Оседлај мога кулаша, а спреми и 
 те и они спустише своје диљке.</p> <p>„Хајд’, Турчине, пролази?{S} Нека ти је прост живот!{S}  
ар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду на поље.{S} Веле —  
ру да иде коњма.</p> <pb n="69" /> <p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и мил 
ја сестра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ет 
е нешто важно наговештавао.</p> <p>— Па хајде ’вамо!...</p> <p>— Нека, ја ћу те овде очекнути.. 
ml:id="SRP18934_C4"> <head>IV</head> <p>Хајде да видиш мога бату, оца Вељиног, рече ми газда Ст 
да ти гори свећа у соби, сину у главу: „хајде да и Стеву зовнем....“ Имаћеш сад прилику да види 
но тамо, иза онога стола они устају!{S} Хајдемо, брже, док га други уграбили нису!</p> <p>И ми  
 Ако Бога знаш, немој му ићи сам!...{S} Хајдемо заједно!{S} То је била моја сестра Јелица. — —  
о своје добре знанце и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} При 
се окрете, па ми полако рече: </p> <p>— Хајдемо!</p> <p>Ја осетих, како ми поче срце да лупа.{S 
тид.{S} Оне прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђа 
ини.{S} Он ме повуче за рукав.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <mil 
у.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послали да те овде дочекам, да 
дан којекаквих службених „визита,“ а ми хајдемо мало у Топчидер.{S} Леп је дан; а Рокса још ниј 
мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу овце, а ти ћ 
грзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S 
е може заклати.{S} Причао ми је Јовета, хајдучки арамбаша, — има томе више од двадесет година — 
еко свих оних, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ј 
 — ни ногом мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> 
, а не дете! — — — — — — — — —</p> <p>— Хајте ви, г. Стево с Роксом, напред, а ја ћу с Малишом  
ао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, рече ми Др. Д....{S} 
ио.{S} Ништа нисам видео, до оне зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу 
авих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{S} Овде се јавља неко, и ако тамно, а оно о 
м, мој лепи газда! рече онај у сељачким хаљинама, а очи му беху пуне суза — — — — — — — — — —</ 
 тако рећи, причинио, био је у немачким хаљинама.{S} И њему је могло бити осамнаест до двадесет 
ма вршите! повика онај млађи у немачким хаљинама.{S} Док су други пљачкали, ја сам се био и крв 
ина.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јесте ради  
мало промери и да види, какве су његове хаљине.</p> <p>— Мирна буди!...{S} Јово, оди, оди да ви 
ад.{S} У Београду распитај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш  
и.{S} Извршитељ прими акт.{S} Она му се хартија тресла у руци.{S} Био се престравио.</p> <p>— А 
рилика.{S} На глави јој круна од златне хартије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} О 
ртије, а у руци скиптар, опет од златне хартије.{S} Огрнута је великим белим плаштом.{S} О врат 
b n="130" /> <p>— А ми тога овде имамо, хвала Богу, доста, прихвати онај млађи.</p> <milestone  
.</p> <p>— Е, онда, седај у кола!...{S} Хвала Богу, тако далеко нећемо....{S} Ближе је то, куд’ 
о Веља....{S} Сутра имамо Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> С 
те управитељ оним веселницима.</p> <p>— Хвала вам, господине! уздахну рањеник, па се окрете газ 
е тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвала ти; а где је газда Миле?{S} Ето, отац је дошао, д 
ави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хвала вам, г. Стево!...{S} Кад пишете зету и сестри, по 
ти оба страдали. </p> <p>— Е, Боже теби хвала!...{S} И ти рече да је Вељо у руку рањен?</p> <p> 
 Газда Степан ми приђе.</p> <p>— Баш ти хвала, синовче!{S} Већ те од синоћ погледамо.{S} Он сам 
/> <p>— Здрави смо сви.{S} Богу великом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Св 
га ми смо се и ми били препали.{S} Него хвала је Богу!...{S} Видиш, Мићо, па ово је лепо зарасл 
алах, капетане Мићо, на ономе ти лијепо хвала од свију нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чув 
ош данас!{S} Кажи им:{S} Стеви је, Богу хвала, са свим боље.{S} Њима ће, знаш, свима бити мило. 
а ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, кад сам те само видео, да си се предиг’о.{S} Бог 
 добра два сахата.{S} И ми, отлен, Богу хвала, можемо доћи својој кући, да нигде не станемо на  
наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давн 
екне: „Ево, ово је мој брат!...{S} Богу хвала, када сам га само жива и здрава видела!“ И очи би 
м било?...{S} Али ме у исти мах поче да хвата нека несвест.{S} Видео сам лепо, како она таваниц 
 била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се много, па се опет избије на 
{S} Истурио руке кроз решетку, па нешто хвата, рече ми доктор, а већ беше бацио један зрак свог 
о бави прошлошћу.{S} Он се за садашњост хвата као дављеник за грану спасења.{S} И нађе ли се је 
че ми доктор, овај јадник овако тестери хватове има више од десет година, и једнако говори, да  
.{S} Иначе би морао лупати....{S} Него, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде по 
ју за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се то десило....{S} Нека Бог само окрене на до 
и? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе, тако је то!...{S} Колико сам ја њему пута говорио,  
аницу вина, ако нам буду измакли!...{S} Хеј, голи синови!...{S} Јесте ту?!...- повика он и бану 
д.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне годи 
као да виде и нашег веселог Вељу....{S} Хеј, мој јадни Вељо! рече он, а глас му се изгуби на ме 
часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете!...{S} Само тебе помиње.{S} Ник 
октор оде, а мене обузе тешка туга.... „Хеј, мој брате Вељо, мој велики мучениче, ја големе ли  
ли — и како се с њим сад забављају.... „Хеј, срећни Вељо!“ отрже се из мојих груди један дубок  
ј....</p> <p>А требао сам рећи:</p> <p>„Хеј, мој кукавни Вељо!“</p> <pb n="131" /> <p>Ово писмо 
м бити сва мука и наше лежање,“</p> <p>„Хеј, људи, од нас никад ништа!{S} Ја <pb n="80" /> опет 
раћу и сестре у поносној Босни и кршној Херцеговини. </p> <p>Кад се пође друмом од Пецке Љубови 
а, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк.{S} Бога ми, она навали на капетана Мићу, д 
198" /> Бог послао, да нам каже за оног хећима у Зворнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта 
 нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је некакав Грк, или Јерме 
S} Како су радили не знам, али их ето с хећимом одмах други дан....{S} Ох, како ти је онда било 
А није.{S} Од то доба минуло је око две хиљаде година!...</p> <p>Кад прођосмо и Трајанов мост,  
</p> <p>— Опет он!{S} Ама да га видим у хиљади — познао бих га.{S} Нема везану руку; али опет.{ 
ије и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрав 
 Али им је рефрен: „овај живот не траје хиљаду година!“ текао са дна душе њихове.{S} Видело се, 
 једном месту поче се оцртавати један у хиљаду ватрених боја оперважен небески кратер, из кога  
ростисмо.{S} Срдачно опростисмо.{S} Они хитају.{S} Јова је сад капетан на Љубовији, а капетан М 
уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По који слепи миш тек би обеле 
 заходан пут....{S} Сад — до виђења.{S} Хитам.{S} Звали су ме на један порођај....{S} Српска по 
"131" /> <p>Ово писмо као да је у некој хитњи писано.</p> <p>Нека сам места једва прочитао.{S}  
ахом већ почели да постављају.{S} Дебео хлад, а озго од сокојских брда по мало ћарлија ветрић.{ 
као да сам у некој пустињи, где нема ни хлада ни одморка: ни где стати ни где отпочинути! — — — 
 духну са свију страна некакав, као лед хладан, ветар.{S} Његова студен проби ми до костију.{S} 
ден, гробни задах....</p> <p>Мене проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Позна 
 Вече беше тихо.{S} Оздо од Саве пируши хладан поветарац, а на западу се повукле две три златно 
ана магличаста маса кроз милиуне година хладила расипањем својих зракова у бескрајно небеске пр 
а-пра материје, и они су се почели брже хладити, а за тим, опет по познатим законима гравитациј 
S} То је била некаква ноћ.{S} Ноћ је та хладна као лед, а мрачна као пакао.{S} Моја је душа пре 
.</p> <p>Мени нешто прође кроз срце као хладна летка. — — —</p> <p>Вечерало се и веселило се, п 
сле, није зауставила на каменим обалама хладне и валовите Дрине, да одатле поздрави своју остал 
е.{S} После донесе други.{S} То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} 
ти на Вељином кревету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја  
им нагласком.{S} За тим настави са свим хладно:</p> <p>— После ћемо сићи у Поћуту, а одатле пре 
ј план откри с необичном <pb n="119" /> хладноћом, али и тоном, који је у напред наговештавао,  
 рече г. Јово - писар, кад нам дође под хладњак....{S} Баш добро!{S} Ја ћу мало до Торника, па  
it="subSection" /> <p>Таман седосмо под хладњак да доручкујемо, а ето ти нам г. Јове писара.{S} 
 развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“ 
S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!.. 
уће и не видите, а колико сам ја соли и хлеба у вашем дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Ш 
 То ти је потребно, као гладном залогај хлеба!{S} Нека си само свршио, па се за друго не старај 
Рокса тебе више воли или твога Стеву? — Хм.{S} Зар ја то све не видим?!..{S} Јест.{S} Иконија з 
стане.{S} Мисли нешто, па опет стане да хода.{S} Прошапће нешто, па опет почне одати.{S} По нек 
 одукну.{S} И онда лоче по соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као  
да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити ногом о патос и повик 
илазио болеснике; њега затечем где живо хода по својој ћелији.{S} Он одједаред стаде, диже руку 
</p> <p>Обучем се.{S} Изађем.{S} Доктор хода испред мојих прозора и пуши.{S} Мало даље на улици 
шег доба.{S} Он, сиромах, и дању и ноћу хода по својој Голији и ствара нове светове по обрасцу  
а постаје немирнији и усплахиренији.{S} Ходао је, застајкивао је, обзирао се, зверао. — И једно 
спео уз степенице.{S} Пред нама дугачак ходник, сав у стаклету.{S} Малиша ме пусти.{S} Отрча на 
песмо се.{S} Пред нама је пук’о дугачак ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану 
 unit="subSection" /> <pb n="9" /> <p>У ходнику полицијском пуно света.{S} Газда Миле уђе у пас 
S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изумирало у овом тијаном вечерњем сутону, 
...ја!“</p> <p>И оно:</p> <p>„Ој....{S} Хој!!..“</p> <p>И док је ово „ој!... хој!“ лагацко изум 
 златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели 
} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе славу творчеву и поздрављају прве сунчане 
дна гомила веселих људи.{S} Певали су у хору песму: „Пијмо га пијмо!“ Али им је рефрен: „овај ж 
ој Рокси....{S} Је л’ те?...{S} Истина, хоће ли дати Бог да се још једном видимо?...{S} Ја сам  
удима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> разнесе.{S} И ја онда с 
аређено, да одмах иде.{S} Турци ерлије, хоће да се селе, па је окружни начелник нарочито <pb n= 
о: да ли је трговац или какав господин, хоће ли даље путовати и <pb n="171" /> на коју страну?. 
 Кадивке. <ref target="#SRP18934_N1" /> Хоће жена, просто, да пресвисне.{S} Ово је трећа ноћ, к 
ца!...{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S 
ере уз дуж.{S} Почели озго од главе.{S} Хоће од њега да начине тренице за мртвачки сандук — Рок 
и поменем?...{S} Моја се браћа деле.{S} Хоће очи да поваде....{S} Ево ти писма.{S} На, па прочи 
 Јова.{S} Дошао је синоћ у сам мрак.{S} Хоће мало, вели, до Ваљева.{S} Њему ћу и предати ово пи 
 па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хоће право за очи.{S} Не може да <pb n="245" /> дохвати 
е сад заокупио из општине у општину.{S} Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми  
ну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за брдо срасл 
онда ме поче опет да лиже онај пламен — хоће, просто, да ме угуши.{S} Један пут ми је нешто стр 
и <pb n="238" /> руке, као оно кад кога хоће да загрли.{S} И онда поче дирљиво да тепа:</p> <p> 
ман је сад згода, да му поменем; али да хоће он, нешто, да почне први!{S} Одавно нисмо дирали о 
а да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми тек рећи:</p> < 
ости <pb n="220" /> ваља побећи.{S} Она хоће да ме растргне као гладна звер своју жртву....{S}  
им....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова пропаст, 
оја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому по Р 
у.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај је не 
лском главицом мало у лево, као оно кад хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш....  
одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрадовати!...{S} Све изгрлите и изљуби 
 опет је у јутру могао да устане у које хоће доба.{S} Умео је да одмери, колико му треба, док к 
оме срцу, у мојим грудима, у мозгу моме хоће да експлодира, хоће свега да ме <pb n="219" /> раз 
ица.{S} А има прилика, где једно другом хоће очи да поваде.{S} Ја <pb n="35" /> управо, и не ос 
} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да дочека....{S} Он се не да преломи 
ман склопим очи, а Турци захалачу и к’о хоће да нас заробе; а писар Јова на, своме кулашу лети  
Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека т 
ћао, да ће га потражити — само не знамо хоће ли узети исти стан — код његовог и Вељиног газда < 
, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих  
њишта и наше баштине, и једини Бог зна, хоћемо ли их игда више видјети, па нијесмо ради, да на  
 беше ми се језик свезао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам там 
 на конак?!..{S} Не иде то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде с 
е поранили?{S} Тако!{S} Знао сам ја.{S} Хоћете у Ваљево на конак?!..{S} Не иде то увек како ми  
S} Ми смо поштени људи.{S} Питајте кога хоћете за кућу Смиљанића из Љубовиђе — казаће вам....</ 
а за њих главом јемчим.{S} Питајте кога хоћете за дом Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи ш 
ута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Иконија само ћути.{S} А, видим, и 
да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до год ти  
е мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоћеш сад!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Да 
д хоће да се мази, па ми рече:</p> <p>— Хоћеш, хоћеш.... да дођеш!...{S} Ми нећемо вечерати до  
е то увек како ми хоћемо!{S} У село кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</ 
авно нашу кућу оставило.{S} И, како год хоћеш, никаква нам добра у кући нашој!...{S} Онај пекси 
броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби б 
мисли.</p> <p>— То ће зависити од тога, хоћу ли моћи браћу измирити.</p> <p>— А ако их не могне 
е помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, још неког да ми поздравиш!...</p> <pb n="123" />  
им један други, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n 
, напред, а ја ћу с Малишом за вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику б 
 да идем.{S} Остаћу.{S} Остаћу овде.{S} Хоћу да довршим своју студију о постању <pb n="111" />  
 Лупаћу.{S} Лупаћу док ми не отвори.{S} Хоћу да је ја упитам: је ли Рокса испрошена?“ — И онда  
 опет.{S} Мене самртни страх ухвати.{S} Хоћу да скочим, да бежим, али јест, и моје руке и моје  
и су ми мили и који ће ме погледати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им  
ивота ми!{S} Сад ће и мој Веља доћи.{S} Хоћу да вас обадва видим овде....{S} А, Бог с тобом био 
али свакојако — тако нешто....</p> <p>— Хоћу да ми поздравиш и у место мене омилујеш и пољубиш  
, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, драге сестре моје....{S} Вашег ћу брата ј 
аква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем на каку рђу или нер 
онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да своју ријеч....“</p> <p>Е 
и.</p> <p>— Добро ми дошли!{S} Тако вас хоћу!{S} А није, к’о до сад.{S} Дођете и одете, а моје  
вердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да вратим Бушатлијину војску, да нам децу не покољ 
S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хоћу да идем!“</p> <p>Још је већа бура беснела у души В 
да Веља остане са мном у стану, и да се храни, као и ја, код газда Мила.{S} Од две се речи пого 
с, и тамо ће те и Бог заборавити....{S} Хранићеш апсанске буве и стенице — докле год не стигну  
рете главу у страну, и на ово питање не хте ми одговорити.</p> <pb n="137" /> <p>Наста мало ћут 
шњост тако занела, да ни једном речи не хте дирнути у прошлост.</p> <p>И боље.</p> <milestone u 
а јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га збаци, али га он само пљесну по врату и два 
љ устаде.{S} Промери мало извршиоца.{S} Хтеде му нешто рећи, па опет застаде.{S} Узе са стола о 
ац је дошао, да му за оно благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде жи 
е, да га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало п 
морка — ни дању ни ноћу....</p> <p>Веља хтеде још нешто рећи.{S} Погледа <pb n="85" /> ме право 
 нам ништа не поможе.{S} Моја сестра не хтеде рећи ни речи, али се видело, да јој је било мило  
 и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </div> <pb  
сео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хтеде причати о крвавим данима српскога мучеништва, али 
де, да се и ја враћам без њега, и таман хтеднем још једном да га викнем, док он из једног џбуна 
мотавају. — — — — — — — — </p> <p>Таман хтеднем да пођем Вељи, а неко ме ухвати за рукав и пола 
ету.{S} Мене подиђоше хладни мравци.{S} Хтедох да викнем — не могу.{S} Да ја ово не спавам?...{ 
ена лица сину опет она румен.{S} Ја јој хтедох нешто рећи; али, просто да признам, беше ми се ј 
subSection" /> <p>Једнога вечера, таман хтедох да угасим свећу и да легнем, а неко опет на мој  
но благодари.{S} Хтеде и мајка поћи.{S} Хтела је да види како ти овде живиш.{S} Море, болан, ти 
 У два се маха и гицну, као да је неког хтела да отера.{S} Ја погледам у доктора.</p> <pb n="23 
 груди се почеше надимати.{S} Као да је хтела да бризне у плач.</p> <p>Ја приђох те је пољубих  
ја је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, непрестано нам је пре 
а весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела полетети у наручја; али се од једном окрете, па п 
!“ и онда погледа у ме.{S} Као да ми је хтела рећи: „ово је све због тебе.“ Али сам опазио, <pb 
еда у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти бата! прошапта оно л 
А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису, очију ми! 
да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p>„Брже, овамо за мном, да се од ове н 
авље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капетаном Мићом.</p> <p 
але својим ватреним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хо 
бе погледаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви са 
м путовима.{S} Кад су <pb n="169" /> се хтели кренути, сви су дошли да те виде.{S} Ти се беше,  
ш!...{S} Нећете тамо! знам ја куд би ви хтели?!{S} Лукава поганијо!{S} Као да зна куд ћу с њима 
гостионици код „Три војводе“.{S} Ту смо хтели да се мало прихватимо, да мало и коње одморимо, < 
И таман да пођем на ту страну.{S} То је хтело да буде — онако само од себе; али у тај мах газда 
ео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степан од једно 
о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником ни речи!{S} Не казуј ни да је Вељ 
е што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{S} Устанем полако.{S} Свучем се 
а њима свима доскочити — само ако ми ти хтенеш помоћи.{S} У те се јединог уздам; а ако ме још и 
е деле, поклонићу им свој део; а ако не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.< 
 као да је у мојим очима, на лицу моме, хтео нешто прочитати.{S} Јес, то се познало по нечему,  
S} Кулаш беше дочепао вранца за врат —- хтео је да се и с њим мало пошали; али овај неће да зна 
 И никако да ми јастук подметну!....{S} Хтео сам да вичем, па не могу.{S} И онда ми кроз главу  
и о Вељи изнесем тако ружан глас....{S} Хтео сам, најпосле, да ову ствар поверим газда Милу. <p 
ба миша и намешта се, да на њ скочи.{S} Хтео је да искочи на двориште.</p> <p>Ја му приђем.</p> 
свиње гонио у обор.{S} Као да ме је сад хтео упитати: „познајеш ли ме?“ Ја га помилујем по обра 
вро пандур само се смешио.{S} Као да је хтео рећи: „знао сам ја, да се из овог дома лако не одл 
еко уста му прну лагачак осмех, који је хтео рећи: још сте ви млади, децо моја, за ове ствари.< 
н је, истина, био мало и приљут, али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће 
лед би ме Роксин пресек’о, као да ми је хтео рећи:</p> <p>„Немој ићи, болан, још за који дан!.. 
погледа и осмешкује се.{S} Као да ми је хтео рећи: „ето, ја те волим — као свога бату.“ Ја га д 
н се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи зауставише на Иконији.{S} Њ 
нче. — рече газда Миле гласом, којим је хтео рећи: „Веља је био и прошао!“</p> <milestone unit= 
тивим погледом....{S} Капетан Мића није хтео да оставља своју породицу да се после сама мучи ов 
 једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је 
ође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити.{S} И онда затвори врата....{S} Ето, 
bSection" /> <p>Баш онај дан кад сам се хтео кренути за Београд, сестра ми приђе, смешећи се.{S 
ознајем.{S} Видео сам га баш кад сам се хтео кренути овамо, одговорим му...{S} Ја сам га и пре  
Требао сам ти раније казати; али сам те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> 
узме позитуру, <pb n="110" /> као да би хтео ногом да лупи о под: али то не учини.{S} Док ће је 
сутра ти ваља поћи?!“ — Ја мислим да си хтео рећи: „прекосутра нам ваља поћи?“</p> <p>— Имаш пр 
 куд.{S} Овај је сав народ видео да сам хтео поћи, а да ми ти не даде.{S} У твојој кући ја, ваљ 
ав према мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често на 
е два пут говорила да одем.{S} Ја нисам хтео....{S} Да си ти овде и којекако.{S} Сестра ти је д 
> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замр 
јко, бога ми нећу више.{S} Оно сам само хтео да поплашим г. Стеву.{S} И поплашио сам га.{S} Је  
кући много места заузео!...“ А он је то хтео рећи: „ти си ми у срцу Роксину много места отео!“< 
S} Он ме погледа.{S} Као да ме је нешто хтео упитати; али му реч застаде.{S} После ће тек рећи: 
здизати и спуштати.{S} Као даје на силу хтео да заустави јецање, које гаје, због нечега, почело 
 чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и јаглуком превуче преко очију.{S} И онда Т 
 се баш десио ту, кад му оно дође стари Хусеин бег Кавадаревић.{S} Турчин се у лицу зажарио, а  
Мићо рећи: „тврду ти веру задајем, беже Хусеине, да ћу свакоме ову кубуру у прса сасути, који м 
..{S} И онда ми нешто писну у ушима.{S} Хучало је као воденична брана.{S} После и то умуче, али 
ета....{S} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, 
личанствени иконостас.{S} А оно заносно хучање реке, која се ломила и пенушила <pb n="27" /> пр 
урим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам се једном пробудио, позн 
 брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење, док ће мим 
S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друга по 
ајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана беше стала, а Малиша јој нешто показује.{S} То је  
ђица Рокса пођемо напред.{S} Капетаница Цана и Малиша за нама.{S} Бога ми смо ишли поаиле, а ни 
е.{S} Дакле, ту је и госпођа капетаница Цана, ту је и Малиша, — ту је и Рокса. —</p> <pb n="196 
ша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у па 
више, обешко један! — повика капетаница Цана.</p> <p>— Пусти ме, мајко, бога ми нећу више.{S} О 
добро кад си дошао, окренуће капетаница Цана.{S} Мића има ваздан којекаквих службених „визита,“ 
.{S} Боже само здравље! рече капетаница Цана, која је тим хтела рећи, да се и она слаже с капет 
сутра сви полазимо, прихвати капетаница Цана истом топлином и симпатијама као и пре шест година 
 прежалимо, окрете од једном капетаница Цана и погледа смешећи се у Роксу.{S} Рокса је, међу ти 
Нема нам капетана Миће и његове госпође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали од 
 вратима.{S} Капетана Мићу и капетаницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пр 
b n="184" /> бити.{S} Ако вам је, бива, цар дао, да нас с нашег огњишта кренете, није вам дао д 
а латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не миче војск 
, који је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај с 
p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце рађа, а свршава се,  
о опет доћи.</p> <p>Да ми је ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако  
Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај,  
и наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете; а тамо ћете стићи да одавде п 
готово....{S} И јес доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата д 
} Даље од Царине и ’нако не можете; а у Царину ћете стићи — хај, до пођете кад сунце на копље с 
мо могли за дан стићи из Обреновца до у Царину.</p> <p>— Е, али то Совра вози! прихвати Веља и  
е.{S} И тај дан још за сунца стигосмо у Царину.{S} Даље се већ није могло.{S} И коњи се беху са 
 полако рече:</p> <p>— Ето, ово је Бела Царица....{S} Њена царевина почиње тамо, где се сунце р 
 окне воловима да стану!...</p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице  
све мирно, само на ономе десно, до Беле Царице, једно се створење под покривачем згучило у клуп 
ајпре да посетимо њено величанство Белу Царицу, рече он и куцну на једна врата.{S} Неко се одаз 
га демони вукли у своје подземно мрачно царство.{S} Оно се отимало.{S} Водила се очајна борба.{ 
човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла рђа и немаштина, ш 
, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне 
 привеже на крст <pb n="248" /> по који цветак, пролије по коју сузу, па се онда врати кући.{S} 
амо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразли 
нац обрезана; а свему су опет, као кита цвећа биле оне високе и ћерамидом покривене вратнице.</ 
бодљикавих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као 
а, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по грдној просторији овога, одиста, вили 
 кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист опадне.{S} Али, кад бисмо ми имали  
 јесен, зиму, пролеће....{S} Видимо кад цвеће цвета, кад дрва листају, кад цвеће свене, а лист  
лави поче дизати, вилице трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је пос 
них, на њ наперених, тридесет хајдучких цеви, па повика:</p> <p>„У’дри, влаше!... а’ја, бива, с 
м мрднули нису.{S} А тридесет хајдучких цеви упрто на његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта 
S} Једног путаљчића и једног кулаша.{S} Цела спрема на кулашу беше господска; и седло и узде и  
 Вељу.{S} Још је носио обешену руку.{S} Цела кућа врисну од радости.{S} Потрчасмо им сви у срет 
и добро!...{S} До нас стоји, па да буде цела ствар спасена!...{S} Него — кад ја тамо дођем, онд 
лерији гледао сам како испред мене мину цела <pb n="253" /> моја прошлост.{S} Она је тужна, али 
 онако, као да милостиво допушта, да се целивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p 
p> <p>Бела Царица опет пружи руке да се целивају.{S} Њено се лице овога пута смешило <pb n="239 
о, погледај, сад опет пружа руке, да их целивају њени срећни поданици, који непрестано долазе,  
азована од самих скамењених капница.{S} Цело брдо изгледа као каква горостасна воштана свећа ко 
 коме не учинимо каква добра, — зла, за цело, не.{S} Ја и хоћу да се овако по који пут осечем н 
 <pb n="142" /> Он је оцу Вељином, па и целој кући њиховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он шт 
.</p> <p>Било је крајње време да и ја о целој овој ствари мало озбиљније размислим.{S} Сви се < 
ма она пра-пра магличаста материја наше целокупне сунчане системе морала је, у искони својој, б 
атар.{S} Пошто сам промовиран за лекара целокупног лекарства, ја сам накнадно слушао један курс 
главом и вратом.{S} Неће. — —</p> <p>По целом дворишту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се 
а Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ провела као у неком страху и бунилу.{S} Та 
г оца; жале његову несрећну мајку, жале целу његову кућу.{S} Газдарица Јела дубоко уздахну:</p> 
ћући око своје осе, а кружећи око свога центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око сво 
оје осе и своје кружење око свога првог центра — опет од запада истоку....{S} Видиш ли, да је о 
воје осе и кружећи око свога првобитног центра, нашег сунца — увек од запада истоку.{S} Тако се 
друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опет од запада истоку.{S} Тако су  
има гравитације, смотавати у своје нове центре, непрестано окрећући се око своје осе и кружећи  
ђивања, почели сконцентрисавати у своје центре, непрестано се окрећући око своје осе, а кружећи 
 десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена браћа.</p> <p>— Мо 
са крмезли пругама проткани.{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb  
Једна божанска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се  
 га на памет знам; али опет у вече, кад цео свет легне да почине, ја ово писмо извадим и почнем 
ого да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И као да ту има и тво 
 у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> <p>— Па и те две године проћи ће брзо. 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цео овај дан мислио сам о Вељи и оном његовом писму.{S} 
ећаше, да ће ми о јесени послати и коју цепаницу луча....</p> <p>— Ви то доље купујете, рече ми 
ешто учини, рекло би се, да је законска цепидлака, педант првога реда, а по некад тако уђе у ли 
 дрва!...{S} Остало ми је само неколико цепки, одговори овај веселник, па се упути право фуруни 
вори, да му је остало још само неколико цепки. — — —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— С 
ам.{S} Знам само то, да сам скочила.{S} Цептила сам <pb n="178" /> као прут и сва сам била у го 
укле у некакву дивљу престрављеност.{S} Цептио је као прут.{S} У њему <pb n="12" /> није било к 
 врху расцвета и само видиш како одлећу цепчице.{S} За ово су од неког морали дознати Турци јер 
, док се на северу стапала у сиве пруге Цера и Видојевице, па се даље испреламала у небројено п 
дземаљску ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поч 
ко не хтену, одвојићу га, па ћу га дати Циганима, а њима не.</p> <p>Веља се беше замислио.{S} К 
е хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се баш деси 
 помену, како су за нама трчала она два циганчета и викала, да им уделимо коју пару....{S} И он 
исто гледали и кад сам дошао.{S} Два се Циганчета из једне гомилице издвојише.{S} Она су каскал 
.{S} Да понесеш и твоју виолину!{S} Оне циганчуре не могу да слушам....{S} Теби ћу дати зеленка 
од арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у 
ели, како се пред нашим очима, у једној циглој секунди, изврши више промена, но што их овим наш 
ба.{S} По њој су инжињери усекли пут на цик-цак <pb n="25" /> — све доле до у реку.{S} Она друг 
ећ помолила њушку на друга, па је стоји цика!...</p> <p>После удари у неке друге пошалице.{S} В 
 Дочепам за кваку од капије.{S} Повуци, цимај.{S} Она, пуста, затворена.</p> <p>„Газда Миле, кљ 
оздене решетке.{S} Стаде их свом снагом цимати, али пусто гвожђе не попушта.{S} Сад га је било  
е насип, па пођоше, каскајући и по мало цичећи.</p> <p>И ми их опет стигосмо.</p> <p>— И ти им  
једном густом јошику и узгред почела да цичи, баш као да је оној својој деци хтела рећи:</p> <p 
ојела кукуруз.</p> <p>Она матора крмача цичи и бежи.{S} За њом пристаје и онај нераст, а назима 
 измакле и она матора дојара непрестано цичи и нагиње горе уза страну.</p> <pb n="31" /> <p>Он  
, а на западу се повукле две три златно-црвене пруге.{S} Високо горе на хоризонту неколико перј 
плашту беше наприкачивано неких плавих, црвених, жутих и љубичастих стризица....{S} По лицу ово 
аначичака, кадивица, ђурђевака, белих и црвених камелија и свију врста бодљикавих кактуса и дру 
сило је једно кандилце.{S} Оно је своју црвенкасту светлост подједнако расипало по овој суморно 
.{S} А, после, Совру познају свуд — као црвену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он ре 
ра, Маљена, а одатле сићи у низије Беле Цркве, па после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку  
м душману!{S} Да смо децу клали, да смо цркве палили, па би ово опет била превелика казна божја 
их дрва златан крст и јабука на звонику цркве обреновачке.{S} Ово се двоје беше стопило у једну 
сно и лево, дубоко у дворишту, сирио је црн кров некакве велике кућерине.{S} То је била „Доктор 
видети ко је.{S} Дошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био 
n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби 
{S} С оне стране Колубаре види се једна црна група.{S} Неко викну:</p> <p>„Скелеџија!...{S} Ске 
.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам зн 
 далеком зренику, те ту међе између ове црне земље и горе плавог <pb n="127" /> азурног неба: и 
Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, па све....{S} А 
е још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?!  
S} Лепа је, пуста — као уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бел 
ла на колена, подигла оне суве и готово црне руке небу, а очи упрла у таван....{S} По лицу јој  
 Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је топ од 
ише ни <pb n="162" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави  
кој глави даје неку особиту драж; а они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно 
А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — Ватра га не спалила!...{S} Он ми је дос 
" /> трага.{S} Само се црни земља црна, црнило им се, да Бог да, — и на слави и на свадби!</p>  
умен: а њени се велики капци, с дугим и црним трепавицама, спустише, те ми заклонише онај свет  
епрестано држећи корман својим вунастим црним репом, те тако одржава на карару повијања витих г 
S} Бела, као снег, ланена кошуља.{S} По црним сукненим тозлуцима, по малом гуњчету без рукава,  
Јуришају право на ме; али једна госпа у црнини мане руком на њих и оне се некуд смотају.{S} Пос 
S} И све то јуриша на ме, а она госпа у црнини махне руком, а аждаје куд која!...{S} Једна се з 
о.{S} Поред њега је стајала она госпа у црнини.{S} Сад сам је познао.{S} То је била наша комшин 
 прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је мог’о познати.{S} Она ми скиде нека 
аша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја газдарица Ј 
е џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају и размотавају....{S} После не знам шта 
 лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово ти, ево, јављам.{S} То сам сматр 
 точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у марами носиш.{S} С газда Милом се с 
 причувају, па ја њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „ 
— не би се знало ни где му је место: са црном би га земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чист 
 али је хтео учинити правду, па макар и црном Циганину, рећи ће Саватије латов.{S} Ја сам се ба 
еске....{S} Преко њена бела, нешто мало црнпураста, лица, прелети лака румен: а њени се велики  
ћ мишљења, а преко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто  
ао уписана.{S} Очи црне, <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{ 
огледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Поздравила те и госпођа к 
перчином, скоро до преко појаса, свежим цртама на лицу и благим, мудрим погледом.{S} Његов збрч 
ј се просуто неко неизмерно очајање.{S} Црте на лицу развучене, а израз лица само што није преш 
ва ока светле неком потмулом ватром.{S} Црте на лицу развучене у некакав самртан страх, помешан 
на.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву дивљу престрављеност.{S 
м, и очима и погледом и — готово сваком цртом на лицу; али откуд и једном и другом ове белеге н 
оцина препелице!...{S} Ево ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погле 
мо до великог базена, окруженог високим чадорастим липама и платанима.{S} Станемо: да се сити н 
га одмах ухватила грозница, и држала га чак до међудневица.{S} Један од Вељиних другова оде док 
, ти си овде — к’о у својој кући.{S} Ја чак мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не б 
издвојише.{S} Она су каскала поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке н 
пче моје прошлости, моје садашњости, па чак и моје будућности.{S} Све је то, у најразличнијим с 
га је некакав туђинац узјахао.{S} Хтеде чак да се пропне на стражње ноге.{S} Ја га мало прошашо 
!...</p> <p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, бе 
 Миле јави, да је и Совра ту.{S} Био је чак у Крушевцу.{S} Веља је скакао од радости — као мало 
астој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И то је био један небески  
>Веља се беше са свим умирио.{S} Био се чак и расположио.{S} Слабо бледило на лицу и нешто мало 
о.</p> <p>— Излазно сам....{S} Ишао сам чак до великих јањева.</p> <p>— У које доба дана?</p> < 
ију нас....{S} Нешто би волела да видим чак и његова поносна кулаша....{S} Е, баш сам права ћур 
— и све, све до најмањих ситница.{S} Он чак помену, како су за нама трчала она два циганчета и  
у препливао.{S} Данас је, вели, силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града 
 заплени!“ И тако је једне ноћи одјурио чак Сакару и ту с Галичеве стене скочио у Дрину и удави 
вога старог познаника.{S} Једном ишетах чак до Дрине!{S} А ено где је Дрина.{S} Другом једном п 
гледало Саве и Дунава пламтело је неком чаробном ватром.{S} Свеж поветарац пирушио је оздо из н 
е брилијантских капљица, које се, опет, чаролијски преливају у свих седам дугиних боја, бацајућ 
го нисам могао заспати.{S} Као у каквој чаролијској галерији гледао сам како испред мене мину ц 
утовима овог заносног врта, као у некој чаролијској ватри, треперило и одсјајкивало.</p> <p>Дођ 
оји сад баш облише ону страну у некакву чаролијску пламену румен, кроз коју сташе одсијавати чи 
аш.{S} И онда душа моја узлети на једну чаролијску узвишицу, те одатле гледа рај живота свога.{ 
 Века и то сам самцит, и како га је сва чаршија гледала.{S} Повели га, вели, манастиру, а он се 
р, на своме путаљу. —</p> <p>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа 
ла поред кола чак док не изађосмо изван чаршије.{S} Пружала су руке на нас и нешто говорила.{S} 
>Сва нас је чаршија гледала.{S} Мале су чаршије радознале.{S} Ништа се у њима не може догодити, 
и какав странац, то се од некуд по свој чаршији сазна.{S} И где се два састану, о томе говоре:  
 се с овим добрим људима.{S} Она малена чаршијица, они њени кућерци, она живописна околина — ка 
и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебним животом.{S} И нај 
 и са мном било.{S} Кад сам полако ишао чаршијом, почели су да извирују из дућана и да гледају  
 <pb n="172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је с 
м, искрадем се од сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне ж 
/p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет Марко.</p> <p>— Излазно сам....{ 
ета.{S} Са свима је лепо живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S 
обуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешт 
тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће од једном звизнути, ка 
н шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По некад застане.{S} Мисли нешто, па опет 
још више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне н 
ом лицу, а под сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час ја 
 а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — 
 клупче, па нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком н 
орише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на нос.{S} Бе 
ластим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на в 
шкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелен 
о са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одговара, док ће 
ко очију навукла некаку црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у м 
д кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{ 
це.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми с 
од сенком оне свеже румени, час јаве, а час ишчезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлаш 
а, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S} Као да је нешто ослушкивала.{S} Ја јој по 
с десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па до оног ти 
 неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне очи, па ме погледа и осмешк 
ношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
црну скраму.{S} Час ми се тако учини; а час опет нешто у моме срцу, у мојим грудима, у мозгу мо 
 нешто само са собом говори, час тише а час јаче: час некога нешто пита, час неком нешто одгова 
 ја и мајка гореле смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад  
S} Газда Миле ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду,  
.{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути, па прне својој мајци. 
Латиле се оне узбрдице.{S} Под арњевима час засија једна, а час две цигаре.{S} То је све што се 
и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} Ми, богме, 
онима, које запази и заволи: а кад дође час растанка, њему се учини, да се оно више не добија.. 
сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај д 
е!{S} Ово су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите 
ло, да се ни отварати неће.{S} Сваки се час очекивала <pb n="79" /> објава рата Турској.{S} Нек 
, па, онда, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, 
очекате док и бата дође?{S} Ми га сваки час погледамо, проговори нам један сребрн глас.{S} То ј 
чезну — како то већ хоће њени, час јачи час овлашнији лепршаји враголастих осмејака, — просто с 
еним враголастим љуљушкањем и обзирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час 
ме, узео ме за руку, па с неким поносом час погледа по народу, а час дигне оне своје паметне оч 
 са детињом наивношћу смешио и погледао час у сестру, а час у мајку....</p> <milestone unit="su 
 он?...{S} Баш добро!...{S} Трчи, овога часа, да ми га овде везана доведеш!{S} Узми још двојицу 
а Вељу!{S} Ето, овде је свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану  
ју.{S} Испратила свога Перу.{S} Он овог часа замане за ћоше.{S} И таман да пођем на ту страну.{ 
учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весел 
рцима рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босн 
сам полако и на све стране мотрио, а, с часа би на час, повикао:{S} Малиша!...{S} Где си!...{S} 
вра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе часи.{S} Сви те преклињу....{S} Хеј, моје весело дијете 
 рат.{S} Ту, рече, није требало ни часа часити.{S} Војску је ваљало одмах пребацити у Босну.{S} 
е ни сахата живети....{S} Ви сте спасли част нашој кући, понос моме оцу и мојој мајци, а мени — 
ја сестра — спремају господску вечеру у част мога поласка.{S} Позвали су све своје пријатеље.{S 
а право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, да вам будем друг,  
 после се латити Овчара и Каблара.{S} У Чачку ћемо правити мали одморак, па ћемо се онда кренут 
елије.{S} И онда би одмах почео да точи чаше.{S} А и беше му некако добро црно вино — да га у м 
 познао....{S} Него дете — понудите нас чашом вина, па ћете одмах видети, да ми нисмо они, који 
и ожеднели.</p> <p>— Е, сад да одемо на чашу пива у пивару! рече Др. Д.... </p> <p>— Пристајем, 
 добро јаше.{S} Може, вала, носити пуну чашу вина на длану, па му се прелити неће.{S} Ја ћу узј 
тако не може да буде!...</p> <p>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа ум 
довршити, па да Србија постигне оно без чега јој правог живота нема.{S} И ту треба не само више 
 Бојала сам се нечега, а и сама не знам чега.{S} Али како смо се и ја и мати обрадовале, кад ви 
и, а нека врста бледила плину јој преко чеда и образа.{S} Она погледа преда се.{S} Замисли се и 
 све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице јој се замрачи, а нека врста бледил 
Малиша сешћемо доле...</p> <p>— Па јес, чедо моје, сека Јелица ће с нама, одговори јој мати.</p 
 је вечита сумњалица.{S} Њена је основа чежња, а потка је презање.{S} Она се од труна престрави 
оставити своју стару мајку, да за тобом чезне и да сваки дан погледа, кад ће јој се њен јединац 
S} Ти велиш: ми одосмо, кочијаш неће да чека, а мајка и сејка седе онде на клупи.{S} Та ти лаж  
и, богме, одосмо!...{S} Кочијаш неће да чека! <pb n="206" /> Вичи, зови, прети, аја!...{S} Нема 
и златни!...{S} Одите, од кад вас мајка чека, да вас види, да вас изгрли и омилује....{S} Одите 
аруце.{S} Кочијаш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кол 
 —</p> <p>Са Совром сам уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њ 
 сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се делите, заклео би 
ргне као гладна звер своју жртву....{S} Чекај!...{S} Јест.{S} Да идем право њој.{S} И то одмах. 
!...{S} Дакле то си ти?!..{S} Па?...{S} Чекај дер!{S} Иди, приђи му!{S} Слободно!{S} Решетке су 
 убрзасмо кораке.{S} Они поустајали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчи 
} Казаћу му да похита — јер га овде сви чекају раширених руку.</p> <p>— Да се ниси на кога наљу 
рити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропаде погледајући 
 ја.</p> <p>Једнога туку, а њих десетак чекају на ред.{S} Један господин, с актима под мишком,  
 с ума, да извади пасош.{S} Кола га већ чекају.{S} Сад да тражи свога директора, или да се обра 
 на моју срећу, беше прилично изостала, чекајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептир 
октор се каза.{S} Опет се све ућута.{S} Чекали смо два и три минута.{S} Најпосле, зашкрипи брав 
рат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{S} Ми смо пошт 
е могу.{S} За то се решим да ћутим и да чекам на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убиј 
печат!... „Бога ми, ћери, ја не могу да чекам твога оца.{S} Бог зна, кад ће он из среза доћи.{S 
т извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ваљево 
"45" /> Овај мој задругар — к’о млађи — чекао је на ме, оде ме правдати газда Степан.</p> <p>У  
рав?...{S} Знаш ли, болан, да сам једва чекао да те видим!...{S} Јеси ли нас поглед’о?!</p> <p> 
уговорио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Н 
 унутрашња слутња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка  
 снове.</p> <pb n="182" /> <p>Једва сам чекао да се једном кренем за Београд.{S} Љубовија, негд 
еварили сте ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је 
а — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме тек са 
од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су биле власти — власти....</p> <p>У је 
ђе у пасошарницу, али му рекоше да мора чекати док управитељ дође.</p> <p>— Кад немате општинск 
 привиђења.{S} Оно није коса.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено  
ан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А није.{S} Од то доба минуло  
ђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>— Море, овај баш гађ’ 
о је од њега, — покажем му ожиљак преко чела.</p> <p>Доктор ме погледа изненађено.{S} И онда ће 
није од меса и костију, већ од гвожђа и челика.</p> <pb n="243" /> <p>— Дакле он је!</p> <p>— К 
Јагодице облила нека провидна румен.{S} Чело сведено на округласту амајлију, те овој лепој женс 
ко неколико тренутака.{S} Метну руку на чело, па ће тек рећи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} О 
<p>Он опет стаде.{S} Опет метну руку на чело.{S} Дуго је тако стајао.{S} После се од једном исп 
>И срећни отац притиште врео пољубац на чело овога милооког анђелчета.</p> <pb n="251" /> <p>—  
сави своје скуте, па оде и седе у горње чело.</p> <p>— Госпођо Јелице — се’те ви до госпође кап 
мнаест до двадесет година.{S} Његово се чело беше натуштило, а црте на лицу развукле у некакву  
мрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело јутарњим зрацима озарено, опет су се на њему видел 
и други.{S} И очи, и коса....{S} Па оно чело.{S} Исти, баш!...</p> <p>Онај кића стао уза ме, уз 
со моја, моје вите коврџе; моје паметно чело!.. сине мој!!...{S} И ти познајеш Вељу мога?! топи 
ало збуњен, па онда приђе и пољуби ме у чело, а ја њега опет у руку.{S} Вељина мајка стала па г 
аницу Цану пољубим у руку, а они мене у чело.</p> <p>После пружим руку Рокси....{S} Ја сад, упр 
руку.{S} Он трже руку.{S} Загрли ме и у чело пољуби.</p> <p>— Нека сте живи, децо моја!...{S} Т 
укама загрли, па ме онда стаде љубити у чело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у обр 
ело, у образе, у очи, у косу, па опет у чело, па у образе.</p> <p>— Моје слатке очи, косо моја, 
и откуд и једном и другом ове белеге на челу?...{S} Замислимо се.{S} Ја сам мислио о госпођици  
о неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне очи.{S} Па нос, па уста, па брада, 
.{S} Ја сам мислио,“ рече, и руком пође челу, а погледа преда се, као да се хтео нечега сетити. 
и.{S} Диже десну руку, понесе је полако челу.{S} Само је ово било видно.{S} Остало је остало не 
 Око нас се искупила и сва остала кућна чељад, и сви упрли очи у ме, па ме њима грле и милују.< 
м излазио и у авлију.{S} И сва се кућна чељад разведри.{S} Једна божанска зрака, рек’о бих, оба 
г да, горска неман, кућу нам разори и у чељад мржњу и заваду посија!...{S} А они мој смољо, не  
дном окрете, па погледа у ону искупљену чељад.{S} Она их је хтела нешто упитати.</p> <p>— Исти  
 газда Степан, па се онда окрете својој чељади: децо!... дед... тамо ћемо под велики орах!{S} Л 
и оте дубок уздах.{S} Он се окрену оној чељади.{S} Нешто им је хтео рећи.{S} Његове се очи заус 
, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда Степан ме  
е, зелене као трава, с грдним отвореним чељустима.{S} Јуришају право на ме; али једна госпа у ц 
и с њом раставио!...{S} Ах, много би ми чемерних дана уштедео!{S} Али Бог прима, кад се њему св 
онога ћеретања — одавно било није.{S} О чему се ту није говорило!{S} И још се једна тема честит 
...{S} И сад ћути.{S} Замислио се.{S} О чему ли он сад мисли?{S} О њој.{S} То знам.{S} И — пого 
и главу.{S} Нешто је и сад мислио.{S} О чему?{S} То би једини Бог знао.</p> </div> <pb n="113"  
, рече ми он гласом, као да и ја знам о чему је ствар.{S} У пра-пра почетку образовања наше сун 
ље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту може да не осване. 
ој, болан, ићи!{S} Остани бар још један черек! рече ми Иконија, па се с Роксом окрете и одоше г 
бесмо на Зеленом венцу, оздо од Тоскине чесме, ишла је једна гомила веселих људи.{S} Певали су  
кући старога Селака, одмах више Тоскине чесме.{S} О, како ме је ова вест обрадовала!{S} Оне срџ 
pb n="29" /> и бранећи да му које куд у честар не умакне, он је нешто, на свој начин псовао.{S} 
зирањем час лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и б 
еба појео у тој кући, мој дијете!...{S} Честит дом!...{S} Ама ви к’о рекосте, да сад пођете?{S} 
а ти је, госпођо, жив и здрав, срећан и честит!{S} Баш ми је мило.{S} Ја синоћ дођох с пута, а  
анска зрака, рек’о бих, обасја цео овај честити дом.{S} То беше нада у Бога, да ће се опет све  
у није говорило!{S} И још се једна тема честито није отпочела, а већ се прелазило на другу.{S}  
а.</p> <p>Док му је газда Миле причао о честитости дома Смиљанића, он беше оборио главу и нешто 
 чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Смиљанића....{S} Остављам добре госте код  
 јој.{S} А Пела је и била ђаво жена.{S} Често се хтела нашалити с баба Стојком.</p> <p>— Нису,  
Благо својој мајци!...{S} А виђаш ли га често? </p> <p>— Виђам.</p> <p>— Радости моја!...{S} И  
 чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештавао: „она воли Вељу.“</p> <p>Ја сам тај  
а лађе иду сад два пут недељно.{S} Отац често одлази.{S} Он је мајци обећао, да ће га потражити 
бро одржала кићанка.</p> <p>Гони троје, четворо свиња.{S} Једну крмачу, једног нерастића, два н 
 unit="subSection" /> <p>Није прошло ни четврт и оздо се помолише два коњаника.{S} Познадох Јаб 
— Он се још нешто ишчуђавао. „Овај нема четврту даску,“ помислим, па онда рекнем Соври да пође  
еки даљи један од другога.{S} Писато је четири дана доцније но оно прво....</p> <p>— Већ је био 
младић од својих двадесет до двадесет и четири године.{S} Већ само одело казивало је, да је из  
ића век није од мене ни одмицао.{S} Три четири пута улазила је Иконија и очима на њ.{S} Зове га 
и.{S} Она, јадница, ето ту, одстоји, по четрдесет и више сахати, док је умор и сан не савладају 
и овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи, па стаде да вришти 
лан, он се окрете и стаде вранца гађати чивтетима.{S} Једном га баш добро мазну, да је и вранац 
 Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта запиткује.{S} Два пу 
овика г. Јова писар и корбачем ошину по чизмама.{S} У тај мах врисну коњ у ару.{S} Мора да је п 
>И онда ошину корбачем по својој десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно  
им ножићем онај свој лесковак.</p> <p>— Чиј си ти, Бога ти? упитам га.</p> <p>— Степана Смиљани 
ај за Поливаков хан.{S} И Поливаки кажи чиј си.{S} Он зна где је и наш Вељо...“ То рече, па се  
распитај за Обрада Ћука.{S} И њему кажи чиј си.{S} И то је наш знанац и пријатељ.{S} Код њега ћ 
 ти казати где му је механа.{S} Кажи му чиј си.{S} То је <pb n="62" /> пријатељ наше куће.{S} О 
ека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те негде не зову, да самртник 
кнем Соври те мало утиша коње,</p> <p>— Чија је оно кућа горе у страни? упитам онога момчића.</ 
ни Живанчић: твој Вељо прође па пита: а чија је оно кућа.{S} Мисли ја га не познајем.{S} Па и м 
 једној усијаној магличастој заједници, чије су границе међиле чак иза путање Нептунове.{S} И т 
а.</p> <p>Али, како су оцењивачи, према чијој му је препоруци награда досуђена, нашли, да је ов 
} Тебе је још неко поздравио....{S} Де, чик, погоди!“</p> <p>Осетио сам како ми пламен пође низ 
 оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли капетанова Рокса тебе више воли или т 
а њима говорио, ја овој црној земљи.{S} Чика опет добар.{S} Од добра не ваља. „Ја, вели, кметуј 
 прођоше мимо ме. .</p> <p>— Хајдемо да чика Даку пољубимо у руку, рече Иконија и ђаволасто се  
 Они сви, ама баш сви <pb n="86" /> — и чика, и наја и стрина, па и наш Кића и капетан и гђа ка 
>— Бабо, све је готово...{S} Дошао је и чика!...</p> </div> <pb n="61" /> <div type="chapter" x 
/p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим и пољубим.</p> <p 
еташе своју златну гривну.</p> <p>— Ево чике....{S} Ајдемо!...{S} Немој, болан, ићи!{S} Остани  
ам....{S} Теби ћу дати зеленка, а ја ћу чикиног вранца....{S} Море, јест онај писар Јовин кулаш 
зу, па се онда врати кући.{S} И одиста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов м 
ки говори — фарси.{S} Он ми одмах рече, чим је рану прегледао: не бојте се.{S} Неће му бити ниш 
овика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим смо сишли с кола и ушли у парк, стао је летети на с 
ста, чим у гроб спустисмо веселог Вељу, чим звекну о његов мртвачки сандук прво бусење, — Пелад 
стити могло....{S} Други опет веле: не; чим поменете а пра почетак, ту морате замислити и сврше 
...“</p> <p>Ето, сад знаш муке наше.{S} Чим овај мој абер примиш, а ти јаши коња, па полази ‘ва 
 сипа огањ некакве велике срдитости.{S} Чим дође, он повика: „о капетан Мићо, одагнај оног рсуз 
 срећом!{S} Кажи Вељи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно.... 
о у нашега <pb n="102" /> Сатурна.{S} И чим су се ови појасеви одвојили од своје пра-пра матери 
а нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком стидљивошћу... 
н је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за кога  
и ослушнуо — могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S}  
слутити, одговорим јој гласом, који је, чини ми се, са дна срца потекао.{S} И одмах осетих да м 
 дан све већма растао.{S} Из мене беше, чини ми се, некака хала зинула.</p> <p>— Добро је то, р 
ао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у ватру, ја бих га послу 
а отишла је од подножја па до врха, до, чини ти се, под саме облаке.{S} Али је њена формација ј 
} Тога сам дана тако изгладнео, да бих, чини ми се, масно ћебе појео.{S} И тај ми је <pb n="225 
ко понудио царево благо, <pb n="203" /> чини ми се, не би ме тако обрадовао, као овај капетанич 
ори!...{S} Боже, ала сам ја брбљива!{S} Чини ми се, ја така пре нисам била.{S} Али нека.{S} Ја  
у изгубио, овај ми је свет друкчији.{S} Чини ми се, као да сам у некој пустињи, где нема ни хла 
бро је то, рече ми Др. Д....{S} Природа чини своје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је с 
али!...{S} Запријети му, да оно више не чини ником, и то је, бива, доста, рече Хусеин бег, и ја 
?...{S} За неког писара, или, све ми се чини, за неког секретара....</p> <milestone unit="subSe 
 <p>Мога зета некуд неста.{S} Све ми се чини, да му Тома пандур, кад доведе децу капетанову, не 
конија одазва моју сестру.{S} Све ми се чини да се ствар тицала пите гужваре. <pb n="161" /> Њу 
и њена мајка?...{S} Ох, па и опет ми се чини, да то тако није, да то тако не може да буде!...</ 
Боже, ала су добри ови људи!{S} Мени се чини, да се они почињу губити у нашем друштву....{S} По 
, ред је био да ја отпочнем.{S} Мени се чини, да је она на то и <pb n="208" /> погледала.{S} Ал 
бити да мој отац има право; али се мени чини, да Љубовију, да Љубовићу никад заборавити нећу... 
ати врата дома нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и коли 
 бане на врата....{S} У свакој секунди, чинило ми се, да постаје немирнији и усплахиренији.{S}  
и зелени дрински врбаци — све ме је то, чинило ми се, поздрављало као свога старог познаника.{S 
после и даље.{S} Боже, моје радости!{S} Чинило ми се, да сам се поново родио. — Она живописна о 
јало је све разговетније и снажније.{S} Чинило ми се, као да хиљаду подземних хорова узносе сла 
.{S} Вељин кревет и астал још стоје.{S} Чинило ми се, сад ће и он од некуд да бане.{S} Мене поч 
ао да се беху сродили с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје с 
ијао од једне стране улице на другу.{S} Чинило нам се, као да се <pb n="229" /> с нама утркују  
 /> и душу, кад угледах кућу Вељину.{S} Чинило ми се да је пуста....</p> <milestone unit="subSe 
сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило, да ми само руку ваља пружити, па да ме срећа за 
м га сретао, и куће и улице — све ми се чинило друкчије.{S} Тога сам дана тако изгладнео, да би 
} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од кога је.{S} Она ће ми  
а нашег!“ рекао би ми. — И чинили смо и чинимо, синовче, сви колико се може и колико је Бог дао 
 то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да 
 подвукао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда  
, болан, могао наговарати <pb n="14" /> чиновника, да не извршује кривичне пресуде?!..{S} А осо 
тењу управитељевом, — одговори један од чиновника.</p> <p>Морали смо, дакле, чекати.{S} Онда су 
по живео.{S} Мала чаршијца, па оно мало чиновника — као једна породица.{S} А има прилика, где ј 
е знанце и пријатеље....{S} Баш је овај чиновнички живот, чергашки живот!...{S} Где омркне, ту  
аст овако не притеже, ко зна, где би се чир провалио, а где други почео да гноји.{S} Рђави су с 
 је тешко.{S} Ја тражим, да је око мене чиста ситуација, а она се све више замућује.{S} То се о 
 земљом сравнио....{S} Не, не, ово нису чиста посла!{S} Ту је неки ђаво заб’о свој прст.“ прихв 
ј, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је сам <pb 
, па да их та несрећа снађе!..{S} Мене, чисто, и сад језа обузме, <pb n="177" /> кад се сетим о 
нам се једном сусретоше погледи, он се, чисто, трже — као да га нешто опржи.{S} Зину.{S} Закоца 
д ћеш га руком дохватити.{S} Старац се, чисто намрштио.{S} И ако му је његово гранитско чело ју 
орим му. </p> <p>На ове речи старац се, чисто, успрси.{S} Измаче мало главу и плећа у страну —  
есташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне мал 
 ме.{S} И као да ме тек сад познаде.{S} Чисто га би стид.{S} Он ми само рече: „а, ви сте то, га 
} И као да је то и сам кулаш осећао.{S} Чисто се поносио.{S} Савио лепо врат, а овлаш грицка жв 
а хоризонту неколико перјастих облачака чисто су пламтели у некој руменкастој позлати.{S} Окоси 
 То су биле хладне облоге.{S} Мени буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака бр 
ели осмех заиграју ми у души и њој буде чисто лакше.{S} И онда скочим и сам у себи повичем: „хо 
То сам сматрао за дужност.{S} Сад ми је чисто лакше....{S} Па пиши ми, болан!{S} Ми остајемо оп 
 прекинути ћутање Веља....{S} И онда се чисто забезекну.{S} Ја га погледах.{S} Он се загледао у 
ти, а Вољо прште у јасан смех.{S} Ја се чисто тргох.</p> <p>— Вељо! — зовнем га.</p> <p>Он ћути 
p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чисто јежити, па обема рукама јурну кроз решетку.{S} Хо 
јаукнуо од мало жешћег ударца, он би се чисто трг’о, а погледи би му несвесно пошли по оном ост 
уна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{S} Он ме дочепа за руку и стаде скакутати, 
и вашег Јаблана.</p> <p>Газда Степан се чисто трже.{S} Он ме погледа зачуђено.</p> <p>— А од ку 
{S} Кад сам му казао да ћеш доћи, он се чисто разведри, и тек ме од једном упита: „А вози ли га 
како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од једном скочи.{S} Раш 
десној чизми.{S} На овај пуцањ кулаш се чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p 
 <pb n="135" /> црње од трњина.{S} Лице чисто, бело и вечно насмејано.{S} Јагодице облила нека  
а.“ одговорим му.{S} Он се на моје речи чисто трже.{S} Диже главу.{S} Погледа ме.{S} И као да м 
олине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним скоков 
безброј цветних леја и бокорја, који су чисто пламтели најразличнијим бојама ружа, каранфила, < 
 се почеше вилице трести, а очи му беху чисто заводниле.{S} И онда ће му капетан Мићо рећи: „тв 
зли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад га лаки ветри разнесу!...{S}  
беше просула нека збуњеност, помешана с чистом, ни чим непомућеном <pb n="71" /> девојачком сти 
реће га и загледа.{S} Она није знала да чита.{S} Па опет се чинило, као да хоће да погоди од ко 
утем отео, већ онда, кад му је почео да чита отац Партеније, игуман манастира Боговађе, молитву 
 <p>После је опет сео за сто и почео да чита.{S} И ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум. 
ресима.</p> <p>Тако, једнога вечера, он чита свога Канта, а ја Гетеову Ифигенију.{S} Мени се <p 
тима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књизи.{ 
едног дана довуче из Народне Библиотеке читав нарамак Кантове философије.{S} Прво сам смотрио—„ 
оса иде?!..{S} Ето, погледај, отегао се читав поток!“ И онда обрише нос, погледа у руку, пружи  
и!...{S} Томо!...“</p> <p>И Томо донесе читав снопчић дреновака, ама као да их је у теркији пон 
ка драж; а у очима јој се огледао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, н 
им сусретоше.{S} У њима сам видео један читав свет.{S} Свет мени до сад непознат.{S} То беше св 
е, још више.{S} По мојој се глави просу читав рој мисли.{S} Мисли електричном брзином носе, и е 
Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих читав свет, да му несрећна мати не бане на врата....{S} 
 један па до два по по дне, учини ми се читава вечност.{S} У мени се пробудише све оне и миле и 
амену румен, кроз коју сташе одсијавати читаве миријаде рубина и смарагада.</p> <p>Требало нам  
ана и зове, силно бокорје ружа, па онда читави сводови османлука; па онај живописни, на тулбу н 
; други се бију дрвљем и камењем против читавих легиона поноћних утвара и нечистих халусија...{ 
бина и смарагада.</p> <p>Требало нам је читаво пола сахата док се у реку спустисмо.{S} Још из д 
} Од ове се огњене лепезе беше запалило читаво небо; а овршине планина као да беху поливене рас 
новаљку промена, ми бисмо опазили, да у читавој васељени друго ништа и не постоји до непрекидно 
шим несавршеним очима умотримо у једном читавом дану.{S} И од сваке ове мајушне промене до оне  
а се нешто замислила.{S} Жао јој.{S} За читаву годину дана нећемо се видети, а, ко зна, мож’да  
се, сирота, измучила.{S} Саватије лежао читаву годину.{S} Потрошило се и црно иза нокта.{S} Ово 
 Хоће да се упозна с народом....{S} На, читај,“ рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да  
ми си поранио!{S} Тако, синак, тако.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то 
рију неба“...{S} Колико је пута освануо читајући ове — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљ 
очине, ја ово писмо извадим и почнем да читам.{S} Нема ниједне речи, ни једне реченице у којој  
ије могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу страну.{S 
пред Аранђелов дан.{S} Седим ја и нешто читам, док неко закуца на прозор.</p> <p>Доктор.{S} Поз 
..</p> <p>После је сео и наставио своје читање, баш као да ништа ни било није.</p> <milestone u 
еше одао природним наукама.{S} Много је читао; а по некад би се налактио и тако удубио у нека р 
ктио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемиравати.{ 
 укочили на отвореној књизи.{S} Он није читао.{S} Он је мислио.{S} И ове су га мисли убијале... 
ири.{S} Устаде.{S} Узе писмо и стаде га читати.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему  
ких ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли во 
вега осталог села!...</p> <p>— Е, вала, чича Дако, ако им сад не буде суда, онда ми не остаје д 
 Јова није већ имао куд.</p> <p>— Вала, чича Дако — у Љубовиђи ти кметујеш, а не ја.{S} Кад те  
ј сена!...</p> <p>— Нема од тога ништа, чича Дако.{S} Куд су себе Тадића куће, па Ранисављевића 
изе немој.</p> <p>— Па, нека тако буде, чича Дако.{S} Твоје су беседе вазда биле мудре.{S} Ти д 
"67" /> <p>— Како саме?{S} Бог с тобом, чича Дако!{S} Ја их остављам у добру и честиту дому Сми 
pb n="64" /> <p>— Ево, ово је мој брат, чича Дако, рече моја сестра једном живахном старцу, с б 
е мало прихватимо? повика <pb n="66" /> чича Дако.{S} И онда се од једном окрете коњушници.</p> 
одрум Смиљанића није никад без вина.{S} Чича Дака стоји на капији с неким људима.{S} Један му с 
 ако не и више.{S} А сви смо рибари.{S} Чича Дако нарочито.</p> <p>Још не бесмо ни у пола вечер 
} Поздравимо се; али немо, без речи.{S} Чича Даки приђем руци.{S} Он полако трже руку, па проша 
а?...{S} Ја тамо никога свога немам.{S} Чича Степан сутра полази.{S} Зове и мене.{S} Вели ми: т 
е растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није боље.{S} Не зна се, ко виш 
и!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти ових људи, па не 
ни да пођу.</p> <p>— Е, г. Јово! повика чича Дако званичним, али благим домаћинским гласом....{ 
" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећ 
p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну лагачак осмех, који је  
еликом хвала!{S} А твоји како су? упита чича Дако.</p> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, шт 
 посек и једну сланину.{S} Толико обећа чича Дако, а на то пристаде и газда Миле.</p> <p>У вече 
{S} Отац каже: њему нема лека.{S} И ђед чича Дакин тако је исто прошао.{S} У пола би ноћи дочеп 
мових груди начинило решето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна уз 
лазак кроз Љубовиђу, па о томе, како је чича Степан узјахао вранца и отишао да ме нађе: па, онд 
ве наше пријатеље, а особито, кад одете чича Дакиној кући....{S} О, да је хоће Господ Бог обрад 
!{S} Ти, госпођо, седи ту горе, рећи ће чича Дако, гласом добра и гостољубна домаћина.</p> <p>— 
мука!...</p> <p>— Е, децо моја, учиниће чича Дако, ја не знам, како би било с овим вашим Турцим 
е најбоља другарица — своја мајка, рече чича Дако смешећи се.</p> <p>И, госпођица Рокса, на ове 
до пођете кад сунце на копље сиђе, рече чича Дако и погледа у сунце....{S} Е, синак, нема од то 
амо, где сте ми ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје с 
 ће се опет све на добро окренути.{S} И чича Дака се, просто, разраколио.{S} Двапут ме је питао 
е поздравио, и сви су те поздравили — и чича Степан, и наја, <pb n="83" /> и стрина Илинка и Ја 
 беху се сви искупили.{S} Смотрио сам и чича Даку и газда Степана, и стрина Илинку и —- Иконију 
 она несрећна мајка његова и онај добри чича Дака.{S} Јединац син, и то онако мудар и паметан с 
Београд, јамачно сте мало свратили кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица 
n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окрете моме зету:</p> <p> 
} Ми њега не двојимо од тебе.“ Па и мој чича <pb n="132" /> Степан рече: „море, синовче, причув 
нца, а ја ћу зеленка....{S} Сиромах мој чича Степан!...{S} Једини он стоји још на мојој страни. 
у и удавио се.{S} То је оцу казивао сам чича Дака.{S} Кад нам је то отац испричао, целу сам ноћ 
војим очима веровати?{S} То беше главом чича Дако Смиљанић и његов син Веља.{S} Веља ми полете  
о вас, да нам одмах јавите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад 
шноме месту жива сина сахранио.{S} Него чича Дака није умр’о.{S} Он се родио.{S} Овај је свет б 
езао.</p> <p>— Ето, хоћемо и ми мало до чича Степанове куће.{S} Ја имам тамо једну другарицу —  
{S} Потрчасмо им сви у сретање.{S} Само чича Дако оста пред кућом.{S} Он хоће свога сина ту да  
д!{S} Овде не заповедам ни ја ни ти, но чича Дако Смиљанић!...{S} Совро!...{S} На лево кругом!  
.{S} Ја имам тамо једну другарицу — ћер чича Степанову....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, шт 
Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> <p>— Добро ми дошли!{ 
ечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све баш, прих 
.{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича Томом! претила јој је њена лепа мајка.{S} Али она  
д си, синко, из Београда? приђе ми опет чича Дака.{S} Сад се мало као прибрао.</p> <p>Кажем му. 
172" /> да је данас прошао кроз чаршију чича Дакин Века и то сам самцит, и како га је сва чарши 
или....{S} Несрећа, која је снашла кућу чича Дакину и која је хтела главе да дође вашега брата, 
дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јок 
 како ми пламен пође низ образе.</p> <p>Чича Дако стао па нас гледа.{S} Пуне му очи суза, а као 
ски град може и с воде јуришати.</p> <p>Чича Даки прну лак осмех преко усана.{S} Он настави:</p 
 крај од ћебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може ос 
е и мудре речи, овога доброг и паметног чиче, сави своје скуте па седе до своје мајке, а свога  
е свратио — овога часа.{S} Иде с једним чичом....</p> <p>— Има ли везану руку?... упита неко.</ 
S} На дан пред наш полазак отишао сам с чичом — да им кажем збогом.{S} Сви су те поздравили.{S} 
обито, ја сам толико наваљивао на нашег чичу, да ми допусти, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{ 
а.{S} Она није светлила.{S} Она је више чкиљила кроз једно напрсло гараво стакло.</p> <pb n="23 
бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале чколе.{S} И нас је наш учитељ распустио.{S} Нешто се и  
љи нек дође кући.{S} Чим се ово стиша и чколе прораде — отићи ће — ласно....{S} Стани де!{S} Ов 
в, а ово је мој брат....{S} Он овде учи чколу — он је Дакин....{S} Његова ће се мајка убити, ак 
аше сунчане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у ј 
там га.</p> <p>— Мој старији брат.{S} О’чо је у Београд бати.{S} Кажу да су већ и тамо престале 
 се.{S} Пред овим природним самотвором, човек се и нехотично сам заустави.{S} Под самим врхом г 
ко ћете исто жалити и за Смедеревом.{S} Човек се свуда навикне, упозна и спријатељи с онима, ко 
чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали, додаде газда Миле.</p> <p>— Него опет, 
ској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опази некакву грдну греботину.{S} И кад се на сам 
ле удари у неке друге пошалице.{S} Враг човек!{S} Натучен од главе до лете.{S} Колико су ме кре 
 није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није платио главом?! рећи ће Мика Узунови 
4" /> <p>— Ама, зар ниси слушао, кад је човек причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је  
е трести, а зуби цвокотати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се в 
есите простирку и који јастук.{S} Да се човек мало одмори....</p> <p>Али у тај мах зашушта нешт 
ш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И говори, и говори, да свој мал причу 
мку, одмах више Трајановог моста, би се човек заклео, да виси <pb n="26" /> један горостасан по 
о се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Ме 
.{S} И ја сам још тражио Ужице!{S} Хоће човек да се приближи сунцу своме, небу своме!...{S} А с 
о доста јасног законског прописа, да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> 
а сам иде.“</p> <p>Али то прође, док би човек оком тренуо, па ми онда изађе пред очи све оно.{S 
му путаљчић прискочи у помоћ.{S} Док би човек ударио длан о длан, он се окрете и стаде вранца г 
 беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S} Једном ми баш р 
, да су свој занат испекли.{S} Рекао би човек, да Бог зна колико и не замахују, али не ударе по 
а као да је од сира срезан.{S} Рекао би човек, да су мајсторски чекићи ту јуче радили.{S} А ниј 
видиш једну грдну орлушину.{S} Рекао би човек, — хоће да полети; ама су јој и крила и ноге за б 
 да би човек рекао, да ово није ни онај човек ни дај боже.</p> <p>Па и опет свему би се нашло с 
.</p> <p>У том се на врата помоли један човек од својих 45—50 година.{S} Сељак је; ама је опет  
овра окрете кола.{S} Смешио се.{S} Ђаво човек!{S} Као да је знао, да ми то неће бити криво.</p> 
ц у томе крају.</p> <p>Управитељ је био човек строг, али и праведан.{S} Дорастао своме положају 
ћемо и њега.{S} Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> < 
 мени, због њега су.{S} Па он и јес леп човек.{S} Мушка лепота.{S} Оне живе очи, па она мушка с 
ену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика Узуновић.</p> <p>— Хе,  
чи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим јој, тек онако без икаква смисла; ал 
е врата отворише.{S} На врата уђоше два човека....{S} Могу ли својим очима веровати?{S} То беше 
им местима тако је стаза била стрма, да човека почне несвест да хвата!{S} Срећом не пође се мно 
 „кад видим, да се овако лепо два млада човека пазе;“ а ту неки дан упита: „ја их сад слабо виђ 
ву, да је врхунац највеће несреће, која човека може снаћи на овоме свету; али, има их који веле 
м на одредбу самог провиђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се друго 
д мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; би 
мам званичног посла.</p> <p>— Послаћемо човека одавде — па нека им јавне да се код суднице нађу 
аголастих осмејака, — просто су у стању човека да опију и да му на очи навуку ону врсту сумрачј 
и....{S} Овде се, у једно исто време, и човекова душа и његов ум жрвњају под жрвњем <pb n="234" 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Човекова душа мора да стоји у неким, нашем уму недостиж 
Ко зна да у томе пехару највеће горчине човекове, не кипи и како нама незнано, рајско пиће....{ 
тивношћу може рећи: ево, ово је врхунац човекове среће; ко зна, да се тај врхунац не налази у о 
им сном.</p> <p>Десно и лево, докле око човеково може досегнути, беше пукла непрегледна панорам 
аг је онај мој Совра!{S} Он је кадар да човеку у душу завири.{S} Кад смо <pb n="50" /> стигли н 
 тијан поветарац, чисто и душу и срце у човеку занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на  
тане издвајати један вис.{S} У први мах човеку се учини, као да се тамо негде, на сред друма, и 
ледати!</p> <pb n="122" /> <p>— Па иди, човече, ти!... рекнем му.{S} Али он ми не даде ни доврш 
а, али мој бата — никад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S}  
лави и на свадби!</p> <p>— Немој клети, човече! повика чича Дака, готово срдито....{S} Ето ти о 
опет њој држе страну.{S} Познаје се то, човече!...{S} Мало, мало, па се о теби поведе реч.{S} И 
о тамно, а оно опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо најве 
опет надземаљско порекло човечје душе и човечјег ума; али је овде и престо највеће беде и несре 
, бива, сви за те, да си добар и поштен чоек: а и ти имаш своју ђецу....“ И Турчин застаде.{S}  
рате: а образ је, капетан Мићо, поштену чоеку пречи и од самог живота....{S} И још би те нешто  
оју на Лозници; о несрећној погибији на Чокешини; оне би ти знале испричати о несрећној женидби 
 то би значило убити човека....{S} Бити чорав, бити слеп, бити глув, нем; бити богаљ — то је св 
5—50 година.{S} Сељак је; ама је опет у чоханим хаљинама.{S} За њим уђе и мој зет.</p> <p>— Јес 
ази запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију.{S} Али кад му пом 
{S} Окрете га — два пут.{S} Ништа се не чу.{S} Капија се, рекао бих, сама отвори.{S} Доктор се  
ање прекиде један жив разговор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не позна 
} Ја и Вељо остасмо сами.{S} На пољу се чу и глас газдарице Јеле. —</p> <p>— Јесу ли моји здрав 
нешто живо говорио.{S} На другој страни чу се јецање, а неко опет удари у кикот.</p> <p>У један 
ју нас Сокољана!{S} Ко, бива, туђ образ чува, и његов ће онај озго.{S} Од тебекана је било са с 
мај се!{S} Ја и мој прика остајемо — да чувамо Дрину и дринске бродове.</p> <p>У том звркнуше к 
то је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочекан.{S} Око ове куће и Турци су далеко обил 
арице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа 
кад су те сад, видели, они се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Т 
јим се очима смотавало и одмотавало оно чудесно клупче моје прошлости, моје садашњости, па чак  
ви у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја. 
шинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине о 
 сте то, лепа комшинице!{S} И ви се још чудите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису 
о, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> <p>Али кад у вече дође зет Марко, он нам по 
страну, а по лицу јој одиста плину нека чудна сета.</p> <p>— Ја вас, госпођице, просто не разум 
те хтео — обрадовати....</p> <p>И он ме чудно погледа.</p> <p>— Ја те не разумем?!</p> <p>Он се 
бе.{S} Малиша, истина, седе, али некако чудно намести уста, а груди му се почеше уздизати и спу 
че срце да лупа.{S} Беше ме спопао неки чудноват немир.{S} Учини ми се, као да смо пред капијом 
} Нема сумње, ово јој се питање учинило чудновато.{S} Она ми одговори:</p> <pb n="209" /> <p>—  
танима.{S} Станемо: да се сити надивимо чудноватој игри овога дивовског водоскока, што својим с 
..{S} И онда поче према мени да заузима чудновату позитуру.{S} Лепо сам опазио, како се скупља  
м, да се Вељини образи запламтеше неком чудном ватром, кад чу, да и ја нећу да идем на Љубовију 
: погледали се, па се опет огледали.{S} Чудо божје!{S} Ми смо један на другог необично личили — 
ету:</p> <p>— Е, г. Марко, јес ово неко чудо.{S} Ено има и ону белегу на челу.{S} Велике црне о 
је њена формација једно право природино чудо.{S} Она је образована од самих скамењених капница. 
63" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!...{S} Опкољени!!!...</p> <p>Ја 
у нешто живо говорити.{S} Онај ни да га чује.</p> <p>— Ја познајем, господине, ову децу. — Ти с 
ло звоно на овну поводнику, а иза овога чује се блека оваца, и један звонак глас.</p> <p>„О.... 
ком, који душа наша и душа свију народа чује и разуме.</p> <p>Оно, док сам отишао до Горобиља с 
 срде лупа.{S} Ослушнем.{S} Ништа се не чује.{S} Упалим свећу.{S} Нема никога.{S} Вељин кревет, 
ош не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног мла 
.{S} То би било да се опет од мене прво чује; а то би значило убити човека....{S} Бити чорав, б 
иком ништа....{S} Пст!...{S} Ево их!{S} Чујем им кораке!!...{S} Е, нећеш, погана веро!...{S} Јо 
 мени.{S} А, као за инат, нисам хтео да чујем један унутрашњи глас, који ми је често наговештав 
буде чисто мило.{S} Зажмурим.{S} И онда чујем како некака брана хучи. — — — — —</p> <p>Кад сам  
ти око нас и брани нас....{S} После као чујем, како хучи Дрина: надошла, па носи дрвље и камење 
 Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода и нешто виче, док ће ударити но 
на за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо звецкају њени, као млеко бели, ђер 
е на кулашу.{S} Благо њему!...{S} Исто, чујеш Стево, ја ћу то само теби поверити: али само — пс 
 наваљиваше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљ 
ан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек више жали 
 ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Сад тек видим, колико ја имам искрених пријат 
3" /> не ударе.{S} Једном ми баш рече: „чујеш, Саватије, па нешто ми је, болан, жао ових Турака 
еније тајне душе наше, које су кадре да чују и осете сваки откуцај срца нашег....{S} Моја ме се 
вога синовца, и Степан му је да.{S} Кад чују за јадног Вељу, биће им тешко....{S} Хе, како се т 
е ме.{S} Јуче сам вас вас дан чекао код Чукарице.{S} Газда Миле ми јутрос рече, да је од неког  
су се изродили и њихови ђедови и њихови чукунђедови.{S} Није ласно, болан, оставити свој завича 
.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час брже, а час лакше.{S 
лазили.{S} Госпођа капетаница од некога чула, да у В. Зворнику има некакав искусан хећим — Грк. 
а.{S} Она, истина, вели, да је од неког чула, да су те браћа одазвала, да их поделиш; али ја ви 
естра је плакала од радости.{S} Била је чула, да су неки ђаци изгинули, па се поплашила, да се  
 <pb n="153" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла ј 
 Вељина <pb n="52" /> мајка; али кад је чула за те, дошла је кући да те види, и да те, место св 
ноћ за вас упитах.{S} Мило ми је....{S} Чули смо већ....{S} Секретар судски — у тим годинама, т 
S} И он је изгледао блед и поплашен.{S} Чули смо, да су га одвели некуд у манастир.{S} Отац каж 
ри.{S} Она се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па 
питати Кажем им.{S} И они су били нешто чули, али нису веровали.</p> <p>У вече их се искупи око 
 свога сина.{S} Све су знали.{S} Све су чули.{S} Жале јаднога Вељу, као да су га родили.{S} Жал 
стиде.{S} Он оде.{S} Од то доба није се чуло да је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта виш 
и Ваљево; <pb n="147" /> а горе страном чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком с 
и уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И тугује се 
S} Малиша ме пусти.{S} Отрча напред.{S} Чуо сам кад викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Мати, ево г. 
p> <p>— Ето, вала, ја право од куће.{S} Чуо сам да се добро частите и проводите, па и ја дођох, 
ми је допустио.{S} Би му још и мило.{S} Чуо је, да се и ја бавим природним наукама....{S} Помис 
у земљи опажа врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још  
е несрећне болести, — више о њему ништа чуо нисам. — Газда Миле ми рече: они су у стану код нек 
зда Миле ми јутрос рече, да је од неког чуо, да ћете тек овде бити у идући петак.</p> <p>— Хвал 
а, па закрешта:</p> <p>— А, јеси ли сад чуо?!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, бол 
 —</p> <p>Ето и газда Мила.{S} Од некуд чуо, па дојурио.{S} С чича Даком се у образ пољуби.</p> 
 <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, да је цар из Стамбола поручио кнезу Михаилу, да не 
зет Марко, он нам поче причати, како је чуо од неких Љубовиђана, <pb n="172" /> да је данас про 
је карли.{S} Не може бити, да и он није чуо, да је Веља рањен.{S} И он опет ћути— као студена с 
 ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} Мени каза Стана Селакова, да је капетан Мића да 
 се, да боме, чуде.{S} А многи је за те чуо, а није те ни видео.{S} Томе се немој чудити.</p> < 
ета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, ш 
ог зна где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу 
S} Нема ми ни Срете.{S} Јамачно није ни чуо да сам се вратио.{S} А моме се повратку сад није мо 
то, на свој начин псовао.{S} Једном сам чуо:</p> <p>„Одијан вам ваш!...{S} Нећете тамо! знам ја 
 сам Бог овамо послао!{S} Ја сам одавно чуо црне гласе за Вељу.{S} Једни ми казаше, да му је то 
ко сунце.</p> <p>Газда Степанов се глас чуо доле под кућом — у подруму.{S} Зна се и зашто.{S} П 
 Вељу.“</p> <p>Ја сам тај глас први пут чуо за софром <pb n="115" /> оца Вељиног.{S} И онда сам 
та дивљег откања.{S} Још је фалила само чупа.{S} Очи су постале страшно мале; али је из њих опе 
ј ове свилене витице!...{S} То су оцини чуперци.{S} Њих оцо за час замрси; а она се онда наљути 
 могао <pb n="37" /> би га, чини ми се, чути.{S} Моје се очи с њеним сусретоше.{S} У њима сам в 
 и обазре се да види, да ли ме је могла чути њена мајка.{S} Обазрем се и ја.{S} Капетаница Цана 
p>— Роксо! повикао сам, да је чак могла чути и њена мајка; али она, на моју срећу, беше приличн 
> <p>Драги мој Стево!</p> <p>Ако си рад чути за наше здравље, ми смо ти, да речеш, Богу хвала,  
 Него — кад ја тамо дођем, онда ћеш све чути....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n 
ирала једину таку ноћ.</p> <p>Морало се чути клопарање наших кола, кад затекосмо капију широм о 
рочито свратио да ме види, а већ су сви чути да ми је боље.</p> <p>— Е, синовче, Богу хвала, ка 
погледа.{S} Кочијаш ошину коње.{S} И ја чух још једно:</p> <p>„Сине!!..{S} Снаго материна!!..“< 
ивају.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, о 
ца се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја само чух:</p> <p>— Немој, молим те, да квариш овако лепо дру 
ну оно плавооко девојче.{S} И као да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дође 
апи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „зар си ћорав, 
 спава.{S} Само се један саг’о па нешто чучи — онако као да му крв на нос иде.{S} Мало мало, па 
си ни вратио из твога Горобиља, а ја те џаба осуђујем.{S} Како било, да било, тек <pb n="139" / 
и пљачкали, ја сам се био и крвавио код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и  
ком капетанове Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе,  
ш једном да га викнем, док он из једног џбуна на ме: „ба!!..“ Признајем да сам се чисто трг’о.{ 
несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!. 
pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје ружа, па онда чит 
д, пропуштао зворникуше, које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> < 
 прошао.{S} У пола би ноћи дочеп’о свој џевердан, па би полетео на поље, вичући: „хоћу да врати 
 пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је џевердар убио Осман-Селим бега Сребрницу.{S} А овај је  
 дао арамбаша Јовета.{S} Он спусти свој џевердар, па ману на своје другове, те и они спустише с 
’о и сваки горски вук.{S} Наслони запет џевердар Турчину на груди и — викне му:</p> <p>„Сјаши,  
{S} Десно — цео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Исп 
пројахао по који од Смиљанића, с танким џевердаром о рамену и којом пећанком за силавом.{S} У в 
капетану; а ако се и капетан деси какав џенабет — стрпаће те у апс, и тамо ће те и Бог заборави 
И — сврши.{S} Кад метнеш сведочанство у џеп да си свршио, онда ти је отворен цео свет!...</p> < 
е ће да јемчи, и ми ћемо за час имати у џепу пасош....{S} Кад је све у своме реду, нека је и то 
</p> <p>У тај мах испаде пред нас један џигљаст момчић, он ме погледа, а по лицу му плину неко  
} Сви се одоше грлити и љубити.{S} Онај џигљо једнако држи вратнице.{S} Гледа у ме и — као да с 
не зелене хале.{S} Сад се више онако не џилитају, већ се око ногу оне госпе у црнини смотавају  
о соби промину неке сенке, а иза њих се џилитају некакве аждаје, зелене као трава, с грдним отв 
љивим својствима материје, овај небески џин почео да се збија у све мањи и мањи простор.{S} И у 
ладају — земљама и народима; заповедају џиновима и невидљивим дусима; други се бију дрвљем и ка 
де, као да се из брда промаљају некакве џиновске руке, да ове стубове придрже, да се не стропош 
авили безбројни векови.{S} А као каквим џиновским скутом своје тамно-зелене доламе, беше ка зап 
 да им је каква исполинска рука, својим џиновским ноктима, у само лице запарала.{S} И ова се па 
као какви грдни прамичци косе на каквој џиновској глави.{S} Одмах испод ових перчина човек опаз 
 — одговори Совро.{S} Сешћемо овако сви џумле у кола, па — пред полицију.{S} Газда Миле ће да ј 
е га овај белај узјахао и завиличио, па ш њим витла, куд јој њена женска ћуд мигне!...{S} Зло,  
доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А нешто ћ 
 грло, па ће ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахн 
 ти и опет повикати: „е, не’ш влаше; не’ш, бели!“ И приклаћеш га.{S} И он ће издахнути, али вер 
ћеш да јашеш на овоме јарчићу?!..{S} Не’ш Бога ми! повика писар -Јова....{S} Гавро!...</p> <p>Г 
.{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди де, дијете, води оне коње у ар: ск 
овру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати?...{S} Ово су бурна времена....{S} 
 је доље нешто луча и катрана....{S} Мо’ш и ш њим.{S} Добри су му <pb n="121" /> коњи.{S} А неш 
 што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?...{S} Ти ових ферија треба да идеш и тамо 
о моја, не знате.{S} Бошњака Турчина мо’ш оборити, метнути му нож под грло, па ће ти и опет пов 
 је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му познаш рукопис.{S} Развучена слова.</p> <p>Неки 
ови му рсузи ухватили верак, па — не мо’ш од њих живети! изговори ми онај малиш, као какав мато 
ад. „Немој викати, човече!{S} Ако не мо’ш тешити, немој ни цвељати!...{S} Оне, које је притисла 
 да му чух глас: „болан, болан — зар мо’ш да нам летос не дођеш?!..“</p> <p>— Једно само не зна 
ћу протурено које у смедеревски, које у шабачки, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пр 
не пој, а гладна не јаши.{S} Боља му је шака чисте зоби но пуна зобница нечисте.{S} За то је са 
обих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S} Замахну, па је спусти.{S} Њена се <pb n="136"  
ока ће, просто, пресвиснути....{S} Није шала — то једно дете, па да их то постигне....{S} Не зн 
а.{S} Кад се на кога навеже, тај је се, шале, не курталисава!{S} Прождрљива је, као крмача доја 
е, два пут су ме вишеразгаљивале његове шале и лакрдије.{S} Једнога дана почесмо се и тикати.{S 
 сам наумио да те одведем.</p> <p>— Без шале, куда ћемо у ово доба, па још на каруцама?!... упи 
ти им баш не даде умаћи? упитам га, као шале ради.</p> <p>Он се смешио и рубио једним малим нож 
амртнику придржиш свећу? упитам га, као шале ради: јер је он имао обичај да тако каже, кад га к 
 И добро сам се одржао.{S} Само га, као шале ради, упитах:</p> <p>— Како то — „прекосутра ти ва 
 сред ћеманета! додаде мали Лазица, као шале ради.</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу! 
 да, нећу заповедати, рече г. Јова, као шалећи се, а баш се видело, да би му жао било, да овако 
 ви место одредили, рече чича Дако, као шалећи се.</p> <p>И госпођа сави своје скуте, па оде и  
рв и привеза ране на рукама, непрестано шалећи се и причајући нам којешта.{S} Каза нам, како је 
да болест.{S} Једном ми Др. Д.... као у шали рече:</p> <p>— Кад сте сад изнели здраве кускуне,  
аменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чисто и душу и срце у ч 
 кад хоћеш, а из села кад пусте! оде се шалити г. капетан.</p> <p>— Не, г. капетане, ја сам то  
им мало пошали; али овај неће да зна за шалу, већ окренуо чивтета.{S} Кулаш се нађе на невољи,  
</p> <p>— Прој’те се, људи, ово није за шалу!{S} Зар не видите да овде човек у длаку није плати 
 у неколико пута започињао је да замеће шалу, па му не испаде за руком.{S} Насмејемо се мало, а 
 Вида нису могли изостати.{S} Он затури шалу још с врата.{S} Сви су га пазили: а из куће мога з 
, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш кака  
о пољуби у руку.</p> <p>— Вељина мајка, шану ми моја сестра.</p> <p>Старица стала па ме гледа.{ 
ад доведе децу капетанову, нешто на ухо шану.</p> <p>Саватија латов оде причати, како је чуо, д 
вала по образу малог Малишу, и по нешто шанула својој другарици.{S} Једном јој рече:</p> <p>— Д 
и с мојом душом.{S} Чинило ми се, да ми шапоре: „иди, иди!{S} Али и твоје срде и твоја душа ост 
, па застане.{S} Гледа преда се и нешто шапори, док ће од једном окренути гласно:</p> <p>„Па је 
о соби живо да хода.{S} Нешто је у себи шапорио.{S} Очима повлачи као да нешто тражи.{S} Не.{S} 
ви ручице око врата, па јој нешто стаде шапорити.{S} Мајка јој одговори, па је стаде миловати п 
ином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p> <p>Сутра дан к 
иле добио од некуд и тазе рибе — једног шарана од две оке.{S} Жут к’о лимун; а и у сомчету је б 
а она прхну испред мојих очију као лепа шарена птица, кад јој кавез отворимо да је нахранимо и  
ешто показује.{S} То је био онај велики шарени лептир.{S} Ухватио га.</p> <p>— Дакле ви, госпођ 
ово је оцина цурица, оцина грлица — мој шарени лептирак!...{S} Погледај ове свилене витице!...{ 
te> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапунски мехури.{S} Баш онда, кад ми се чинило,  
штом.{S} О врату јој виси силество низа шарених ђинђува.{S} На прсима јој прикачене, у место ор 
с краја у крај собе, а по њему прострте шаренице.{S} Поред дувара, десно и лево, душеци, а озго 
н, пре?!..{S} Мене, ето, отроваше — као шарова!...</p> <p>После ме стаде мерити.{S} Поче се чис 
и.{S} А после би ме миловала, и по коси шашољила:{S} Моје коврџе златне....{S} Моја косо свилен 
, а које у београдски град.{S} И све их Швабо пропушта.{S} Дању иду средином воде, а кад се бли 
 бојама ружа, каранфила, <pb n="204" /> шебоја, врбена, каначичака, кадивица, ђурђевака, белих  
ткиво у листа и миришљаве мајске руже и шебоја.{S} И онда бисмо тек видели, како се пред нашим  
 жешке дане.{S} На то ће додати - Срета Шеврљуга, да је ово крај августа, па је опет топла вода 
азда Мила и газдарице Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он  
м се слагао и Раде, Вељин друг: а Срета Шеврљуга још је непрестано доказивао, да рибу не треба  
ши другови.{S} Међу њима је био и Срета Шеврљуга.{S} Његов се глас најпре и чуо.{S} Весео као и 
станку света, приметиће од једном Срета Шеврљуга.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ра 
ве — купусаре — како их је назвао Срета Шеврљуга, друг Вељин и познати јунак из — призренске ле 
ћи.{S} Па и то је било на предлог Срете Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад.  
на дахије, кућа Смиљанића бројала је на шесеторо чељади и двадесет дугих пушака.</p> <p>Газда С 
м, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедер 
 истом топлином и симпатијама као и пре шест година....{S} А знате ли да смо Малишу послали пре 
ио, да ме чека три дана, па ме је чекао шест.{S} Ово је морао с њим удесити мој зет.{S} Не, оди 
ахао на своме јагрзу.{S} За њим је ишло шест Турака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу 
право, и не осетих кад брже прохуја оно шест дана.{S} На једно место на ручак, на друго на ужин 
 је водио малога Малишу.{S} Дете од пет шест година.{S} За њим уђе — Рокса....{S} Моје се груди 
тра се морамо вратити.{S} Лађа полази у шест и по сахати изјутра....{S} Пазите добро, да се што 
м. — — — —</p> <p>Онда сам лежао равних шест недеља.{S} То је била некаква луда болест.{S} Једн 
а центра — планете, а с овим у друштву, шестарећи око свога првобитног центра, нашег сунца, опе 
урака.{S} Хајдуци опале из пушака и сву шесторицу оборе с коња.{S} Сам Селим остане.{S} Ни једн 
ађемо и ја и мој доктор.{S} Дуго смо се шетали.{S} Били смо прилично и заморени, а, богме, и ож 
шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Лондона“ па до Војне Академије.{S} Изађем 
ло да се прошетам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} 
вде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисли водиле су ме тај дан по 
ласно једна старица својој други, кад у шетњи мимо њих прођосмо.</p> <p>— Баш се види да су бра 
ројица.{S} По подне изишао силан свет у шетњу: а ко се још не сећа онога дивног шеталишта од „Л 
ам ја сад голема звер?{S} Ја сам ти сад шеф луднице.{S} Истина, не баш стални.{S} Стални је оти 
ило је небројено светила.{S} То је било шехер Ваљево.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chap 
јој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, а она се, као чигра, окреће и непрестано којешта 
јали, па чекају док једна госпа намести шешир својој малој ћерчици.{S} Мајка јој намешта шешир, 
ешта запиткује.{S} Два пут јој је падао шешир, а три пут се сагињала да нешто друго дохвати; а  
рава расте, и како се сокови у дрвећа и шибља пењу и откивају оно чудесно ткиво у листа и мириш 
влачиле кроз висока дрва и густо зелено шибље.{S} Ишао сам полако и на све стране мотрио, а, с  
 зубе!...{S} Али јој ми, ето, заврнусмо шију....{S} Намћор бољка.{S} Кад се на кога навеже, тај 
иром отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелено џбуње јоргована и зове, силно бокорје р 
n="33" /> све остале зграде, и све беху шиндром покривене и махом окречене, сем амбарева и кача 
 се рукама грчевито ухватио за гвоздене шипке на прозору; али их од једном пусти.{S} Диже десну 
тигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{S} Совро ошину коње.{S 
ворио, опазио сам, како се Вељине груди шире, а лице му се чисто поче преображавати.{S} Он од ј 
екајући, док Малиша ухвати неког грдног ширеног лептира.</p> <p>— Боже, колико сте викнули! реч 
више отворише, а ноздрве се почеше, час ширити, час сужавати, као да се спремао, да фркне на но 
с једне, а пет с друге стране, а средом широк пролаз.{S} У прочељу овога пролаза видела се нека 
 онда оба фркнуше на нос, те из њихових широких ноздрва, као из каквих сулундара, избише густи  
еговића.{S} Ту бесмо застали.{S} Капија широм отворена. <pb n="16" /> Дуге алеје шимшира, зелен 
оглава и разбарушена....{S} Једна врата широм отворена....{S} На њих умаче Пеладијин Пера.... п 
парање наших кола, кад затекосмо капију широм отворену.{S} Јаблан нас је дочекао на капији.{S}  
ућом газда Степановом.{S} Вратнице беху широм отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је оно 
ку Фатимину из Сокола...{S} А она би ти шишана горе знала испричати, како је Марко <pb n="60" / 
ео дувар покривен оружјем: џевердарима, шишанама, <pb n="59" /> арнауткама.{S} Испод њих се исп 
ош би те нешто замолио.{S} Ми се, бива, шјутра крећемо....{S} Гледај, да ова наша нејач с миром 
Мићо, опет немој да због нас страда.{S} Шјутра сви остављамо наша огњишта и наше баштине, и јед 
есен пуче глас, да је изашла наредба да школе отпочну.{S} Нашу је ствар, рекоше, узела у своје  
Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, к 
, ја брзо ли прођеш!“</p> <p>Оне године школе су доцкан отпочеле.</p> <p>У призренској се легиј 
екали, кад би се десило, да који пре из школе изађе.{S} Цео нас је свет држао, да смо рођена бр 
м опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још нешто.{S} И ја и мајка мол 
 Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школе, а заједно од школе кући.{S} Један би другога пре 
 из ближе познавали.{S} Он је од мене у школи две године старији.</p> <p>— Не бих рек’о?</p> <p 
ам, како то би, те се поведе реч о моме школовању и о томе, кад ћу свршити <pb n="201" /> права 
од школе кући.{S} Један би другога пред школом сачекали, кад би се десило, да који пре из школе 
вога почео сам се брзо опорављати.{S} И школске ферије беху се већ примакле своме крају; али са 
тња спопала.{S} Једва сам чекао да дођу школске ферије, да се час пре кренемо ка тако нама драг 
им.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак школских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а  
Смиљанића из Љубовиђе.{S} Овај овде учи школу.{S} У првој је години права.{S} Син је Дамјана См 
ете.{S} Био се бејах решио, да напустим школу.{S} И ја бих то с места учинио, да ми газда Миле  
мназији.{S} Ја сам мало старији пошао у школу.</p> <p>— Е, Бога ми, да није било твога пасоша,  
не, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, — „певајући и 
м у дослухе.{S} И само би по какав рчин шкрипнуо зубима, кад би друмом пројахао по који од Смиљ 
аседну: а кад у јутру, а оно ни лађе ни шлепова.</p> <p>Неки су у ово веровали, а неки и нису;  
 ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу протурено које у смедеревски 
па.{S} Али кад и он виђе, да нам се под шљеме, Бог с нама био, подвукао сам нечастиви, он онда  
ија, па се с Роксом окрете и одоше горе шљивару.</p> <p>У том и Совра истера кола.</p> <p>— Аха 
ар.{S} И таман да их стигне, али се оне шмурнуше у густ један шипраг.</p> <p>Ја седнем у кола.{ 
о је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он је напук’о....{S} С тога су и његове мисл 
уткама.{S} Испод њих се испречиле и две шоце с бајонетима; а под овим, редом, стоје повешани гв 
Онај писар Јова — злато човек....{S} А, шта велиш?...{S} Пристајеш ли?...</p> <p>— Како год ти  
ства и срдачне љубави....{S} Упитај га, шта учини с оним проклетим Милосављевићима?...{S} Јесу  
од једном рећи:</p> <p>— Море, знам ја, шта нама овде фали....{S} Нема нам капетана Миће и њего 
 Оне, које је притисла рђа и немаштина, шта ћеш им ти још озго!...{S} Пред бедом и невољом увек 
{S} Крви ни капи.{S} А кад га ко упита, шта му је те чучи, он се <pb n="240" /> само обрецне: „ 
ренути гласно:</p> <p>„Па јест, одиста, шта је било у пра-пра почетку свију ствари?...{S} Једни 
епан викну:</p> <p>— Јаблане!...{S} Де, шта учини?!..</p> <p>Јаблан се одазва:</p> <p>— Сад, са 
 је одговор на Марково писмо....{S} Де, шта се снебиваш?!...</p> <p>Ја га узмем.{S} Отворим га. 
 Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај се!{S} Ја и мој прика ос 
ошао је и теби једном црн петак.{S} Де, шта си стао!...</p> <p>То је опет био мој доктор.</p> < 
м га.{S} Погледам.{S} Од Веље.{S} Боже, шта му је, те је овако изврнуо руку.{S} Не мо’ш да му п 
мајка узела писмо, па га окреће: „Боже, шта ли нам пишу?“ вели она.{S} И онда тек одвали печат! 
осмех био сетан и усиљен.</p> <p>„Боже, шта је овој девојци?!“ помислим у себи. — — — — — — —</ 
е се два састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се са 
ушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра почетку свију ствари!...{S} Ето.. 
и. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко уста му прну л 
екао, да је и она то спазила.{S} Иначе, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну п 
а његове груди. <pb n="92" /></p> <p>И, шта мислите, шта је радио '? упита чича Дако, а преко у 
ће.{S} После, ко то још може да одреди, шта је то управо, права срећа?...{S} Мени сад тек почињ 
до с воде ударити.</p> <p>— Море, људи, шта ови наши чекају?{S} Зар не видите, да војска пропад 
ш од јутрос, па ти не смијем ни казати, шта барлија и каке ти ријечи не говори.{S} Једва стишас 
тати....{S} Да ме човек убије, не знам, шта је после било и како сам се вратио у своју собу.... 
пкољени!!!...</p> <p>Ја ни сад не знам, шта ми би, те му рекох: </p> <p>— Бежимо!...{S} У собу. 
 његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?...{S} Љубав је вечита сумњалица.{S} Њена је основа 
 отпочети.{S} Ја не смем ни да поменем, шта још ваља започети и довршити, па да Србија постигне 
, код кога је одсео, с ким се састајао, шта је говорио: да ли је трговац или какав господин, хо 
е бити задовољни.</p> <p>Ја нисам знао, шта да јој на овај срдачни позив одговорим.{S} Станем с 
ог налични.</p> <p>— Бог с тобом, Вељо, шта ти то говориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта  
те.</p> <p>Ја му приђем.</p> <p>— Вељо, шта је то, болан?!..{S} Зар така дочекујеш твога Стеву? 
е смо у нестрпљењу, да час пре сазнамо, шта нам пишете; а дана није било, кад нисмо о вама гово 
измак‘о Београд, клети!...{S} Де, децо, шта сте стали?!..{S} Дете, горе под велики орах!{S} Изн 
one unit="subSection" /> <p>— Де, децо, шта сте стали ту, на нас гледате?!{S} Де да се мало при 
дати.{S} Хоћу да им одеш и да им кажеш, шта ме је помело, те им не дођох.....{S} После, хоћу, ј 
и се!...{S} Одмах!..{S} Ако се изгубиш, шта ћеш онда?!“</p> <p>И он би се покуњен вратно.</p> < 
едаше у ме, као да би ме упитати хтеле: шта да се сад ради?...</p> <p>— Молим вас, ви само седи 
то разговарао.{S} Не смедох га упитати: шта он то не зна. — — — —</p> <p>Кад смо се из Топчидер 
ли кући чича-Дакиној.... <pb n="199" /> Шта ради моја другарица Иконија? упита ће ме од једном  
горем душману!{S} Сиромах чича Дака!{S} Шта га под старост снађе!...{S} Снаха Јока ће, просто,  
 оздравио!...{S} Али само да свршиш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Беогр 
 проби хладан зној.</p> <p>— Вељо!..{S} Шта радиш?...{S} Познајеш ли ме? упитам га, а глас ми ј 
 опет била превелика казна божја!...{S} Шта је, не знам, али је ово голема несрећа за нашу кућу 
<p>— Хајде, да се мало леба једе!...{S} Шта је Бог дао и миловао!...{S} Де, седајте!{S} Ти, гос 
тера кола.</p> <p>— Аха, синовче!...{S} Шта је то?!...{S} Не иде то тако.{S} Сад ћете!{S} Даље  
дому појео!...{S} Добро ми дошли!...{S} Шта ради газда Степан, снаха Јока и снаха Илинка?...{S} 
ља вас Обрад Ћук!{S} То је доста....{S} Шта сам ја соли и хлеба појео у тој кући, мој дијете!.. 
 ми вас не двојимо од своје деце....{S} Шта је дао Бог, Ви ћете бити задовољни.</p> <p>Ја нисам 
и је ићи сам, но с рђавим другом....{S} Шта ћеш, да ћеш, пази коња свога.{S} Од добра коња, нем 
м, али благим домаћинским гласом....{S} Шта је то?...{S} Бога ми, ти то не’ш учинити!...{S} Иди 
етам.{S} Више сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је пр 
и, да и ја с њим идем.{S} Па сад?...{S} Шта би он рекао?{S} Не, не, то би било детињасто од мен 
 причао, како је то у трену било?...{S} Шта му је могао згранут човек казати? рећи ће опет Мика 
кла мрака, од мрака па до беле зоре.{S} Шта је то, не знам; али тако је.{S} Тако исто и мајка к 
је кака зулума чинио босанској раји.{S} Шта више, многи су причали, да ју је, у више прилика, б 
ела.{S} И онда се тек станем сећати.{S} Шта је то са мном било?...{S} Али ме у исти мах поче да 
} Јадни ми Веља први изађе пред очи.{S} Шта ли је с њим?{S} Од кад је одведен у Сребрницу ономе 
пишем.{S} Имам много да ти се жалим.{S} Шта је то, те је цео свет устао да ме изазива?!{S} И ка 
ор, просто, био овладао мојом вољом.{S} Шта је не знам, али, чини ми се, да ми рекне: скочи у в 
ро говори Совро.{S} Са свим је тако.{S} Шта више, сад га није лако ни добити.{S} Требало би ти  
ију крајева парка.{S} Застанем мало.{S} Шта ће они рећи, ако не буде дошао, а виде, да се и ја  
а!</p> <p>И онда ми брзо пружи руку.{S} Шта би, ја не знам.{S} Тек ми се учини, да јој је рука  
сутра.</p> <p>Она ми се соба окрену.{S} Шта му сад ово значи?{S} И добро сам се одржао.{S} Само 
ми то сину неком дивотном светлошћу.{S} Шта се то са мном збивало, ни сам не знам.{S} Од онога  
>Е, а од чега се то Веља престравио?{S} Шта је то његова душа умотрила?...{S} Још питам, шта?.. 
ор доста висок и мали....{S} Питај га — шта било!{S} Да видимо, је ли му бар једна искра остала 
м, да му је душа болна.{S} А његов ум — шта је с њим?{S} Он, истина је, даје од себе гласа; али 
и ниси заборавио узети пасош? </p> <p>— Шта ће ми?{S} Путујем на колима.{S} А, после, Совру поз 
аш се удубио на боку, па чека.</p> <p>— Шта је то, драги докторе, чија су то кола?...{S} Да те  
ниси с њим сусрео! повика она.</p> <p>— Шта, зар си ти излазио данас у чаршију? упита мој зет М 
— А! — одазва се, као иза сна.</p> <p>— Шта ти је, те се смејеш?</p> <p>Он опет ћути.{S} После  
 већ раздрешена снопа потроше.</p> <p>— Шта су скривили ови људи? упита газда Миле једног госпо 
, како ми ноге почеше клецати.</p> <p>— Шта се будиш, који Мића!...{S} Један је капетан Мића... 
 је доста суза на очи натерао.</p> <p>— Шта, драгане мој, зар мислиш да идеш, је ли?...{S} Хоће 
а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар да идеш, рано моја?{S} Нећеш, живота ми!{S} Са 
ствари.</p> <p>Ми сви зинусмо.</p> <p>— Шта је радио’?{S} Сишао с коња и предао се арамбаши, ре 
погледа у своју завијену руку.</p> <p>— Шта ти је руци?</p> <p>— Рањен сам.</p> <p>— Е, рањен с 
дост беше јој плинула по лицу.</p> <p>— Шта је с Вељом? упитам је; али у исти мах осетих, како  
овем Бога Јаблану и упитам га:</p> <p>— Шта ради Веља?</p> <p>Он ми прихвати Бога, па ће тужно  
уц, куц!“ .</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Шта, ко је то!{S} Де изађи овамо, па ћеш видети ко је.{ 
рече ми она.</p> <p>О, драга госпођо, а шта да вам к’о кријем?...{S} Лепо су ми руке дрктале, к 
Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли теби била позна 
ије:</p> <p>— Ене, зар и ти дође?!{S} А шта учини <pb n="155" /> с браћом?{S} Измири ли их — ил 
оно о њему први пут повела реч....{S} А шта јој значи оно: „кулаш се пропе....{S} Хтеде да га з 
29" /> Поклонио сам им и свој део.{S} А шта сам и могао друго радити?{S} И онако би га свет раз 
овију још не можемо да заборавимо.“ — А шта се чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за о 
очију.{S} И онда Турчин оде.</p> <p>— А шта би послије с Мачком? упита госпођа поша.</p> <p>— Н 
ћута.</p> <p>— Признајете '?</p> <p>— А шта би се то нас тицало? одговори она, а лице јој се за 
уне суза — — — — — — — — — —</p> <p>— А шта ви чекате? окрете се мени управитељ, који као да ме 
 па нека ти то увиде!...{S} Платиће, ја шта ће....{S} Баш су ми ови Милосављевићи тежи од свега 
 па погледа у оног ђака:</p> <p>— Па ја шта сте тражили по турским кућама? упита управитељ, као 
в.</p> <p>— Хајдемо!...{S} Ту више нема шта да се види!...</p> <milestone unit="subSection" />  
ш!{S} Шта Париз!{S} Ко хоће да учи, има шта научити и у Београду....{S} Нека ти није ни мало жа 
!...{S} Ево их свију! <pb n="163" /> На шта ме, болан, наведе?!...{S} Чуј!...{S} Опкољени смо!. 
тао јој се на лицу и у очима.{S} Не зна шта да почне од радости.{S} Три пут нас је питала, да н 
змирим....{S} Од онаке јаке задруге, па шта хоће да буде!...{S} Инокосност на селу, готова проп 
 сетити, — рече газда Миле.</p> <p>— Па шта да се ради?{S} То ће нас задоцнити, упитам забринут 
 опет извуче из ове забуне.</p> <p>— Па шта чекамо сад? упитаће она.{S} Ви рекосте да ћете у Ва 
говор, који се чу на улици.</p> <p>— Та шта ти мени кажеш!{S} Не познајем <pb n="87" /> ја Вељу 
ведоше га везана.{S} Капетан испита све шта је било, и онда се окрете Петронију:</p> <p>„Е, сад 
, а и грчки знаш, па томе Грку кажи све шта је и како је.“ И капетан је послуша.{S} Одмах, сутр 
то њих видео.</p> <p>Ја му испричах све шта им се хтело догодити у полицији.</p> <p>Газда Степа 
беше замислио.{S} Као да ни слушао није шта сам му говорно.{S} И онда поче више у себи но онако 
колских ферија провешћу овде.{S} Има се шта читати, а има се где шетати.{S} Ето, те и таке мисл 
одити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{S} Боље је да вама причају други како је то бил 
ао сам нечастиви, он онда рече: „чините шта знате....{S} Али хоћу да и онај из Биограда да свој 
а?!{S} Јес, он је отишао доле — да види шта је <pb n="53" /> с Вељом.{S} Ово је скоро петнаест  
 ми Вељо и пружи ми руку.{S} Видесте ли шта оно хтеде бити и од мене и од мога Јаблана?</p> </d 
 ја то лепо!...{S} Него, збиља, знаш ли шта је ново?{S} Ја мислим да си ти то још пре чуо.{S} М 
ше моја сестра.</p> <p>— Мићо, чујеш ли шта хоће сека Јелица?... <pb n="36" /> Да пошљемо Тому  
: у почетку је било време....{S} Е, али шта је то, управо, време?{S} Како се оно јавља у нашој  
 ништа не ваља.{S} Не смем ти ни казати шта је.{S} Не дао Вог ни најгорем душману!{S} Сиромах ч 
 Пустио си ме сама.{S} А морао си знати шта ме ’вамо чека.{S} Да те брат није позвао да се дели 
е него броћ!{S} Тебе ће неко сад питати шта ти хоћеш, а шта нећеш!{S} Него, кажи ти мени, је ли 
браду твоју поруку.{S} И он ће наредити шта треба, па, после, нека и он дође овде нама.{S} Посл 
ите?...{S} Не чудите се!{S} Те црне очи шта још нису кадре да учине од слаба човека?! одговорим 
ј Бог да здравља! — Да ње није, не знам шта би било и од наше веселе Кадивке. <ref target="#SRP 
те, па да их то постигне....{S} Не знам шта учини Совра?!{S} Ево ти и пасоша.{S} Ни часа пе час 
" /> а он се нешто развикао.{S} Не знам шта ми би да станем.{S} И лепо чујем како по соби хода  
ан врати, па му и ово кажем, ја не знам шта ће он радити.{S} Он им неће опростити, бели....</p> 
у пламен....{S} Она мисли да ја не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упи 
вају и размотавају....{S} После не знам шта је даље било.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
мајка — убиће се.</p> <p>Ја им испричам шта сам знао.</p> <p>— Кад сте пошли за Београд, јамачн 
 окрете у страну....{S} Јес, знао је он шта је с Вељом, па је опет, као Турчин, ћутао.{S} После 
у ствари!...{S} Ето....{S} Сад је нашао шта је тражио!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
, оне су оцртаји наших мисли....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} 
 неки дан добијем писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам н 
ти.{S} Оно је било као поручено.{S} Ево шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4 
умња!{S} То је нека врста заразе.{S} До шта се она дотакне, она то и окужи.{S} И тамо, где је б 
рнику.</p> <p>— Бога ми, нека говори ко шта хоће, ови су турски хећими врло искусни. — И овај ј 
S} Сви смо се јако окарили.{S} Не знамо шта је— А где си их баш видео? — упита ме он од једном, 
и у Зеленику.{S} Да ти је да видиш само шта су нам јада починиле — да се човек заплаче!{S} И го 
unit="subSection" /> <p>— Сад да видимо шта ови веселници раде! рече доктор, кад пред једна вра 
на где су му мисли биле.{S} Није ни чуо шта сам га питао....</p> <p>Пошто смо легли и свећу уга 
га.{S} И он ме није хтео послушати, већ шта ко ради, а он истражује, шта је било у пра-пра поче 
ену пару — одговорим и погледам у Совру шта ће он рећи. </p> <p>— Овај, ви’ш, како ћу ти казати 
на се само осмехну.</p> <p>— Па чули су шта је с тобом било и како си о длаци остао, па кад су  
овориш?! упитах га,, а ни сам не знадох шта да му на ову будалаштину одговорим.</p> <p>Он обори 
> <pb n="144" /> <p>Ја просто не знадох шта би.{S} Спремих се — на двоје на троје.{S} Око кола  
у.{S} Она нешто и проговори, али не чух шта. </p> <p>Доктор ми полако рече:</p> <p>— Ето, ово ј 
и паметан момак!{S} Кад нешто каже имаш шта да чујеш....{S} Ето, тако, видиш — само да човек ви 
тепан, кад из собе пођосмо.{S} Да видиш шта ће он рећи.{S} Али тај има срце од камена. — Нити з 
рна буди!...{S} Јово, оди, оди да видиш шта ради!...{S} А, други пут ћу ја тебе оставити с чича 
93. ГОДИНУ</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА ЈЕЛЕНСКА УЛ. БР.{S} 1.</p>  
одине.{S} У десној је руци држао дренов штап — жут и сјајкаст, као да је од воска саливен.{S} Ј 
е чује за јаднога Вељу?...{S} Ништа.... штета за оног младића!...{S} А она црна мајка — убиће с 
бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М 
ћа одазвала да их поделиш, он ми рече: „штета!{S} Где није јаке задруге, ту нема куће ни кућења 
.{S} Он се много затеза.{S} Вели и он: „штета је, болан, да се овакав дом и оваква задруга поци 
 и пријатеље....{S} Хајдемо горе!{S} А, што ће мојој Јели бити мило!{S} Причао сам ја њој — как 
/p> <p>Мени букнуше образи.</p> <p>— А, што, сестро?{S} Малиша не сме сам да остане, одговори г 
м великом капијом.{S} Иза високог зида, што се пружао и десно и лево, дубоко у дворишту, сирио  
Јеле....{S} Срета Шеврљуга триста чуда, што му се не јавиш....</p> <p>Он стао па ме гледа.{S} Њ 
и престо, на коме седи неумитни судија, што суди свакој нечистој савести....{S} И ја то вече, т 
осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се  
нилом листа и безбројним тоновима боја, што их је давало ово пламено бокорје цвећа, расутог по  
лиска, па до вреднога мравка работника, што се под својим огромним пленом угиба, носећи га прек 
ј свет блаженства; а она лагачка сенка, што је њене дуге трепавице преко лица оцрташе, упи се у 
новатој игри овога дивовског водоскока, што својим снажним млазом избацује, као кристал бистру  
до срца гануле.{S} Моја се душа бунила, што се ту видео траг српских руку.{S} Ја нећу да су Срб 
таво крцкање товарних рабаџијских кола, што су носила трговачке еспапе за Уб и Ваљево; <pb n="1 
који дан!...“</p> <pb n="40" /> <p>Ама, што ме опет мери онај чича Степан?!...{S} Једном се окр 
д пођосмо зеленилом уоквиреним стазама, што се тамо амо гранају и провлаче кроз безброј цветних 
 врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва подузимати.{S} Дао бих ч 
ругобу.{S} То беше нека врста церекања, што се руга, и режања, што уједа.{S} Мене поче страва п 
ом чуло се опет ајскање уморних ратара, што су са стоком својом хитали кућама својим.{S} По кој 
ли, као <pb n="82" /> два једина брата, што су их дуге године и незнани светови растављали.</p> 
104" /> нама непознатог духовног света, што га наша душа назире, али га ми не познајемо.{S} Она 
нак из — призренске легије, онај Срета, што је пронашао, да је београдски град најлакше узети с 
вих кактуса и другог сваковрсног цвећа, што је по свима кутовима овог заносног врта, као у неко 
Један је капетан Мића....{S} Онај Мића, што чим дође, а он пита за те....{S} Не знам само, за к 
орао ју је очарати.{S} Ко је мени крив, што сам сметењак?{S} Сметењаштво је прво смешно, па одв 
’о свој прст.“ прихвати један мој друг, што се био уписао у призренску легију. </p> <p>„Ама, не 
ој зет Марко.{S} Би га као мало и стид, што ми није нашао бољег коња, па стаде доказивати, да ј 
 промени ствари око нас.{S} Кад би све, што је око нас, било непроменљиво, ми нигда не бисмо до 
разговетним страхом.{S} Као да сам све, што је души и срцу моме најмилије, оставила тамо.{S} Им 
пет су се на њему виделе дубоке бразде, што су их ту оставили безбројни векови.{S} А као каквим 
ра, па им приђе руци. —</p> <p>— Хајде, што се ти не спремаш? рече јој г. капетан.{S} Ето, сад  
 састану, о томе говоре: ко је, шта је, што ли је дошао, код кога је одсео, с ким се састајао,  
амо ћути.{S} Крије.{S} И оне симпатије, што их показује према мени, због њега су.{S} Па он и је 
 брега.</p> <p>Све ове слике и прилике, што их је природа вековима стварала, озго па на ниже, п 
тичије, почињући од несташне жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини:  
тају у једној јединој тачци.{S} У томе, што ја и Веља у свему један на другог личимо.{S} Ја сам 
обудио.{S} Оне веселе и тужне успомене, што се пред мојом уобразиљом размотавају као какво свио 
ем прекида онај танани вео неме тишине, што је заогрнула тамне, непроходне гудуре и дубодолине; 
орне пчеле раденице и малене бубе Маре, што лази преко савела лиска, па до вреднога мравка рабо 
о Петровдан.{S} Хвала Богу!...{S} Море, што нема твога <pb n="117" /> Совре?{S} Прекосутра ти в 
 они црни и свиони праменови њене косе, што се њима несташно шалика некакав тијан поветарац, чи 
, да вас изгрли и омилује....{S} Одите, што сте стали, зар не познајете мајку своју?!...{S} И о 
у занесу, док, опет, оне малене јамице, што се на њеном белом лицу, а под сенком оне свеже руме 
арбије, мазалице и многе друге ситнице, што иду уз добре пусате и оружје.</p> <p>— Ето, овај је 
убодолине; од иглене и веселе веверице, што чисто пркосећи и зачикавајући својим вратоломним ск 
као и свакад.{S} Ни мало га се не тиче, што је из једног предмета пао, а из три није ни полагао 
ата! прошапта оно лепо плавоко девојче, што беше десну руку обавило око врата госпођици Рокси,  
могло да буде.{S} Завада и омраза беше, што но кажу, прешла и на псе и на мачке и — на врапце н 
и капетан и гђа капетаница и.... и сви, што су те видели и познали, кажу, да смо — као расечена 
дело се, да је Подринац.{S} Онај други, што се беше уз ово сељаче, тако рећи, причинио, био је  
} Ово је ретка врста лудила...{S}- Иди, што стојиш?!</p> <p>Ја му приђем.{S} Доктор се измаче м 
твара нове светове по обрасцу и методи, што нам их је открио <pb n="241" /> велики философ Кант 
би им се могло оно догодити у полицији, што си ми испричао, рече газда Степан.</p> <pb n="64" / 
 литице, далеки плави врхови планински, што се, рекао бих, као какав горостасни зид, испречили  
 су сви из призренске легије осуђивали, што већ давно и давно није објављен Турцима рат.{S} Ту, 
 л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То није дао  
> <p>— Сви смо здрави и весели, весели, што у своме дому видимо своје добре знанце и пријатеље. 
ги, врло важан посао....{S} Хоћу да ми, што наши кажу, „правиш друштво“ —</p> <pb n="227" /> <p 
{S} Једном јој рече:</p> <p>— Де, узми, што се стидиш, лудо једна!“ и онда погледа у ме.{S} Као 
лико да се обасјају оне паклене немани, што се по овој језовитој тмини смотавају и размотавају. 
де на очима!{S} Не знаш ти како се они, што оду у унутрашњост, лако заборављају.{S} По неко там 
 град на јуриш.{S} И оне смо се вечери, што но кажу, турски провеселили.{S} Били смо и код Баре 
им и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам,  
еним очима, као да су ме хтеле укорети, што кварим ово лепо друштво.</p> <p>— Хоћу да идем, дра 
Турској.{S} Неки су се почели и љутити, што се ова ствар, на очиглед, развлачи.{S} А све је спр 
у с неком врстом девојачке стидљивости, што се беше просула по њеном свежем лицу.{S} Она се не  
у нам нису дали ни прословити.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само ж 
шето? — је л’ де чича Дако? упита онај, што жали, што прво није Босна узета.</p> <p>— Не.{S} То 
отињом да бежим у свет!... додаде онај, што му је штета учињена.</p> <milestone unit="subSectio 
с коња и предао се арамбаши, рече онај, што вели, да је овога лета два пут преплив’о Саву, и да 
осмо.{S} Код ових је врата стајао онај, што нам је мало пре стражару отворио.{S} Сад се беше ра 
то ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да је из куће Смиљанића.</p> <p>То беше млади 
 људи, осечена глава! рече један сељак, што је с чича Даком од суднице дошао.</p> <p>— Ама све  
чати.{S} Сви ми приђоше да виде ожиљак, што ми га је преко чела оставио Вељин ударац.</p> <p>—  
 онај живописни, на тулбу налик, киоск, што је сав обучен лозом, зимзеленом и другим пузавим би 
залуђује....</p> <p>— Одиста вас питам, што сте се тако брзо вратили?{S} До краја ваших ферија  
она гласом, који је граничио с јецањем, што га весело узбуђење рађа.{S} Као да ми је хтела поле 
} И томе познанству имам да благодарим, што су између мене и тебе и твојих добрих укућана засно 
ходник, осветљен једном једином лампом, што је о тавану, на средини, висила.{S} Она није светли 
ас иза мојих леђа.{S} Онај се господин, што беше до нас стао да гледа, смота на прва канцелариј 
S} Из очију му је севао онај исти огањ, што сам га опазио, кад је оно развијао Кантову теорију  
аљива, да и ја пођем.{S} И мени је жао, што не могу; а баш би ми драго било; али се не може.{S} 
ођоше да ме испрате.{S} Писар-Јови жао, што ме не може да испрати бар до Прослопа.{S} Мој ми зе 
мене крије!....{S} Па и твоме зету жао, што се то десило....{S} Код њих смо били на ручку, а ко 
а, Кића, он ме је двадесет пута упитао, што ниси дошао, а двадесет, хоћеш ли доћи?!...{S} Икони 
у....{S} Вама није <pb n="47" /> криво, што ћемо до тамо заједно? упита ме она с неком анђелско 
м ногом стане да копа, као да се срдио, што се већ једном не полази. <pb n="43" /> Мало, мало,  
те Шеврљуге.{S} Веља се био расположио, што нигда до сад. — — — — — — — — — — — — </p> <p>Сутра 
 <p>— Па кад се ни на ког ниси наљутио, што онда идеш?...{S} Даље од Царине и онако не можете;  
шег дома срамотити — тако ти живо било, што ти је најмилије! — повика опет онај, што рече, да ј 
} Него с друге нас је стране растужило, што нам г. Марко јавља, да чича Дакином Вељи ништа није 
етан Мића.</p> <p>— Е, баш нам је мило, што се тако потревило, да се опет видимо....{S} А ми су 
то бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нема свога разговетног облика.{S} Видиш нешт 
а не знам шта то значи!...{S} Па и оно, што ме Иконија једном упита: „де, чик погоди, да ли кап 
 ме тек упитати:</p> <p>— Је ли то оно, што те је ударио чика Дакин Веља?</p> <p>Ја га загрлим  
иши ми, болан!{S} Ми остајемо опет оно, што смо били....{S} А, сад, прими искрено поздравље од  
...{S} Одмах сам га познао!</p> <p>Оно, што је моја душа у томе тренутку осећала, не да се опис 
 доносило на лучеву смолу, то је за то, што се у нас горе ватра потпаљује лучем....{S} Збиља, к 
у измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће са мном ићи и Гавра пандур.{S} Саватије латов ре 
и је овде подигао онај исти римски цар, што је просецао и дунавску Демир-капију.{S} Овај се мос 
одведе у ар, и мало за тим онај момчић, што нам је вратнице отворио, однесе и теркију.{S} Путаљ 
 не налази у оном језовитом блаженству, што се зове — бесвест! рече мој доктор седајући у кола. 
џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, крају не може да види душа 
до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревала.{S} Она је 
ћуруш-ћи!... па до сурог орла у облаку, што својим вратоломним кликтањем прекида онај танани ве 
то је било у његову погледу; по нечему, што је било у изразу црта на лицу његову.</p> <p>— Позд 
итати.{S} Јес, то се познало по нечему, што је било у његову погледу; по нечему, што је било у  
сишао доле.{S} Он приђе оном господину, што извршује пресуде.{S} Поче му нешто живо говорити.{S 
пође Цане....{S} А, вала, погрешили су, што су га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико 
 лепом од зелене свиле срмали јелечету, што је једва покривало половину крмезли тканица, преко  
 човек више приближује ономе повијарцу, што полази од Медведника па се веже доле са <pb n="24"  
наче, шта би јој значио онај нем осмех, што у два маха прну преко њезиних усана?{S} И то ме још 
и ми по Богу брат! викну један од оних, што су на ред чекали....{S} Ја и мој брат нисмо криви.{ 
 жалости уткивају се као дугачак конац, што га чунак људскога живота тамо амо провлачи.{S} И ту 
гргураве борице Колубаре <pb n="146" /> што их је тијан вечерњи ветрић, као на какав конац, уз  
атије, немој ту којешта манитати!...{S} Што бити не море, не море!...“</p> <p>Стрина Илинка, у  
ог опеку, а по неког жива сагоре....{S} Што од <pb n="19" /> те ватре даље, то по вас боље, окр 
{S} Мене је тамо донео го случај....{S} Што је случај свијо, нека случај и развеје.... <pb n="1 
 ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао ту?{S} Хајде ’вамо у собу.{S} Мени не даду  
p> <p>— Ама, јеси ли ти то, Вељо?...{S} Што се, болан, не јавиш?...{S} А зар ти не знаш где је  
.{S} Читај, пиши, учи — док си млад.{S} Што сад уграбиш — то ти је....{S} Хеј младости пуста, ј 
{S} Збиља, јеси ли добио моја писма?{S} Што ми не одговори — бар с две речи?...{S} Што си стао  
силазио чак до под град.{S} Вода мала — што никад.{S} Око града би могли и топови проћи, а то л 
 вама.{S} Хоћу с њим да се разрачунам — што нам је задао толику бригу....{S} А, не пуштам ја те 
 без икаква смисла; али ја за то у мал’ што не добих преко зуба ону њену, као снег белу шаку.{S 
ти, да речеш, Богу хвала, сви здрави, а што се весеља тиче, оно ти је давно нашу кућу оставило. 
“ И стрина Илинка упита: „Вељо, рано, а што нам ниси довео Стеву?!{S} И њега је сва наша кућа п 
 така није била док њега није видела; а што га не помиње, и то се зна.{S} То је јасно као сунце 
 мислим да останеш за који дан....{S} А што к’о не би?{S} Куд итате у тај ваш црни Београд? — В 
е види....{S} Види се по свему....{S} А што онако ћути?...{S} Ваља да сам ја ћорав....{S} Она т 
 се зна.{S} То је јасно као сунце.{S} А што тога није било, док се с њим није видела?...{S} Пос 
а ти, како се зовеш?</p> <p>— Стево — а што питаш?</p> <p>Он мало сави главу и спусти је на лев 
 доцкан.{S} Једва до Царине.</p> <p>— А што, болан, не почекате док и бата дође?{S} Ми га сваки 
тан с капетаницом дође први.</p> <p>— А што није дошла Рокса? упита моја сестра.</p> <p>Мени бу 
Варошкој?</p> <p>— У војној.</p> <p>— А што у војној?</p> <pb n="17" /> <p>— Да се лечим, одгов 
поћута мало, па ће тек рећи:</p> <p>— А што к’о ти не би сам тамо отишао?... <pb n="99" /> Кад  
Како ме који сретне, прва му је реч: „а што Стева није дошао?“ Па и мој отац три пут за те пита 
ане системе, сва материја свију чланова што припадају системи нашега сунца, била је у једној ус 
у.{S} Затворено писмо има у себи нечега што застрашава.{S} Ко очекује зле гласе, боји се, преза 
е кретања, мора, пре свега, бити нечега што се креће.{S} А то је материја; а кретање се материј 
 чисто скупи — као оно кад се спрема да што прескочи.</p> <p>— Кулаш!...{S} Миран!!... викну му 
 сви желимо, да се са свим опорави и да што пре у Београд дође и школе продужи....{S} Сад још н 
х, отима, али све узаман.{S} Узео би да што чита, али би му се погледи укочили на отвореној књи 
грабио.{S} Свет је такав.{S} Он воли да што туђе макне, но своје да очува.{S} Браћа ми као дадо 
ад није могао ни надати....{S} Узмем да што читам.{S} Не иде.{S} Мисли ми одлете на другу стран 
што донесе; а није.{S} Ни она не зна за што је побегла, ако не за то — да чујемо како јој лепо  
.{S} Нешто застадоше — ни ја не знам за што.</p> <p>И госпођа капетаница се окрете.</p> <p>— А, 
ебета не подвије, да се какав чичак, ја што друго, оздо није прилепило.{S} То може осакатити ко 
{S} То ни она није знала.{S} Има сенака што саме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се  
рекнем им.{S} И онда пођем оним стазама што су се провлачиле кроз висока дрва и густо зелено ши 
ма што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити не може.{S} Туга, жалост, очајање — т 
та, да је вода однесе....{S} Ништа нема што се прежалити не може; ништа нема што се заборавити  
..{S} А овако, ја не знам, је ли истина што неки причају, да је шест шлепова турске војске ноћу 
дговори госпођа капетаница.</p> <p>— Па што нисте и њега повели?{S} Боже мој, да оставите саму  
ње.{S} Она га прво прекиде:</p> <p>— Па што не свратите по који пут?{S} И моме би Пери било мил 
сли.{S} После ће опет рећи:</p> <p>— Па што тако ниси казао на испиту?</p> <p>— Какав жалосан и 
оведеш!{S} Узми још двојицу од стражара што су горе.... <pb n="185" /> Е, вала, тај ће добро ут 
сећање.{S} То беше извесна врста страве што је рађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми  
а једна, а час две цигаре.{S} То је све што се видело.</p> <p>Ми сависмо у улицу поред Академиј 
окажем Вељима писма, да му испричам све што знам....{S} Бољку ваља лечити док је мања, док је у 
гове....</p> <p>Ја још и не доврших све што сам им хтео казати, а Рокса ме чедно погледа, лице  
, па се поплашила, да се и мени не буде што догодило.{S} Сирота.{S} Бог да јој душу опрости!{S} 
 су мутна времена.{S} Сваки се час може што догодити.{S} Немојте први трчати да видите шта је.{ 
а, ова бурна времена.{S} Сваки час може што искрснути...{S} Де, шта си стала?!{S} Иди, спремај  
ђења!{S} Самоћа човека убија.{S} Она је што и тамница.{S} Моји се другови разишли.{S} Ја сам ка 
4_C8"> <head>VIII</head> <p>Путовање је што и опијум.{S} Оно ти, мало по мало, душу уљуља у нек 
дети ни Љубовиђу, ни Љубовију.{S} То је што могу да учиним.{S} И то ћу учинити.{S} Овај остатак 
апати, а лице преливати у једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гл 
оз онај зид моја је душа назирала сенке што лутају.{S} Ја се сав стресох.{S} Пред очи ми изађе  
рећи ће ми полако газда Степан, о ономе што је с Вељом и мојим Јабланом хтело да буде — ником н 
се налактио, па мисли.{S} Да ли о ономе што је читао?{S} Ко би то знао?{S} Не хтенем га узнемир 
хати изјутра....{S} Пазите добро, да се што не заборави!{S} И онда се окрете мени:</p> <p>— Хва 
е помажу ни најискуснији доктори, те ће што знати твоја баба Наста из Мале Иванче. — рече газда 
{S} Мало се каса, а мало иде одом.{S} И што се човек више приближује ономе повијарцу, што полаз 
много, па се опет избије на насип.{S} И што сам се више спуштао, она друга половина брега уздиз 
је Бобија, а друго прослопски вис.{S} И што се ближе њима примичеш, Бобија ти, мало по мало, за 
да Мила.{S} Ово је трећа година.{S} А и што бих мењао.{S} Газдарица Јела пазила ме — као да ме  
 блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете надзорници и н 
, заволео — до лудила....{S} Има љубави што тињају, што плануцају.{S} Вељина је љубав сагоревал 
 пре кренемо ка тако нама драг пут: али што се тај дан више приближавао, све ме је већа слутња  
је била наша комшиница Пеладија.{S} Али што је у црнини?!...{S} Мало после уђе у собу и моја га 
јој се мајци напунише очи суза.{S} Жали што и ти ниси дошао.... „Он, рече, нема своје мајке!... 
ћи:</p> <p>„Па и опет није тако.{S} Они што ово поричу, имају са свим право....{S} Како кретање 
омлаћену фразу:</p> <p>— Баш смо срећни што имамо данас овако леп дан!</p> <p>— Јест баш се пот 
исконско порекло....{S} Има пуно ствари што их ми назиремо, али их не видимо.{S} Ми живимо, али 
то ти г. Перише.{S} То је био онај исти што је мало пре извршивао оне пресуде.</p> <p>Он стаде  
ат Стева, рече моја сестра оној старици што је мало пре госпођица Рокса онако топло пољуби у ру 
 које су носиле џебану везировој војсци што је био опсео Лозницу.</p> <p>Газда Степан ми још хт 
Од кад је одведен у Сребрницу ономе оџи што даје записе од те несрећне болести, — више о њему н 
аче, па ме дирну за руку.{S} То је онај што га ономад стигосмо кад је оне свиње гонио у обор.{S 
ти.{S} Онај, што ислеђује, а то је онај што и извршује, упита само жандарма: „јеси ли ти њих на 
S} У сваком је било по аршин, рече онај што је мало пре доказивао, да је Вељу познао....{S} Нег 
едао један читав свет.{S} Да ли сам јој што рекао, да се убијем, не знам.</p> <p>Капетаница ће  
аме лутају.</p> <p>Ја се свима захвалим што ме се још сећају.</p> <pb n="252" /> <p>Рокса се са 
м надземаљским блаженством, блаженством што озарава и што усрећава!...</p> <p>Доктор се окрете  
 једним благим и меким осмехом, осмехом што заноси, што опија, што залуђује....</p> <p>— Одиста 
горевала.{S} Она је била вулкан, вулкан што за собом оставља пустош и развалине.</p> <p>Било је 
ховој, велики пријатељ.{S} Мож’да би он што знао.{S} Ни то не смедох.{S} То би било да се опет  
n" /> <p>И, одиста, помало је кућа, као што је кућа Смиљанића.{S} Дом од старина чувен и дочека 
<pb n="210" /> за државног питомца, као што сте са свег срца желели и за то се и спремали, ви б 
о један курс из психијатрије.{S} И, као што видиш, ево ме где већ укорачујем у лудницу!...{S} П 
о код џамије: а кад су таки јунаци, као што сте ви, бегали и крили се по Топчидеру, Раковици и  
ли тај глас није више онако звонак, као што је некад био.{S} Куцните га....{S} Он шобоће.{S} Он 
 истим односима једна према другим, као што су стајала, док су у једној општој заједници била.{ 
о је срце моје осећало, онако исто, као што је њена душа знала, да је она мој свет, мој живот,  
латни снови живота мога ишчезли су, као што ишчезне прамен магле на чистом и ведром дану, кад г 
се браћа нигда онако запазили нису, као што се ја и Веља запазисмо.{S} Заједно смо ишли до школ 
ути Столовима и најпосле Жељину.{S} Као што видиш, имаћу прилике да посматрам и формације ватре 
а некака притајена радост.</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— А кад мислиш да мо’ш бити готов?... 
> у оваком дому, међу добрим душама као што сте ви?</p> <p>Иконија погледа у Роксу, а Рокса у И 
вом дома нашег изгубиш главу!...{S} Ово што је нашу кућу снашло, не дао Бог ником, па ни нашем  
/> <p>Кад сам почео долазити себи, прво што сам опазио, то је она госпа у црнини.{S} Нисам је м 
 сестре, те изађем и у чаршију.{S} Него што су ти ове мале чаршијице!{S} Оне живе неким засебни 
рила....{S} Она ме је волела, више него што се свој живот воли.{S} И то је душа моја знала, и т 
га кретали одавде.{S} С Турцима је умео што нико.{S} Кад оно спроводисмо Сокољане Маломе Зворни 
роб.{S} Било је тренутака кад сам жалио што и мене Бог није примио, кад ме је на веки с њом рас 
} Али, ево белаја, ја сам се био збунио што нигда до сад.{S} Све бих рекао, да је и она то спаз 
опажала.{S} Очевидно је, да је све крио што се у души његовој ломило; али и подземни вулкани, а 
ли и развеселили!{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих г. писар Јову.{S} Пун га поздравите од 
р-Јовин кулаш....{S} Ене, збиља, у мало што не заборавих!{S} Овде је, болан, и писар Јова.{S} Д 
то о писар-Јовином кулашу....{S} У мало што не одвали шараге на Совриним кочијама. — — — —</p>  
Јест, бога ми, препао сам се.{S} У мало што нисам дрекнуо, одговорим му.{S} И он се са детињом  
а!... <pb n="221" /> Најгоре ми је било што ми се беше глава закоцаћила преко оног усијаног гво 
, хе, сретно, сретно!{S} Баш ми је мило што су те овде поставили.{S} Било би нам тешко да су те 
о:</p> <p>О, г. Стево, како нам је мило што вас опет, здрава и весала, видимо!{S} А, бога ми см 
ечи, али се видело, да јој је било мило што је ову измену учинио писар Јова, а нарочито, што ће 
, он се пред њима беше сневеселио, само што му, рекао би човек, сузе <pb n="183" /> не ударе.{S 
печено пиле.{S} Лепо печено!...{S} Само што је с једне стране било модро, а с друге преплануло; 
синко!{S} Више не рече ни речи.{S} Само што му се из груди оте дубок уздах.{S} Он се окрену оно 
те на лицу развучене, а израз лица само што није прешао у плач и јецање, али у један мах удари  
и Стево, </p> <p>Ово је већ друго писмо што ти пишем.{S} Ти ћутиш.{S} Ни жив се не чујеш.{S} Са 
циглој секунди, изврши више промена, но што их овим нашим несавршеним очима умотримо у једном ч 
} Рокса ми се учини још много лепша, но што сам је у Љубовији видео.{S} По лицу јој беше плинул 
има, ето мене, на петнаест дана пре, но што ћемо у школу; а отуд ћемо, у име Бога, -заједно, —  
.</p> <p>— Ко зна, можда много више, но што би ви икад могли и слутити, одговорим јој гласом, к 
/p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што сам га замишљала, рече госпођица Рокса, кад пођосмо 
вари био је простор.{S} Наравно, пре но што би нешто постало, морало је, пре свога постанка, им 
 Одломио један лесковак, трипут дужи но што је он, па их салетео.{S} Ока им није дао отворити.{ 
турским кућама.{S} Лудаци једни!{S} Оно што је ваљало, давно је и давно разграбљено....{S} Кад  
мотава некакав аветињски сумрак.{S} Оно што бих желео да видим, не видим; а оно, што видим, нем 
устао.{S} А ја сам обично ранио.{S} Оно што се јутром научи — не заборавља се лако.{S} Он би ми 
она има и свој сан и своју јаву.{S} Оно што је нама сан, то је њој јава; а наша <pb n="156" />  
било модро, а с друге преплануло; а оно што је мало доносило на лучеву смолу, то је за то, што  
 врење на све стране.{S} А чуо си и оно што је било у палилулској касарни!{S} Још да власт овак 
оје.{S} Она се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозв 
ише сам лутао но шетао....{S} Шта је то што је узбуркало душу Вељину?{S} Где ли је прави извор  
 једно обличје што буди сећање на нешто што нам је мило и драго.{S} Гледао ме је за неколико тр 
ађа тамна неизвесност.{S} Било је нешто што ми је ледило и срце и душу.{S} Преда мном је зјапио 
 беше свет благости, свет доброте, свет што нас уздиже горе негде у плаве регионе небеске....{S 
.{S} Та једва сам дочекао!{S} Онај свет што сам га сретао, и куће и улице — све ми се чинило др 
ла моја сестра.{S} Бојала се да ми опет што не погорша.{S} С тога ми још за дуго не даде ни у а 
ром отворене.{S} Отворио их онај момчић што ме је ономад онако зачуђено гледао.{S} Дочекало нас 
 био навадио, да се у француском језику што више извеџбам, па избор паде на друге — куд и камо  
<p>— А сад — кући!{S} Видите, власти су што и жива ватра, неког огреју, неког опеку, а по неког 
ом првог вечерњег сутона.{S} И само још што као алем блисташе у врховима зелених дрва златан кр 
>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone 
l:id="SRP18934_C7"> <head>VII</head> <p>Што се више приближавао Петров-дан, дан нашега поласка  
град, он ме само погледа, па тек рече: „што шаљеш ово дијете само на тако далек пут?{S} Видиш к 
 веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлила и пољу 
Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јовица Леки 
ите, ако веселом чича Дачином Вељи буде штогод, штогод боље!...{S} А сад? — Како би вас загрлил 
е Мика Узуновић.</p> <p>— Па каза ли ти штогод штогод, кад те овако душмански удари? упита Јови 
говори Совро, скраћујући у дешњака леву штрангу.</p> <p>— Добро говори Совро.{S} Са свим је так 
одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, те изгледају, као какви  
а.{S} Оно је чекиња.{S} Најежила се.{S} Штрчи.{S} Лице је покривено некаквим наносом.{S} Кожа с 
"205" /> <p>— А, где, Малиша опет некуд штук’о! повика капетаница Цана.{S} Овај немирко, чим см 
ам им се приближио, оне од једном некуд штукоше.{S} Оволику радозналост, просто, нисам могао ра 
распртило!...{S} Тражили смо у капетана Штула изун, да се дијелимо.{S} Ваља бјежати од зла, па  
се сама жури да накнади оно што је сама шћердала....{S} Али ме је опет он сам прозвао курјаком. 
то преко дворишта, зашушта као невидљив шум.{S} То је била Вељина мајка.{S} Она није ни спавала 
спавао, не знам.{S} Тек ме пробуди неки шум.{S} Ја прогледам.{S} Свећа још гори.{S} Веља устао. 
ја заспим.{S} Али ме опет пробуди један шум.{S} Веља устао, па ода, час брже, час лакше.{S} По  
забости српску тробојку!“ рекао је Раде Шуманац, друг Вељин.</p> <p>Пред саму јесен пуче глас,  
ас лево, час десно, час доле у честар и шумарак, а час горе на врхове зелених јела и букава, па 
Роксанде....{S} Ни један џбун, ни један шумарак, ни једну стазу, што су у томе, мени драгоме, к 
 жутовољке, што као трен ока из џбуна у шумарак прне и само учини: ћуруш-ћи, ћуруш-ћи!... па до 
коње.{S} И још ми и не стигосмо до оног шумарка, а оне свиње избише доле на друм.{S} Не прође м 
једно самоставно брдо, одовуд голо, без шуме, а озго, по врху, штрче неколики грмови и букве, т 
3" /> остала будна.{S} Она је чула неки шумор пред кућом, чула, па скочила.{S} Ишла је — час бр 
} Реке, потоци; њихово заносно хучање и шуморење; камене клисуре, сиве и стрме литице, далеки п 
ћ жутнуло тополово лисје беше почело да шумори некакве заносне вечерње бајке.</p> <p>У том се в 
 поветарац, а тополово и јасиково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчид 
иково лишће шуморило је својим заносним шумором.</p> <p>— Е, Топчидер је много лепши, но што са 
воришту опажало се живо кретање.{S} Под шупом се реди јагње.{S} И <pb n="160" /> пси се искупил 
и Совро — хајд’! <pb n="76" /> Кола под шупу, а коње у ар! повика чича Дако.</p> <p>— Шта, зар  
} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти саопштим.{S} Ти с 
м <pb n="200" /> Малише, који ми приђе, шчепа ме за руку, сави својом анђелском главицом мало у 
о са свим, — одговорим му.</p> <p>Он ме шчепа за руку.</p> <p>— Хајдемо горе!{S} Мене су послал 
разрешите ми ту загонетку! викнем јој и шчепам је за руку.</p> <p>— Ћутите!...{S} Ето иде мајка 
теби прво.... твој</p> <hi>Веља</hi>. </quote> <p>Ово ме је писмо још више потресло.{S} Свака м 
2.{S} октоб. 18**</p> <hi>Марка.</hi> </quote> <p>Моји су златни снови прсли — као шарени сапун 
ла, а то је — ваша</p> <hi>Рокса</hi> </quote> <p>Ово писмо нисам дао мојој сестри.{S} Она се у 
l>Што мој драги отиде низа те!...</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> </div> <div type 
<l>Ја ћу овце, а ти ћеш јагањце.“</l> </quote> <p>Више мене, горе на једној рачвастој тополовој 
<l>„Је л’ те синоћ походио Јово?“</l> </quote> <p>А двојица се вуку пред кафаном.</p> <p>Ја сам 
/p> <p>Твој брат, <hi>Милун</hi>.</p> </quote> <p>— На ти ово, одиста, мораш ићи? повика он, а  
и....</p> <p>Твој <hi>Веља</hi>.“</p> </quote> <pb n="133" /> <p>Ово сам писмо неколико пута пр 
во шта у њему пише:</p> <pb n="120" /> <quote> <p>Ужице, 4.{S} Јуна 18** </p> <p>Драги мој Стев 
писмо од њега.{S} Ево шта ми пише:</p> <quote> <p>Драги шураче,</p> <p>Имам нешто важно да ти с 
....{S} Ево шта ми, веселник пише:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 14.{S} Јула 18** </p> <p>Драги Сте 
пева својим лепим, звонким гласом:</p> <quote> <l>„Равно поље, криво ми је на те,</l> <l>Што мо 
ка братија.{S} Неко беше развезао:</p> <quote> <l>„Бистра водо, хлађани студенче,</l> <l>„Је л’ 
једва прочитао.{S} Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Љубовиђа, 12.{S} Јула 18**</p> <p>Драги мој  
 реч: „Смедерево.“ Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја госпођо Јелице,</p> <p>Како смо с 
ице тихо и мелодично, оно познато:</p> <quote> <l>„Хајдемо Маро, да јавимо овце;</l> <l>Ја ћу о